"Koka-kola" dostupnija i jeftinija od vode u Meksiku: Tretira se kao božanstvo, piju je čak i bebe
Stanovnik meksičke države Čijapas pije neverovatnih 821,2 litara koka-kole godišnje, što je otprilike 32 puta više od svetskog proseka.
Foto: Pixabay
U ovoj siromašnoj državi na jugu Meksika, koka-kola je daleko dostupnija i jeftinija nego voda za piće, čije ogromne nestašice uzrokuje upravo proizvodnja ovog gaziranog napitka. Stanovništvo je postalo toliko zavisno od koka-kole, da se ona tretira kao božanstvo u verskim obredima, a piju je čak i bebe. Posledice po zdravlje su razorne, jer samo od dijabetesa umre oko 3.000 ljudi godišnje, piše magazin Biznis i finansije.
San Kristobal de las Kasas je živopisno planinsko mesto, u kom se govori deset autohtonih jezika. Nalazi se u državi Čijapas na jugu Meksika i poznato je po atraktivnim građevinama i tradiciji u kojoj se do danas očuvala kultura drevnih Maja. Zbog toga je omiljena destinacija turista iz celog sveta.
Nažalost, ta varošica sa oko 216.000 stanovnika drži nezdravi svetski rekord po potrošnji gaziranih pića, posebno koka-kole.
S druge strane, iako je reč o jednom od najkišovitijih regiona u Čijapasu, stanovnici ovog planinskog mesta imaju pristup pijaćoj vodi samo nekoliko puta nedeljno. Zbog toga je koka-kola dostupnija i jeftinija od vode. Da ironija bude još veća, upravo je voda namamila američkog proizvođača tog napitka u Meksiko, piše magazin Biznis i finansije.
Naime, proizvodnja koka-kole se oslanja na ogromne zalihe vode, koja u njenom sadržaju učestvuje sa oko 90 odsto.
Kompanija "Koka-kola", vodeći svetski dobavljač bezalkoholnih pića, otvorila je svoju prvu franšizu za flaširanje u Meksiku još dvadesetih godina prošlog veka. Pored toga što je u susedstvu, ova država je u to vreme bila poznata po dostupnosti i kvalitetu slatke vode, pa je do 1934. već bilo osam punionica koka-kole širom zemlje.
Koka-kola je postepeno postala nezaobilazna u svakodnevnom životu Meksikanaca. Kada se Meksiko pridružio Severnoameričkom sporazumu o slobodnoj trgovini (NAFTA) 1994. godine, ukinute su carine na mnoge američke proizvode, uključujući i koka-kolu. Ovaj napitak je postao jedan od najjeftinijih u Meksiku, koji je 2001. godine Sjedinjenim Američkim Državama preoteo titulu svetskog prvaka u potrošnji koka-kole po glavi stanovnika. Koka kola caruje u nekima od najsiromašnijih država u zemlji, pa tako i u Čijapasu.
Protesti pali u vodu
San Kristobal de las Kasas ima ogromnu punionicu koka-kole na izlasku iz grada. Kada je američka kompanija izgradila ovo postrojenje 1994. godine, bila je to njena najveća fabrika u Latinskoj Americi. Ona je podigla tako velike pogone jer je upravo na tom mestu mogla da crpi vodu iz jednog od najvećih izvora podzemne vode u zemlji.
Lokalna fabrika je u vlasništvu meksičke multinacionalke "Femsa", velikog proizvođača hrane i pića, koji poseduje prava na flaširanje i prodaju koka-kole širom Meksika i većeg dela Latinske Amerike. "Femsa" je jedna od najmoćnijih meksičkih kompanija. Nekadašnji izvršni direktor kompanije "Koka-kola" u Meksiku, Visente Foks, bio je, gle čuda, predsednik zemlje od 2000. do 2006. godine.
Odluka meksičkih vlasti da dozvoli kompaniji intenzivnu eksploataciju tako vrednog resursa, vremenom je počela da izaziva sve oštrije kritike u javnosti. Kada je 2016. objavljen podatak da preduzeće koristi više od 1,3 miliona litara vode dnevno za svoju proizvodnju, građani su organizovali ulične proteste. Međutim, svi pokušaji da se nešto promeni pali su u vodu koju proizvođač bezalkoholnih pića do danas obilato troši.
Fabrika u San Kristobalu zapošljava približno 400 ljudi i doprinosi državnoj ekonomiji sa oko 200 miliona dolara. Meštani, međutim, ističu da ugovor između "Femse" i savezne vlade donosi gradu daleko veću štetu. Oni krive kompaniju da zbog svoje proizvodnje isušuje vodonosni sloj. Voda za piće postaje sve oskudnija i skuplja u ovoj oblasti, uprkos stalnim pljuskovima i obilnim izvorima. Činjenica je da su zbog posledica klimatskih promena i u tom regionu suše učestale, ali kritičari tvrde da je prekomerna eksploatacija izvora glavni uzrok za katastrofalne nestašice pijaće vode.
Na "ušću" kanalizacije u reke
To potvrđuju i naučnici koji su se bavili ovim problemom.
Laura Mebert, pravnik na Univerzitetu u Mičigenu, navodi da kompanija plaća mizernu naknadu za tako veliku eksploataciju vode, oko 10 centi za milion litara. Pritom, ovaj novac ide u savezni a ne u lokalni budžet, dok se infrastruktura koja opslužuje stanovnike San Kristobala doslovno ruši.
Pored nestašice pijaće vode, nema ni odgovarajućeg tretmana otpadnih voda, što znači da se "sirova" kanalizacija direktno uliva u lokalne vodotokove. Luis Karmona, biohemičar na Univerzitetu Kalifornija tvrdi da su reke oko San Kristobala pune ešerihije koli i drugih infektivnih patogena.
Stanovnici su, zato, primorani da se svakodnevno snalaze kako bi obezbedili vodu. Neki sakupljaju kišnicu u bunarima i čuvaju je u plastičnim kesama. Pojedine starosedelačke zajednice moraju da pešače više od dva sata da bi dobile vodu za piće. Čak i domaćinstva koja imaju u svojim domovima tekuću vodu, dobijaju je svega nekoliko puta nedeljno. Zato su primorana da dodatno kupuju vodu iz privatnih kamiona cisterni. Ili da piju napitak koji je daleko dostupniji - koka-kolu. Ogroman broj to i čini, u tolikoj meri da su postali zavisnici od ovog bezalkoholnog pića.
Gazirani obrok i za bebe
Prošle godine, prosečna godišnja potrošnja koka-kole po glavi stanovnika u Meksiku je iznosila 160 litara, što je znatno više nego u SAD gde se troši 100 litara po glavi stanovnika i mnogo više od godišnjeg globalnog proseka od 25 litara po glavi stanovnika.
Neslavni rekorder u Meksiku po upotrebi koka-kole je upravo Čijapas. Prema studiji koju je objavio Centar za multidisciplinarna istraživanja u ovoj najjužnijoj meksičkoj državi, njeni stanovnici piju neverovatnih 821,2 litara koka-kole po glavi stanovnika, pet puta više od nacionalnog proseka. To je skoro 16 litara po osobi nedeljno, ili 2,2 litara dnevno.
U San Kristobalu potrošnja je još veća - prosečan stanovnik popije više od tri litra koka-kole dnevno. Čak i vrlo mala deca su navikla da piju gazirana pića. Pomenuta studija je pokazala da tri odsto beba mlađih od šest meseci i 15% dece uzrasta od godinu ili dve redovno pije koka-kolu.
Na taj način, deca unose u organizam i do 420 odsto više šećera od maksimalnog dnevnog unosa koje preporučuju medicinski stručnjaci.
Ovakve navike imaju razorne posledice po zdravlje. U Čijapasu haraju dijabetes, hipertenzija, bolesti srca, dislipidemija, upala pankreasa, gojaznost i disfunkcija jetre. Dijabetes odnosi oko 3.000 života godišnje i predstavlja drugi vodeći uzrok smrti nakon srčanih bolesti. Procenjuje se da oko 14 miliona odraslih u Meksiku boluje od dijabetesa, te da polovina obolelih nije ni registrovana.
Pročitaj još
Koka-kola ima i svoju crkvu
Zbog ovakvih posledica po zdravlje, Meksiko je 2014. uveo porez na napitke zaslađene šećerom, od jednog pezosa po litru. Ali ova mera nije dala očekivane rezultate, jer prema mišljenju pojedinih stručnjaka poreska stopa je suviše niska, odnosno povećava končanu cenu za samo 5,3 odsto u poređenju sa, na primer, Čileom gde ona čini 15,1 odsto maloprodajne cene.
Zato je Nacionalni savet za nauku i tehnologiju, koji radi u sastavu Instituta za javno zdravlje Meksika, prošle godine predložio saveznoj vladi da se taj porez podigne na 7,3 pezosa (0,45 američkih dolara) po litri. Stručnjaci insistiraju i da osnovica za poresku stopu ne bude količina, već koncentracija šećera u nekom napitku, jer je to mnogo bitniji faktor kada je reč o posledicama po zdravlje.
Još jedan apsurd u ovoj tragičnoj priči je fenomen da je koka-kola postala lokalno božanstvo. Ona ne samo da je izbacila iz upotrebe tradicionalna pića naroda Maja, već je lokalni šamani koriste u verskim obredima kao lekovito sredstvo! Koka-kola je nezaobilazna i u mnogim katoličkim crkvama. Primera radi, u crkvi Svetog Jovana Krstitelja u San Kristobalu, ovo gazirano piće je toliko zastupljeno u religijskoj praksi, da je svi zovu "Koka-kola crkva".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Dinstane tikvice i čeri paradajz sa belim lukom za lagan letnji obrok
01.07.2026.•
0
Kada temperature porastu, na trpezi najviše prijaju lagana i osvežavajuća jela od sezonskog povrća.
VIDEO: Japanci gaje kockaste lubenice koje nisu za jelo, a koštaju 55 evra
30.06.2026.•
1
Lubenice u obliku kocke, specijalitet Zencudžija, prefekture Kagava u Japanu, iako nisu previše slatke i nisu pogodne za jelo, postale su popularne kao letnja dekoracija.
Sedam najčešćih grešaka kada se pravi rižoto
30.06.2026.•
1
Na prvi pogled čini se da je rižoto prilično jednostavno jelo - pirinač, bujon i malo strpljenja.
Holandska vlada pozvala EU da zabrani prodaju žvaka koje sadrže plastiku
28.06.2026.•
0
Holandska vlada pozvala je EU da zabrani prodaju žvakaćih guma koje sadrže plastiku, uz obrazloženje da je žvakaća guma glavni izvor zagađenja mikroplastikom i da predstavlja skupi otpad koji opštine teško uklanjaju.
Dinju bi trebalo prati četkom pre konzumacije
28.06.2026.•
1
Stiglo je leto, a sa njim i sezona dinja, mnogima omiljenog osvežavajućeg voća.
Kako u vodi da proverite da li je jaje sveže
27.06.2026.•
1
Provera svežine jaja ne mora da bude komplikovana - dovoljno je da koristite samo čašu vode i nekoliko sekundi vremena.
Koje je najbolje meso za punjene paprike, a koje za gulaš?
23.06.2026.•
2
Punjene paprike su jelo kojem mnogi ne mogu da odole.
Holandija uvodi porez na šećer
22.06.2026.•
5
Holandska vlada planira da uvede porez na šećer, koji bi mogao da utiče na cene bezalkoholnih pića, ali i određenih vrsta piva.
Namirnice koje nikada ne bi trebalo jesti nakon isteka roka trajanja
21.06.2026.•
2
Nije svaki datum koji vidite na pakovanju hrane rok trajanja. Prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, na proizvodima se najčešće nalaze mnoge oznake, a trebalo bi razumeti njihovo značenje.
Zamrznuti kukuruz ili iz konzerve - šta je bolje?
21.06.2026.•
0
Pri odabiru smrznutog ili konzerviranog kukuruza važno je obratiti pažnju na sastav i teksturu proizvoda.
Lazanja u Italiji je drugačija: Kuvar otkriva u čemu je tajna
21.06.2026.•
1
Kuvar rođen u Italiji, koji iza sebe ima veliko profesionalno iskustvo, ali možda još važnije, mnogo vremena provedenog u kuvanju sa italijanskim nonama, objašnjava šta je to što italijansku lazanju čini posebnom.
VIDEO: Turski sladoled koji se ne topi i prkosi gravitaciji proglašen najboljim na svetu
21.06.2026.•
1
Nisu svi sladoledi isti.
Naučnici napravili espreso bez vrele vode - ljudi nisu primetili razliku
21.06.2026.•
0
Većina nas espreso doživljava kao napitak koji nastaje zahvaljujući vrućoj vodi i visokom pritisku.
Razlika između aktivnog i instant kvasca: Šta treba da znate pre nego što zamesite hleb
20.06.2026.•
0
Malo je stvari lepše od mirisa sveže pečenog hleba koji se širi kroz kuću. Pravljenje hleba je iznenađujuće jednostavno, a rezultat je odličan u odnosu na uložen trud.
Zašto maslinovo ulje menja ukus kad stoji otvoreno
20.06.2026.•
0
Mnogi primećuju da maslinovo ulje nakon nekog vremena nakon otvaranja više nema isti intenzivan miris i ukus kao na početku.
Ove namirnice su pune zdravih masti: Evo zašto bi trebalo češće da ih jedete
20.06.2026.•
1
Pravilna ishrana podrazumeva i razumevanje uloge masti u organizmu.
Zašto treba zagrejati rernu pre pečenja?
19.06.2026.•
0
Ukoliko često zaboravljate da ugrejete rernu pre pečenja, profesionalni kuvari ističu da je to greška koju mnogi prave, a posledice mogu drastično da utiču za krajnji rezultat jela.
Kako da izaberete slatku i sočnu dinju: Obratite pažnju na ova četiri znaka
16.06.2026.•
0
Da biste izabrali savršenu dinju, može vam pomoći nekoliko jednostavnih trikova. Obratite pažnju na miris, težinu, ali i boju i teksturu kore.
Dva meseca jeo samo crveno meso, stručnjaci upozoravaju na rizike
16.06.2026.•
1
Američki jutjuber Jake Moscato isprobao je mesoždersku dijetu (carnivore diet), u kojoj se gotovo u potpunosti izbacuju voće, povrće i ugljeni hidrati, a ishrana se zasniva na mesu.
Da li je beli pirinač zdrav?
14.06.2026.•
3
Beli pirinač sadrži ugljene hidrate, koji obezbeđuju brzu energiju, i prirodno je bez glutena. Možete ga jesti u umerenim količinama kako biste sprečili nagle skokove nivoa šećera u krvi.
Ovo su najugroženija jela na svetu
14.06.2026.•
2
Reč "izumiranje" najčešće se povezuje sa nestajanjem životinjskih vrsta ili jezika, ali se zapravo može odnositi na bilo šta - uključujući i našu omiljenu hranu.
Komentari 4
Marta
Rasa sa salasa
Ташоли
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar