Gde ide Vučić, a gde Srbija
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Foto: 021.rs
Čovek je izaslanik najmoćnije i najbogatije države na svetu i nije retkost da se takva pozicija ispoljava i na ponašanje u zemlji ambasadorovanja. Uostalom, fondacije iz SAD su najveći podržavaoci pojedinih organizcija širom sveta, sa druge strane Atlantika stižu brojni društveni pokreti i modni tokovi u svim sferama života.
Živa aktivnost
Neubičajeno široka lepeza aktivnosti američkih ambasadora nije samo u Srbiji i Hil nije jedini koji ulogu izaslanika svoje zemlje shvata daleko šire nego što uobičajava evropska diplomatska praksa. Sa ovim se Srbija, kao uostalom i gro zemalja na svim kontinentima, odavno pomirila, realnost je takva.
Ono što iznenađuje je povremena potreba Kristofera Hila da u Srbiji istupa kao da je lokalni funkcioner i to visoke pozicije i nadležnosti koji domaći živalj upoznaje sa krupnim političkim potezima aktuelne vlasti. Tako je nedavno, u manje od mesec dana, dva puta javno ustvrdio kako se Srbija, navodno, sve više približava Zapadu.
Dve izjave
Prvo je 12. septembra na jednom panelu u Beogradu izjavio kako "nema sumnje da Srbija ide ka Zapadu". Mada je primećena, rečenica je ostala nekomentarisana. Potom je 4. oktobra na Fakultetu političkih nauka izjavio kako se "Srbija definitivno okreće Zapadu".
Uludo je jadati se kako diplomata duboko zalazi u stvari druge države, američki ambasadori, pa i Hil, takve stvari sebi dopuštaju, pogotovo kada je reč o manjim i državama koje vode nešto drugačiju politiku u odnosu na zapadna očekivanja.
Osnovno pitanje za domaću javnost je ima li osnova tvrdnjama, pogotovo kada najavljuju tako krupnu i bitnu promenu u političkom životu. Dakle, ima li u poslednjim potezima aktuene vlasti oslonca za Hilova predviđanja.
Kupovina aviona
Nedavna kupovina francuskih aviona "Rafal" je svakako nešto čemu se i Hil, mada prodavac nije američka firma, poradovao. Platiti 3,15 milijardi evra je krupan izdatak za Srbiju, a kada je nedavno rebalansom odlučeno da se gotovo frontno isplati i prva godišnja rata od otprilike 400 miliona evra postalo je jasno da je kupoprodaja defitivna.
Ugasile su se nade rusofilnih krugova u Beogradu da će doći do poništavanja ugovora i da Srbija neće ostati pri sporazumu potpisanom u Parizu. Time Beograd po prvi put posle Drugog svetskog rata vojne avione ne nabavlja u Moskvi i to je potez koji jasno ukazuje da predsednik Vučić nastavlja nešto ranije započetu strategiju zamene naoružanja. Ukazujući na novi smer srpske politike, Hil je ovaj aranžman svakako imao u vidu.
Drugi oslonac svojim predviđanjima Hil je tražio u nedavno potpisanom strateškom energetskom partnerstvu Srbije i SAD. Prepuštajući tek izabranom ministru za spoljne poslove Marku Đuriću da potpiše sporazum o više nego intenzivnoj saradnji, predsednik Vučić je, očito, želeo da izbegne direktnije vezivanje za ovaj akt. Mada sporazum još nije javno objavljen, zna se da je obuhvatan, ponajviše u elektroenergetskom sistemu.
Nepotreban solarni park
Uostalom, od ranije postoji sporazum dve zemlje o izgradnji solarnog parka jačine najmanje 1.200 megavati čija bi godišnja proizvodnja bila oko 1,5 milijardi kilovati godišnje, što je, cirka, pet odsto ukupne srpske proizvodnje.
Ugovor iz vremena ministarke Zorane Mihajlović je izrazito sporan jer bi se solarna forma protirala na gotovo 2.500 hektara, a i svetski trend je da se eolske i solarne elektrane grade po krovovima domaćinstava, a ne u farmama.
Kako je Srbija nedavno skinula zabranu izgradnje nuklearne centrale i, šta više, najavila da će ova vrsta energetskih proizvođača ubuduće biti važan oslonac srspke energetike, jasno je da Ameri računaju da bi mogli isporučiti ne samo svoj tim nuklearke, već i isposlovati da glavninu posla obave njihove firme.
Treći bitan energetski momenat je reverzibilna hidroenergana "Đerdap 3" čija je vrednost procenjena na više milijardi evra, a kapaciteti su toliko veliki da bi struje bilo dovoljno i za Rumuniju i Bugarsku, države na čiju teritoriju bi takođe zalazio potencijalni energetski objekat. Nevolja je što Rumunija nije voljna stupiti u posao, a kao država čiji tok Dunava bi bio obuhvaćen radom hidorelektrane njena saglasnost je obavezna.
Pročitaj još
Šansa za Amere
U ovome Ameri vide šansu za sebe. Imaju veoma razvijene odnose sa Rumunijom gde upravo grade drugu NATO vojnu bazu, i to ubuduće najveću u Evropi. Izgleda da i srpska strana smatra kako bi Ameri mogli "odobrovoljiti" rumunsku stranu, a i pozajmiti nemali novac.
Naravno da je Hil dobro upućen u stretško-energetsko partnerstvo dve države i ne bi bilo iznenađenja da je u tom sporazumu video oslonac za predviđanje promene orijentacije politike države Srbije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Šta će odabrati Evropa: Čipove, tenkove ili čipove za tenkove?
03.03.2026.•
2
Opasno se zakuvalo širom globusa, gotovo da nema regije bez žarišne tačke odakle se lokalna netrpeljivost očas može razbuktati do ratnog požara svetskih razmera.
Ogled(anje): Televizija nekad i sad
03.03.2026.•
1
Televizija! Društveni fenomen bez presedana pre pedesetak godina. Jugoslovenska - tada jedna jedina - sa osam republičko-pokrajinskih centara. Svi (je) gledaju. Alternative nema.
Ogled(anje): Bez Rusa Olimpijada kusa
24.02.2026.•
7
Uživao sam u takmičenjima na izvanredno organizovanim Zimskim olimpijskim igrama u Italiji. Sportisti su nanovo pomerali granice ljudskih mogućnosti. Ima li kraja?
Piše Janis Varufakis: Recept za fašizam
20.02.2026.•
7
Zamislite da su fašisti, za koje smo verovali da smo ih polovinom 20. veka zauvek porazili, u nekom tajnom sefu, kao zaveštanje svojim duhovnim potomcima, ostavili recept kako da se fašizam ponovo učini velikim.
Piše Dimitrije Vojnov: Šta nam hapšenje u Crnoj Gori govori o SNS vlasti?
19.02.2026.•
8
Hapšenje Vesne Bratić može biti velika pouka za nas koji smo protiv Aleksandra Vučića.
Izbori u Mađarskoj: Orban protiv Mađara
17.02.2026.•
31
Manje od dva meseca preostalo je do 12. aprila i parlamentarnih izbora u Mađarskoj.
Ogled(anje): Godina pre dolaska naprednjaka na vlast
17.02.2026.•
9
Momčilo Bajagać je u stihu svoje pesme tvrdio kako "godine prolaze nervoznim korakom".
Ogled(anje): Kako se guši sloboda
10.02.2026.•
2
Kasno proleće 2000. proticalo je znaku kulminacije represije diktatorskog režima Slobodana Miloševića nad nezavisnim i profesionalnim medijima u tadašnjoj Jugoslaviji.
Uređivanje pravosuđa
06.02.2026.•
5
Predsednik Republike je potpisao ukaze kojima je proglašena grupa zakona o izmenama i dopunama zakona u oblasti pravosuđa.
Ogled(anje): Veština razgovora
03.02.2026.•
0
Televizijski intervjui tipa "jedan-na-jedan" je, verovatno, najpotcenjeniji format. Retko koja stanica ga nema u svojoj programskoj ponudi.
EU i SAD: Ne deli samo okean
27.01.2026.•
5
Uzbudljivo je naše doba, širom globusa se dešavaju krupne promene i ne vidi se konačan epilog događanja čiji smo svedoci.
Ogled(anje): Razotkrivanje diktatora
27.01.2026.•
10
Prošle zime sam odgledao, i potom komentarisao serijal "Adolf Hitler - razotkrivanje diktatora".
Business as usual
26.01.2026.•
1
Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Ogled(anje): (Ne)sportska priča
19.01.2026.•
0
Sport klub. Više od jedne decenije bio je ultimativno najbolji specijalizovani sportski televizijski brend u Regionu. Možda i u vasceloj Evropi.
Ogled(anje): Prvi sneg i "spuštene pantalone" komunalaca
13.01.2026.•
19
Od kada sam u novinarstvu - to je bezobrazno mnogo decenija - postoje figure koje žurnalisti, iz generacije u generaciju, žestoko rabe. Bez obzira što iste podsećaju na izlizane blokeje na đonovima ishabanih cokula.
Mister Dolar
12.01.2026.•
6
Uskoro će, 20. januara, godinu dana od kako je Donald Tramp stupio na tron najmoćnije države na svetu.
Novogodišnja otmica na američki način
05.01.2026.•
6
Decenijama unazad svet na lep i pomalo raskalašan način provodi novogodišnju noć.
Demografija i politika: Kad broj ljudi počne naglo da opada
05.01.2026.•
8
Unazad pola veka pravi je bum na planeti. Broj ljudi se za pola veka udvostručio, sa četiri na osam milijardi.
Nezgodna pitanja
02.01.2026.•
3
Došao je ovaj moj osmogodišnjak jednog decembarskog dana iz škole i pitao: "Mama, a šta su to deca bez roditeljskog staranja?"
Komentari 11
Kosta
Пантелија
Deda
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar