Sistem trovačnice

Hathor

Info

09.04.2024.

10:36

Sećam se početaka roditeljstva – svaka je odluka imala izbor a svaki izbor imao je dobre i loše strane.

Foto: 021.rs (AI)

Svako "to ću" imalo je i svoje "ali" i svako "naš pedijatar to radi drugačije" imalo je svoje "ja sam rešila da slušam mog" jer je, sigurna sam, to jedini način da ne poludim od opcija i mišljenja.

Ta mantra bila je nešto što sam u tom momentu ne samo ponavljala kad god je zdravlje u pitanju, već i pola tog roditeljskog poziva u kom sam se našla, kao i većina, laički.

Moja odluka bila je da verujem našem pedijatru, da ga slušam i da ne dovodim njegove savete, dobru nameru, znanje i stručnost u pitanje. Za mene je ta odluka u tom momentu bila jedini izlaz iz vrtloga preuzimanja sveobuhvatne odgovornosti i njenog bremena.

Ovom principu našla sam primenu i na svakom narednom koraku na kom odgovornost za dobrobit sebe, svoje dece i zajednice delim sa konkretnim pojedincima ili sa grupama ljudi. Odluka da nekome poverim svoj strah, svoj zahtev, svoju najbolju volju, svoj miran san, svoju nadu u ono bolje sutra i na kraju krajeva svoj izbor nalazi luku u čistom poverenju ili bar onom poverenju stvorenom iz čiste nužde. U svakom slučaju, čisto je.

Međutim, to poverenje prlja se vremenom i čini mi se da ruke sve teže mogu da ga održe takvim na izvoru najintimnije večne vere u sistem koji zna šta radi. I nije to više stvar onemoćalosti u rukama koliko laganog dizanja istih od svega.

Pričaju danima neke cenjene glave kako, evo, recimo, policija, aktuelno, povodom slučaja prvobitno nestanka, pa onda ubistva male Danke, savršeno radi svoj posao – visoko profesionalno, precizno i bez greške. Da se "sve može s pravom spočitati" i da "sve stoji", ali da policija, opet "na stranu sve ostalo" - radi kao zmaj.

Iako me ogromna ljubav prema onoj meni koja suštinski veruje u dobre ljude i njihovu vernu službu sistemu koji ipak odoleva rđavosti tera da koračam ka onom potoku gde ručno peremo najbolje u nama, nešto mi noge vuče, sapliće i tera da ih pokrećem sve teže, a to je gomila smeća.

A to smeće, to je sve. To su procurele informacije iz istrage koje smo imali prilike da čitamo i slušamo po opskurnim portabl TV stanicama i portalima, gostovanja pripadnika policije po raznim tabloidnim smetlištima koja iznose sve ono što ne sme biti informacija za građanina, usput provlačeći i nacionalnu mržnju jer, znate ono, "kad si već na nogama baci i ovo" ili "Naglasi, to su Vlasi".

Saopštavanje ishoda višednevne agonije od strane predsednika zemlje ali onako usput, tokom sednice Vlade, između dve rutinske tačke dnevnog reda. Konferencija za medije ministra policije sa detaljima koji su umesto u ruke tužilaštva dospele u ruke onog najstrožeg suda - građana koji tim informacijama barataju vešto i promišljeno kao dete sa oštrim predmetom.

A to smeće samo je dodatak svemu onome što smo tako lagano izgleda i zaboravili na deponiji ispod površine: Neko fizičko zlostavljanje mladih LGBT+ ljudi, požari u romskom naselju, pendrek po nosu autističnom momku na protestu, gaženje po onom koji već na betonu nepomičan, neko čitanje spiskova dece za odstrel u lajv prenosu, pa naknadno pravljenje ludima da se to uopšte desilo pred milionskim auditorijumom, neke izgubljene lične karte i otvorene firme, neke sankcije i kazne za retko poštene ljude u slučaju Jovanjica, i neke hercegovačke, stvarno davno zaboravljene i zakopane.

Poverenja je sve manje, a voda sve prljavija; kako verovati bilo čemu kada na pravdi boga danima gledamo medijsko čerečenje jedne žene? Jedne majke koja, u ovom trenutku, prolazi kroz najveći pakao ikad pojmljiv a koji sistemski može biti bar delom prekinut, bar mizerno, ali dostojanstveno oslabljen gašenjem tabloidne vatre koja samo još više rasplamsava njen očaj? Sistem to izgleda ne zanima. Jer je sistem izgleda izjela politika i biznis, suštinski, van svake etičke granice.

Kako verovati dalje u tu struku, tu dobru nameru i tu mora-biti-tako-a-ne-drugačije večnu težnju ka društvenoj dobrobiti? Sad kada je suštinski važno biti trezven, mi i dalje slušamo razne jovane jeremić, saše borojeviće i ostale sa spiska privilegovanih kojima mediji daju mikrofon, a koji na sav taj kraj imaju svoje "ali" i i dalje rasplamsavaju svoje teorije o drugačijem ishodu, lažnim priznanjima, lažnim dokazima i krađi deteta, neretko upirući prst u tu ženu, ne ostavljajući na miru ni nju, a ni sećanje na to dete. A sistem to prećutno nagrađuje.

Kako da održim poverenje u sistem u kome vlada sveopšta "monstrumizacija" reči, u kojoj se prenos informacije ne sme prepustiti slučaju - onom u kom primalac u nedostatku sočnosti i životinjske gladi za hororom prebaci kanal ili ono još gore - ostane dobro i nepotrešeno.

Na kraju, kako da i dalje verujem sistemu u kom se na radnom mestu može biti pijan i upravljati vozilom? A znamo svi da je ovo samo jedna u nizu situacija koje sistem trpi, posmatra, konstatuje i ne kažnjava. I nema u planu.

Ovo je sistem u kom struke više nema i u kome se populistički baca rukavica smrtne kazne u lice – jer pokaži narodu detalje istrage, mani tužilaštvo; pitaj narod da li da vraćamo smrtnu kaznu, mani ustav, pravo i zdrav razum. I hajde, kad si već na nogama, pitaj narod je l' mu se sviđa istraga, ima li kakvih zamerki? Je l' sumnjivo nešto?

I sistem očigledno trpi sve - računa na debelu amneziju, na neki Mendela efekat, na vetar koji nosi sve što se pusti u etar i na neku novu monstruoznu zgodu koja potire sve stare.

Žao mi je samo tog prokletog poverenja. Izduvava se kao balon posle proslave punoletstva kad postaješ ogorčeni starac koji više ne veruje u dobre vile, poštene službenike i dobronamerne prolaznike.

Teme

Hathor

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

Bez odgovornosti

09.04.2024 • 12:15

bez srama

Hvala autorki. Dobar osvrt na kritične tačke. "Mali" ljudi i "velika" javnost se usuđuju da osuđuju, proizvoljno, onako kako ih njihova savest i um vode. Stvaran tragičan događaj i bujica nestvarnih, patološki izmaštanih priča. Sistem, da služi pravoj svrsi i da se u njega ima poverenja bi to trebalo da amortizuje. Ovaku su neobuzdani tokovi besprizornih reči i dela ostavljeni da izviru i pršte na se strane. Šta se dešava "sutradan", nakon saznanja? Ništa? Neko sramno ćuti, a neko "hrabro" nastavlja dalje da gradi neverovatne i-dalje-je-sumnjivo priče. Gde je kraj tom beščašću? Sledeća prilika rađa nove "sumnje", nove besramne insinuacije i osude? Poverenja ima u iracionalno, ali u zdravorazumski - nema.

14 13 +1
Koja

09.04.2024 • 11:20

Narod možda zaboravlja, ali svi najmonstruozniji zločini su se desili u ovoj zemlji od 2013., pa do sada. Te godine je ubijeno trinaestoto ljudi.Da li je to slučajnost?

25 36 -11
citalac

09.04.2024 • 11:08

Naivnost

Autorica je kao majka koja se prvi put suočila sa realnošću i shvatila da sav taj Diznilend o dobrodušnim stručnjacima i pravednom sistemu nije ništa više od bajke za laku noć.

Članak je fantastična satira na sve te medijske spinove i lažne idole koji nam govore kako sve radi kako treba. Poenta je jasna - sistem je propao, a mi smo ostali da se češkamo po glavi i pitamo se gde je nestalo ono čisto poverenje?

28 35 -7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.