Kako pišu "Novosti", zato je "faktura" koju nam priroda šalje kroz poplave i sušu, Srbiju koštala za poslednjih 15 godina više od šest milijardi evra. Oko 250 miliona evra košta godišnje degradacija životne sredine, kao posledica lošeg upravljanja.
Na stotine tona kancerogenih materija, ilegalno smeštenih po privatnim placevima ili zakopanih u zemlji, koje su ovih meseci "isplivale", posledica su višedecenijske nebrige o životnoj sredini, nedostatka adekvatnih kazni i inspekcijske kontrole, ali i manjka svesti ljudi. Od bacanja komunalnog otpada po ulici, mimo kontejnera, pa do prolivanja opasnog mašinskog ulja u kanalizaciju ili čak "čuveni" metod čišćenja septičkih jama ubacivanjem žive.
Kada je nedavno u okolini Obrenovca pronađeno na stotine tona opasnih materija, zakopanih u zemlji, meštani sela Vukićevica, gde se to nalazilo, pričali su da su sve videli , čak i kad su radnici otpad zatrpavali, ali su mislili da kad zemlja to prekrije, nije ništa opasno. Svest građana, ipak, mogle bi da probude drakonske novčane kazne.
"Životna sredina nije trošak već dobit. U našoj zemlji ima više od 3.500 divljih smetlišta, a milijarde evra utrošene su za saniranje posledica poplava i suša. Potrebne su veće investicije u zelenu infrastrukturu, kvalitet pijaćih i tretman otpadnih voda. I to najmanje jedan odsto BDP-a lokalnih investicija", navodi za "Novosti" rukovodilac Službe za cirkularnu ekonomiju i ekspert za životnu sredinu Privredne komore Srbije Siniša Mitrović.
Koliko nas poslednjih godina nije zanimala zaštita životne sredine najbolje govore podaci o legalnim deponijama i recikliranju otpada.
"U Srbiji postoji osam regionalnih sanitarnih deponija i jedna opštinska, gde se odlaže komunalni otpad. Naši rezultati su vrlo skromni, jer reciklirano svega pet odsto komunalnog otpada. A, prema procenama PKS, godišnje "sahranimo" 50 miliona evra sirovina koje bi mogle da budu reciklirane. Zbog toga zagovaramo obaveznu taksu na deponovanje otpada, koja bi kao novi ekonomski alat u životnoj sredini, pogurala primarnu selekciju otpada, u javno-komunalnom sektoru. Time bi bila otvorena nova "zelena" radna mesta na lokalu. Zagovaramo i da dođe kraj deponijama i da se grade Centri za reciklažu", navodi Mitrović.
Kada je reč o ilegalno skladištenom smeću, Mitrović ističe da smo svedoci "kriminalizacije legalnih procesa upravljanja opasnim otpadom".
"Najbolje mere za zaustavljanje tih procesa ima država koja treba da disciplinuje operatere visokim, osiguravajućim garancijama za obavljanje ovog posla i stalnom kontrolom davaoca usluga. Ne može se u prometu opasnim otpadom uvažiti "najniža ponuđena cena", već kvalitet usluge, nivo tretmana i odnos prema životnoj sredini. Moramo našoj industriji ponuditi profesionalnu i kvalitetnu uslugu i brže realizovati fabriku za tretman opasnog otpada", navodi Mitrović.
Podsetimo, nedavno je ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan najavio da će tražiti strože kazne za one koji zagađuju i uništavaju životnu sredinu, a jedna od kazni bi bila
oduzimanje imovine.
.jpg "Crta pokrenula kampanju")
.jpg "Plate buregdžija oko 1.000 evra, jedna novosadska pekara nudila i 2.000: Ali nema ko da radi")
Komentari 4
Otmi,otmi,ha,ha, ha
Prvo napravite reda u gradovima (stalna postavka kontejnera za kabasti otpad), centre za reciklažu, kolektore za prečišćavanje otpadnih voda, pa tek onda otimajte tuđu imovinu.
Veronika
Država je privatizovala šećerane, cementare, vinarije... ali drži kvazi monopol nad grobljima, čistoći, deponijama, zelenilu, vodi, grejanju, gradskom prevozu...Da li su gradske deponije bezbedne? Kako se tamo i šta odlaže? Gde se slivaju otpadne vode iz tih otpada posle kiša? Da li je nadležnima poznato kako izgledaju evropski otpadi? Kada će država i zaposleni u državnim službama najzad biti odgovorni za nerad i nebrigu? Jedina državna služba koja revnosno radi i do 21h je Parking servis. Dokle će država koja nije sposobna da organizuje svoja preduzeća, zavoditi reda u privatnim firmama koje guši redovnom naplatom neopravdanih kazni? Imajući na umu da je u 2017 prikupljeno na ime eko takse 10 milijardi, a da je firmama koje prerađuju opasni otpad isplaćeno svega 2,19 milijardi, kako država može da obrazloži povećanje taksi? Gde je nestalo skoro 8 milijardi? Mada se ima dovoljno sredstava, otpadne vode se ne prečišćavaju, reciklira se striktni minimum... Ministar zadužen za zaštitu životne sredine bi mogao da odgovara za ovu situaciju. Taksa se naplaćuje i firmama koje nemaju opasnog otpada, kao što se naplaćuje taksa za navodnjavanje onima koji ne navodnjavaju, kao taksa za čišćenje odžaka i onima koji ih nemaju... Vreme je da se ukaže prstom na državu i njene nesposobne i neodgovorne organe.
Dusan Savic
I onda posle 7 godina su uveli velike kazne. Posle toga svi su poceli reciklazu ne zato sto vole zivotnu sredinu ili zele mir u svetu vec zato sto su kazne prevelike ck i za njihov dzep.
Tako da je to jedino resenje uvodjenje obavezne reciklae i ogromne kazne pa ce tako jedino i funkcionisati
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar