"Koka-kola" dostupnija i jeftinija od vode u Meksiku: Tretira se kao božanstvo, piju je čak i bebe
Stanovnik meksičke države Čijapas pije neverovatnih 821,2 litara koka-kole godišnje, što je otprilike 32 puta više od svetskog proseka.
Foto: Pixabay
U ovoj siromašnoj državi na jugu Meksika, koka-kola je daleko dostupnija i jeftinija nego voda za piće, čije ogromne nestašice uzrokuje upravo proizvodnja ovog gaziranog napitka. Stanovništvo je postalo toliko zavisno od koka-kole, da se ona tretira kao božanstvo u verskim obredima, a piju je čak i bebe. Posledice po zdravlje su razorne, jer samo od dijabetesa umre oko 3.000 ljudi godišnje, piše magazin Biznis i finansije.
San Kristobal de las Kasas je živopisno planinsko mesto, u kom se govori deset autohtonih jezika. Nalazi se u državi Čijapas na jugu Meksika i poznato je po atraktivnim građevinama i tradiciji u kojoj se do danas očuvala kultura drevnih Maja. Zbog toga je omiljena destinacija turista iz celog sveta.
Nažalost, ta varošica sa oko 216.000 stanovnika drži nezdravi svetski rekord po potrošnji gaziranih pića, posebno koka-kole.
S druge strane, iako je reč o jednom od najkišovitijih regiona u Čijapasu, stanovnici ovog planinskog mesta imaju pristup pijaćoj vodi samo nekoliko puta nedeljno. Zbog toga je koka-kola dostupnija i jeftinija od vode. Da ironija bude još veća, upravo je voda namamila američkog proizvođača tog napitka u Meksiko, piše magazin Biznis i finansije.
Naime, proizvodnja koka-kole se oslanja na ogromne zalihe vode, koja u njenom sadržaju učestvuje sa oko 90 odsto.
Kompanija "Koka-kola", vodeći svetski dobavljač bezalkoholnih pića, otvorila je svoju prvu franšizu za flaširanje u Meksiku još dvadesetih godina prošlog veka. Pored toga što je u susedstvu, ova država je u to vreme bila poznata po dostupnosti i kvalitetu slatke vode, pa je do 1934. već bilo osam punionica koka-kole širom zemlje.
Koka-kola je postepeno postala nezaobilazna u svakodnevnom životu Meksikanaca. Kada se Meksiko pridružio Severnoameričkom sporazumu o slobodnoj trgovini (NAFTA) 1994. godine, ukinute su carine na mnoge američke proizvode, uključujući i koka-kolu. Ovaj napitak je postao jedan od najjeftinijih u Meksiku, koji je 2001. godine Sjedinjenim Američkim Državama preoteo titulu svetskog prvaka u potrošnji koka-kole po glavi stanovnika. Koka kola caruje u nekima od najsiromašnijih država u zemlji, pa tako i u Čijapasu.
Protesti pali u vodu
San Kristobal de las Kasas ima ogromnu punionicu koka-kole na izlasku iz grada. Kada je američka kompanija izgradila ovo postrojenje 1994. godine, bila je to njena najveća fabrika u Latinskoj Americi. Ona je podigla tako velike pogone jer je upravo na tom mestu mogla da crpi vodu iz jednog od najvećih izvora podzemne vode u zemlji.
Lokalna fabrika je u vlasništvu meksičke multinacionalke "Femsa", velikog proizvođača hrane i pića, koji poseduje prava na flaširanje i prodaju koka-kole širom Meksika i većeg dela Latinske Amerike. "Femsa" je jedna od najmoćnijih meksičkih kompanija. Nekadašnji izvršni direktor kompanije "Koka-kola" u Meksiku, Visente Foks, bio je, gle čuda, predsednik zemlje od 2000. do 2006. godine.
Odluka meksičkih vlasti da dozvoli kompaniji intenzivnu eksploataciju tako vrednog resursa, vremenom je počela da izaziva sve oštrije kritike u javnosti. Kada je 2016. objavljen podatak da preduzeće koristi više od 1,3 miliona litara vode dnevno za svoju proizvodnju, građani su organizovali ulične proteste. Međutim, svi pokušaji da se nešto promeni pali su u vodu koju proizvođač bezalkoholnih pića do danas obilato troši.
Fabrika u San Kristobalu zapošljava približno 400 ljudi i doprinosi državnoj ekonomiji sa oko 200 miliona dolara. Meštani, međutim, ističu da ugovor između "Femse" i savezne vlade donosi gradu daleko veću štetu. Oni krive kompaniju da zbog svoje proizvodnje isušuje vodonosni sloj. Voda za piće postaje sve oskudnija i skuplja u ovoj oblasti, uprkos stalnim pljuskovima i obilnim izvorima. Činjenica je da su zbog posledica klimatskih promena i u tom regionu suše učestale, ali kritičari tvrde da je prekomerna eksploatacija izvora glavni uzrok za katastrofalne nestašice pijaće vode.
Na "ušću" kanalizacije u reke
To potvrđuju i naučnici koji su se bavili ovim problemom.
Laura Mebert, pravnik na Univerzitetu u Mičigenu, navodi da kompanija plaća mizernu naknadu za tako veliku eksploataciju vode, oko 10 centi za milion litara. Pritom, ovaj novac ide u savezni a ne u lokalni budžet, dok se infrastruktura koja opslužuje stanovnike San Kristobala doslovno ruši.
Pored nestašice pijaće vode, nema ni odgovarajućeg tretmana otpadnih voda, što znači da se "sirova" kanalizacija direktno uliva u lokalne vodotokove. Luis Karmona, biohemičar na Univerzitetu Kalifornija tvrdi da su reke oko San Kristobala pune ešerihije koli i drugih infektivnih patogena.
Stanovnici su, zato, primorani da se svakodnevno snalaze kako bi obezbedili vodu. Neki sakupljaju kišnicu u bunarima i čuvaju je u plastičnim kesama. Pojedine starosedelačke zajednice moraju da pešače više od dva sata da bi dobile vodu za piće. Čak i domaćinstva koja imaju u svojim domovima tekuću vodu, dobijaju je svega nekoliko puta nedeljno. Zato su primorana da dodatno kupuju vodu iz privatnih kamiona cisterni. Ili da piju napitak koji je daleko dostupniji - koka-kolu. Ogroman broj to i čini, u tolikoj meri da su postali zavisnici od ovog bezalkoholnog pića.
Gazirani obrok i za bebe
Prošle godine, prosečna godišnja potrošnja koka-kole po glavi stanovnika u Meksiku je iznosila 160 litara, što je znatno više nego u SAD gde se troši 100 litara po glavi stanovnika i mnogo više od godišnjeg globalnog proseka od 25 litara po glavi stanovnika.
Neslavni rekorder u Meksiku po upotrebi koka-kole je upravo Čijapas. Prema studiji koju je objavio Centar za multidisciplinarna istraživanja u ovoj najjužnijoj meksičkoj državi, njeni stanovnici piju neverovatnih 821,2 litara koka-kole po glavi stanovnika, pet puta više od nacionalnog proseka. To je skoro 16 litara po osobi nedeljno, ili 2,2 litara dnevno.
U San Kristobalu potrošnja je još veća - prosečan stanovnik popije više od tri litra koka-kole dnevno. Čak i vrlo mala deca su navikla da piju gazirana pića. Pomenuta studija je pokazala da tri odsto beba mlađih od šest meseci i 15% dece uzrasta od godinu ili dve redovno pije koka-kolu.
Na taj način, deca unose u organizam i do 420 odsto više šećera od maksimalnog dnevnog unosa koje preporučuju medicinski stručnjaci.
Ovakve navike imaju razorne posledice po zdravlje. U Čijapasu haraju dijabetes, hipertenzija, bolesti srca, dislipidemija, upala pankreasa, gojaznost i disfunkcija jetre. Dijabetes odnosi oko 3.000 života godišnje i predstavlja drugi vodeći uzrok smrti nakon srčanih bolesti. Procenjuje se da oko 14 miliona odraslih u Meksiku boluje od dijabetesa, te da polovina obolelih nije ni registrovana.
Pročitaj još
Koka-kola ima i svoju crkvu
Zbog ovakvih posledica po zdravlje, Meksiko je 2014. uveo porez na napitke zaslađene šećerom, od jednog pezosa po litru. Ali ova mera nije dala očekivane rezultate, jer prema mišljenju pojedinih stručnjaka poreska stopa je suviše niska, odnosno povećava končanu cenu za samo 5,3 odsto u poređenju sa, na primer, Čileom gde ona čini 15,1 odsto maloprodajne cene.
Zato je Nacionalni savet za nauku i tehnologiju, koji radi u sastavu Instituta za javno zdravlje Meksika, prošle godine predložio saveznoj vladi da se taj porez podigne na 7,3 pezosa (0,45 američkih dolara) po litri. Stručnjaci insistiraju i da osnovica za poresku stopu ne bude količina, već koncentracija šećera u nekom napitku, jer je to mnogo bitniji faktor kada je reč o posledicama po zdravlje.
Još jedan apsurd u ovoj tragičnoj priči je fenomen da je koka-kola postala lokalno božanstvo. Ona ne samo da je izbacila iz upotrebe tradicionalna pića naroda Maja, već je lokalni šamani koriste u verskim obredima kao lekovito sredstvo! Koka-kola je nezaobilazna i u mnogim katoličkim crkvama. Primera radi, u crkvi Svetog Jovana Krstitelja u San Kristobalu, ovo gazirano piće je toliko zastupljeno u religijskoj praksi, da je svi zovu "Koka-kola crkva".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Saveznik protiv demencije povezane sa starenjem: Punomasni sir i pavlaka
18.12.2025.•
0
Naučnici su ljudima konačno dali zeleno svetlo da mogu da jedu više – oni koji vole masni sir i pojedu nekoliko kriški dnevno verovatno pomažu svom mozgu da se odupre propadanju povezanom sa starenjem.
Novosadska firma čiji je proizvod povučen iz prodaje u Hrvatskoj: Razlog je slovna greška na ambalaži
12.12.2025.•
8
Novosadsko preduzeće "PIP", čije su pšenične tortilje povučene sa tržišta Hrvatske, navodi da u proizvodnji ne koriste, niti su ikada koristili neodobreni aditiv kalcijum sorbat.
Šta ne treba piti na prazan stomak
12.12.2025.•
3
Bilo da ste se tek probudili ili je prošlo dosta vremena od poslednjeg obroka, posezanje za određenim pićima može izazvati nelagodnost i iritirati želudac.
Egipatsko jelo košari i italijanska kuhinja na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa
10.12.2025.•
0
Košari, ljuto jelo od sočiva, pirinča i testenine koje se često prodaje na ulicama Egipta, i italijanska kuhinja dobili su priznanje Uneska kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Šest namirnica koje nikada ne bi trebalo čuvati u plastičnim posudama
07.12.2025.•
0
Smanjenje bacanja hrane je odličan način da umanjite uticaj svog domaćinstva na životnu sredinu, a istovremeno uštedite na budžetu za namirnice.
Ovo su najguglaniji recepti u 2025. godini - piletina, začinjeni med i zdravi slatkiši među favoritima
07.12.2025.•
0
Google je objavio listu najtraženijih recepata u 2025. godini, otkrivajući šta je svet najviše kuvao, spremao i degustirao tokom godine.
TasteAtlas objavio listu najboljih svetskih kuhinja: Italija na vrhu, Srbija sve bolje kotirana
07.12.2025.•
2
Prestižna gastronomska platforma TasteAtlas, poznata kao svetska enciklopedija ukusa i jela, objavila je novu listu najboljih kuhinja sveta za sezonu 2025/2026.
"Karbonara rat" u Evropskom parlamentu: "Da i ne pominjemo pančetu u karbonari"
30.11.2025.•
3
Karbonara, italijanska pasta sa sosom od jaja, tvrdog sira, dimljenog mesa i bibera — bez pavlake, postala je predmet afere.
Četiri načina na koje topla čokolada može biti dobra po zdravlje
30.11.2025.•
0
Šolja tople čokolade može biti utešan napitak tokom jeseni i zime.
Evropski sud pravde: Bezalkoholni džin ne postoji
29.11.2025.•
0
Najviša pravosudna instanca Evropske unije, Evropski sud pravde (ECJ), presudio je da bezalkoholno piće ne može da bude prodavano kao džin, jer je to ime rezervisano za specifično alkoholno piće.
Zamrzavate sir: Evo zašto to ne bi trebalo da radite
29.11.2025.•
1
Iako je dobar komad sira prilično vešt u konzervaciji i može dugo trajati u frižideru, postoji jedna ključna greška koja može da uništi njegov ukus i teksturu.
Ko pije rakiju iz Srbije: Najviše žestokih pića izvozi se u Hrvatsku
23.11.2025.•
1
Srbija je tokom 2024. godine izvezla 3.942 tone žestokog alkoholnog pića, ukupne vrednosti 2,5 milijardi dinara, što je oko 21 milion evra, pokazuje zvanična statistika.
Banane su uvek broj jedan na vagama u marketima - postoji razlog
23.11.2025.•
1
Kada se proizvodi u trgovinama numerišu abecednim redom, banane su na vrhu liste. Ali proizvodi poput artičoka, ananasa i avokada su abecednim redom ispred banana. Zašto su banane uvek numerisane brojem 1 u trgovinama?
Naučnici tvrde: Ovo je tačna količina soli za savršeno skuvanu testeninu
22.11.2025.•
0
Naučnici otkrili kako da skuvate testeninu, a da ne bude prekuvana i lepljiva.
NVO optužila Nestle da dodaje šećer u hranu za bebe namenjenu siromašnijim zemljama
21.11.2025.•
0
Švajcarska nevladina organizacija "Public Eye" ponovo je optužila Nestle da dodaje šećer u svoju hranu za bebe marke Cerelac, a tu optužbu je prehrambeni gigant odbacio.
Teški mirisi i jaki ukusi sireva na takmičenju za najbolji na svetu: "Smrdljive čarape i bolestan pas"
14.11.2025.•
1
Teški mirisi su prvo što pogodi posetioca na takmičenju za Svetsku nagradu za sir u Bernu u Švajcarskoj.
Dva italijanska jela među deset najboljih na svetu
13.11.2025.•
0
Pijadina (italijanska verzija pita-hleba, nalik tortilji, punjena slanim ili slatkim nadevom) proglašena je najpopularnijim jelom u Italiji i drugim na svetu.
Osam najzdravijih povrća bogatih vlaknima, vitaminima i antioksidansima
12.11.2025.•
3
Za održavanje zdravlja važno je da u ishranu uključimo raznovrsno povrće. Posebno se preporučuju tamnozeleni listovi poput spanaća, kelja i blitve, ali i njihovi srodnici kao što su brokoli i kupus.
Cene šećera na najnižem nivou u poslednjih pet godina
10.11.2025.•
3
Cene šećera na svetskom tržištu beleže oštar pad, jer se očekuje rekordna proizvodnja u vodećim zemljama izvoznicama poput Brazila, Indije i Tajlanda.
Komentari 4
Marta
Rasa sa salasa
Ташоли
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar