Imate li komentar?

Pre izvesnog vremena pročitala sam članak koji se poziva na izjavu Džulije Roberts koju je dala tokom jednog intervjua.
Imate li komentar?
Foto: Pixabay
Ona priča da je okačila na instagram sliku sa rođakom, Emom Roberts, nakon što su se probudile, skuvale kaficu i uzele da odigraju jednu partiju karata. Bila je u tom momentu srećna i htela je to da podeli sa ljudima.
 
Ono što je proslavljena Džulija nakon toga doživela - nije očekivala ni u najluđem snu. Komentari su počeli da se ređaju neverovatnom brzinom aludirajući na to kako izgleda užasno, liči na muškarca, zapuštena je, ne vodi računa o sebi, ružna je i sve što možete zamisliti u takvom paketu. I rekao bi čovek "moš misliti, jednoj Džuliji Roberts reći da je ružna, pa baš je zabole", ali Džulija lično objašnjava ju je itekako zabolelo. Osetila se loše, povređeno i poniženo. 
I tako nesnađena u naletu novog osećanja nije mogla da veruje da se ona, samosvesna proslavljena glumica, pedesetogodišnja pretalentovana i ostvarena lepotica prepuna nagrada, priznanja i samopouzdanja može osetiti tako loše i tako bedno čitajući komentare avatara sa interneta. Nije mogla da veruje da su ljudi preskočili sve ono što je želela slikom da prenese a to je intimna atmosfera, momenat, uspomena, jutro, ležernost i, kako je i sama rekla, čistota. Ljudi su to zanemarili i rešili da u toj slici vide nešto sasvim drugo.
 
Najupečatljiviji bio je kraj, pitala je - "a šta bi bilo da imam 15 godina?" I zbilja, ovo me je fino zamislilo jer Džulijina izjava bila je identična skorašnjoj izjavi Olivere, frizerke iz Novog Sada, poznatije na internetu kao "Hair Coloring by Olivera". Nakon što je ekspresno brzo postala takoreći internet meme, dala je intervju i ispričala svoju priču. 
Olivera radi svoj posao maestralno i rešila je da svoje radove deli na mrežama sa svojim pratiocima, prvenstveno na TikToku. Jednog dana izbacila je video koji je bio simpatičan i zabavan: u okviru kompletnih transformacija kose jednu dugokosu crnku magično je pretvorila u kratkoskosu brinetu koja je na to reagovala tako što se trudila da prikrije nezadovoljstvo. Ništa niti strašno, niti skandalozno, ali, eto, sjajan materijal za mimovanje. 
 
Nakon toga mreže je preplavila Olivera, njen rad, salon, imitacije, reference. Međutim, kako to na internetu najčešće biva, i sve ono ostalo: uvrede, poniženja, omalovažavanje i neukus. U intervjuu koji je dala ponovila je isto što i Džulija: "Ako sam se ja, ovakva, ovoliko loše osećala povodom svih tih poruka, ja mogu samo da zamislim kako se osećaju mlade osobe."
 
I zaista, kako se osećaju mlade osobe i da li uopšte možemo da zamislimo? Mi, odrasli i zreli, ostvareni i ispunjeni, koje baš onako zabole ona stvar šta neko na internetu kaže o nama, a onda ipak shvatimo da možda nije do nas i do količine samopouzdanja, uverenosti u kvalitet rada, integriteta, već možda do količine, vrste i moći onoga sa druge strane: komentara, ljudi, njihovih namera, njihovih razmera, njihovog slepila i čiste mržnje, pljuvanja radi pljuvanja i destruktivnosti u punom sjaju.
 
Kako se oseća ono biće koje je toliko mlado da sebe nije ni upoznalo, ni ostvarilo, a kome je ceo svet ta sekcija komentara na internetu? Kome jedno "ružan si" odjekne lagano na drugi kraj sveta odakle jednakom silinom i brzinom dobije potvrdu nazad, u istom stilu.
 
Andrijana iz IV-2 umela je davnih dana baš glasno da vikne, da je čuju i u IV-3 kako je Hathor buljava, nosi protezu i liči na dečaka, ali bez interneta nije baš umela da dobaci do Južne Koreje, kao što bi umela neka današnja Andrijana. 
 
Pitate li se nekad kako se oseća dete koje je izvrgnuto ruglu na internetu jer izgleda drugačije? Kako se oseća mlada osoba koju linčuju jer je mršava, debela, u kolicima, u jeftinoj garderobi, na nekom glupom mestu ili iz nekog desetog glupog razloga? Ima li neka mlada osoba tu snagu da ne pogleda sekciju sa komentarima? Ili da ih pogleda ali zanemari jer kere laju a karavani prolaze? A dok karavani prolaze za njima zauvek ostaju duboko usađene brazde o koje se bez izuzuzetka a do kraja života sapliću na svakom koraku.
 
I nemili događaji koji su se desili nedavno u Kruševcu i Bosni kada su dva mladića, žrtve sajberbulinga, nažalost oduzela sebi život ne videći drugo rešenje toliko su zastrašujući da razmere i moć hordi zlih jezika sa avatarima i niknejmovima moraju biti ne samo upozorenje već alarm koji tek potpuno budan i trezan možeš ugasiti na kratko. Njihova moć mora biti deo svesti i savesti koji nikada ne sme da zaspi. 
Nije sigurna ni Džulija Roberts, a ni potpuno ostvarena i samopouzdana Olivera. Sigurni su samo oni koji bez ikakvog povoda i avatara nekome ostave "Ružan si, ha ha, ubij se", nakon čega se osete onako baš lepo, te se nakon pljuvanja otrova vrate svom anonimnom životu uvereni da su na pravoj strani ljudskosti. Ko će, ako ne oni, reći jednoj Džuliji da je ružna i spasiti je zablude i, evidentno, blamiranja na internetu.
 
Pa, bože moj, ako nekog i prevale preko ivice... Dobar "asamugašukno" komentar pun lajkova vredi svake pare zar ne? Vredi, cele tri sekunde koliko traje čista organska zluradost. 
 
Za razliku od one preteške tri sekunde pune agonije ćutanja, savladavanja i samokontrole da bi se pritisnuo bespovratni "send" koji spasava svet od neznanja o Džulijinoj ružnoći i bezvrednosti.
  • @ogledalce

    08.03.2024 18:03
    Poredis neuporedivo. Kada se neko slika poput ove glumice i ljudi je vredjaju to je jedna stvar. Napadanje zarad napadanja bez razloga i osnova. Dnevno - politicke stvari koje uticu na zivote nekih od nas, mnogih od nas ili svih nas, kojim se uglavnom ovaj portal bavi je nesto sasvim drugo. Da li je neko ovakav ili onakav izgledom me ne zanima. Urusavanje drzave, drustva, prava, zdravstva, obrazovanja itd i vredjanje zdravog razuma me itekako zanima.
  • Ogledalce

    08.03.2024 17:00
    Nalazim ove komentare komičnim, obzirom da na svim drugim člancima uvaženi i svestručni komentatori ispoljavaju baš ovakvo ponašanje kakvo ovde sada kritikuju.
  • Maja

    08.03.2024 16:48
    Drustvo se promenilo. Krajnje je vreme da pocnemo da obrazujemo decu u skladu sa izazovima danasnjice. Uvesti predmete koji ih uce kako da se zastite, kako da zastite svoje mentalno zdravlje, da saznaju koji mehanizmi postoje, da nauce koja su im prava i obaveze (cak i ako institucije ne rade, treba da budu upoznati sa tim), da znaju sta je ispravno, a sta pogresno. Sve im to treba stalno pricati i ponavljati. A ne da na gradjanskom uce kad je svetski dan pande i moreplovaca, a ne znaju da niko ne sme da ih zlostavlja, da ne znaci ne i slicno. O veronauci da ne pocinjem...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Vučić za istoriju

Prošlost ume da bude neizvesna. Kako god buduća istorija izgledala, Aleksandar Vučić želi svoje mesto u njoj.

Nemo se zezamo

Evo prošlo je jednocifreno dana od završetka ovogodišnjeg najvećeg evropskog političkog festivala pod šaljivim sloganom "Ujedinjeni muzikom".

Čarape

Bilo je to jedno od uobičajnih jutara kada petočlana porodica u nekih pola sata pokušava da izađe iz stana i započne svoj dan po pravilima službe.

Muškarac ili medved u šumi?

Zarobljena u inception-u trendova na mrežama ovih dana mogu slobodno reći da je moje "Rimsko carstvo" – medved vs. muškarac u šumi.

Poraz pre izbora

Posle ne malo neizvesnosti, lokalni i izbori za grad Beograd održaće se 2. juna. Međutim, čini se da su nepotrebni, rezultati gotovo da su poznati i danas, mesec dana pre održavanja.

Svet pomahnitao za oružjem

U celom svetu je na oružje potrošeno 2.400 milijardi dolara, što je sedam odsto više nego prethodne godine.

Groteskna karikatura

Iznenadna smrt relativno mladog čoveka, starog samo 40 godina, mnogima od početka nije delovala logično i izazvala je sumnje.

Da li će Novosađani slušati Beograd?

Po prvi put od 2016. godine deluje da je opozicija u Novom Sadu koliko-toliko na nogama. Nije sjajno, ali je rezultat koji bi prodrmao aktuelnu vlast bio na vidiku.

Novosadska parking balvan revolucija

Ponekad klizite ulicama i najmanje gledate na put pred vama. Nadate se, iščekujete, usporavate, kao da ćete zaskočiti prazan prostor. Vi ste lovac na slobodno parking mesto.

Sistem trovačnice

Sećam se početaka roditeljstva – svaka je odluka imala izbor a svaki izbor imao je dobre i loše strane.

Legija na Filozofskom

Zlokobna je slika mladića u majici sa likom Legije na Filozofskom fakultetu. Zlokobna, ali ne i iznenađujuća.

Izborna frka: Klupa za Đurića

Možda bi se neko začudio što gradonačelnik prolaskom kroz finiš Novosadskog polumaratona nije zaključio nedelju u kojoj ga je svuda bilo. No, nije to za čuđenje.