Više od 40.000 abortusa godišnje u Srbiji

Dr Ana Mitrović, predsednica Udruženja za reproduktivno zdravlje, ukazala je da ne postoje sasvim tačni, odnosno zvanični podaci, budući da oni ne prikazuju realno stanje, jer se određeni broj neželjenih trudnoća završava abortusom u privatnim ustanovama, u kojima se oni, iako to zakon predviđa, ne registruju.

"Procenjuje se da se u Srbiji godišnje obavi između 40.000 i 80.000 abortusa, a od toga četiri do pet odsto čine abortusi kod adolescentkinja, između 15. i 19. godine", kazala je ona.

U poređenju sa zemljama regiona ili zemljama Evrope i Amerike, procenat ranog stupanja u seksualne odnose mladih je, ipak, veći u tim zemljama, nego u Srbiji. "To ne znači da smo u boljoj situaciji. Ne treba da stimulišemo rano stupanje u seksualne odnose, ali treba da one koji se odluče na to da adekvatno i edukujemo", kazala je dr Mitrović.

Ona je rekla da mladi nisu adekvatno edukovani i prilikom prvog seksualnog odnosa svega 20 odsto njih koristi neko kontraceptivno sredstvo, za razliku od njihovih vršanjaka iz Švajcarske, Španije, Portugalije gde zaštićen prvi seksulani odnos praktikuje 50, pa čak i do 80 odsto mladih.

Ipak, mladi moraju biti svesni da kontracepcija nije važna samo da bi zaštitila od neželjene trudnoće, već i od polno prenosivih infekcija koje će dati prve simptome ili odmah ili će se ispoljiti kasnije u životu. "Zato je edukacija po pitanju stupanja u seksualne odnose kao deo zdravstvene edukacije, nešto što bi moralo da zauzme mnogo više mesta, nego što je to danas slučaj", kazala je ona.

Ukazala je da je simptomatično to što se najveći procenat mladih o kontracepciji informiše preko medija, a najmanje saznanja dobijaju od roditelja, škole, lekara.

Procenat abortusa se izražava stopama i smatra se da deset od 1.000 adolescenkinja ima iskustva sa abortusom, što znači da se procenjuje da godišnje to iznosi između pet i šest hiljada.

Dr Mitrović je rekla da mlade devojke koje se odluče na abortus najčešće nisu svesne posledica koje ta ozbiljna hiruška intervencija ima, a da je jedna od njih i rizik od nepolodnosti.

Ona je ukazala i da se, ipak, za abortus odlučuje najveći broj žena koje su već u braku i imaju jedno ili više dece. "To je jedna velika enigma... zbog čega žene koje ne žele trudnoću, u bračnoj su zajednici ne koriste neki od kontraceptivnih metoda, koji su dostupni, jeftinji, a potpuno bezbedni i sigurni i zašto sebe izlažu ovoj ozbiljnoj hirurškoj intervenciji, kada se to može sprečiti", kazala je dr Mitrović.

Rekla je i da se manji broj žena odlučuje da neplaniranu trudnoću zadrži, a mnogo veći procenat se odlučuje da je prekine.

Ipak, broj abortusa u Srbiji se smanjuje iz godine u godinu. "To nije posledica toga što dobro radimo ili zato što je efekat priče o tome da treba zaštiti reproduktivno zdravlje i da je važno koristiti koncetracepciju dao svoj pun efekat, već najviše zbog toga što mi kao nacija starimo, posebno kada je u pitanju ženska populacija", kazala je sagovornica Tanjuga.

Broj porođaja ne raste, a vlada trend da se sve cešće rađa u kasnijim godinama, kada je i trudnoća rizičnija.

Stručnjaci ukazuju na to da je neophodna kontinuirana edukacija posebno mladih, koja se neće sprovoditi samo putem medija i povremeno, već i da se uvrsti u redovno školsko obrazovanje.

Sagovornica Tanjuga je mišljenja da bi bilo najbolje da se takav predmet uvrsti u završnim razredima odnovne škole.

Ona je navela da u nekim zemljama, gde je seksualno obrazovanje uvršćeno u redovan sistem obrazovanja, gotovo da nije bilo adolescentskih trudnoća.