"Koka-kola" dostupnija i jeftinija od vode u Meksiku: Tretira se kao božanstvo, piju je čak i bebe
Stanovnik meksičke države Čijapas pije neverovatnih 821,2 litara koka-kole godišnje, što je otprilike 32 puta više od svetskog proseka.
Foto: Pixabay
U ovoj siromašnoj državi na jugu Meksika, koka-kola je daleko dostupnija i jeftinija nego voda za piće, čije ogromne nestašice uzrokuje upravo proizvodnja ovog gaziranog napitka. Stanovništvo je postalo toliko zavisno od koka-kole, da se ona tretira kao božanstvo u verskim obredima, a piju je čak i bebe. Posledice po zdravlje su razorne, jer samo od dijabetesa umre oko 3.000 ljudi godišnje, piše magazin Biznis i finansije.
San Kristobal de las Kasas je živopisno planinsko mesto, u kom se govori deset autohtonih jezika. Nalazi se u državi Čijapas na jugu Meksika i poznato je po atraktivnim građevinama i tradiciji u kojoj se do danas očuvala kultura drevnih Maja. Zbog toga je omiljena destinacija turista iz celog sveta.
Nažalost, ta varošica sa oko 216.000 stanovnika drži nezdravi svetski rekord po potrošnji gaziranih pića, posebno koka-kole.
S druge strane, iako je reč o jednom od najkišovitijih regiona u Čijapasu, stanovnici ovog planinskog mesta imaju pristup pijaćoj vodi samo nekoliko puta nedeljno. Zbog toga je koka-kola dostupnija i jeftinija od vode. Da ironija bude još veća, upravo je voda namamila američkog proizvođača tog napitka u Meksiko, piše magazin Biznis i finansije.
Naime, proizvodnja koka-kole se oslanja na ogromne zalihe vode, koja u njenom sadržaju učestvuje sa oko 90 odsto.
Kompanija "Koka-kola", vodeći svetski dobavljač bezalkoholnih pića, otvorila je svoju prvu franšizu za flaširanje u Meksiku još dvadesetih godina prošlog veka. Pored toga što je u susedstvu, ova država je u to vreme bila poznata po dostupnosti i kvalitetu slatke vode, pa je do 1934. već bilo osam punionica koka-kole širom zemlje.
Koka-kola je postepeno postala nezaobilazna u svakodnevnom životu Meksikanaca. Kada se Meksiko pridružio Severnoameričkom sporazumu o slobodnoj trgovini (NAFTA) 1994. godine, ukinute su carine na mnoge američke proizvode, uključujući i koka-kolu. Ovaj napitak je postao jedan od najjeftinijih u Meksiku, koji je 2001. godine Sjedinjenim Američkim Državama preoteo titulu svetskog prvaka u potrošnji koka-kole po glavi stanovnika. Koka kola caruje u nekima od najsiromašnijih država u zemlji, pa tako i u Čijapasu.
Protesti pali u vodu
San Kristobal de las Kasas ima ogromnu punionicu koka-kole na izlasku iz grada. Kada je američka kompanija izgradila ovo postrojenje 1994. godine, bila je to njena najveća fabrika u Latinskoj Americi. Ona je podigla tako velike pogone jer je upravo na tom mestu mogla da crpi vodu iz jednog od najvećih izvora podzemne vode u zemlji.
Lokalna fabrika je u vlasništvu meksičke multinacionalke "Femsa", velikog proizvođača hrane i pića, koji poseduje prava na flaširanje i prodaju koka-kole širom Meksika i većeg dela Latinske Amerike. "Femsa" je jedna od najmoćnijih meksičkih kompanija. Nekadašnji izvršni direktor kompanije "Koka-kola" u Meksiku, Visente Foks, bio je, gle čuda, predsednik zemlje od 2000. do 2006. godine.
Odluka meksičkih vlasti da dozvoli kompaniji intenzivnu eksploataciju tako vrednog resursa, vremenom je počela da izaziva sve oštrije kritike u javnosti. Kada je 2016. objavljen podatak da preduzeće koristi više od 1,3 miliona litara vode dnevno za svoju proizvodnju, građani su organizovali ulične proteste. Međutim, svi pokušaji da se nešto promeni pali su u vodu koju proizvođač bezalkoholnih pića do danas obilato troši.
Fabrika u San Kristobalu zapošljava približno 400 ljudi i doprinosi državnoj ekonomiji sa oko 200 miliona dolara. Meštani, međutim, ističu da ugovor između "Femse" i savezne vlade donosi gradu daleko veću štetu. Oni krive kompaniju da zbog svoje proizvodnje isušuje vodonosni sloj. Voda za piće postaje sve oskudnija i skuplja u ovoj oblasti, uprkos stalnim pljuskovima i obilnim izvorima. Činjenica je da su zbog posledica klimatskih promena i u tom regionu suše učestale, ali kritičari tvrde da je prekomerna eksploatacija izvora glavni uzrok za katastrofalne nestašice pijaće vode.
Na "ušću" kanalizacije u reke
To potvrđuju i naučnici koji su se bavili ovim problemom.
Laura Mebert, pravnik na Univerzitetu u Mičigenu, navodi da kompanija plaća mizernu naknadu za tako veliku eksploataciju vode, oko 10 centi za milion litara. Pritom, ovaj novac ide u savezni a ne u lokalni budžet, dok se infrastruktura koja opslužuje stanovnike San Kristobala doslovno ruši.
Pored nestašice pijaće vode, nema ni odgovarajućeg tretmana otpadnih voda, što znači da se "sirova" kanalizacija direktno uliva u lokalne vodotokove. Luis Karmona, biohemičar na Univerzitetu Kalifornija tvrdi da su reke oko San Kristobala pune ešerihije koli i drugih infektivnih patogena.
Stanovnici su, zato, primorani da se svakodnevno snalaze kako bi obezbedili vodu. Neki sakupljaju kišnicu u bunarima i čuvaju je u plastičnim kesama. Pojedine starosedelačke zajednice moraju da pešače više od dva sata da bi dobile vodu za piće. Čak i domaćinstva koja imaju u svojim domovima tekuću vodu, dobijaju je svega nekoliko puta nedeljno. Zato su primorana da dodatno kupuju vodu iz privatnih kamiona cisterni. Ili da piju napitak koji je daleko dostupniji - koka-kolu. Ogroman broj to i čini, u tolikoj meri da su postali zavisnici od ovog bezalkoholnog pića.
Gazirani obrok i za bebe
Prošle godine, prosečna godišnja potrošnja koka-kole po glavi stanovnika u Meksiku je iznosila 160 litara, što je znatno više nego u SAD gde se troši 100 litara po glavi stanovnika i mnogo više od godišnjeg globalnog proseka od 25 litara po glavi stanovnika.
Neslavni rekorder u Meksiku po upotrebi koka-kole je upravo Čijapas. Prema studiji koju je objavio Centar za multidisciplinarna istraživanja u ovoj najjužnijoj meksičkoj državi, njeni stanovnici piju neverovatnih 821,2 litara koka-kole po glavi stanovnika, pet puta više od nacionalnog proseka. To je skoro 16 litara po osobi nedeljno, ili 2,2 litara dnevno.
U San Kristobalu potrošnja je još veća - prosečan stanovnik popije više od tri litra koka-kole dnevno. Čak i vrlo mala deca su navikla da piju gazirana pića. Pomenuta studija je pokazala da tri odsto beba mlađih od šest meseci i 15% dece uzrasta od godinu ili dve redovno pije koka-kolu.
Na taj način, deca unose u organizam i do 420 odsto više šećera od maksimalnog dnevnog unosa koje preporučuju medicinski stručnjaci.
Ovakve navike imaju razorne posledice po zdravlje. U Čijapasu haraju dijabetes, hipertenzija, bolesti srca, dislipidemija, upala pankreasa, gojaznost i disfunkcija jetre. Dijabetes odnosi oko 3.000 života godišnje i predstavlja drugi vodeći uzrok smrti nakon srčanih bolesti. Procenjuje se da oko 14 miliona odraslih u Meksiku boluje od dijabetesa, te da polovina obolelih nije ni registrovana.
Pročitaj još
Koka-kola ima i svoju crkvu
Zbog ovakvih posledica po zdravlje, Meksiko je 2014. uveo porez na napitke zaslađene šećerom, od jednog pezosa po litru. Ali ova mera nije dala očekivane rezultate, jer prema mišljenju pojedinih stručnjaka poreska stopa je suviše niska, odnosno povećava končanu cenu za samo 5,3 odsto u poređenju sa, na primer, Čileom gde ona čini 15,1 odsto maloprodajne cene.
Zato je Nacionalni savet za nauku i tehnologiju, koji radi u sastavu Instituta za javno zdravlje Meksika, prošle godine predložio saveznoj vladi da se taj porez podigne na 7,3 pezosa (0,45 američkih dolara) po litri. Stručnjaci insistiraju i da osnovica za poresku stopu ne bude količina, već koncentracija šećera u nekom napitku, jer je to mnogo bitniji faktor kada je reč o posledicama po zdravlje.
Još jedan apsurd u ovoj tragičnoj priči je fenomen da je koka-kola postala lokalno božanstvo. Ona ne samo da je izbacila iz upotrebe tradicionalna pića naroda Maja, već je lokalni šamani koriste u verskim obredima kao lekovito sredstvo! Koka-kola je nezaobilazna i u mnogim katoličkim crkvama. Primera radi, u crkvi Svetog Jovana Krstitelja u San Kristobalu, ovo gazirano piće je toliko zastupljeno u religijskoj praksi, da je svi zovu "Koka-kola crkva".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Sir može da sadrži mikroplastiku: Pogledajte koje vrste su više kontaminirane
01.11.2025.•
2
Sir je mnogima neizostavan deo svakodnevne ishrane, ali iako deluje bezopasno, može predstavljati opasnost po zdravlje.
Moguće poskupljenje Nutele
30.10.2025.•
8
Nutela bi mogla uskoro da poskupi zbog lošeg roda lešnika u Italiji, prema podacima lokalnih poljoprivrednih udruženja.
Objavljena lista najboljih čokolada na svetu: Italija i Francuska na vrhu
26.10.2025.•
6
Prema najnovijem rangiranju sajta TasteAtlas, najbolje ocenjene čokolade na svetu dolaze iz Evrope, a dominiraju Italija, Francuska, Belgija i Švajcarska.
Italija i dalje proizvodi i izvozi najviše testenine
26.10.2025.•
0
Evropska unija proizvela je tokom prošle godine ukupno šest miliona tona testenine, u vrednosti od 9,1 milijarde evra, pre svega zahvaljujući ključnom doprinosu Italije, objavio je Evrostat.
Naučnici otkrili zašto je "najskuplja kafa na svetu" posebnog ukusa
26.10.2025.•
0
Kopi luvak, poznata i kao "kafa iz izmeta cibetke", već godinama važi za jednu od najskupljih i najegzotičnijih kafa na svetu.
Francuskom farmeru ukradeno dva miliona oraha vrednih 8.000 evra
26.10.2025.•
3
Jedan francuski farmer podneo je tužbu nakon što mu je ukradeno dva miliona oraha, pri čemu je pretrpeo neto gubitak između 6.000 i 8.000 evra.
Mekić: Proja zasluženo svrstana u 50 najboljih hlebova sveta, u Srbiji je nezaobilazna
23.10.2025.•
4
Profesor poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Cvijan Mekić istakao je da je CNN, svrstavši proju u 50 najboljih hlebova sveta, napravio dobar izbor jer je proja visokokvalitetan nutritivni proizvod.
Pad broja dece alergične na kikiriki zbog preporuka nutricionista
22.10.2025.•
0
Ažurirane prehrambene smernice u SAD značajno su smanjile broj dece sa specifičnim alergijama na hranu.
Objavljena nova lista 10 najgorih jela koja se jedu u Srbiji
19.10.2025.•
12
Prema najnovijoj listi gastro-vodiča TasteAtlas čak deset jela našlo se na listi najlošije ocenjenih specijaliteta iz Srbije, prema mišljenju korisnika širom sveta.
Skinula lososa sa trona: Pogledajte koja riba se smatra najzdravijom
15.10.2025.•
3
Ljubitelji morskih plodova biće oduševljeni kada otkriju da jedna posebna vrsta ribe donosi izvanredne zdravstvene koristi.
"Plazma" u Nigeriji: "Bambi" proizvodi keks u Africi
15.10.2025.•
7
Kompanija "Bambi" saopštila je da je u Lagosu, u Nigeriji, počela proizvodnja njenog poznatog brenda, keksa "Plazma".
Ako vam rižoto ispada slepljen: Sigurno pravite jednu od ovih grešaka
12.10.2025.•
1
Priprema rižota možda izgleda jednostavno, ali svi koji su ga barem jednom kuvali znaju da između kremastog i lepljivog postoji tanka granica.
Osam macutake pečuraka prodato za 4.800 evra
12.10.2025.•
0
Osam pečuraka macutake, koje su uzgojene u Tambasasajami na zapadu Japana, prodate su na pijaci u tom gradu po ceni od 850.000 jena (oko 4.800 evra).
Cene kakaoa drastično pale - ali to ne znači da će čokolada u Srbiji biti značajno jeftinija
12.10.2025.•
4
Cene kakaoa pale su na najniži nivo u poslednjih 20 meseci, čime je okončan dramatičan dvogodišnji rast koji je uzburkao tržište i pritiskao proizvođače čokolade širom sveta.
Kineske instant nudle iz supermarketa - šta je u njima i šta zapravo jedemo?
12.10.2025.•
12
Instant nudle - kineskei rezanci u kartonskim ili plastičnim kutijama i kesama retko ko nije barem jednom probao.
Evropski parlament zabranio upotrebu termina "šnicla" za proizvode bez mesa
08.10.2025.•
8
Evropski parlament je danas glasao za zabranu upotrebe termina kao što su šnicla (steak), kobasica i hamburger za proizvode koji ne sadrže meso.
SAD uvode carine od 107 odsto na italijansku testeninu
05.10.2025.•
0
Sjedinjene Američke Države najavile su da će od 1. januara 2026. godine uvesti carine u visini od 107 odsto na italijansku pastu, čime bi jedan od najvažnijih sektora italijanskog izvoza mogao biti ozbiljno ugrožen.
VIDEO Možda zvuči čudno: Komad crne čokolade daje bolji ukus bolonjez sosu
05.10.2025.•
3
U poslednje vreme Tiktok i Instagram preplavljeni su videima kuvara i food blogera koji u svoj bolonjez sos dodaju - kockicu tamne čokolade.
Ovaj neobični sastojak može da poboljša ukus vaše kafe: Evo kako
03.10.2025.•
0
Strastveni ljubitelji kafe uvek nastoje da poboljšaju doživljaj svoje omiljene šoljice.
Naučnici osvojili Ig Nobelovu nagradu proučavajući - sos za testeninu
01.10.2025.•
0
Na svečanosti održanoj na Harvardu i MIT-u dodeljene su Ig Nobelove nagrade, koje slave naučne radove koji su istovremeno zabavni i podsticajni za razmišljanje.
Švedski grad ima problema sa 2.000 tegli Nutele
01.10.2025.•
8
Švedski grad Malme ima mnogo problema, što se prvenstveno odnosi na kriminal. Odnedavno ima još jedan problem, a to je mnogo tegli Nutele.
Komentari 4
Marta
Rasa sa salasa
Ташоли
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar