Hotel za mrtve u Japanu

Oni koji su ostali bez člana porodice, mogu da, dok čekaju red u prepunim gradskim krematorijumima, svog preminulog rođaka ostave u Lastelu, prenela je agencija Rojters.
Naime, Lastel raspolaže sa 18 frižidera-mrtvačnica, a cena po danu iznosi 157 dolara (12.000 jena).

Prijatelji i rodbina koja žele da odaju poslednju poštu preminulom mogu da dođu i to učine u "Lastelu". Ukoliko se desi da neko "zaluta" tražeći za sebe smeštaj u "Lastelu", osoblje mu ljubazno objasni da oni imaju "samo hladne sobe", kaže vlasnik hotela Teramura (71).

U Jokohami se u proseku na kremaciju čeka po četiri dana, te su hoteli poput "Lastela" više nego traženi.
"U suprotnom, ljudi moraju da čuvaju tela preminulih kod kuća, u kojima nema dovoljno prostora ni uslova", naglasio je Teramura.

U Japanu je prošle godine preminulo 1,2 miliona ljudi, a godišnja stopa smrtnosti iznosi 0,95 u poređenju sa 0,84 odsto u SAD.

U proseku svake godine umre 23.000 ljudi više nego prethodne, a prema procenama u 2040. godini preminuće 1,66 miliona ljudi.

Pošto je stopa smrtnosti u porastu i pogrebna industrija je u porastu.

Uprkos ekonomskim nedaćama u poslednje dve decenije, Japanci i dalje u proseku troše 1,2 miliona jena na cveće, urne, kovčege i ostale pogrebne usluge.

Godišnje se na pogrebne usluge potroši čak 21 milijarda dolara, odnosno dva puta više nego što Amerikanci godišnje potroše na sahrane.

U Japanu je lako otpočeti posao u industriji pogrebnih usluga, pošto nikakve licence i kvalifikacije nisu neophodne. Svako ko poželi da vodi firmu za pogrebne usluge treba da ima samo kancelariju i telefon, cveće i kovčege je lako naručiti, a takođe, sale za pogrebne obrede i sveštenike treba samo iznajmiti.

U SAD, međutim, većina pogrebnih preduzetnika mora da prođe obuku od tri godine i period šegrtovanja pre dodeljivanja licence.
Istraživački institut Jano u Tokiju predvideo je da će tržište pogrebnih usluga vredeti 1,96 biliona jena do 2015. godine.