Zašto moramo malo da prilegnemo posle ručka?
Nakon užurbanog prepodneva, čini nam se da je ručak upravo ono što nam treba.
Foto: Pixabay
Ali posle tog obroka za koji smo mislili da će nam dati energiju, jedino što smo sposobni da uradimo je da malo prilegnemo.
Osećaj umora posle ručka, ili posle obroka uopšte, stručno se naziva postprandijalna somnolencija. Deo ove pojave je posledica osnovne fiziologije: kada jedemo, većina naše krvi odlazi u organe za varenje kako bi preradili hranu.
Posle jela naše telo proizvodi više serotonina, neurotransmitera koji reguliše san i raspoloženje – posebno ako je hrana bila bogata esencijalnom aminokiselinom triptofanom, koja se nalazi u proteinima kao što su piletina, sir i riba.
To što smo umorni i pospani posle jela ne znači da sa nama nešto nije u redu. Međutim, ako treba da nastavite s poslom, onda to svakako predstavlja problem, prenosi RTS.
Ali postoje dodatni činioci koji pojačavaju ovu prirodnu reakciju, čineći da nam ostatak dana prođe tako što nam se bilo koja aktivnost čini kao isuviše naporna.
Nutricionisti savetuju na šta bi trebalo da pazimo i kako da se oslobodimo tog naleta umora i pospanosti.
Kada je reč o tome zašto se osećamo preterano umorno posle jela, čest uzrok je konzumiranje obroka koji su teški u smislu količine ili kvaliteta.
Često se prejedamo umesto da stanemo kada osetimo prijatnu sitost, posebno ako tokom jela radimo još nešto, odnosno čitamo poruke na telefonu ili gledamo televizijski program. Ako nismo doručkovali, to takođe utiče da se za ručak prejedemo jer nam prekomerna glad otežava kontrolu apetita, napominju nutricionisti.
Oni koji se osećaju jako umorno posle obroka, trebalo bi da sporije jedu i smanje porcije kako se ne bi prejedali.
Bez obzira na to šta jedemo – bilo da su u pitanju ugljeni hidrati, masti, proteini – ako pojedemo više nego što naše telo može da podnese, trebaće mu mnogo više vremena da svari svu tu hranu.
Takođe, bilo bi dobro da se makar pet minuta posvetimo samo obroku, bez gledanja u bilo koji ekran.
Ponekad, međutim, sastav određene hrane može doprineti umoru. Masti su najteži nutrijent za varenje jer su njihovi molekuli mnogo veći od molekula proteina ili ugljenih hidrata. Ako ste jeli obrok sa visokim sadržajem masti – poput pržene hrane ili pice – to će pre izazvati osećaj umora. Obroci bogati dodatim šećerom ili rafinisanim ili visoko obrađenim ugljenim hidratima mogu imati isti efekat zbog načina na koji telo metaboliše ove namirnice u odnosu na šećer ili ugljene hidrate u prirodnoj ili minimalno obrađenoj hrani.
Vlakna u minimalno obrađenoj hrani usporavaju apsorpciju šećera u telu, što znači da ne izazivaju skokove šećera u krvi ili insulina, već vam daju stabilniju, trajniju energiju.
Ako nam se ručak uglavnom sastoji od ugljenih hidrata, a zatim pojedemo i kolač, nivo šećera u krvi i insulina se naglo povećavaju.
Dešava se i da nivo šećera u krvi padne ispod nivoa koji je bio pre obroka, što takođe predstavlja energetski okidač.
Baš kao i hrana sa visokim sadržajem šećera, slatka pića takođe utiču na osećaj umora. Pored toga, alkohol je sedativ, tako da ako obično pijete alkoholna pića uz ručak, ako želite da izbegnete pospanost posle jela, jedini način je da se uzdržite od pića.
Odabir uravnoteženijih obroka i grickalica može nam pomoći da se osećamo manje umorno posle jela, kažu stručnjaci. To bi mogla da bude krem supa na bazi pasulja i salata sa prelivom od maslinovog ulja i balzamika; nemasni proteini kao što su losos, belo pileće meso ili pasulj. Ako ste u škripcu, pokušajte da pojedete jabuku sa puterom od orašastih plodova umesto da zgrabite čokoladicu.
Preporuka je i da na posao ponesemo hranu od kuće što nam može pomoći da se uzdržimo od grickalica, brze hrane ili čokoladica.
Pročitaj još
Pet minuta šetnje posle jela ili nešto slično, takođe pomaže da poboljšamo cirkulaciju i budnost.
San reguliše naše hormone, uključujući i one za varenje. A ako nismo naspavani, naše telo će verovatno potisnuti hormon leptin koji signalizira "sit/a sam i ne treba mi više" ili podići grelin, hormon koji naređuje "nahrani me".
Ukoliko smo nedovoljno odmorni, to takođe negativno utiče na našu sposobnost odlučivanja, emocionalnu stabilnost i region mozga koji reguliše unos hrane, što otežava odupiranje žudnji za ukusnom, ali nekvalitetnom hranom.
Umor posle obroka nekima može biti signal da je u pitanju nešto ozbiljnije.
Podaci pokazuju da mnogi ljudi imaju dijabetes ili predijabetes, a da to i ne znaju. Kada neko ne može pravilno da metaboliše ugljene hidrate i ima visok nivo insulina u krvi, to smanjuje nivo energije.
Ukoliko se uvek osećate pospano posle kvalitetnog i izbalansiranog obroka, preporučuje se da uradite test koji meri prosečne nivoe šećera u krvi i pokazuje koliko je glukoze vezano za hemoglobin u crvenim krvnim zrncima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Uskoro istraživanje o zdravlju stanovništva Srbije
28.09.2025.•
8
Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2025. godine, uključujući i terenski deo, biće sprovedeno od oktobra do decembra, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Istraživanje pokazalo koja je tajna dugovečnosti žene koja je živela 117 godina
28.09.2025.•
3
Do sada najobimnija studija jednog izuzetno dugovečnog života ukazuje da mozak i organizam u poodmaklim godinama ne moraju nužno patiti od klasičnih bolesti starosti.
Migrena nije samo bol: Poremećaj neuroloških funkcija koji prekida karijere i remeti porodični život
26.09.2025.•
1
Neurološki stručnjaci upozoravaju na potrebu boljeg razumevanja migrene, tog kompleksnog neurološkog stanja koje pogađa više od milijarde ljudi širom sveta, saopštila je Migren asocijacija Srbije.
U Srbiji 57 obolelih od groznice Zapadnog Nila, mahom starijih muškaraca
25.09.2025.•
0
U Srbiji je ove godine registrovano je 57 slučајеvа оbоljеvаnjа оd grоznicе Zаpаdnоg Nilа, objavio je Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје "Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut".
Jod: Saveznik štitne žlezde i zdravlja
25.09.2025.•
0
Jod je mali, ali moćan mineral bez kog ni štitna žlezda ne bi mogla da proizvodi hormone koji regulišu rast, razvoj i energiju. Upravo zato se naziva i "čuvarom hormona".
Lončar: Građani Srbije moći će o trošku države na transplantaciju organa u Belorusiju
24.09.2025.•
6
Ministar zdravlja Zlatibor LonČar razgovarao je danas u Minsku sa ministrom zdravlja Belorusije Aleksandrom Hodžajevim o mogućoj saradnji dve države u oblasti transplantacije organa.
Poziv za učešće u istraživanju: Kako prirodna ishrana utiče na anemiju
24.09.2025.•
0
Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine PMF-a sprovodi projekat o uticaju prirodne ishrane na anemiju.
Povučena uticajna studija koja je tvrdila da jabukovo sirće pomaže u mršavljenju
24.09.2025.•
1
Povučena je uticajna studija prema kojoj svakodnevno konzumiranje manje količine jabukovog sirćeta pomaže ljudima da smršaju, nakon što je istragom otkriveno da sadrži višestruke greške.
Olakšanje za sve sklone alergijama: Mnogo manje polena u vazduhu, sledi povoljan period
24.09.2025.•
1
Svi alergeni poleni u vazduhu su u padu, rekla je Mirjana Mitrović, rukovoditeljka grupe za monitoring alergenog polena pri toj agenciji.
EMA i SZO demantuju Trampa: Nema veze između paracetamola u trudnoći i autizma
23.09.2025.•
1
Evropska medicinska agencija (EMA) saopštila je da nema dokaza koji bi zahtevali izmenu važećih preporuka o upotrebi paracetamola za vreme trudnoće.
Duga šetnja šumom će biti deo obrazovnog sistema jednog grada u Sloveniji
23.09.2025.•
3
Terapija šumom, praksa koja podrazumeva duge šetnje u prirodi i za koju se smatra da pomaže u smanjenju stresa, snižavanju krvnog pritiska i jačanju imuniteta, uvodi se u slovenački obrazovni sistem u gradu Naklo.
Smrtonosne posledice klimatskih promena: Više od 24.000 Evropljana preminulo usled ekstremnih vrućina
22.09.2025.•
3
Novo istraživanje evropskih naučnika pokazuje da su klimatske promene odgovorne za čak dve trećine smrtnih slučajeva tokom ovogodišnjih toplotnih talasa.
Jovanović: eBolovanje jedan od najvažnijih koraka u digitalizaciji zdravstvenih i elektronskih usluga
22.09.2025.•
3
Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović izjavio je da je uvođenje sistema eBolovanja jedan od najvažnijih koraka u digitalizaciji zdravstvenih i elektronskih usluga u Srbiji.
SZO: Alkoholna, duvanska i prehrambena industrija koče zdravstvene reforme
21.09.2025.•
2
Pritisak kompanija koje proizvode duva, alkohol i ultraprerađenu hranu sprečava vlade da uspostave zdravstvene politike koje spasavaju živote, objavila je Svetska zdravstvena organizacija.
Senzori za merenje šećera o trošku RFZO i za starije od 18 godina
21.09.2025.•
6
Osobama sa dijabetesom koje su do sada kao maloletnici koristile senzore za merenje šećera u krvi o trošku RFZO, omogućeno je da to nastave i nakon navršenih 18 godina.
Studija: Ukidanje pomeranja kazaljki moglo bi da spreči stotine hiljada moždanih udara
21.09.2025.•
9
Naučnici sa Stenford univerziteta objavili su studiju u kojoj se navodi da bi prelazak na stalno standardno vreme, bez pomeranja sata na letnje i zimsko računanje, mogao da donese značajne zdravstvene koristi.
Svetski dan ginekološke onkologije: Pokrenuta kampanja "Ne bez nje"
20.09.2025.•
0
Svetski dan ginekološke onkologije (WorldGO Day), 20. septembar, obeležen je u Srbiji pokretanjem kampanje "Ne bez nje" posvećene prevenciji raka dojke i ginekoloških karcinoma.
U Indiji sve veći broj žrtava amebe koja jede mozak, među preminulima i beba
18.09.2025.•
1
Zbog povećanja broja slučajeva retkog, ali smrtonosnog oblika encefalitisa, koji izazivaju amebe koje "jedu mozak", vlasti u južnoj indijskoj saveznoj državi Kerala povećale su broj testiranja.
Lek protiv gojaznosti "Vegovi" dostupan i u Srbiji
17.09.2025.•
1
Prve količine leka protiv gojaznosti "Vegovi" stigle su u Srbiju i do kraja nedelje biće dostupne u apotekama u svim većim gradovima u zemlji.
Studija: Nove kapi za oči mogu poboljšati vid toliko da više nisu potrebne naočare
15.09.2025.•
4
Studija koja je nedavno predstavljena u Evropskom društvu za kataraktu i refraktivnu hirurgiju (ESCRS) u Danskoj pokazala je da posebne kapi za oči mogu poboljšati vid ljudi koji su dalekovidi.
Namirnice koje imaju više vitamina D od mleka
14.09.2025.•
0
Mleko se često smatra glavnim izvorom vitamina D, ali postoje namirnice koje ga u prirodnom obliku imaju znatno više.
Komentari 2
Dd
B
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar