Koliko sna nam je potrebno? Zavisi od godina i drugih faktora
San je jedan od ključnih stubova zdravlja, ali potreba za snom menja se tokom života.
Foto: Pixabay
Iako neki ljudi prirodno ostaju budni duže, a drugi se bude vrlo rano, naučna istraživanja nude jasne smernice o tome koliko je sna potrebno različitim starosnim grupama.
Preporuke pomažu da se razume koliko odmora telu treba kako bi pravilno funkcionisalo.
Prema smernicama američke Nacionalne fondacije za spavanje (National Sleep Foundation), preporučeno trajanje sna razlikuje se u zavisnosti od životne faze:
- Novorođenčad (0-3 meseca): 14-17 sati
- Dojenčad (4-11 meseci): 12-15 sati
- Mala deca (1-2 godine): 11-14 sati
- Predškolska deca (3-5 godina): 10-13 sati
- Školska deca (6-13 godina): 9-11 sati
- Adolescenti (14-17 godina): 8-10 sati
- Odrasli (18-64 godine): 7-9 sati
- Starije osobe (65+): 7-8 sati
Ove preporuke baziraju se na istraživanjima koja povezuju trajanje sna s fizičkim i mentalnim zdravljem, piše Vogue. Ipak, reč je o opštim smernicama jer se individualne potrebe mogu razlikovati.
Rizici nedovoljnog sna
Manjak sna povezan je s brojnim zdravstvenim problemima. Analiza objavljena u časopisu "Journal of Clinical Sleep Medicine" pokazala je da spavanje kraće od sedam sati tokom noći povećava rizik od srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2, gojaznosti i depresije.
Dugotrajna neispavanost može takođe narušiti koncentraciju i povećati rizik od nesreća.
Kako proceniti da li vam je potrebno više sna
Koliko sna nekome treba zavisi od životnog stila, nivoa stresa i kvaliteta samog sna. Ako se ujutro budite odmorni i tokom dana imate dobru koncentraciju, verovatno spavate dovoljno.
S druge strane, stalni umor, razdražljivost i pad koncentracije mogu biti znak da vam treba više sna.
Praćenje navika spavanja pomoću aplikacija ili pametnih uređaja može pomoći u razumevanju sopstvenog ritma sna, piše Index.hr.
Stručnjaci takođe preporučuju odlazak na spavanje i buđenje u isto vreme svaki dan jer to pomaže da se stabilizuje prirodni telesni ritam.
Pročitaj još
Saveti za kvalitetniji san
Za bolji san važno je stvoriti odgovarajuće okruženje i rutinu:
- Spavaća soba treba da bude tiha, tamna i nešto hladnija.
- Udoban dušek i jastuk mogu značajno poboljšati kvalitet sna.
- Pomaže opuštajuća rutina pre spavanja, poput čitanja, meditacije ili tople kupke.
- Preporučuje se izbegavanje kofeina i alkohola uveče.
- Večera bi trebalo da bude lagana, a namirnice bogate triptofanom i melatoninom mogu pomoći u opuštanju.
- Dodaci ishrani s melatoninom ponekad se koriste za lakše uspavljivanje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Ako se mučite sa alergijama: Ovo su najefikasniji preparati za ublažavanje simptoma
30.04.2026.•
0
Magistarka farmacije Jelena Čizmić ističe da su intranazalni kortikosteroidi najbolja terapija za ublažavanje alergijskih simptoma, a koriste se i suplementi na bazi kalcijuma, cinka i kvercetina i probiotski preparati.
Zašto ste stalno umorni: Možda vam nedostaje jod
30.04.2026.•
0
Ako se budite umorni, teško koncentrišete i osećate usporeno - to nije prolazno stanje, već znak da telo ne funkcioniše optimalno.
Sve više Amerikanaca pije sirovo mleko - uprkos epidemijama i upozorenjima naučnika
30.04.2026.•
2
Pristalice konzumiranja sirovog mleka u SAD nastoje da taj potencijalno opasan proizvod učine šire dostupnim i lakšim za nabavku, čak i dok nova epidemija - jedna od najmanje pet za godinu dana - razboljeva decu.
Evo kako psi i mačke utiču na naše mentalno zdravlje
29.04.2026.•
0
Kućni ljubimci aktivno doprinose poboljšanju dobrobiti ljudi.
Koga najčešće ubadaju komarci? Imaju "favorita" među krvnim grupama
29.04.2026.•
3
Neki ljudi su zaista skloniji ubodima komaraca, a naučnici tvrde da za to postoje konkretni razlozi. Na to koga će komarci pre ubosti utiče niz faktora, od genetike i metabolizma do odeće koju nosite.
Stres, hrana ili nešto treće? Šta zaista pokreće IBS
29.04.2026.•
0
April je mesec podizanja svesti o sindromu iritabilnog creva (IBS), stanju koje pogađa sve veći broj ljudi, a o kojem se i dalje nedovoljno govori.
Sledi testiranje na ljudima - implant u mozgu za lečenje depresije
28.04.2026.•
0
Najnoviji interfejs između mozga i računara mogao bi da pomogne ljudima da se oporave od teške depresije.
Otkrivena nova bolest pluća: Zbog pucketanja pri disanju zove se "kokica", javlja se kod onih koji vejpuju
28.04.2026.•
0
Ruski lekari dijagnostikovali su takozvanu bolest pluća nazvanu "kokica" ne samo na osnovu jednog simptoma, pucketanja prilikom disanja, već i na osnovu sve češćeg kratkog daha i poremećaja spavanja.
Naučnici identifikovali najopasnije vreme u životu za gojenje
26.04.2026.•
0
Nova studija sugeriše da nije samo dobijanje na težini ono što utiče na naše zdravlje tokom života, već i kada dobijamo kilograme.
Da li vodica za ispiranje usta zaista oštećuje srce?
26.04.2026.•
1
Video snimci na društvenim mrežama tvrde da vodica za ispiranje usta može povećati rizik od povećanog krvnog pritiska - i potencijalno oštetiti zdravlje srca.
SZO: U Evropi samo četiri zemlje vakcinišu dovoljno ljudi protiv gripa
26.04.2026.•
0
Iako vakcinacija protiv sezonskog gripa postoji kao mera Svetske zdravstvene organizacije više od 20 godina, samo četiri evropske zemlje vakcinišu dovoljno ljudi kako bi se odbranili od te bolesti.
Direktor Instituta "Dedinje": Važno je da ne jedemo žderući, nego onoliko koliko možemo da "sagorimo"
26.04.2026.•
3
Direktor Instituta "Dedinje" Milovan Bojić upozorio je da smo zemlja sa najvećim procentom smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova i apelovao na građane na mere prevencije i odvikavanje od nezdravih životnih navika.
Dnevna mera šećera: Koliko je previše, a koliko bezbedno
25.04.2026.•
1
Šećer je prisutan u gotovo svim namirnicama, prirodno u voću i povrću, ali i kao dodatak u brojnim industrijskim proizvodima.
Za roditelje dečaka: Zašto je HPV vakcina važna i za muškarce
25.04.2026.•
2
Vakcina koja je dugo bila preporučivana isključivo kao zaštita od raka grlića materice kod žena sada pokazuje jasne koristi i za muškarce.
Ove namirnice smanjuju žudnju za slatkišima
23.04.2026.•
4
Želja za slatkim je česta i obično se javlja zbog iscrpljenosti, stresa ili hormonskih promena.
Tihi znakovi nedostatka joda koje mnogi ignorišu
22.04.2026.•
0
Jod je mineral o kome se retko razmišlja - dok ne počnu problemi. Iako je potreban u malim količinama, njegova uloga u organizmu je ključna.
Britanija uvela doživotnu zabranu pušenja za osobe rođene posle 2008. godine
22.04.2026.•
16
Deca uzrasta 17 godina ili mlađa suočiće se sa doživotnom zabranom kupovine cigareta, pošto je Zakon o duvanu i vejpingu prošao Parlament u Velikoj Britaniji.
Umor, podočnjaci i loše raspoloženje: Možda je krivac alergija
21.04.2026.•
0
Kijanje koje ne prestaje, zapušen nos, curenje nosa, svrab i suzenje očiju, grebanje u grlu, kašalj i loš san.
Razvijena nova metoda za vađenje gelera iz srca
20.04.2026.•
1
Stručnjaci sa ruske Vojno-medicinske akademije "S. M. Kirov" patentirali su novu metodu uklanjanja gelera iz srčanog mišića bez zaustavljanja rada srca i bez primene aparata za veštačku cirkulaciju, prenosi Tas.
Određeno vreme za spavanje smanjuje rizik od srčanih bolesti
19.04.2026.•
1
Svako odstupanje od prirodnog ciklusa može da šteti zdravlju srca.
Ćuretina ili piletina: Koja ima više proteina?
19.04.2026.•
5
Kada je reč o nemasnim izvorima proteina, i piletina i ćuretina pružaju slične količine proteina i esencijalnih nutrijenata, kao što su vitamini B grupe, cink i selen. Ali da li je jedan bolji izvor proteina od drugog?
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar