Sistem trovačnice
Sećam se početaka roditeljstva – svaka je odluka imala izbor a svaki izbor imao je dobre i loše strane.
Foto: 021.rs (AI)
Svako "to ću" imalo je i svoje "ali" i svako "naš pedijatar to radi drugačije" imalo je svoje "ja sam rešila da slušam mog" jer je, sigurna sam, to jedini način da ne poludim od opcija i mišljenja.
Ta mantra bila je nešto što sam u tom momentu ne samo ponavljala kad god je zdravlje u pitanju, već i pola tog roditeljskog poziva u kom sam se našla, kao i većina, laički.
Moja odluka bila je da verujem našem pedijatru, da ga slušam i da ne dovodim njegove savete, dobru nameru, znanje i stručnost u pitanje. Za mene je ta odluka u tom momentu bila jedini izlaz iz vrtloga preuzimanja sveobuhvatne odgovornosti i njenog bremena.
Ovom principu našla sam primenu i na svakom narednom koraku na kom odgovornost za dobrobit sebe, svoje dece i zajednice delim sa konkretnim pojedincima ili sa grupama ljudi. Odluka da nekome poverim svoj strah, svoj zahtev, svoju najbolju volju, svoj miran san, svoju nadu u ono bolje sutra i na kraju krajeva svoj izbor nalazi luku u čistom poverenju ili bar onom poverenju stvorenom iz čiste nužde. U svakom slučaju, čisto je.
Međutim, to poverenje prlja se vremenom i čini mi se da ruke sve teže mogu da ga održe takvim na izvoru najintimnije večne vere u sistem koji zna šta radi. I nije to više stvar onemoćalosti u rukama koliko laganog dizanja istih od svega.
Pričaju danima neke cenjene glave kako, evo, recimo, policija, aktuelno, povodom slučaja prvobitno nestanka, pa onda ubistva male Danke, savršeno radi svoj posao – visoko profesionalno, precizno i bez greške. Da se "sve može s pravom spočitati" i da "sve stoji", ali da policija, opet "na stranu sve ostalo" - radi kao zmaj.
Iako me ogromna ljubav prema onoj meni koja suštinski veruje u dobre ljude i njihovu vernu službu sistemu koji ipak odoleva rđavosti tera da koračam ka onom potoku gde ručno peremo najbolje u nama, nešto mi noge vuče, sapliće i tera da ih pokrećem sve teže, a to je gomila smeća.
A to smeće, to je sve. To su procurele informacije iz istrage koje smo imali prilike da čitamo i slušamo po opskurnim portabl TV stanicama i portalima, gostovanja pripadnika policije po raznim tabloidnim smetlištima koja iznose sve ono što ne sme biti informacija za građanina, usput provlačeći i nacionalnu mržnju jer, znate ono, "kad si već na nogama baci i ovo" ili "Naglasi, to su Vlasi".
Saopštavanje ishoda višednevne agonije od strane predsednika zemlje ali onako usput, tokom sednice Vlade, između dve rutinske tačke dnevnog reda. Konferencija za medije ministra policije sa detaljima koji su umesto u ruke tužilaštva dospele u ruke onog najstrožeg suda - građana koji tim informacijama barataju vešto i promišljeno kao dete sa oštrim predmetom.
A to smeće samo je dodatak svemu onome što smo tako lagano izgleda i zaboravili na deponiji ispod površine: Neko fizičko zlostavljanje mladih LGBT+ ljudi, požari u romskom naselju, pendrek po nosu autističnom momku na protestu, gaženje po onom koji već na betonu nepomičan, neko čitanje spiskova dece za odstrel u lajv prenosu, pa naknadno pravljenje ludima da se to uopšte desilo pred milionskim auditorijumom, neke izgubljene lične karte i otvorene firme, neke sankcije i kazne za retko poštene ljude u slučaju Jovanjica, i neke hercegovačke, stvarno davno zaboravljene i zakopane.
Poverenja je sve manje, a voda sve prljavija; kako verovati bilo čemu kada na pravdi boga danima gledamo medijsko čerečenje jedne žene? Jedne majke koja, u ovom trenutku, prolazi kroz najveći pakao ikad pojmljiv a koji sistemski može biti bar delom prekinut, bar mizerno, ali dostojanstveno oslabljen gašenjem tabloidne vatre koja samo još više rasplamsava njen očaj? Sistem to izgleda ne zanima. Jer je sistem izgleda izjela politika i biznis, suštinski, van svake etičke granice.
Kako verovati dalje u tu struku, tu dobru nameru i tu mora-biti-tako-a-ne-drugačije večnu težnju ka društvenoj dobrobiti? Sad kada je suštinski važno biti trezven, mi i dalje slušamo razne jovane jeremić, saše borojeviće i ostale sa spiska privilegovanih kojima mediji daju mikrofon, a koji na sav taj kraj imaju svoje "ali" i i dalje rasplamsavaju svoje teorije o drugačijem ishodu, lažnim priznanjima, lažnim dokazima i krađi deteta, neretko upirući prst u tu ženu, ne ostavljajući na miru ni nju, a ni sećanje na to dete. A sistem to prećutno nagrađuje.
Kako da održim poverenje u sistem u kome vlada sveopšta "monstrumizacija" reči, u kojoj se prenos informacije ne sme prepustiti slučaju - onom u kom primalac u nedostatku sočnosti i životinjske gladi za hororom prebaci kanal ili ono još gore - ostane dobro i nepotrešeno.
Pročitaj još
Na kraju, kako da i dalje verujem sistemu u kom se na radnom mestu može biti pijan i upravljati vozilom? A znamo svi da je ovo samo jedna u nizu situacija koje sistem trpi, posmatra, konstatuje i ne kažnjava. I nema u planu.
Ovo je sistem u kom struke više nema i u kome se populistički baca rukavica smrtne kazne u lice – jer pokaži narodu detalje istrage, mani tužilaštvo; pitaj narod da li da vraćamo smrtnu kaznu, mani ustav, pravo i zdrav razum. I hajde, kad si već na nogama, pitaj narod je l' mu se sviđa istraga, ima li kakvih zamerki? Je l' sumnjivo nešto?
I sistem očigledno trpi sve - računa na debelu amneziju, na neki Mendela efekat, na vetar koji nosi sve što se pusti u etar i na neku novu monstruoznu zgodu koja potire sve stare.
Žao mi je samo tog prokletog poverenja. Izduvava se kao balon posle proslave punoletstva kad postaješ ogorčeni starac koji više ne veruje u dobre vile, poštene službenike i dobronamerne prolaznike.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Današnja lekcija
12.09.2025.•
6
Nekada su nas učili da je škola kuća znanja, da se u nju ulazi tiho i izlazi malo mudriji, da se u njoj stiču znanja i vrline i postaje se čovek.
Srbiju je neko pozvao i probudio
04.09.2025.•
9
Dok je spavala snom pravednika i sanjala kako će jednog dana da se probudi sva svoja, telefon je zazvonio.
Vučić protiv N1: Spin diktator sa oprobanim taktikama
04.09.2025.•
22
Mesecima unazad u vazduhu lebdi pitanje o budućnosti televizija N1 i Nova S, njihovih portala, te Danasa, Radara i Forbs Srbija.
Nesređeni birački spiskovi - ko bira, a ko broji glasove?
02.09.2025.•
8
Život u Srbiji je poremećen, a postavlja se pitanje da li su izbori realno rešenje koje bi u skorije vreme mogli da vrate normalnost u svakodnevicu.
Piše Siniša Tucić: Istorija pamti - i one koji ćute i oni koji deluju
29.08.2025.•
6
U utorak, 26 avgusta, vozim se sa prijateljem i saborcem Markom Jozićem auto-putem od Niša prema Beogradu.
Osećate li bes?
28.08.2025.•
23
Sećam se razgovora u kojem je jedna žena sa ponosom objašnjavala da svoju decu uči da nikada ne viču, da ne lupaju vratima, da bes nije lep i da pristojan čovek mora da zna da se obuzda.
Evropa se ubrzano naoružava
25.08.2025.•
16
Na Starom kontinentu kao da su zaboravili jeziva iskustva, da se držimo samo novijih vremena, prošlog veka i dva svetska rata.
Dogovor stranačkih kolega
21.08.2025.•
17
Prošlog četvrtka uveče učesnici protesta u Novom Sadu su akumulirani bes iskalili na gradskim prostorijama Srpske napredne stranke i demolirali ih.
Pregovori Trampa i Putina - hoće li biti mira?
18.08.2025.•
4
Tri i po godine je izgledalo da pogibijama i bestijalnosti u Ukrajini nema kraja.
Nacionalno onesvešćen
04.08.2025.•
4
Još od 2018. godine u Srbiji se u više navrata pominjala ideja o uvođenju tzv. nacionalnih udžbenika, tinjajući ispod površine sve dok nije dobila politički ventil.
Da li nam ne treba 100.000 radnika iz Afrike ili nam ih treba dvostruko više - šta kažu činjenice
28.07.2025.•
64
Vest o tome da postoje naznake dogovora o mogućem uvoza radnika iz Gane za deficitarne poslove u Srbiji izazvao je brojne kritike na ovdašnjoj javnoj sceni.
Piše Siniša Tucić: Dve sobe
21.07.2025.•
6
Minulo je 37 godina, od tog toplog jula 1988. Dobro se sećam kada sam kao desetogodišnjak uleteo u stan sa ulice.
Dekan Ekonomskog fakulteta Čučković: Vrlina je ontička sredina (između krajnosti)
20.07.2025.•
12
Profesor etike i dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici, Aleksandar Čučković, ocenio je u autorskom tekstu da smo "svi mi ovde predugo ćutali, pa nam se dogodilo ovo sa čime se suočavamo".
Ko pije kafu za vreme protesta?
08.07.2025.•
12
U ovoj zemlji leto je postalo toliko nepodnošljivo da i asfalt stenje pod sopstvenom težinom, a vazduh nosi gustu moralnu nelagodu koja se lepi za kožu i za savest.
Piše Erik Vijar: Studenti mesecima protestuju, ali Evropu to ne zanima
07.07.2025.•
14
Već sedam meseci u Beogradu se održavaju masovne demonstracije. Za pisca Erika Vijara, dobitnika Gonkurove nagrade, ova situacija otkriva da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman na sve da bi ostao na vlasti.
Naoružavanje Evrope - dalje od bezbednosti, bliže strepnji
04.07.2025.•
6
Poslednjih šest meseci priča o naoružavanju Evrope dominira političkim prostorom Starog kontinenta.
Kupi mi, tata, jedan mali rat
20.06.2025.•
13
Deluje gotovo neverovatno, ali do 2030. godine iz budžeta Evropske unije će se čak 800 milijardi evra uložiti u razvoj vojne industrije.
Više rata u Ukrajini, manje gasa u EU
14.06.2025.•
8
Mada se već nekoliko godina, najmanje otkad je počeo sukob u Ukrajini, stanovnici Evropske unije prilagođavaju manjku gasa, nevolje se neprekidno uvećavaju.
Psihodrama
13.06.2025.•
26
Neko je na Tviteru pametno napisao: Ako vratite da pogledate emisiju OKO na RTS-u pre koji dan pogrešili ste, ako je ne pogledate isto ste pogrešili.
Komentari 4
Bez odgovornosti
Koja
citalac
Članak je fantastična satira na sve te medijske spinove i lažne idole koji nam govore kako sve radi kako treba. Poenta je jasna - sistem je propao, a mi smo ostali da se češkamo po glavi i pitamo se gde je nestalo ono čisto poverenje?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar