Istraživanje u kome se na pitanja o razlozima bombardovanja, saradnji Srbije sa alijansom i prihvatanju izvinjenja vojnog saveza izjašnjavalo 1.203 građana u periodu od 16. do 20. marta, pokazalo je da Beograđani najmanje žele da vide Srbiju u NATO, čak duplo manje od stanovnika južne i istočne Srbije.
Izvinjenje NATO-a ne bi prihvatilo 62 odsto ispitanih, dok bi jedna trećina ispitanika, uglavnom mladi, to uradila. Izvinjenju se najviše protive ispitanici 30-44 godina, kao i osobe iz regiona Beograda i Zapadne Srbije sa Šumadijom.
Većina smatra i da Srbija ne može imati koristi od članstva u NATO-u, njih 68 odsto, a odnose Srbije i NATO građani su ocenili prelaznom ocenom - dva, međutim, najveći broj ispitanika ih ocenjuje jedinicom, a samo 3,6 odsto građana smatra te odnose odličnim.
Kada je reč o saradnji, podržavaju je uglavnom više i visoko obrazovani, odnosno 26 odsto ispitanih, a 66 odsto se protivi saradnji Srbije i alijanse.
U Institutu podsećaju da 19 godina od bombardovanja još uvek nije utvrđena odgovornost političkih elita za politiku devedesetih, te da, kako kažu, državne institucije nisu utvrdile ni približan broj žrtava bombardovanja.
Vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, počeli su na današnji dan pre 19 godina.
.jpg "Voz koji je išao za Novi Sad udario ženu u Zemun Polju, poginula na licu mesta")
.jpg "Naplatna stanica Smederevo biće zatvorena za saobraćaj od petka do kraja maja")
Komentari 23
Sever Srbije
gari
V
Ako ste izneli sve svoje misli o nekakvim svetskim zaverama i zlim planovima SAD protiv male, slobodarske, principijelne i nevine Srbije... da ipak porazmislite šta je Srbija radila...
Počev od Slovenije, zaključno sa aparthejdom na Kosovu, Račkom, hladnjačama po Užoj Srbiji koje nisu bile napunjene malinama nego...
Bombardovanje se moglo izbeći da nije bilo Miloševića, a njega ne bi bilo da vi niste glasali za njega.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar