Životni standard vs Kvalitet života

Nisam siguran da će moja generacija doživeti da Srbija bude zemlja u kojoj će srednji sloj moći da se pohvali zavidnim standardom života.

Piše: Milan Ceković

Kako stvari stoje, nisam siguran da li ova država u narednih 30-40 godina ima snage, a da ne propadne skroz. Naprosto, održivost zahteva nekakve potencijale, a sa vanrednim neravnotežama koje su naše redovno stanje, teško je očekivati dobar ishod.

Naše društvo je društvo dominirajuće oskudnosti po raznoraznim kategorijama, s tim što se mora istaći da i u ovakvoj Srbiji postoje ljudi koji žive život visokog standarda, ali postoji razlika između života visokog standarda i života visokog kvaliteta. Jedno i drugo ne idu nužno zajedno. Prvo je ekonomska kategorija, a drugo je život u svim svojim filozofskim dimenzijama. Ljudi iako ne žive visokim standardom, mogu živeti kvalitetnije od onih koji žive visokim standardom.

Na, primer, neko ima milione na knjižici, ali to podrazumeva i to da svaki dan pomahnitalo obezglavljeno juri zarobljen u tesnoj koži svojih ambicija, ne bi li grčevito odbranio svoj materijalni svet. Neko, recimo, ima sve što poželi, osim intimusa kojeg voli, pa mu svako veče bitisanje u bračnom krevetu biva mora u krevetu i robija, dok sa druge strane neko živi u dozvoljenom minusu, ali leže i budi se nasmejan pored osobe koju voli. Ovaj  prvi slučaj je u srodstvu sa visokim standardom, a drugi slučaj mnogo više ima veze sa kvalitetom života.

Postoje ljudi koji svoju suštinu žive negde na nekoj planini čuvajući stado i oni koji su sve u svom životu promašili iako se redovno brčkaju u đakuziju i srču šampanjac prekriveni penom neke kupke.

Moguće je živeti kvalitetno bez puno para, ali preduslov je hrabrost, socijalna razmena, dobra volja, snažna emocija i jedan lafovski pristup životu. Ne vredi puno bazen u dvorištu, ako se u njemu čovek kupa sam. Ne vredi puno limuzina, ako vam je šofer neko koga očima ne možete da vidite. Ne vredi puno ni kojekakva titula, ako se bavite poslom kalkulantski, bez strasti i van pomenute suštine.

Ne, ne vredi večera u hotelu sa sedam zvezdica, ako obedujete sa nekim od koga vam je muka, a skroz je idilično kada se pod svećama u nekom parku, nekog usnulog gradića, okupe probuđeni ljudi, koji ponesu gitare, učipe se za piće i snagom svoga duha naprave interakciju koja podrazumeva osmehe, dobru emociju i poglede u kojima je ona spasavajuća iskra.

E, to su kvalitetni sati, mnogo kvalitetniji od opisane večere u pomenutom hotelu sa onoliko zvezdica. Takvi sati proizvode energiju koja doprinosi estetici, emociji i egzistenciji. Najgore okolnosti mogu biti kvalitetno proživljene i preokrenute u pobedu, ako se pravi ljudi nađu u tim okolnostima, kao što i najbolji uslovi mogu biti teška smaračina, ako su ljudi promašeni likovi u tom spektaklu. Ili, što bi lik iz mog romana u pripremi rekao: "Kraj nekog je i ogoleli panj Kopakabana".

Da, moguće je živeti kvalitetno, a da se ne dosegne visok standard života, ali potreban je određen senzibilitet. U glavi treba napraviti branu za kreiranje besmislenih potrošačkih želja, jer stvarno nema smisla na svakih godinu dana želeti novi model mobilnog telefona. Zaista je tupavo biti tužan samo zato što se ne poseduje neki od brendiranih modela iz izloga. Postoji toliko načina da se vreme ispuni sadržajima koji bude pažnju i dobru energiju.

Neophodno je samo iskočiti iz monitora, vratiti se nekim starim oblicima komunikacije, oči u oči, lansirati neke osmehe, pustiti korake, zapevati neke pesme, odrediti neke izazove i hrabro braniti smisao postojanja. Tada se zaista ljudi bude i život kliče svakom novom danu. Upravo to će biti važno u surovim godinama koje slede.

A da, za kraj. Ovi tekstovi nisu obraćanje javnosti od strane uredništva Portala 021, nisu lekcije iz udžbenika, nisu očenaši koje bi trebalo znati, nisu politički pamfleti, ni predizborna pisma, a ni tako neki genijalni tekstvovi. Ovo su lični stavovi potpisnika ovih redova (sa sve slikom u gornjem levom uglu), nešto kao opservacija na samozadatu temu i ništa više od toga.

Naravno, autoru je uvek, tu i tamo, žao što suština tekstova ne dopire baš do svakog čitaoca. Ali, u izvesnoj meri, ta vrsta nerazumevanja je bila i ostaće neminovnost.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Samo piši...

    02.04.2014 10:35
    Odličan tekst
    Odličan tekst... I ne obraćaj pažnju na uske komentare... Samo piši...
  • none

    31.03.2014 09:03
    "Bolje živjeti 100 godina kao milioner, nego 7 dana u bijedi."
  • 021

    31.03.2014 08:47
    ovaj samo nesto palamudi,daj neko resenje i mi samo znamo sta su problemi.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Ogledalo

"Ugovor o gradnji pruge Budimpešta-Beograd koji je proglasila za tajnu Vlada mora da stavi na uvid javnosti, odlučio je sud".

Piše Toma Piketi: Jedva čekam socijalizam

Francuski ekonomista Toma Piketi objavio je knjigu "Time for Socialism", a izdanje na srpskom jeziku pripremila je novosadska Akademska knjiga, pod naslovom "Jedva čekam socijalizam".

Države na Balkanu, premijer u Vašingtonu

Mada su vlade u Crnoj Gori i Makedoniji klimave i upitne podrške parlamenta, opstaju zahvaljujući snažnoj podršci SAD, pa se pronela pošalica kako se pravi premijer zapravo nalazi u Vašingtonu.

Cinična bezosećajnost

Žalosno je ali je istina da mi u Srbiji zapravo ne znamo koliko nam ljudi umire i koliko ih je umrlo od kovida.

Depeša iz Vašingtona

Tokom vladavine Aleksandra Vučića dosad se nije desilo da je neki pojedinačni lider srpske opozicije primljen sam, nenajavljeno u medijima, ali zvanično u Stejt departmentu.

Dušan Mašić drugi put među Srbima

Trebalo je to da bude jedna obična oktobarska nedelja. Mator sam za Noć veštica, tako da je popodne trebalo da se svede na engleski i američki fudbal, vesti i "Utisak nedelje".