Stručnjaci Kvinslendskog instituta za medicinska istraživanja iz Brizbejna, predvođeni Manuelom Fereirom, su uporedili uzorke DNK 58.000 ljudi iz Australije, Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, kako obolelih od astme tako i onih koji nemaju tu bolest, utvrdivši dve oblasti DNK koje su uvek različite kod astmatičara u odnosu na osobe koje ne pate od te bolesti.
Za jedan od gena u pitanju je poznato da je u vezi s reumatoidnim artritisom, što je navelo australijske istraživače na ideju da bi lek tocilzumab, koji se koristi protiv te bolesti, mogao takođe da deluje protiv astme. Ovaj lek, poznat pod brendom aktembra koji proizvodi kompanija "Roš", deluje na izvestan molekula u telu pod nazivom receptor interleukina-6, čime smanjuje zapaljenski proces kod obolelih od reumatoidnog artritisa. To bi prema australijskim stručnjacima, mogla da bude dobra strategija za prevenciju ili smanjivanje inflamatornog procesa i kod astme, što bi tek trebalo proveriti.
Osim genetskih, ostali rizični faktori za astmu su udahnute supstance koje bi mogle da izazovu alergijsku reakciju ili da iritiraju vazdušne puteve, kao što su duvanski dim, iritirajuće hemikalije na radnom mestu i zagađen vazduh.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar