Za ulazak u EU ključna i komunikacija sa građanima

Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport smatra da projekat ujedinjenja Evrope ne može da se završi bez učešća svih zemalja regiona, uključujući i Srbiju i da postoji posebna posvećenost našoj zemlji.

"Zbog toga postoji posvećenost od strane svih zemalja članica Evropske unije ka proširenju EU. Mi smo pričali o fenomenu evroskepticizma u zemljama članicama, a postoji i  skepticizam što se tiče proširenja u nekim zemljama. Zato stalno moramo da ubeđujemo građane da je proširenje u isteresu, ne samo novih zamalja članica, već i  postojećih zemalja članica, kako zbog političkih i bezbednosnih razloga, tako i zbog prosperiteta da zemlje ovog regiona postanu deo bezbednijeg prostora", kaže Devenport.

On dodaje da je Srbija, kao i ranije Hrvatska, već donela važnu stratešku odluku što se tiče puta ka članstvu ka EU.

"Ceo proces priključenja jeste dugotrajan i komplikovan. Moramo da razumemo insistiranje EU na dobrim susedskim odnosima. Bitno je da dođe i do poboljšanja regionalne saradnje i bilateralnih odnosa, uključujući i dijalog između Beograda i Prištine. Sigurno će doći do još teških diskusija, pre svega oko implementacije akcionih planova", kaže Devenport i dodaje da postoji novi pristup od strane EU prema proširenju.

"To je novi pristup baziran na druge slučajeve. Ovo je odluka svih 28 članica EU, da se moramo baviti osnovnim stvarima kada je u pitanju pridruživanje. Trebalo bi da vidimo sve razloge oko uloga nezavisnih institucija, regulatornih tela. Srbija je zemlja koja ima mlade nezavisne institucije koje se još uvek razvijaju. Podrška im je veoma bitna. Srbija je donela odluku i uloga Evropske komisije je da pomognemo savetima, što i radimo. Tesno sarađujemo sa Kancelarijom za evropske integracije", kaže Devenport.

On je naglasio da Srbija ima podršku Evropske komisije na putu ka EU, ali da je ključna i podrška građana.

Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Srđan Majstorović kaže da imamo razlog za pozitivno razmišljanje kada je u pitanju proces evropskih integracija.

"Veoma je važna simbolika 9. maja i Dana pobede nad fašizmom i Dan slavljenja Evrope. Naš proces pristupanja EU je upravo to: kako pomiriti, geografsku, civilizacijsku neupitnost, a to je mesto Srbije u Evropi, u granicama Evropske unije. EU je u svojoj biti  jedan mirovan proces koji je bio uspostavljen u cilju postizanja dugotrajnog mira među državama Evrope koje su bile u stanju permanentnog ratovanja sa kulminacijom razaranja u Drugom svetskom ratu", navodi on i dodaje da stanovnici Zapadnog Balkana mnogo bolje danas osećaju značaj ujedinjenja u nadnacionalne okvire zajedničkog upravljanja zajedničkim politikama, nego građani same EU, koji to posmatraju kao nešto što je prirodno.

"Baš zato imamo razloga za optimizam. Poseta komesara Johanesa Hana je pozitivan događaj u smeru onoga što nas očekuje do kraja godine. Pregovori su počeli u januaru prošle godine, mi smo uspešno uradili prvi proces, analitički pregled usklađenosti domaćeg prava i standarda sa EU i sada se pripremamo za otpočinjanje konkretnih pregovora na različite teme, na 35 različitih poglavlja", objašnjava Majstorović.

Uskoro se navršava dve godine otkako je Hrvatska u Evropskoj uniji, a Martin Konjevod iz ambasade Hrvatske ocenjuje da su građanima Hrvatske najteža bila poglavlja o pravosuđu.

"Ceo proces je bio naporan i dug, ali s druge strane, kada prolazite kroz celokupnu reformu društva, onda to tako ne posmatrate. Hrvatska se transformisala kroz taj proces i uspela da uspostavi stabilno društvo i zbog toga treba istrajati", kaže Konjevod. Nakon sedam godina pregovora, Hrvatska je referendumom ušla u EU, a on kaže da je ključna komunikacija sa građanima i kontinuirano objašnjavanje koji su to problemi, koja rešenja, a kakve koristi od ulaska u EU.

Istraživanja podrške javnog mnjenja u Srbiji pristupu EU rade se dva puta godišnje, u junu i decembru, a Majstorović kaže da je optimista i da je jasna razlika između emotivnih i racionalnih stavova prema EU. "Dok beležimo relativni pad na 46 odsto onih koji bi u decembru glasali za pristup EU, beležimo istovremeno kontinuirani uspon racionalnih stavova. Čak 73 odstvo podržava reforme koje vode u članstvo u EU, što znači da postoji racionalni sud da Srbija mora da se menja zbog sebe same", dodaje on.

Pored reforme, bitni su bilateralni odnosi, a budući da odnos između Zagreba i Beograda u poslednje vreme varira, postavlja se pitanje, može li Hrvatska da nam olakša ili usporava put?

Konjevod kaže da im je iskustvo sa Slovenijom oko graničnih prelaza otežalo put, ali je to rešeno civilizovanim okvirom, odnosno arbitražom.

"Nikakvih usporavanja i blokada prema Srbiji nema, jednostavno mislimo da i Srbija mora proći kroz sve faze kroz koje smo i mi, očekujemo jednake kriterijume i za Srbiju. Jedan od strateških ciljeva Hrvatske jeste svakako puna integracija zemalja jugoistočne Evrope", kaže on.

Dodaje da je bilo reči i o arbitraži. "Zašto da ne, ako nismo u mogućnosti da postignemo bilateralni dogovor, možda je bolje da prepustimo trećoj strani i to rešimo. To pitanje nije komplikovano, kada je reč o hrvatsko-srpskoj granici i biće rešeno kada dođe na dnevni red", navodi Konjevod.

Većina građana podržava članstvo Srbije u Evropskoj uniji i očekuje da će se to desiti za deset godina ili ranije, pokazalo je istraživanje Medijum galupa. Istraživanje urađeno za potrebe Delegacije EU u Srbiji pokazalo je da 59 odsto građana podržava članstvo Srbije u EU, 34 odsto ne podržava, a šest odsto ne zna. Najčešći razlozi za podršku evropskim integracijama su ekonomske prirode i tiču se bolje budućnosti i prosperiteta (46 odsto), boljeg standarda (38 odsto) i bolje šanse za zaposlenje (34 odsto).

Diskusija na temu "Moja zemlja pre i posle pristupanja Evropskoj uniji" održana je u petak u novosadskom Radio kafeu, nakon otvaranja prostorije EU Info point-a. Na tribini su govorili ambasador EU u Srbiji Majkl Devenport, profesor Pravnog fakulteta Senad Jašarević, Martin Konjevod iz ambasade Hrvatske i zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Srđan Majstorović. Ovde možete poslušati šta su još kazali učesnici debate odgovarajući na pitanja Denisa Kolundžije, moderatora tribine.

{mp3}eu-tribina-2015-05-08{/mp3}