Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Foto: Pixabay
Psihoterapija kao takva ne postoji u domaćem šifrarniku zanimanja. Odnosno postoji, ali kao podkategorija zanimanja psiholog.
Uz to, ni Nacionalni savet za visoko obrazovanje ne prepoznaje psihoterapiju u svojoj Listi zvanja, što je prirodno jer uostalom, u Srbiji trenutno i ne postoje studije psihoterapije.
Šta dakle čini jednog psihoterapeuta - psihoterapeutom?
U trenutnim okolnostima, u Srbiji, psihoterapeut se postaje, barem formalno ali ne i u celosti regulisano, nakon dobijanja Nacionalnog sertifikata za psihoterapiju, i to u nekom "priznatom psihoterapijskom modalitetu" te ga mogu dobiti samo osobe koje ispunjavaju druge uslove propisane od strane Saveza psihoterapeuta Srbije.
Tako barem ističe Savez društava psihoterapeuta Srbije, i naglašavaju da su trenutno dodelili oko 500 nacionalnih sertifikata, te i da vode Registar sertifikovanih psihoterapeuta.
Dodaju i da su pojedinačni uslovi koje pojedinci treba da ispune jeste da pohađaju akreditovanu obuku, da njihova edukacija traje najmanje četiri godine, da je obrađena teorija iznosila između 500 i 800 sati, da je kandidat prošao kroz lično iskustvo rada na sebi od minimalno 250 sati, da je kandidat imao 150 sati supervizije kod priznatog supervizora, da je tokom trajanja supervizija imao između 300 i 600 sati rada sa klijentima i na kraju neophodna je i fakultetska diploma - sa bilo kog fakulteta.
Naravno, Savez društava psihoterapeuta Srbije ističe i da se u situaciji kada onaj koji želi da postane psihoterapeut nema završene studije "sa humanističkih fakulteta", on mora da polaže odgovarajuću "psihoterapijsku propedevtiku", to jest neku vrstu diferencijalnog ispita.
Ali tu leži ključna tačka spoticanja, i koren rasprave koja se već godinu dana vodi na relaciji Savez društava psihoterapeuta Srbije - Društvo psihologa Srbije.
Psiholozi protiv psihoterapeuta
Kroz nekoliko medija, sopstvena saopštenja i gostovanja na televizijama, već nešto više od godinu dana psiholozi i psihoterapeuti raspravljaju o tome šta kvalifikuje psihoterapeute da se bave mentalnim zdravljem ljudi.
Psiholozi imaju stav da psihoterapija mora počivati na formalnom, akademskom obrazovanju iz oblasti psihologije ili psihijatrije, te da to mora pratiti i dodatna, specijalizovana edukacija uz neophodno definisanje profesionalne odgovornosti.
Sa druge strane, Savez društava psihoterapeuta tvrdi da je psihoterapija i "umetnost", a ne tradicionalna nauka, te da se njome mogu baviti i oni koji nisu stekli takvo akademsko obrazovanje, ali jesu stekli osnovna "psihoterapijska znanja", te položili neophodnu propedevtiku iz sveta psihološke teorije.
U toku tog jednogodišnjeg javnog, a višegodišnjeg nešto skrivenijeg sukoba, razmenjene su i uvrede, i teške reči, kao i optužbe za neprofesionalnost, neetičnost, ali i brojni lični i profesionalni napadi.
U nekoliko navrata su istaknuti psiholozi koji su bili kritični o praksama i radu psihoterapeuta bili žrtve kampanja protiv njih, a u jednom slučaju su reagovali čak i nadležni organi koji se bave visokotehnološkim kriminalom, i tom prilikom su ugasili nekoliko naloga stvorenih za napade na istaknute pojedince iz sveta psihologije.
Sukob se vodio i kroz predloge zakona, te su obe grupe, svesne manjka zakonske regulative u Srbiji, odnosno njene zastarelosti, predložili svoje nacrte novih zakona.
Šta je zajedničko obema grupama?
Načelno, može se reći da oba predloga zakona imaju slične korene.
Oba predloga dakle, zakonski žele da urede psihoterapiju, predviđaju registar terapeuta, uvode licenciranje, propisuju neku vrstu uslova obrazovanja i supervizije, te potom i definišu disciplinsku odgovornost.
Dodatno, oba dokumenta ističu etički kodeks, profesionalnu tajnu, odgovornost za štetu kao i zabranu rada bez ispunjenih uslova.
Dakle i psiholozi i psihoterapeuti su saglasni da oblast mora biti regulisana, ali neslaganje se javlja oko pitanja ko sme da je obavlja, i pod čijom ingerencijom.
Pročitaj još
Šta kažu nacrti zakona?
Društvo psihologa Srbije psihoterapiju definiše kao psihološku delatnost. Oni ističu da psihoterapeut mora da ima završen fakultet iz oblasti psihologije, ili druge ali isključivo bliske oblasti uz neke dodatne uslove, sa jasnim akcentom na tome da je psihoterapija u svojoj suštini zasnovana na priznatoj i izučavanoj psihološkoj nauci.
Sa druge strane, Savez društava psihoterapeuta Srbije ovu oblast definiše kao posebnu i samostalnu delatnost. Oni ističu da nije nužno za buduće psihoterapeute da imaju osnovnu diplomu iz psihologije, već da je ključni uslov završena, akreditovana psihoterapijska edukacija.
Obe grupe predlažu da komora treba da bude nadležna za nadzor i licenciranje, ali psiholozi veruju da to treba da bude Komora psihologa, dok psihoterapeuti veruju da to treba da bude Komora psihoterapeuta.
Suštinski dakle, u slučaju usvajanja zakona koji psiholozi predlažu, suzio bi se krug ljudi koji mogu postati terapeuti, i jača se kontrola oblasti kroz psihološku struku.
A u slučaju usvajanja alternativnog, psihoterapijskog pristupa, širi pristup profesiji koji je trenutno prisutan, ali ne i formalno priznat, bio bi legalizovan, nadzorna tela bi bila iz istog tog, psihoterapijskog sveta, i značajno bi se promenila profesionalna hijerarhija te bi psiholozi i psihoterapeuti bili viđeni jednako u ključnim listama zvanja i šifrarnicima.
"Želimo sopstvenu komoru i priznatost kao samostalna profesija"
U prepisci sa Predsedništvom Saveza društava psihoterapeuta Srbije, oni su naglasili da psihoterapiju definišu kao profesionalnu i naučno zasnovanu delatnost, blisko povezanu sa psihologijom ali ipak, samostalnu i interdisciplinarnu profesiju, koja integriše znanja iz psihologije, psihijatrije, medicine, neuronauka, sociologije, filozofije i drugih nauka.
Istakli su i da je ovaj pristup već decenijama standard u velikom broju evropskih zemalja, gde je psihoterapija regulisana kao posebna profesija, a ne kao poddisciplina psihologije ili medicine.
Ova njihova ocena nije sasvim tačna. Naime, postoje zemlje gde je psihoterapija regulisana kao posebna profesija poput Austrije, Nemačke ili Švajcarske, ali i u ovim zemljama put ka tome da postanete psihoterapeut vodi kroz formalne studije psihologije, ili alternativno, postoje i neke druge profesije, sa drugim imenima koje su takođe formalizovane, prepoznate u zakonu, ali koje imaju značajna ograničenja koja psihoterapeuti nemaju.
A sa druge strane, postoji i veliki broj zemalja koji psihoterapiju i dalje vidi kao oblast u okviru psihologije i tako je jasno zakonski definiše, ili uopšte nema zakon o psihoterapiji, i takva situacija je prisutna i u regionu poput Slovenije ili Hrvatske, kao i više evropskih zemlja poput Francuske, Španije, Portugala ili Italije.
Psihoterapeuti se u odgovorima takođe oslanjaju na tvrdnju da savremena psihoterapija počiva na decenijama istraživanja i dijaloga, i dodaju da iako koreni jesu u medicini, današnja kompetencija, po njima, proizlazi iz "kombinacije teorijskog znanja, ličnog psihoterapijskog rada, etičke svesnosti, dugotrajne supervizirane psihoterapijske prakse i kontinuiranog profesionalnog nadzora".
Na pitanja o neophodnoj edukaciji, iz Saveza misle da je psihoterapijska edukacija po svojoj strukturi postdiplomska profesionalna specijalizacija, a ne zamena za studije psihologije.
"Psihoterapijska edukacija razvija specifične profesionalne kompetencije koje se ne stiču kroz univerzitetske programe psihologije. U velikom broju evropskih zemalja psihoterapeuti dolaze iz različitih osnovnih profesija, ali svi prolaze standardizovanu, dugotrajnu psihoterapijsku obuku koja je fokusirana upravo na praktični rad s klijentima", kažu iz Saveza.
Kažu i da bi Komora psihoterapeuta omogućila licenciranje i vođenje registra kvalifikovanih psihoterapeuta, definisanje profesionalnih i etičkih standarda, nadzor nad praksom i disciplinske postupke kao i zaštitu korisnika usluga.
Naglašavaju i da univerziteti imaju nezamenjivu ulogu u akademskom obrazovanju, ali da njihov model i ideja nisu u suprotnosti - dakle po njihovom odgovoru, formalizacija i univerzitetske studije psihoterapije nisu nešto za šta su se eksplicitno zalagali, ali nisu ni nešto što vide kao problematično.
"Smatramo da regulacija jedne profesije ne može biti u nadležnosti regulatornog tela druge profesije. Smatramo da regulacija psihoterapije mora biti u nadležnosti tela koje je formirano upravo u tu svrhu", ipak jeste njihov zaključak, u vezi sa time zašto, po njima, komora mora biti psihoterapeutska, a ne psihološka.
Zaključili su tvrdnjom da bi model koji bi psihoterapiju sveo isključivo na jednu akademsku profesiju značajno suzio pristup profesiji i odstupio od modela koji se primenjuje u velikom broju evropskih zemalja, gde psihoterapija postoji kao posebna, jasno regulisana profesija.
"Cilj regulacije mora uvek ostati zaštita korisnika, očuvanje visokih profesionalnih standarda i razvoj kvalitetnih usluga mentalnog zdravlja. Važno je da ovaj cilj ostane u centru svih rasprava koje slede. Regulacija psihoterapije je pitanje od javnog interesa - pitanje dostupnosti i kvaliteta pomoći za ljude koji pate, i ne sme se svesti na međuprofesionalne sporove ili na borbu za institucionalni uticaj. Kada rasprava izgubi iz vida korisnika, svi akteri u njoj gube kredibilitet. Savez društava psihoterapeuta Srbije ostaje posvećen dijalogu koji korisnika stavlja na prvo mesto", zaključuju oni u svojim odgovorima.
"Da li biste seli u stolicu kod 'priučenog' stomatologa?"
Obratili smo se i Društvu psihologa Srbije sa sličnim pitanjima na koja nam je, ispred Društva, odgovorila profesorka Vesna Gavrilov-Jerković, redovna profesorka na Odseku za psihologiju novosadskog Filozofskog fakulteta i članica Izvršnog odbora Društva psihologa Srbije.
Kako navodi profesorka Gavrilov-Jerković, u zdravstvenim ustanovama "relevantni zakoni prepoznaju psihologe i psihijatre kao ovlašćene nosioce psihoterapijske delatnosti koja se u sistemu zdravstvene zaštite i osiguranja i evidentira kao delatnost ovih profesionalaca".
Iako i u ovom sektoru ima prostora za unapređenje, ova delatnost je, prema njenim tvrdnjama, jasno zakonski regulisana.
"Pravi rizici nastaju u privatnom sektoru gde, zbog nepostojanja posebnih zakonskih akata, vlada pravna nedefinisanost. U ovom sektoru je poseban rizik to da klijent često ne zna kojeg je obrazovanja osoba kojoj se obratio za psihoterapiju. Možda je psiholog ili socijalni radnik, ali može biti i ekonomista", dodaje ona.
Naime, Vesna Gavrilov Jerković tvrdi da brojna udruženja građana sprovode obuke iz psihoterapijskih pravaca i kaže da, dok se na obuke primaju stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja, to je koristan vid njihovog stručnog usavršavanja.
"Međutim, na obuke se primaju i osobe bez adekvatnog obrazovanja i zakonskih ovlašćenja za rad u ovoj oblasti, koje tokom i nakon obuke sprovode psihoterapijske intervencije. Po našim zakonima profesija ili prekvalifikacija ne mogu se steći neformalnim obukama nezavisno kojeg su kvaliteta, koliko obuke traju i da li su prepoznate od međunarodnih udruženja", naglašava profesorka za 021.rs.
Ona ističe i da "ukoliko psihoterapija i postane nezavisna profesija, to se ne može desiti deklaracijom, već osnivanjem akademskih studija u skladu sa važećim zakonima".
Na pitanja o psihoterapiji kao psihološkoj delatnosti, profesorka kaže da stav Društva psihologa jeste da psihoterapija jasno spada u delatnosti psihologa.
To je, kaže ona, sadržano i u aktuelnom Zakonu i u predlogu novog Zakona o psihološkoj delatnosti.
Ovaj stav se, prema tvrdnjama iz Društva psihologa Srbije, zasniva na višedecenijskoj praksi i kod nas i u svetu da se psiholozi sistematski kroz obrazovanje pripremaju, uz druge srodne profesije, i obavljaju ovu delatnost kao i na činjenici da se psihoterapija u najvećoj meri oslanja na psihološke teorije i psihološka znanja i da predstavlja specijalizovanu primenu psiholoških principa, tehnika i metoda.
"Suprotno klevetama koje se šire u javnosti, da će se psiholozi po Predlogu novog Zakona moći baviti psihoterapijom odmah posle diplomiranja, ovaj Predlog Zakona predviđa da će Komora psihologa izdavati specijalne licence na osnovu dodatnih stručnih usavršavanja, uključujući i dosadašnja, što znači da psiholozi neće obavljati psihoterapijsku praksu odmah nakon fakulteta", objašnjavaju psiholozi.
Psihologe smo pitali i o tome zašto želja za "zabranom" rada trenutnim psihoterapeutima, na šta smo dobili odgovor da "cilj nije zabrana rada, već prelazak sa samoregulacije udruženja na formalno regulisan sistem koji garantuje kvalitet i bezbednost za građane", dodaje Vesna Gavrilov-Jerković.
Zašto toliko rasprave oko "samo" psihoterapije?
Odgovor na ovo pitanje, između ostalog, leži i u novcu.
Psihoterapijske usluge nisu jeftine, i jedna sesija se teško može naći ispod 3.000 dinara, a cene mogu biti i do 8.000 dinara.
A to je "jeftiniji" deo procesa, jer pravo malo bogatstvo leži u obukama za psihoterapiju.
Tako su obuke uglavnom negde oko 1.000 eura za celokupan proces, ili u situacijama kada se naplaćuje po mesecu, mesečno kandidat uglavnom mora da izdvoji nešto više od 100 eura. Kada se ovo pomnoži sa brojem kandidata koji obuke upisuju, a koji se meri u desetinama ili stotinama, jasno je zašto su postojale optužbe za "monopolizaciju profitabilne industrije" sa obe strane.
Tako su, na naše pitanje o ovim optužbama, iz Saveza društva psihoterapeuta rekli da je psihoterapijska edukacija "zahtevna i višegodišnja profesionalna specijalizacija koja uključuje angažman velikog broja iskusnih stručnjaka" te da su stoga troškovi opravdani.
"Psihoterapijska edukacija, kao i svaka ozbiljna postdiplomska edukacija, nosi određene troškove. To je razumljivo i uporedivo sa troškovima sličnih profesionalnih specijalizacija u drugim oblastima. Zakonska regulacija bi dodatno unapredila transparentnost i zaštitu korisnika", rekli su iz Saveza.
Iz Društva psihologa Srbije su nam rekli da ova tumačenja o njihovom planu za monopolizaciju oblasti smatraju pogrešnim.
"Psiholozi ne žele da ograniče psihoterapiju samo na svoju profesiju, već da se oblast uredi na način koji štiti korisnike usluga i poštuje pravni sistem", navodi ona.
Na kraju, Vesna Gavrilov-Jerković je još jednom istakla da je cilj psihološke struke da psihoterapija dobije jasnu zakonsku regulaciju i status delatnosti od javnog interesa, uz jasne standarde obrazovanja i profesionalne odgovornosti.
Budućnost psihoterapije u Srbiji
Koji god od ova dva nacrta zakona da bude usvojen, čini se, barem načelno ohrabrujućim da će psihoterapija svakako postati zakonom prepoznata i regulisana, što do sada nije bio slučaj.
U slučaju usvajanja nacrta zakona koje je predložilo Društvo psihologa Srbije, vrlo je verovatno da će preostali psihoterapeuti, oni koji dobiju licence za praktikovanje delatnosti, imati još više posla nego do sada, te postoji mogućnost i dodatnog poskupljenja njihovih usluga.
Profesorka Gavrilov-Jerković ovde kaže da kvantitet terapeuta ne može biti važniji od kvaliteta njihove obuke.
"Ako bismo zaključili da nema dovoljno stomatologa, da li bismo dopustili ljudima drugih struka da ubrzano obavljaju stomatološke intervencije?", naglasila je Vesna Gavrilov-Jerković.
Sa druge strane, usvajanje nacrta zakona koje predlaže Savez društava psihoterapeuta Srbije značilo bi da Srbija ne prati evropske norme, i da u trenutku kada Evropa ratifikuje zakone koji ističu neophodnost psihološke, formalno-obrazovne pozadine za bavljenje psihoterapijom, mi idemo stopama kojima su neke evropske države išle krajem prošlog i početkom ovog veka.
Čak i Austrija, kao država u kojoj se nalazi neka vrsta "sedišta" psihoterapeutske zajednice, odnosno gde je ustoličena krovna Evropska asocijacija za psihoterapiju, danas pokušava da akademski formalizuje ovu oblast.
Nakon prethodnog sistema, koji je bio nalik onome što predviđa Savez društava psihoterapeuta Srbije, Austrija je 2024. godine usvojila zakon koji je obavezao buduće psihoterapeute na potpunu i detaljnu akademsku osnovu na tri sistema, u kojoj psiholozi imaju prvenstvo bez specijalističkog treninga koji je obavezan za ostale, srodne oblasti koje imaju pristup ovim studijama.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
0
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
0
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Udruženje pacijenata: Bolest bubrega ima 700.000 ljudi u Srbiji, bitno rano otkrivanje i lečenje
12.03.2026.•
0
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je Udruženja pacijenata "Zajedno za novi život".
Fotografija vaše ruke mogla bi otkriti redak zdravstveni poremećaj
12.03.2026.•
0
Gatanje iz dlana možda ne može predvideti vašu budućnost, ali ako okrenete ruku, to bi moglo otkriti ključne informacije o tome koliko dugo biste mogli živeti.
U Srbiji počinje sprovođenje TAVI procedure kod dece o trošku RFZO
12.03.2026.•
0
Minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji će početi da se primenjuje kod dece.
Koliko jagode zapravo imaju vitamina?
12.03.2026.•
2
Jagode su jedno od najpopularnijih prolećnih voća, a osim što su slatke i osvežavajuće, poznate su i po visokom udelu vitamina.
Šta je zdravije: Zeleni čaj ili mača?
12.03.2026.•
2
I zeleni čaj i mača su bogati izvori antioksidanata, sićušnih ali moćnih jedinjenja koja štite vaše ćelije od oštećenja izazvanih reaktivnim jedinjenjima koja se zovu slobodni radikali.
Šta se dešava sa vašim krvnim pritiskom kada smanjite unos soli
12.03.2026.•
0
Većina ljudi konzumira previše soli - oko devet grama dnevno. Smanjenje unosa soli može pomoći u snižavanju krvnog pritiska.
I previše sna može biti štetno po zdravlje
12.03.2026.•
1
Iako se stalno upozorava na opasnosti nedovoljnog sna, retko kad se govori o tome da i previše sna može biti štetno.
Savet gastroenterologa: Ovo je najbolja večera za zdravlje creva
11.03.2026.•
0
Ako želite da unapredite zdravlje creva, saveti gastroenterologa mogu biti od velike pomoći.
U koje vreme treba da prestanete da jedete pre spavanja? Evo šta kaže nauka
11.03.2026.•
2
Obično, kada stručnjaci govore o zdravijim izborima u ishrani, obično se odnose na to šta stavljate - ili ne stavljate - na svoj tanjir.
Ekstremne vrućine sada ograničavaju aktivnosti trećine ljudi na planeti
10.03.2026.•
1
Ekstremne vrućine sada utiču na jednu od tri osobe širom sveta i ograničavaju količinu vremena koju ljudi mogu bezbedno da provode u aktivnostima na otvorenom, pokazala su najnovija istraživanja.
Mart posvećen multiplom mijelomu: Važnost prve linije terapije i rane dijagnostike
10.03.2026.•
0
U Beogradu će od 13. do 14. marta, po prvi put u ovom delu Balkana, biti održan edukativni sastanak Internacionalnog društva za multipli mijelom.
Kako ishrana i suplementacija direktno utiču na nivo energije
10.03.2026.•
0
Održavanje visokog nivoa energije tokom dana nije pitanje sreće, već biologije.
Postoje li zaista brz ili spor metabolizam? Evo šta nauka kaže
10.03.2026.•
0
Da li ste ikada čuli da neko za sebe tvrdi da ima "brz" metabolizam? To obično znači da može da jede šta god želi bez dobijanja na težini.
Studija sugeriše: Vegetarijanska ishrana smanjuje rizik od pet vrsta raka
08.03.2026.•
2
Studija je utvrdila da vegetarijanci imaju 21 odsto manji rizik od raka pankreasa i 12 odsto smanjen rizik od raka prostate.
Tinejdžeri spavaju manje nego ikada - i za to nisu krivi samo telefoni
08.03.2026.•
0
Tinejdžeri spavaju manje nego ikada - i to postaje kriza.
Po prvi put u laboratoriji uzgojeni potpuno funkcionalni folikuli dlake
08.03.2026.•
0
Korak smo bliže pronalaženju pravog leka za ćelavost. Po prvi put naučnici su u laboratoriji stvorili funkcionalne folikule dlake koji prirodno prolaze kroz periode rasta.
Ljudi nemaju sezonu parenja - ovo su razlozi
08.03.2026.•
2
Za razliku od rike jelena ili prolećne pomame crvenih lisica, ljudi ne stavljaju rogove niti čekaju da procvetaju prve voćke pre nego što pređu na stvar.
Stručnjaci kažu: Treba vežbati uz tišu muziku
08.03.2026.•
0
Lekari su pozvali na smanjenje glasnoće muzike tokom vežbanja nakon što je nova studija pokazala da niža glasnoća nema značajan uticaj na nivo napora pri vežbanju.
Komentari 1
Baba Veka NS
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar