Tajkuni utiču na političare u donošenju odluka

O tome kako su i zašto propala naša preduzeća, nekada lideru u poslovanju u svojim oblastima i koja je uloga države u svemu tome, kao i dobrim i lošim stranama predstojeće privatizacije govorili su predsednica sindikata Solidarnost Gordana Kojić i ekonomski novinar Živan Lazić.

Kako kaže Kojićeva, sindikat kojim rukovodi je zbog očigledne korupcije u kupovini nekoliko preduzeća tražio od države reviziju privatizacije tih firmi. - Npr. u preduzeću "Petar Drapšin" je u jednom trenutku došlo do formiranje sestrinske firme čime se jasno pokazalo da poslodavac nema dobre namere. Iako smo se obraćali Agenciji za privatizaciju i ukazivali na to da se uzimaju hipotekarni krediti, da je presudom Vrhovnog suda poništena aukcija prilikom kupovine i mnogo šta drugo, nismo naišli na razumevanje, ni institucija nadležnih za probleme rednika ni države. I ne samo za tu firmu, slično je i sa mnogim drugim. Čudno je što su se tužilaštvo i policija za organizovani kriminal setilli da nas kontaktiraju te posle nekoliko godina, iako su krivične prijave predavane na vreme. Prema mojoj računici, samo je u Petru Drapšinu pljačkaška privatizacija odnela 20 miliona evra

Lazić kao još jedan specifičan primer korupcije u procesu privatizacije navodi slučaj ATP Vojvodina, što je jedna od 24 sporne privatizacije koje je označila i Evropska komisija. - Problem je nastao što je Ilija Dević bio na suprotnoj strani od tadašnje političke elite. Kada je u sledećem koraku razvoja preduzeća počeo da zida novu autobusku stanicu, jer postojeća u Novom Sadu ne zadovoljava nikakve kriterijume i radila je nelegalno, došlo je do problema. Dević je kupio lokaciju, dobio dozvolu od Grada da izgradi novu stanicu sa idejom da na nju izmesti međumesni saobraćaj, ali Grad nije ispunio svoju obavezu da izmesti saobraćaj tamo. Vrhovni kasacioni sud je kasnije presudio u njegovu korist, ali je novac koji je dobio višestruko manji od štete koju je pretrpeo pa će na kraju o svemu poslednju reč dati Sud u Strazburu. Korupcija je u tome što je nijedna gradska vlada nije htela da reši problem. Ona koja je potpisala kada je gradonačelnica bila Maja Gojković nije htela da realizuje ugovor. Sledeća, kada je gradonačelnik Bio Igor Pavličić nije htela ni da tuži prethodnu ni da traži raskid ugovora već je ceo problem ignorisala. I nova naprednjačka vlast se ponela isto. Setite se da je tokom aktiviranja stanice bilo žestokih protesta Mileta Jerkovića, čoveka za koga je dokazano da iza njega stoji Darko Šarić. Zato se treba zapitati ko je uticao na tri strukture grada da budu protiv toga da realizuju ili da ne tuže prethodnu vlast za štetan ugovor.

Gordana Kojić zaključuje da u Srbiji ne postoje jaki sindikati i da je to jedan od razloga mnogih problema uključujući i privatizacije preduzeća - Mnogi sindikalni lideri su skloni korupciji i zato odgovaraju svakoj vlasti. Bilo bi dobro kada bi se sindikati solidarisali i zajedno izašli na ulicu da pokušaju da utiču na rešenje nekog problema, da ukažu na neštu. Ipak,  mislim da smo umnogome zakasnili i da je korupcija pojela  ekonomiju ove zemlje - kaže ona.

Razgovor možete poslušati i u celosti.

{mp3}2014EUSZB/debate/2014-10-28-becej{/mp3}

Radijske debate o fenomenu korupcije održane su u studijima novosadskog Radija 021, Radio Sombora, RTV Santos iz Zrenjanina, RTV Yu Eco iz Subotice, Radio Srema iz Rume i bečejskog Active radija.

Javne radijske debate realizovane su uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Stavovi izneti u njima su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.