Država mora pomoći lokalne medije

Govorili su nezavisni eksperti iz ove oblasti, novinarka Smiljana Milinkov i zamenik šefa katedre za žurnalistiku na Filozofskom fakultetu Dejan Pralica.

Oni su pozdravili usvajanje seta medijskih zakona u Skupštini Srbije konstatujući da je to korak u dobrom smeru, ali da sada treba videti kako će sve izgledati u praksi. Milinkov ističe da je dobro što se nakon sedam godina odlaganja konačno izdejstvovalo da se završi sa privatizacijom lokalnih medija, te da je dobro i što u zakoni postoji rok od pet godina koji budućeg vlasnika obavezuje da se mora baviti istom delatonšću. - Mediji u državnom vlašnistvu moraju da se privatizuju jer je već poznat model kako oni funkcionišu, jednostavno moraju da budu kooperativni i da rade u interesu opštinske uprave koja ih finansira, u suprotnom će ostati bez novaca. Sada se medijim otvara mogućnost projektnog finansiranja što je kao ideja odlično, ali s druge strane otvara veliki prostor za mahinacije - navodi Milinkova.

Pralica podseća da je projektno finansiranje postojalo i ranije, pa zbog prethodnih iskustava i dalje postoji doza skepticizma i sumnje koliko će biti to dobar model. - Mi ne možemo da znamo kako će vlast deliti novac, da li će zaista podržavati dobre projekte ili medije koji su im bliski. Kikinda je dobar primer kako to može da funkcioniše jer je tamo jedne godine vlast odlučila da komisija koja odlučuje o projektima bude sastavljena od članova iz nezavisnog sektora, pa su i projekti koji su se podržavali bili odlični i svrsishodni. Pre svega jer članovi komisije uopšte nisu bili iz tog mesta i nisu imali veze sa vlasnicima ili urednicima medija - napominje Pralica.

Milinkov kaže da bi bilo idealno kada bi na tržištu opstali mediji koji imaju kvalitet, ali da im država mora pomoći u tome. - Na papiru sve izgleda idealno, ali u praksi to nije tako i sve će zavisiti od opštine do opštine. Onima kojima je stalo da javnog i kvalitetnog informisanja i kvalitetnih medija podržaće dobre projekte, ali oni kojima je bitna samo vlast teško. Zato će posao nezavisnih tela biti kontrola i ukazivanje na mahinacije. Takođe, važno je raditi na medijskoj pismenosti, pre svega sa decom kako bi znali koja su njihova prava u pogledu informisanja - zaključuje ova novinarka.

Pralica dodaje da je lokalno informisanje izuzetno važno zbog građana koji žive u tim srediinama. On napominje da za razliku od nacionalnih stanica koje dešavanja na lokalu zanimaju samo ukoliko se radi o crnoj hronici ili nekom jako važnom događaju, lokalni mediji imaju tu priliku da zajedno "dišu" sa građanima i da im prenesu sve ono što je bitno iz njihove sredine kako bi građani bolje živeli. - Zato su lokalni mediji važni i država mora da im pomogne - ocenjuje profesor sa žurnalistike.

Šta su još kazali sagovornici možete ovde poslušati u celosti.

{mp3}2014EUSZB/debate/1806NS{/mp3}

Radijske debate o stanju u medijima održane su u studijima novosadskog Radija 021, Radio Sombora, RTV Santos iz Zrenjanina, RTV Yu Eco iz Subotice, Radio Srema iz Rume i bečejskog Active radija.

O problemima s kojima se suočavaju lokalni mediji, kao i značaju javnog informisanja govorili su medijski eksperti, novinari, urednici i vlasnici lokalnih medijskih kuća. Oni su kroz ove razgovore pokušali građanima Vojvodine da objasne značaj javnog informisanja i slobodnog novinarstva i ukažu na probleme u kojima se mediji i novinari danas nalaze.

Javne radijske debate realizovane su uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Stavovi izneti u njima su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.