Advokatura - kamen oko vrata sistemu?!

Piše: Milan Dobrosavljev

Ovo je citat iz teksta objavljenog u listu Danas, 24. oktobra, pod naslovom "Advokatura kao problem" autora Desimira Nikolića, istoričara iz Prokuplja.

Prema Nikoliću, advokatura se pojavljuje u okviru moderne srpske države i postaje problem jer se uvukla u svoja prava gnezda - u sudijske kancelarije (izgleda da je u pitanju citat iako se iz navodnika  ne vidi ni ko je citiran niti odakle potiče citat). U toj modernoj srpskoj državi bilo je 22 pravozastupnika u zemlji, u odnosu na današnjih 9.200. Moramo istoričara podsetiti da u sastavu te zemlje nije bila Vojvodina koja je imala razvijeniju i mnogobrojniju advokaturu od moderne Srbije te bi broj od 9.200 srazmerno trebalo smanjiti za vojvođanske advokate (oko 2.000). No, autoru manje smeta broj advokata od činjenice da je advokatura autonoman, organizovan i moćan stalež.

Autoru smeta i cena advokatskih usluga i u tekstu navodi iznose koji nisu tačni tj. predstavljaju falsifikat važeće Tarife (cenovnika advokatskih usluga). Većina ovih primedbi za autora su perifernog značaja, a prema njegovom mišljenju država bi trebalo da popravi i pospeši ulogu, policije, sudova i tužilaštva pa bi u takvoj situaciji prestala potreba za advokaturom, kao očiglednim zlom.

Interesuje me da li bi istoričar mogao da nam ukaže na neki primer iz starije, pogotovo savremene istorije na državu u kojoj se tako nešto desilo? Naravno da tako nešto ne postoji. Naprotiv, advokatura ima perspektivu i u razvijenijim društvima čemu smo svedoci.

Vratimo se tvrdnji da  je advokatura "kamen oko vrata sistemu". Nije jasno na šta se misli kada se kaže sistem? Ako je u pitanju društveno-ekonomski sistem onda bi se sistem u kome živimo mogao opisati kao sistem u tranziciji ka kapitalizmu. Takvom sistemu advokatura po definiciji ne može biti kamen oko vrata. U takvom sistemu važe zakoni slobode tržišta, ponude i potražnje, ukidanja monopola… Ako bi se radilo o sistemu vlasti koja je navodno demokratska i odlikuje se pravnom državom onda bi mogao da se složim da bi tu advokatura mogla da bude kamen oko vrata vlasti koja se ne drži elementarnih pravnih principa, koja minimizira sudsku vlast dajući prednost izvršnoj, koja se ne drži zakona koje sama donosi, koja te propise menja i pre nego što su se videli rezultati prethodnih, koja vlada podzakonskim aktima i u kojoj su volja i moć pojedinca presudni. Naravno, o tome mediji ne samo da ćute i da su nekritični nego takvu vlast veličaju.

Protiv takvog sistema vlasti advokatura se bori štiteći red i zakon i štiteći prava obespravljenih i sve dok je takvih pojava, zadatak advokature je ne samo da takvoj vlasti bude kamen oko vrata nego da je u takvim nastojanjima sprečava. Na ovakvu vrstu "kamena" istoričar Nikolić nije mislio. On je mislio ono što je i napisao - da advokarura pravi državi troškove. To jednostavno nije istina, a advokatura i sa ovakvim sistemom oporezivanja ipak finasira državu.

Ima autor i ideju kako bi se problem advokature mogao rešiti. Po njemu jednostavno: da se Komorama ukine javno pravno ovlašćenje da daju licence za obavljanje advokature, već da to čini ministarstvo. To, za sada, ni Selakoviću nije palo na pamet. Takvo rešenje je u ne tako davnoj prošlosti već postojalo. Ne samo to, već je ministarstvo propisivalo i advokatsku tarifu.

Izgleda da je istoričar ovu lekciju preskočio.