Tinejdžeri spavaju manje nego ikada - i za to nisu krivi samo telefoni
Tinejdžeri spavaju manje nego ikada - i to postaje kriza.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Negativne posledice lošeg sna dobro su dokumentovane, posebno kod tinejdžera, koji zbog toga imaju veći rizik od depresije, anksioznosti, oslabljenih moždanih funkcija i multiple skleroze kasnije u životu.
I dok se telefoni često navode kao glavni razlog problema sa spavanjem kod tinejdžera, novo istraživanje pokazuje da oni nisu jedini krivac.
Između ranog početka nastave i kasnog korišćenja ekrana, tinejdžeri već dugo spavaju manje od preporučenih osam do deset sati.
Nova studija, objavljena u časopisu JAMA, ne samo da je otkrila dramatičan porast broja tinejdžera koji spavaju manje od pet sati svake noći, već je identifikovala i niz društvenih faktora kao verovatne uzroke.
"Glavna poruka je da zaista postoji kriza sna kod tinejdžera i da se ona pogoršava. To je postao ozbiljan javnozdravstveni problem", rekla je za Njujork post dr Kortni Bankroft, klinička direktorka za digitalno bihejvioralno zdravlje u "Northwell Health".
Istraživači su pratili podatke tokom 16 godina i otkrili da je procenat učenika koji ne spavaju dovoljno porastao sa 69 odsto u 2007. godini na skoro 77 odsto u 2023.
"Ovo nije problem koji se pojavio preko noći. Podaci predstavljaju krizu koja se sporo razvijala i koja se gradila gotovo dve decenije", rekla je Bankroft.
Loš san je gotovo podjednako pogađao sve tinejdžere, uključujući i one koji nisu imali rizična ponašanja poput korišćenja droga ili alkohola.
Međutim, porast nedovoljnog sna bio je znatno veći među crnim učenicima koji nisu hispanskog porekla u poređenju sa belim učenicima koji nisu hispanskog porekla.
Prema Bankroft, nedostatak sna doprinosi krizi mentalnog zdravlja kod tinejdžera, izazivajući anksioznost, depresiju, poremećaje raspoloženja i suicidalne misli.
Iako se često okrivljuje vreme provedeno na telefonu, istraživanje je pokazalo da su tinejdžeri koji koriste telefon ili tablet manje od četiri sata dnevno takođe imali loš kvalitet sna.
Bankroft kaže da svakodnevni faktori mogu doprineti nedostatku sna osim vremena provedenog pred ekranom, uključujući duge školske dane, vannastavne aktivnosti i užurban društveni život.
Pročitaj još
Tu postoji i biološki faktor.
"Kod adolescenata dolazi do promene cirkadijalnog ritma sna, gde njihov mozak počinje da ima drugačiji biološki ritam nego kada su bili mlađi. Zbog toga počinju da proizvode melatonin tek oko 23 časa, što znači da zapravo ne postaju pospani pre tog vremena", kaže ona.
Iako ograničavanje korišćenja telefona i vremena pred ekranom pre spavanja svakako može pomoći, Bankroft kaže da je važno uskladiti se sa biologijom tinejdžera kada je reč o ranom početku nastave.
"Ovde se radi o biološkoj potrebi tinejdžera i neskladu sa društvenim normama. Američka akademija za pedijatriju već godinama preporučuje da srednje i više škole počinju najranije u 8.30 časova ujutru", objasnila je on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Skidate li onaj beli sloj pomorandže? Možda ne bi trebalo
15.03.2026.•
1
Kada jedu pomorandžu, mnogi ljudi uklanjaju beli, vlaknasti sloj, koji se zove i srž ili medula, često zbog njegovog gorkog ukusa, teksture ili jednostavno zbog izgleda.
Koliko sna nam je potrebno? Zavisi od godina i drugih faktora
15.03.2026.•
0
San je jedan od ključnih stubova zdravlja, ali potreba za snom menja se tokom života.
Javorov sirup ili šećer: Šta je zdravije?
15.03.2026.•
1
Javorov sirup se često smatra zdravijom alternativom belom rafinisanom šećeru jer je minimalno prerađen.
Genetika i zdravlje: Koja stanja možete naslediti od roditelja?
14.03.2026.•
1
Iako su brojna zdravstvena stanja posledica načina života ili jednostavno loše sreće, genetika igra ključnu ulogu u sklonosti određenim bolestima.
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
4
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
1
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
2
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Udruženje pacijenata: Bolest bubrega ima 700.000 ljudi u Srbiji, bitno rano otkrivanje i lečenje
12.03.2026.•
0
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je Udruženja pacijenata "Zajedno za novi život".
Fotografija vaše ruke mogla bi otkriti redak zdravstveni poremećaj
12.03.2026.•
0
Gatanje iz dlana možda ne može predvideti vašu budućnost, ali ako okrenete ruku, to bi moglo otkriti ključne informacije o tome koliko dugo biste mogli živeti.
U Srbiji počinje sprovođenje TAVI procedure kod dece o trošku RFZO
12.03.2026.•
0
Minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji će početi da se primenjuje kod dece.
Koliko jagode zapravo imaju vitamina?
12.03.2026.•
2
Jagode su jedno od najpopularnijih prolećnih voća, a osim što su slatke i osvežavajuće, poznate su i po visokom udelu vitamina.
Šta je zdravije: Zeleni čaj ili mača?
12.03.2026.•
2
I zeleni čaj i mača su bogati izvori antioksidanata, sićušnih ali moćnih jedinjenja koja štite vaše ćelije od oštećenja izazvanih reaktivnim jedinjenjima koja se zovu slobodni radikali.
Šta se dešava sa vašim krvnim pritiskom kada smanjite unos soli
12.03.2026.•
0
Većina ljudi konzumira previše soli - oko devet grama dnevno. Smanjenje unosa soli može pomoći u snižavanju krvnog pritiska.
I previše sna može biti štetno po zdravlje
12.03.2026.•
1
Iako se stalno upozorava na opasnosti nedovoljnog sna, retko kad se govori o tome da i previše sna može biti štetno.
Savet gastroenterologa: Ovo je najbolja večera za zdravlje creva
11.03.2026.•
0
Ako želite da unapredite zdravlje creva, saveti gastroenterologa mogu biti od velike pomoći.
U koje vreme treba da prestanete da jedete pre spavanja? Evo šta kaže nauka
11.03.2026.•
2
Obično, kada stručnjaci govore o zdravijim izborima u ishrani, obično se odnose na to šta stavljate - ili ne stavljate - na svoj tanjir.
Ekstremne vrućine sada ograničavaju aktivnosti trećine ljudi na planeti
10.03.2026.•
1
Ekstremne vrućine sada utiču na jednu od tri osobe širom sveta i ograničavaju količinu vremena koju ljudi mogu bezbedno da provode u aktivnostima na otvorenom, pokazala su najnovija istraživanja.
Mart posvećen multiplom mijelomu: Važnost prve linije terapije i rane dijagnostike
10.03.2026.•
0
U Beogradu će od 13. do 14. marta, po prvi put u ovom delu Balkana, biti održan edukativni sastanak Internacionalnog društva za multipli mijelom.
Kako ishrana i suplementacija direktno utiču na nivo energije
10.03.2026.•
0
Održavanje visokog nivoa energije tokom dana nije pitanje sreće, već biologije.
Postoje li zaista brz ili spor metabolizam? Evo šta nauka kaže
10.03.2026.•
0
Da li ste ikada čuli da neko za sebe tvrdi da ima "brz" metabolizam? To obično znači da može da jede šta god želi bez dobijanja na težini.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar