Srbija prednjači u Evropi po broju gojaznih, ali porez na pića sa šećerom nije ni razmatrala
Nemačka razmatra jače oporezivanje pića sa velikom količinom šećera, što znatno utiče na smanjenje broja gojaznih, dijabetičara, pa i preranih smrti u zemlji.
Foto: Pixabay
Za to vreme, Srbija o tome ni ne razmišlja, iako procene kažu da će do 2030. godine trećina stanovništva biti gojazno, piše Dojče vele.
Razne vrste gaziranih i negaziranih sokova, kao i energetskih pića, krase potrošačku korpu velikog dela stanovništva Srbije, od kojih mnogi vremenom razviju zavisnost.
I ta navika davno je prešla na najmlađe, pa se deca na velikom odmoru uz užinu neretko osvežavaju koka-kolom ili nekim drugim, ništa manje štetnim sokom.
O mogućim posledicama po zdravlje gotovo da se i ne priča, a spisak je dugačak. Rafinisani šećer je glavna namirnica koja može izazvati pometnju u organizmu.
Iako uvek ima mesta za čašu ili dve nekog slatkog napitka nakon oblinog obroka, na taj način unosimo dodatne kalorije koje i ne primetimo. Šećer koji se nalazi u gaziranim napicima je otprilike 50 odsto glukoza i 50 odsto fruktoza.
Ipak, mozak može da ne detektuje fruktozu, što prouzrokuje neregulisanu potrošnju kalorija i dovodi do toga da se nećete osećati sito nakon ušećerenog napitka.
Pića sa visokim procentom šećera znatno povećavaju rizik od nastanka dijabetesa tipa dva, insulinske rezistencije i srčanih bolesti. Pored toga, znatno utiču na nadutost i nije retko da oni koji ih redovno konzumiraju primete da im se obim struka naglo povećava.
Supstanca koja stvara prepoznatljivu karamel boju kod ovih vrsta napitaka sadrži dva zagađivača koja izazivaju rak kod životinja - 2-metilimidazol i 4-metilimidazol.
Rizici postoje i kada je u pitanju nastanak ozbiljnijih moždanih poremećaja, pa i Alchajmerove bolesti.
Porezom protiv oboljenja i gojaznosti
Zato su mnoge države zbog zdravlja stanovništva uvele posebne namete na šećer, od Španije i Francuske pa do Čilea i Saudijske Arabije. Devet od 16 nemačkih saveznih pokrajina se založilo kod nemačkog ministra za poljoprivredu i ishranu Džema Ozdemira da takav porez bude uveden u Nemačkoj.
Ovom merom su obuhvaćeni svi napici kojima se dodaje šećer i viša cena jeste smanjila potrošnju, ali ne postoji mera koja bi proizvođače navela da smanje udeo šećera - što bi možda imalo još veći učinak, piše Dojče vele.
Pozitivni efekti vide se u Velikoj Britaniji, gde je 2018. godine uveden stepenasti namet. Tamo za preko pet grama šećera na 100 mililitara namet iznosi 18 penija (21 cent) po litru, ako je i preko osam grama, to su 24 penija (28 centi).
Zato proizvođači smanjuju udeo šećera, što je i bio cilj. U prve tri godine je u Velikoj Britaniji smanjen udeo šećera u napicima u proseku za 29 odsto.
Velika Britanija tvrdi da je zaista smanjen broj gojaznih i da pada broj obolelih od šećerne bolesti, a računice se prihvatio i Tehnički univerzitet u Minhenu.
Ako bi se uveo porez na šećer i u Nemačkoj, njihov računar predviđa da bi u sledećih 20 godina moglo biti i do 240 hiljada slučajeva dijabetesa tipa 2 manje.
To bi isto tako moglo značiti između 17 i 30 hiljada smrtnih slučajeva manje ili bi do smrti došlo bitno kasnije. Procena statističara jeste kako bi – osim prihoda od poreza, ušteda bila i do 16 milijardi evra, od toga četiri milijarde samo u zdravstvenoj zaštiti jer bi bilo manje oboljenja.
Zašto Srbija ćuti?
Srbija je još daleko od ostalih evropskih zemalja i o ovim merama se nikad nije govorilo, niti su je vlasti ikad razmatrale. S druge strane, kada je u pitanju statistika koja pokazuje procenat gojaznih osoba u zemlji, maltene smo na vrhu u Evropi.
Podaci objavljeni u Svetskom atlasu gojaznosti, koji priprema Međunarodna federacija za gojaznost, predviđaju da će skoro dva miliona stanovnika Srbije (28 odsto ukupne populacije) biti gojazno do 2030. godine, dok će još više od 215.000 dece uzrasta od pet do 19 godina, odnosno njih 18 odsto, imati problem sa gojaznošću, što je jedan od najvećih procenata u Evropi.
Pročitaj još
Da bi izračunali posledice gojaznosti, autori su koristili parametar koji predstavlja kombinaciju broja godina koje osoba provede narušenog zdravlja i broja godina koje su izgubljene zbog prerane smrti usled gojaznosti (DALYs).
Sa 5.587 izgubljenih godina na 100.000 stanovnika Srbija je u evropskom vrhu, iza Bugarske, Ukrajine, Severne Makedonije i Gruzije.
Srbija je takođe ocenjena kao najgore pripremljena da se izbori sa problemom gojaznosti u Evropi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
3
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
0
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
2
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Udruženje pacijenata: Bolest bubrega ima 700.000 ljudi u Srbiji, bitno rano otkrivanje i lečenje
12.03.2026.•
0
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je Udruženja pacijenata "Zajedno za novi život".
Fotografija vaše ruke mogla bi otkriti redak zdravstveni poremećaj
12.03.2026.•
0
Gatanje iz dlana možda ne može predvideti vašu budućnost, ali ako okrenete ruku, to bi moglo otkriti ključne informacije o tome koliko dugo biste mogli živeti.
U Srbiji počinje sprovođenje TAVI procedure kod dece o trošku RFZO
12.03.2026.•
0
Minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji će početi da se primenjuje kod dece.
Koliko jagode zapravo imaju vitamina?
12.03.2026.•
2
Jagode su jedno od najpopularnijih prolećnih voća, a osim što su slatke i osvežavajuće, poznate su i po visokom udelu vitamina.
Šta je zdravije: Zeleni čaj ili mača?
12.03.2026.•
2
I zeleni čaj i mača su bogati izvori antioksidanata, sićušnih ali moćnih jedinjenja koja štite vaše ćelije od oštećenja izazvanih reaktivnim jedinjenjima koja se zovu slobodni radikali.
Šta se dešava sa vašim krvnim pritiskom kada smanjite unos soli
12.03.2026.•
0
Većina ljudi konzumira previše soli - oko devet grama dnevno. Smanjenje unosa soli može pomoći u snižavanju krvnog pritiska.
I previše sna može biti štetno po zdravlje
12.03.2026.•
1
Iako se stalno upozorava na opasnosti nedovoljnog sna, retko kad se govori o tome da i previše sna može biti štetno.
Savet gastroenterologa: Ovo je najbolja večera za zdravlje creva
11.03.2026.•
0
Ako želite da unapredite zdravlje creva, saveti gastroenterologa mogu biti od velike pomoći.
U koje vreme treba da prestanete da jedete pre spavanja? Evo šta kaže nauka
11.03.2026.•
2
Obično, kada stručnjaci govore o zdravijim izborima u ishrani, obično se odnose na to šta stavljate - ili ne stavljate - na svoj tanjir.
Ekstremne vrućine sada ograničavaju aktivnosti trećine ljudi na planeti
10.03.2026.•
1
Ekstremne vrućine sada utiču na jednu od tri osobe širom sveta i ograničavaju količinu vremena koju ljudi mogu bezbedno da provode u aktivnostima na otvorenom, pokazala su najnovija istraživanja.
Mart posvećen multiplom mijelomu: Važnost prve linije terapije i rane dijagnostike
10.03.2026.•
0
U Beogradu će od 13. do 14. marta, po prvi put u ovom delu Balkana, biti održan edukativni sastanak Internacionalnog društva za multipli mijelom.
Kako ishrana i suplementacija direktno utiču na nivo energije
10.03.2026.•
0
Održavanje visokog nivoa energije tokom dana nije pitanje sreće, već biologije.
Postoje li zaista brz ili spor metabolizam? Evo šta nauka kaže
10.03.2026.•
0
Da li ste ikada čuli da neko za sebe tvrdi da ima "brz" metabolizam? To obično znači da može da jede šta god želi bez dobijanja na težini.
Studija sugeriše: Vegetarijanska ishrana smanjuje rizik od pet vrsta raka
08.03.2026.•
2
Studija je utvrdila da vegetarijanci imaju 21 odsto manji rizik od raka pankreasa i 12 odsto smanjen rizik od raka prostate.
Tinejdžeri spavaju manje nego ikada - i za to nisu krivi samo telefoni
08.03.2026.•
0
Tinejdžeri spavaju manje nego ikada - i to postaje kriza.
Po prvi put u laboratoriji uzgojeni potpuno funkcionalni folikuli dlake
08.03.2026.•
0
Korak smo bliže pronalaženju pravog leka za ćelavost. Po prvi put naučnici su u laboratoriji stvorili funkcionalne folikule dlake koji prirodno prolaze kroz periode rasta.
Ljudi nemaju sezonu parenja - ovo su razlozi
08.03.2026.•
2
Za razliku od rike jelena ili prolećne pomame crvenih lisica, ljudi ne stavljaju rogove niti čekaju da procvetaju prve voćke pre nego što pređu na stvar.
Komentari 10
Ugojak
Volim što smo uvek u društvu šampiona.
Ja
E taj sirup treba ZABRANITI ili oporezovati tako da proizvodjaci vrate obican secer. Pice ce zbog pravog secera morati da poskupi a bice manje stetno.
Energetska pica posebno porezovati - ajd taurin jos i moze da prodje u nekim normalnim dozama ali kofein je opasna droga.
Takodje, maltodekstrin, dekstrozni seceri - nije to sve jedno koji je secer, jos ispadne beli najmanje zlo (kada vec nema nerafinisanog).
V
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar