Da li san stvarno može da se "nadoknadi"?

Žrtvujete san čitave nedelje ne biste li uspeli da izbalansirate posao, svakodnevne aktivnosti po kući, odlazak u nabavku, pranje, peglanje, vežbanje i društveni život, i jedino što vas teši je pomisao da ćete sve "nadoknaditi" za vikend... Zvuči poznato?

Nažalost, vaš plan koji podrazumeva da ćete tokom vikenda nadoknaditi sve te sate sna koje ste sebi uskratili tokom nedelje nije baš zasnovan na realnosti, a lekari kažu da ako pokušate da ga sprovedete u delo sebi možete naneti više štete nego koristi.

"Ako pokušavate da nadoknadite sve te sate sna koje ste propustili tokom nedelje, samo ćete poremetiti sopstveni 'unutrašnji' časovnik", kaže dr Dženet Kenedi, klinički psiholog, specijalista za poremećaje sna. "Ako se 'prespavate' za vikend, samo ćete biti još džangrizaviji i osećaćete se kao da su vas tukli, jer je i to stres za telo."

Kako je to moguće? Pa, kad telo ubacite u mašinu i stalno menjate raspored spavanja i to tako što skraćujete sate koje provedete u snu, završite tako što morate da se filujete kofeinom ne biste li uspeli da pregurate dan na nogama. I jedno i drugo, zbunjuje vaš organizam, koji onda više ne zna kad je trenutak za opuštanje, odmor, i san, na kraju krajeva. Drugim rečima, anskioznost izazvana nedostatkom sna i nesanica vam veselo kucaju na vrata.

Pod idealnim okolnostima, mirno bismo spavali između šest i osam sati svake noći, toliko je uglavnom dovoljno odrasloj osobi. Ali, ostajanje na poslu do duboko u noć, povremeni izlasci sa društvom i slične "vanredne" okolnosti nekako se često ispreče između nas i preko nam potrebnog sna.

Ali, osećaj koji nas obuzima kad sebi stalno uskraćujemo tih šest ili osam sati sna, nije samo neprijatan, jer posledice nisu samo pospanost i mrzovoljnost. Ako postane pravilo da spavamo manje od osam sati, naš mozak plaća cenu. Ako sistemski spavamo manje nego što je našem organizmu potrebno, naše kognitivne funkcije se usporavaju, a procesiranje informacija sa svakim sledećim danom postaje sve teže. Jedna od funkcija sna je i to da 'očisti' sav kongnitivni 'otpad' koji se nakupi tokom dana, ako žrtvujete san da biste postigli da obavite sve što morate, vaše pamćenje je ozbiljno ugroženo.

Ali, imamo i dobru vest: nije stvar u tome da "napravite" mesta u svom pretrpanom rasporedu da biste nadoknadili sve te propuštene sate spavanja.

Zahvaljujući našem unutrašnjem časovniku, možemo popraviti stanje čak i ako ne nadoknadimo propušteno, kaže dr Kenedi. Umesto da vikendom spavate do podne, pokušavajte da se držite normalnog rasporeda. Dakle, nije rešenje da prespavate vikend. Mnogo je pametnije, a i korisnije da vikendom spavate tih osam sati u toku noći, ali da ustanete oko pola devet ujutru, ili kad god već ustajete zbog posla.

"Najbolje za vaš organizam je da se i vikendom pridržavate uobičajenog režima, odnosno da odlazite u krevet i ustajete ujutru u vreme koje je približno onom u toku nedelje", savetuje dr Kenedi. U suprotnom, važe telo će uvek pokušavati da 'nadoknadi' propušteno, a to je najgore što sebi možete da priredite.

Ovo znači da čak i ako se vaš raspored spavanja drastično razlikuje radnim danima i vikendom, vikendi mogu da vas dodatno poremete ako "odvalite" 12 sati spavanja u cugu. Tako će vam povratak u uobičajeni režim biti još teži.

Slušajte svoje telo. I nemojte nikad da gubite iz vida da je san prioritet.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Lea

    12.12.2016 13:25
    Naravno da može. Dvadesetominutna meditacija zamenjuje nekoliko sati sna. To su potvrdile brojne naučne studije, a iskusila sam i sama mnogo puta.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje

Novi soj korona virusa nazvan omikron

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je novi soj korona virusa, nazvan omikron, za posebnu brigu, jer ima veliki broj mutacija i strahuje se da bi mogao da bude otporan na vakcinu.

Novi soj korone stigao u Evropu

U Belgiji je potvrđen prvi slučaj novog soja korona virusa otkrivenog u Južnoj Africi, što je prvi potvrđeni slučaj novog virusa u Evropi, saopštile su danas belgijske zdravstvene vlasti.

Zašto je važna buster doza?

Evropska agencija za lekove (EMA) ponovila je svoj poziv građanima da se vakcinišu, a zatim prime i buster dozu kao zaštitu od trenutno dominantnog delta soja virusa korona.