Novosađani, želite besplatan javni prevoz? Može, idite u Beograd
Vožnja gradskim saobraćajem je od 1. januara besplatna... u Beogradu.
Foto: 021.rs
Troškovi će se prevoznicima plaćati iz budžeta grada Beograda - bilo je kratko, ispostaviće se polutačno, objašnjenje.
Izostavljeno je najvažnije - finansiranje nekoliko urbanističko-građevinskih radova, od velikog značaja za prestonicu, ali bez ikakve funkcije za građane iz ostatka Srbije, prethodno je sa gradskog budžeta prebačeno na "saveznu" kasu.
Volja narodnih poslanika
Tako je postalo moguće da se novac koji je Beograd planirao tokom 2025. godine da utroši na izgradnju novog mosta preko Save i tunela ispod Terazija, preusmeriti prema prevoznicima u javnom gradskom saobraćaju.
Zapravo, sve se zasniva na tome da je Skupština Srbije voljom narodnih poslanika prihvatila da finansira ono što je tipična lokalna obaveza Beograda. Time se ujedno i odustalo od izgradnje popriličnog broja objekata u provinciji, važnih za lokalne zajednice.
Rezultat je poguban po unutrašnjost Srbije, neuporedivo manje razvijenu od glavnog gada, kao i tamošnje žitelje, čiji standard teško može i da se meri sa kvalitetom življenja stanovnika jedine metropole na ovim prostorima.
Pokazalo se da je ono što Beograđani doživljavaju kao "besplatan javni prevoz" zapravo apsurdan namet provincijalcima da svojim trudno zarađenim parama finansiraju vozikanje po gradu mnogo bogatijeg stanovništva glavnog grada.
Decenijsko neplaćanje
Samo izrazito bogati gradovi, poput, recimo, Beča, mogu da sanjaju o luksuzu kakav je besplatan javni prevoz. Prethodno su decenijama ove metropole žestoko ulagale novac poreskih obveznika i druge prihode u urbani razvoj, puteve, raskrsnice, sisteme grejanja, lokalnu distribuciju struje, inetrneta i u sve ono što čini urbanitet. Tek potom postupno su gradile ili još uvek grade uslove kako bi i lokalni prevoz finansirale iz budžeta.
Glavni grad Srbije je na svetlosnu milju daleko od snage i bogatstva za svojevrstan luksuz. Tačnije Beograd ima velike probleme upravo sa javnim saobraćajem. Decenijama ne može da ih reši, počevši od izuzetno niske naplate karata.
Onaj ko u prestonicu dođe sa strane izgleda smešno kada poželi da kupi kartu za tramvaj ili bus; ostali putnici ga iščuđeno gledaju. Neplaćanje se toliko odomaćilo da svako ko pokuša da plati prevoz, drugima izgleda kao nekakav čudak, od glavnog toka ponašanja posve odudaran lik. Njegova sklonost ka ispunjavanju obaveze se doživljava gotovo kao iritiranje.
Kako do 300 miliona evra
Upravo Šapić je bio taj ko je raskinuo ugovor po kome je prethodna beogradska vlast pokušavala da reši pitanje naplate karata. Privatnim prevoznicima u gradskom javnom saobraćaju je ukidanjem reda vožnje omogućio da barem udvostruče profit, ali prevoz je funkcionisao sve slabije.
Pokušaj da se poveća naplativost time što je cenu karte kupovinom preko mobilnog aparata drastično snizio pokazao se ne samo jalovim, već i smrtnim udarcem u pokušaje da se naplata karata nekako revitalizuje.
Prihodi od prodaje karata Gradskog javnog i angažovanih privatnih preduzeća bili su katastrofalno niski, jedva tridesetak miliona evra, dok su subvencije iz gradskog budžeta bile gotovo šest puta veće. U budžetu Beograda za 2025. piše da se planira isplata od 296 miliona evra privatnicima kao nadoknada za karte. Tu je još oko 185 miliona evra za organizaciju saobraćaja i razvoj infrastrukture. Ukupno otprilike 480 miliona, trećina od 1,45 milijardi evra na koliko je planiran gradski budžet.
Pročitaj još
_linija_17.jpg "JGSP \"Novi Sad\" ne planira nove autobuse ni u narednoj godini: Starost vozila u proseku 12 godina")
Iznova svake godine
Jasno je da je naplata karata neophodna kako bi grad uopšte funkcionisao. No, nekadašnji sportski as se okrenuo demagoškoj kupovini poena kod birača, u čemu mu je obilato pomogla republička poslanička većina prihvatajući da troškove (za sada) dva skupa beogradska projekta ispostavi građanima u unutrašnjosti i tako da posredno finansiraju vozikanje Beograđana ulicama prestonice.
Ukoliko postoji želja da se navodno besplatni javni prevoz uspostavi na duže vreme, najgore od svega je što se svake godine mora praviti slično prevaljivanje troškova na teret građana po unutrašnjosti i stalno iznova po najmanje 300 miliona evra iz provincije preusmeravati u beogradsku kasu kako bi se prestoničko stanovništvo uživalo u besplatnoj vožnji.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Pregovori Trampa i Putina - hoće li biti mira?
18.08.2025.•
4
Tri i po godine je izgledalo da pogibijama i bestijalnosti u Ukrajini nema kraja.
Nacionalno onesvešćen
04.08.2025.•
3
Još od 2018. godine u Srbiji se u više navrata pominjala ideja o uvođenju tzv. nacionalnih udžbenika, tinjajući ispod površine sve dok nije dobila politički ventil.
Da li nam ne treba 100.000 radnika iz Afrike ili nam ih treba dvostruko više - šta kažu činjenice
28.07.2025.•
64
Vest o tome da postoje naznake dogovora o mogućem uvoza radnika iz Gane za deficitarne poslove u Srbiji izazvao je brojne kritike na ovdašnjoj javnoj sceni.
Piše Siniša Tucić: Dve sobe
21.07.2025.•
6
Minulo je 37 godina, od tog toplog jula 1988. Dobro se sećam kada sam kao desetogodišnjak uleteo u stan sa ulice.
Dekan Ekonomskog fakulteta Čučković: Vrlina je ontička sredina (između krajnosti)
20.07.2025.•
12
Profesor etike i dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici, Aleksandar Čučković, ocenio je u autorskom tekstu da smo "svi mi ovde predugo ćutali, pa nam se dogodilo ovo sa čime se suočavamo".
Ko pije kafu za vreme protesta?
08.07.2025.•
12
U ovoj zemlji leto je postalo toliko nepodnošljivo da i asfalt stenje pod sopstvenom težinom, a vazduh nosi gustu moralnu nelagodu koja se lepi za kožu i za savest.
Piše Erik Vijar: Studenti mesecima protestuju, ali Evropu to ne zanima
07.07.2025.•
14
Već sedam meseci u Beogradu se održavaju masovne demonstracije. Za pisca Erika Vijara, dobitnika Gonkurove nagrade, ova situacija otkriva da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman na sve da bi ostao na vlasti.
Naoružavanje Evrope - dalje od bezbednosti, bliže strepnji
04.07.2025.•
6
Poslednjih šest meseci priča o naoružavanju Evrope dominira političkim prostorom Starog kontinenta.
Kupi mi, tata, jedan mali rat
20.06.2025.•
13
Deluje gotovo neverovatno, ali do 2030. godine iz budžeta Evropske unije će se čak 800 milijardi evra uložiti u razvoj vojne industrije.
Više rata u Ukrajini, manje gasa u EU
14.06.2025.•
8
Mada se već nekoliko godina, najmanje otkad je počeo sukob u Ukrajini, stanovnici Evropske unije prilagođavaju manjku gasa, nevolje se neprekidno uvećavaju.
Psihodrama
13.06.2025.•
26
Neko je na Tviteru pametno napisao: Ako vratite da pogledate emisiju OKO na RTS-u pre koji dan pogrešili ste, ako je ne pogledate isto ste pogrešili.
Piše Siniša Tucić: Lajk, spin, pendrek
10.06.2025.•
14
Memorandum SANU. Černobilj, Niko ne sme da vas bije. Osma sednica, Gazimestan. Jogurt revolucija.
.jpg)
"Sudija koja tuži"
10.06.2025.•
2
Novinar Stevan Dojčinović je u više intervjua govorio o promeni ponašanja sudija od 2021. godine, kada sudije u slučaju KRIK-a, počinju da presuđuju slobodi govora i slobodi medija.
Majne ćazzi, ko je naci?
06.06.2025.•
31
Ako želiš da postaneš heroj u Srbiji 2025. godine, ne moraš da spasiš dete iz požara, niti da izmisliš lek za rak.
Kraj rata (ni)je blizu
04.06.2025.•
1
Početkom juna bi trebalo da započne nova runda pregovora o zaustavljanju rata u Ukrajini.
Imate li kutiju?
30.05.2025.•
14
Imam taj neki deo u ormanu, vitrini, regalu, kako god se zvalo, gde uglavnom držim sve "važno" što mi nikad ne treba.
Afera Fajzergejt: Opšti sud EU protiv Ursule fon der Lajen
21.05.2025.•
1
Priča o poslu od 35 milijardi evra, Ursuli fon der Lajen, direktoru "Fajzera" i novinarskoj upornosti.
Vrhunac nebitnosti Evrovizije
19.05.2025.•
5
Evrovizijska nedelja je za nama. Mnogi bi rekli nikad dosadnija, ali ponajviše nikad besmislenija.
Slučaj novosadskih aktivista: Skaredan sudski postupak
15.05.2025.•
2
Pošteno suđenje podrazumeva da dokazi moraju da ispunjavaju dva uslova.
Uloga strica Alberta u rušenju nedemokratskih režima
08.05.2025.•
2
Stric Albert u "Mućkama" je svoje, najčešće izmišljene priče, koje Del i Rodni nisu želeli da slušaju, počinjao sa "During the war…".
Komentari 34
sole
Wolfie
ОБСЕРВЕР
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar