Zašto moramo malo da prilegnemo posle ručka?
Nakon užurbanog prepodneva, čini nam se da je ručak upravo ono što nam treba.
Foto: Pixabay
Ali posle tog obroka za koji smo mislili da će nam dati energiju, jedino što smo sposobni da uradimo je da malo prilegnemo.
Osećaj umora posle ručka, ili posle obroka uopšte, stručno se naziva postprandijalna somnolencija. Deo ove pojave je posledica osnovne fiziologije: kada jedemo, većina naše krvi odlazi u organe za varenje kako bi preradili hranu.
Posle jela naše telo proizvodi više serotonina, neurotransmitera koji reguliše san i raspoloženje – posebno ako je hrana bila bogata esencijalnom aminokiselinom triptofanom, koja se nalazi u proteinima kao što su piletina, sir i riba.
To što smo umorni i pospani posle jela ne znači da sa nama nešto nije u redu. Međutim, ako treba da nastavite s poslom, onda to svakako predstavlja problem, prenosi RTS.
Ali postoje dodatni činioci koji pojačavaju ovu prirodnu reakciju, čineći da nam ostatak dana prođe tako što nam se bilo koja aktivnost čini kao isuviše naporna.
Nutricionisti savetuju na šta bi trebalo da pazimo i kako da se oslobodimo tog naleta umora i pospanosti.
Kada je reč o tome zašto se osećamo preterano umorno posle jela, čest uzrok je konzumiranje obroka koji su teški u smislu količine ili kvaliteta.
Često se prejedamo umesto da stanemo kada osetimo prijatnu sitost, posebno ako tokom jela radimo još nešto, odnosno čitamo poruke na telefonu ili gledamo televizijski program. Ako nismo doručkovali, to takođe utiče da se za ručak prejedemo jer nam prekomerna glad otežava kontrolu apetita, napominju nutricionisti.
Oni koji se osećaju jako umorno posle obroka, trebalo bi da sporije jedu i smanje porcije kako se ne bi prejedali.
Bez obzira na to šta jedemo – bilo da su u pitanju ugljeni hidrati, masti, proteini – ako pojedemo više nego što naše telo može da podnese, trebaće mu mnogo više vremena da svari svu tu hranu.
Takođe, bilo bi dobro da se makar pet minuta posvetimo samo obroku, bez gledanja u bilo koji ekran.
Ponekad, međutim, sastav određene hrane može doprineti umoru. Masti su najteži nutrijent za varenje jer su njihovi molekuli mnogo veći od molekula proteina ili ugljenih hidrata. Ako ste jeli obrok sa visokim sadržajem masti – poput pržene hrane ili pice – to će pre izazvati osećaj umora. Obroci bogati dodatim šećerom ili rafinisanim ili visoko obrađenim ugljenim hidratima mogu imati isti efekat zbog načina na koji telo metaboliše ove namirnice u odnosu na šećer ili ugljene hidrate u prirodnoj ili minimalno obrađenoj hrani.
Vlakna u minimalno obrađenoj hrani usporavaju apsorpciju šećera u telu, što znači da ne izazivaju skokove šećera u krvi ili insulina, već vam daju stabilniju, trajniju energiju.
Ako nam se ručak uglavnom sastoji od ugljenih hidrata, a zatim pojedemo i kolač, nivo šećera u krvi i insulina se naglo povećavaju.
Dešava se i da nivo šećera u krvi padne ispod nivoa koji je bio pre obroka, što takođe predstavlja energetski okidač.
Baš kao i hrana sa visokim sadržajem šećera, slatka pića takođe utiču na osećaj umora. Pored toga, alkohol je sedativ, tako da ako obično pijete alkoholna pića uz ručak, ako želite da izbegnete pospanost posle jela, jedini način je da se uzdržite od pića.
Odabir uravnoteženijih obroka i grickalica može nam pomoći da se osećamo manje umorno posle jela, kažu stručnjaci. To bi mogla da bude krem supa na bazi pasulja i salata sa prelivom od maslinovog ulja i balzamika; nemasni proteini kao što su losos, belo pileće meso ili pasulj. Ako ste u škripcu, pokušajte da pojedete jabuku sa puterom od orašastih plodova umesto da zgrabite čokoladicu.
Preporuka je i da na posao ponesemo hranu od kuće što nam može pomoći da se uzdržimo od grickalica, brze hrane ili čokoladica.
Pročitaj još
Pet minuta šetnje posle jela ili nešto slično, takođe pomaže da poboljšamo cirkulaciju i budnost.
San reguliše naše hormone, uključujući i one za varenje. A ako nismo naspavani, naše telo će verovatno potisnuti hormon leptin koji signalizira "sit/a sam i ne treba mi više" ili podići grelin, hormon koji naređuje "nahrani me".
Ukoliko smo nedovoljno odmorni, to takođe negativno utiče na našu sposobnost odlučivanja, emocionalnu stabilnost i region mozga koji reguliše unos hrane, što otežava odupiranje žudnji za ukusnom, ali nekvalitetnom hranom.
Umor posle obroka nekima može biti signal da je u pitanju nešto ozbiljnije.
Podaci pokazuju da mnogi ljudi imaju dijabetes ili predijabetes, a da to i ne znaju. Kada neko ne može pravilno da metaboliše ugljene hidrate i ima visok nivo insulina u krvi, to smanjuje nivo energije.
Ukoliko se uvek osećate pospano posle kvalitetnog i izbalansiranog obroka, preporučuje se da uradite test koji meri prosečne nivoe šećera u krvi i pokazuje koliko je glukoze vezano za hemoglobin u crvenim krvnim zrncima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Tagatoza - prirodan šećer sa manje kalorija i bez naglog skoka insulina
17.01.2026.•
1
Veštački zaslađivači trebalo je da učine slatku hranu i napitke zdravijim, ali danas neki od najpopularnijih zamena bez kalorija izazivaju nove zabrinutosti.
Evropska nedelja prevencije raka grlića materice: Od ove bolesti u Srbiji svake godine umre 440 žena
16.01.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da će se od 19. do 25. januara obeležiti Evropska nedelja prevencije raka grlića materice i to pod sloganom "Sačuvajte svoje zdravlje".
Rusija počela da koristi novi lek za lečenje raka, možda uskoro i u Srbiji
14.01.2026.•
12
Ruski lek "Rakurs 223Ra" za lečenje raka već se pojavio u bolnicama, saopštila je ruska Federalna medicinsko-biološka agencija.
Rusi planiraju da do 2030. uzgoje genetski modifikovane svinje za doniranje organa ljudima
14.01.2026.•
6
Genetski modifikovana svinja čiji će organi biti pogodni za transplantaciju ljudima mogla bi da bude stvorena u Rusiji do 2030. godine.
Mit o "jačanju" imuniteta: Šta stvarno pomaže imunološkom sistemu?
13.01.2026.•
0
Ideja o "jačanju" imunog sistema duboko je ukorenjena u popularnoj kulturi.
Studija: Konzervansi mogu biti povezani sa rakom i dijabetesom
11.01.2026.•
5
Uobičajeni konzervansi koji se koriste za očuvanje hrane i produženje roka trajanja mogu da budu povezani sa većim rizikom od nekoliko vrsta raka i dijabetesa tip 2, pokazuju dve nove studije iz Francuske.
Ako na ova pitanja odgovorite sa "da", možda imate problem s alkoholom
11.01.2026.•
4
Početak nove godine za mnoge ljude znači učešće u inicijativi "suvi januar" (Dry January), jednomesečnom izazovu tokom kog se potpuno odustaje od alkohola nakon prazničnog perioda.
VIDEO: Kofein može da utiče na telesnu masnoću i rizik od dijabetesa
10.01.2026.•
2
Nivoi kofeina u vašoj krvi mogu uticati na količinu telesne masti koju nosite - faktor koji može odrediti i rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti.
"Batut" objavio savete: Evo šta da radite kad je jako hladno
09.01.2026.•
2
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je savete kako da se sačuva zdravlje u uslovima niskih temperatura.
Naučnici "podmladili" jajne ćelije - nada u uspešnu vantelesnu oplodnju i kod starijih
09.01.2026.•
0
Naučnici su prvi put uspeli da "podmlade" ljudske jajne ćelije, što bi moglo da poboljša stope uspeha vantelesne oplodnje (VTO) kod starijih žena, pokazali su najnoviji rezultati istraživanja.
Jedna grupa ljudi bi trebalo da izbegava čišćenje snega
08.01.2026.•
6
Sneg pred kućnim pragom obično poziva vlasnika da ga očisti, ali ljudi sa srčanim bolestima trebalo bi dva puta da razmisle pre nego što krenu u akciju.
Ako često imate noćne more - to bi mogao biti rani znak jednog oboljenja
07.01.2026.•
4
Trećinu svog života provedemo spavajući. A četvrtinu vremena provedenog u snu provedemo sanjajući.
Milioni ćelija majke opstaju u detetu - naučnici sada znaju kako
07.01.2026.•
0
Svako ljudsko biće rođeno na ovoj planeti nije u potpunosti samo sebi svojstveno.
RFZO: U zdravstvenim ustanovama ima infuzionih rastvora, apoteke nisu u našoj nadležnosti
06.01.2026.•
5
Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) saopštio je da nisu tačni navodi pojedinih medija da zdravstvenim ustanovama nedostaju infuzioni rastvori.
Batut: Posle posta važna umerenost u ishrani, treba sprečiti zdravstvene probleme
06.01.2026.•
2
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je, povodom završetka višenedeljnog božićnog posta, da je posle posta važna umerenost u konzumiranju uobičajene hrane.
SAD smanjile broj obaveznih vakcina za decu
06.01.2026.•
2
Američke vlasti saopštile su da uklanjaju četiri vakcine iz svog rutinskog kalendara imunizacije dece kako bi se uskladile sa praksom drugih razvijenih zemalja.
Ako volite prokelj: Budite oprezni sa ovim povrćem
06.01.2026.•
0
Za mnoge je prokelj među omiljenim vrstama povrća tokom hladnijeg dela godine, ali nutricionisti upozoravaju u kojim slučajevima je neophodan oprez.
Tramp rekao da uzima aspirin svaki dan: Da li je to zdravo?
06.01.2026.•
3
Nedavno je predsednik SAD Donald Tramp, koji ima hroničnu vensku insuficijenciju, priznao da uzima visoku dnevnu dozu aspirina, i to čini već više od dve decenije, odbacujući savete svojih lekara.
Tramp savetuje trudnice koje lekove da ne koriste
06.01.2026.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp objavio je niz zdravstvenih saveta koji se tiču upotrebe lekova i vakcina kod trudnica i dece.
Najmlađa osoba kojoj je dijagnostikovana Alchajmerova bolest ima samo 19 godina
06.01.2026.•
0
Godine 2022, neurolozi u klinici za pamćenje u Kini dijagnostikovali su 19-godišnjaku ono za šta su verovali da je Alchajmerova bolest - čineći ga najmlađom osobom kojoj je ikada postavljena ova dijagnoza.
Britanija zabranila reklamiranje brze hrane
06.01.2026.•
2
U Velikoj Britaniji je stupila na snagu zabrana reklamiranja brze i nezdrave hrane na televiziji i internetu, u okviru mera za suzbijanje gojaznosti kod dece.
Komentari 2
Dd
B
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar