Ljudi u Srbiji slabo idu kod lekara

Postavlja se pitanje: "Zašto naši ljudi uglavnom retko idu kod lekara, da li je reč o mentalitetu naroda, ili o lošoj organizaciji medicinske službe?" Odgovor na ovo pitanje je višeslojan i mogao bi se podeliti na činioce u vezi sa stanjem u državi, u zdravstvenom sistemu, sa stavom lekara i odnosom pojedinca prema svom zdravlju, piše Politika.

Opterećeni problemima ,"svakodnevnog preživljavanja", naši ljuditokom poslednjih dvadeset godina imaju puno banalnih prepreka koje ih sprečavaju da se bave očuvanjem svog zdravlja. Ne može se od čoveka koji ima nerešene probleme u vezi sazaposlenjem, stanovanjem i mnoge druge životne nedaće očekivati da punu pažnju posveti održavanju svog zdravlja i podizanju civilizacijskog nivoa življenja. Stalna politička, ekonomska i društvena nestabilnost čine mnogo toga u vezi sa sopstvenim zdravljemmanje važnim.

Naravno, s druge strane, izloženost stresu i "kolektivnoj nervozi" doprinosi epidemiji kardiovaskularnih bolesti na bazi ranog i ubrzanog razvoja ateroskleroze. Kašnjenje sa lečenjem je i mera organizacije zdravstvenog sistema svake zemlje. Dobar zdravstveni sistem trebalo bi da obezbedi pristupačnost lekara i dovoljne kapacitete za dijagnostiku i lečenje. Ophrvan urgentnim problemima u takozvanim turbulentnim vremenima naš zdravstveni sistem nije stigao da se prilagodi.

U međuvremenu se u svetu, a još više kod nas, dešavaju tri bitne promene koje su dovele do ekstremnog porasta otkrivanja slučajeva oboljenja kardiovaskularnog sistema. Prvo, moćna neinvazivna, ultrazvučna dijagnostika jednostavno i brzo otkriva karotidnu, aneurizmatsku i druge oblike aterosklerotične bolesti. Drugo, minimalno invazivni i endovaskularni načini lečenja se razvijaju i skraćuju dužinu ležanja i lečenja naročito karotidne i aneurizmatske bolesti.

Treće, prosečan životni vek se u prošlomveku produžio za 10 do 20 godina, čak i u našim uslovima, pa je time povećana učestalost teških oblika ateroskleroze. Ovaj veliki porast broja pacijenata sa kardiovaskularnim problemima zahteva veće dijagnostičke i terapeutske kapacitete, a oni se praktično nisu menjali u poslednjih 20 godina. Stanje zdravstvenog sistema je,osim toga,opterećeno nedovoljnim brojem specijalista anesteziologije, radiologije... Problem je i u tome što su lekari opšte medicine „zatrpani” administrativnim poslovima. Danas bi svaki dom zdravlja mogao i morao da ponudi ultrazvučne preglede krvnih sudova koji su precizni, besplatni, pouzdani i brzi u otkrivanju čak i početnih oblika vaskularnih bolesti.

Na individualnom nivou, postoji lični minimum koji bi svako trebalo da učini za svoje zdravlje. Problem je opet višestruk. Prvo, nedovoljna opšta svest o značaju bolesti i novih mogućnosti lečenja. Drugo, neophodno je poverenje koje se razvija u saradnji između zdravstvenog sistema, lekara i svakog pojedinca. Poslednjih godina ovo poverenje jeozbiljno uzdrmano aferama i opštom klimom nepoverenja. Nedovoljna kolektivna svest o mogućnostima prevencije i lečenja mogla bi se popravljati zajedničkom upornom aktivnošću lekara, ali i medija.

Strah od bolesti koja bi se mogla otkriti je ljudski, ali to nije dobar razlog za izbegavanje pregleda. Karotidna bolest je specifična jer u početnim pa i odmaklim stadijumima aterosklerotičnog suženja nema nikakvih tegoba sve do pojave moždanog udara. S druge strane, u nerazvijenim sredinama postoji predrasuda po kojoj oboljenja u vezisa funkcijom mozga treba sakriti jer su ,,sramota” za čoveka i porodicu.

Kultivisanje medijske slike o tome šta je zdravlje, kako prepoznati bolest i šta se u vezi sa njom može pametno preduzeti napravilo bipozitivnu atmosferu o dobiti koja se postiže izlečenjem. Paradigmatičan je primer karotidne bolesti kao uzročnika moždanog udara. Naša zemlja je izbila na neslavno prvo ili drugo mesto u Evropi po učestalosti moždanog udara kod žena.

U razvijenim zemljama napravljeni su multidisciplinarni programi za prevenciju i rano otkrivanje početnih promena na karotidnim arterijama. To je dovelo do statistički registrovanog značajnog pada teških posledica karotidne bolesti. Radi se pristupačnim i ne toliko skupim metodama koji su deo standardnog repertoara našeg zdravstva, ali bi razvoj svesti o potrebi lečenja karotidne bolesti i višestruko korisnim efektima popravljanja moždane cirkulacije svakako doprineo da se pacijenti javljaju na vreme.

Ista je situacija sa aneurizmatskom bolešću aorte, gde se operacijom urađenom pre nastanka krvarenja zbog rupture postižu rezultati koji su čak deset puta bolji nego ako se ne reaguje na vreme.