Valuta pokazuje čije je Kosovo

Nekoliko dana pred kraj 2023. godine, Nacionalna banka Kosova je obznanila da od 1. februara neće tolerisati plaćanja u dinarima.
Valuta pokazuje čije je Kosovo
Foto: 021.rs
Da će Priština povući ovaj ili sličan potez kako bi uspostavila kontrolu nad sistemom plaćanja na celoj teritopriji znalo se i pola godine unazad, a sam predsednik Vučić je više puta, istina uzgredno, spominjao namere Aljbina Kurtija.
 
Mišljenje guvernera Avramovića
 
Međutim, javnost Srbije je tek nekoliko dana pred stupanje odluke na snagu 1. februara saznala više o promenama koje bitno menjaju način finansijskog funkcionisanja, pa i života u celosti, srpske zajednice u južnoj pokrajini. Učinjena je mobilizacija javnog mnenja, sve sa idejom da se produži dosadašnje stanje kada u srpskoj zajednici funkcioniše dinar, praktično isto kao i u Srbiji. 
Podsetimo li se legendarnog guvernera Dragoslava Avramovića i njegove teze da se "država prostire dotle dokle seže upotreba njene valute", razumećemo suštinu aktuelnog povećanja zategnutosti na jugu.
 
Politička garnitura koja obavlja vlast u Prištini je svesna da je njen legalitet u punoj zavisnosti od volje velikih sila i počiva na bazi Bondstil. Realna snaga i doseg vlasti dodatno je umanjena činjenicom da Priština ne upravlja finansijskim sistemom na celoj teritoriji. Posmatrajući svakodnevni život, potpuna upotreba dinara na severu Kosova i skoro potpuna u srpskim enklavama južnije, jeste ono što najvidljivije relativizuje vlast Prištine.
Rat u Ukrajini pomaže Prištini
 
Naravno da je Kurti, u srpskoj javnosti predstavljen kao prototip agresivne albansko-kosovske politike, čekao povoljan trenutak da finansijski sistem u celosti privede sebi. Rat u Ukrajini i ubrzanje inicijative Zapada da na Kosovu dovrši formiranje nove države bili su sjajna prilika za Kurtija da reši pitanje upotrebe valute. 
 
Incident u Banjskoj je poslužio kao odličan izgovor da Priština intenzivira rad na dovršetku uspostavljanja vlasti na celoj teritoriji i u svim segmentima. Proterivanje dinara iz upotrebe je možda i najznačajniji potez u zaokruživanju kompletne vlasti "lažne države Kosovo".
 
Aktuelna srpska vlast insistira da Kosovo zapravo nema valutu. U upotrebi je evro, ali o tome sa Evropskom unijom nije potpisan nikakav ugovor, a morao bi baš prema pravilima Brisela. Na sajtu EU samo piše da se evro upotrebljava na Kosovu (i u Crnoj Gori). Reč je o malim i siromašnim državama za čije funkcionisanje je, u odnosu na evropske prilike, potrebna neznatna količina evra i stoga upotreba evropske valute na ove dve teritorije nije opasnost za evropski finansijski sistem. Međutim, Monako, Andora i druge male države unutar Evrope su sa Briselom sklopile sporazum o korišćenju evropske valute.
 
Proterivanje dinara
 
U Srbiji se često može čuti da Kosovo, zapravo, i nema legalnu valutu. Nije da nije tačno, ali ne vidi se kako bi Srbija mogla da se iskoristi ovom nedorečenošću tvorevine na jugu. Život na znatno većem delu Kosova je baziran na evru, mada se unutar albanskog korpusa razmišlja i oprelasku na dolar. Svesni su Albanci čijom zaslugom su došli do sadašnje pozicije. Uostalom, spomenik Bilu Klintonu u Prištini najbolje pokazuje kome najviše veruju u najvećem kosovskom gradu.
 
Od kako je je pre nepunih 12 godina došao na vlast, Vučić je, na iznenađenje celog političkog spektra, učinio nekoliko značajnih, ali i spornih poteza. Prepustio je Prištini upravljanje nad međunarodnim telefonskim brojem, rukovanje neobično značajnim vodnim kompleksom Gazivode, baš kao što je prepustio i vođenje istražnih i sudskih postupaka. 
 
Zaigrao je na ideju Zajednice srpskih opština, u Briselskom sporazumu to se jasno vidi. Međutim, sadržaj i realan značaj te zajednice umnogome je dobijao na značaju baš funkcionisanjem dinara kao platežnog sredstva. Proterivanjem dinara sa severa Kosova mnogi smatraju da se značaj ZSO znatno umanjuje. I to pre nego što je i formirana.
Dinar kao deviza
 
Brige Srba na Kosovu će narednih dana biti veće. Gotovo u celosti su vezani za ekonomski sistem Srbije. Porcenjuje se da ih ima izmeđi 110.000 i 120.000, dok otprilike 40.000 njih prima platu iz budžeta Srbije. Samo u obrazovanju ima 7.100 zaposlenih. Tu je i oko 32.000 penzionera, te 10.000 korisnika socijalne pomoći i 5.000 zemljoradnika kojima se subvencije takođe isplaćuju iz Beograda. 
 
Mnogi od njih novac dobijaju "na ruke", a ne na bankovni račun. Platni promet je obavljan kroz filijale i poslovnice Komercijalne banke, ali je ova bankarska kuća već neko vreme u vlasništvu Nove ljubljanske banke. Čim je čula za novost, momentalno je zatvorila poslovnice u mestima sa srpskom većinom. Poslovnice postoje po mestima gde je kontrola Prištine neupitna, ali to bi načilo da klijenti koriste evro.
 
Doduše, u srpskim sredinama ima poslovnice i Poštanska banka, ali nije jasno kako će se odvijati snabdevanje dinarima, pogotovo ako se javi rizik od optužbe za nezakonitu upotrebu novca. Mada proteran iz upotrebe, dinar na Kosovu ne bi bio i zabranjen. Imao bi status devize. Dakle, bilo bi moguće da se iz Beograda plate, penzije i slično šalje u dinarima, naravno na devizni račun stanovnika Kosova otvoren u nekoj od tamošnjih banaka. Potom bi se dinari, uz bankarsku proviziju i po kursu koji bi se uspostavio na tržištu u Prištini, transferisali u evre.
 
Gubljenje legitimeta
 
Reč je u mogućem načinu funkcionisanja rada dela kosovskog življa u srpskim institucijama, pri čemu bi im se zarade isplaćivale u dinarima. Međutim, ovaj način funkcioisanja implicitno znači odustajanje Srbije od još jednog izraza sopstvenog legaliteta na Kosovu. Teško je naći šta bi bio jasniji i vidljiviji izraz gubljenja državnog legitimeteta od povlačenja novca sa određene teritorije.
 
Ostaje da se prati dalji tok događaja i vidimo važi li i dalje teza dragog deda Avrama kako doseg upotrebe novca određuje i dometa države.
  • Vlada

    05.02.2024 10:52
    @dobrivoje

    Da se ne lažemo, za glupe i neobrazovane poput tebe svako je stručnjak.
  • Mitar

    03.02.2024 10:04
    Mitar
    Kosovo je zauvek izgubljeno jos bezaniom sa Carnojevicem! Od 1918 prisilno je naseljavano kako bi se zauzela teritorija dok je 1999 pocisceno! Nema tamo Srbi sta traziti vise…kako se odvijaju stvari…ostacemo ubrzo i bez ovoga sto nam je preostalo!
  • Mile

    02.02.2024 21:42
    @Лиманац
    Jesi uopšte pročitao Rezoluciju 1244? Onaj deo gde se spominje Rambuje...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Novosadska parking balvan revolucija

Ponekad klizite ulicama i najmanje gledate na put pred vama. Nadate se, iščekujete, usporavate, kao da ćete zaskočiti prazan prostor. Vi ste lovac na slobodno parking mesto.

Sistem trovačnice

Sećam se početaka roditeljstva – svaka je odluka imala izbor a svaki izbor imao je dobre i loše strane.

Legija na Filozofskom

Zlokobna je slika mladića u majici sa likom Legije na Filozofskom fakultetu. Zlokobna, ali ne i iznenađujuća.

Izborna frka: Klupa za Đurića

Možda bi se neko začudio što gradonačelnik prolaskom kroz finiš Novosadskog polumaratona nije zaključio nedelju u kojoj ga je svuda bilo. No, nije to za čuđenje.

Siromašna provincija plaća potrebe Beograda

Najavljeni su novi izbori za Beograd. Mada se opozicija još nije nedvosmisleno izjasnila hoće li učestvovati, po svemu sudeći građani prestonice će 2. juna ponovo zaokruživati listiće.

Izborna frka: Sasvim stara priča

Posle četiri godine došlo je vreme da vam se autor ovih redova poveri. Ukoliko ste sujeverni, razumećete. Ukoliko niste, biće vam bezveze, što je takođe u redu.

Imate li komentar?

Pre izvesnog vremena pročitala sam članak koji se poziva na izjavu Džulije Roberts koju je dala tokom jednog intervjua.

Nekad se ŠTA?

Najčešće u šali dodam ono "nekad se lepo znalo" aludirajući na one generacije kojima je sve novo loše i nakaradno, a sve staro je valjalo.

Naprednjački ktitori Limana

Lutali su limanski vernici decenijama kroz blokove kao kroz pustinju, tražeći zaklon od socijalističkog betonskog đavla. Obećano mesto čekali su strpljivo, a onda su došli oni - naprednjački ktitori.