"Koka-kola" dostupnija i jeftinija od vode u Meksiku: Tretira se kao božanstvo, piju je čak i bebe
Stanovnik meksičke države Čijapas pije neverovatnih 821,2 litara koka-kole godišnje, što je otprilike 32 puta više od svetskog proseka.
Foto: Pixabay
U ovoj siromašnoj državi na jugu Meksika, koka-kola je daleko dostupnija i jeftinija nego voda za piće, čije ogromne nestašice uzrokuje upravo proizvodnja ovog gaziranog napitka. Stanovništvo je postalo toliko zavisno od koka-kole, da se ona tretira kao božanstvo u verskim obredima, a piju je čak i bebe. Posledice po zdravlje su razorne, jer samo od dijabetesa umre oko 3.000 ljudi godišnje, piše magazin Biznis i finansije.
San Kristobal de las Kasas je živopisno planinsko mesto, u kom se govori deset autohtonih jezika. Nalazi se u državi Čijapas na jugu Meksika i poznato je po atraktivnim građevinama i tradiciji u kojoj se do danas očuvala kultura drevnih Maja. Zbog toga je omiljena destinacija turista iz celog sveta.
Nažalost, ta varošica sa oko 216.000 stanovnika drži nezdravi svetski rekord po potrošnji gaziranih pića, posebno koka-kole.
S druge strane, iako je reč o jednom od najkišovitijih regiona u Čijapasu, stanovnici ovog planinskog mesta imaju pristup pijaćoj vodi samo nekoliko puta nedeljno. Zbog toga je koka-kola dostupnija i jeftinija od vode. Da ironija bude još veća, upravo je voda namamila američkog proizvođača tog napitka u Meksiko, piše magazin Biznis i finansije.
Naime, proizvodnja koka-kole se oslanja na ogromne zalihe vode, koja u njenom sadržaju učestvuje sa oko 90 odsto.
Kompanija "Koka-kola", vodeći svetski dobavljač bezalkoholnih pića, otvorila je svoju prvu franšizu za flaširanje u Meksiku još dvadesetih godina prošlog veka. Pored toga što je u susedstvu, ova država je u to vreme bila poznata po dostupnosti i kvalitetu slatke vode, pa je do 1934. već bilo osam punionica koka-kole širom zemlje.
Koka-kola je postepeno postala nezaobilazna u svakodnevnom životu Meksikanaca. Kada se Meksiko pridružio Severnoameričkom sporazumu o slobodnoj trgovini (NAFTA) 1994. godine, ukinute su carine na mnoge američke proizvode, uključujući i koka-kolu. Ovaj napitak je postao jedan od najjeftinijih u Meksiku, koji je 2001. godine Sjedinjenim Američkim Državama preoteo titulu svetskog prvaka u potrošnji koka-kole po glavi stanovnika. Koka kola caruje u nekima od najsiromašnijih država u zemlji, pa tako i u Čijapasu.
Protesti pali u vodu
San Kristobal de las Kasas ima ogromnu punionicu koka-kole na izlasku iz grada. Kada je američka kompanija izgradila ovo postrojenje 1994. godine, bila je to njena najveća fabrika u Latinskoj Americi. Ona je podigla tako velike pogone jer je upravo na tom mestu mogla da crpi vodu iz jednog od najvećih izvora podzemne vode u zemlji.
Lokalna fabrika je u vlasništvu meksičke multinacionalke "Femsa", velikog proizvođača hrane i pića, koji poseduje prava na flaširanje i prodaju koka-kole širom Meksika i većeg dela Latinske Amerike. "Femsa" je jedna od najmoćnijih meksičkih kompanija. Nekadašnji izvršni direktor kompanije "Koka-kola" u Meksiku, Visente Foks, bio je, gle čuda, predsednik zemlje od 2000. do 2006. godine.
Odluka meksičkih vlasti da dozvoli kompaniji intenzivnu eksploataciju tako vrednog resursa, vremenom je počela da izaziva sve oštrije kritike u javnosti. Kada je 2016. objavljen podatak da preduzeće koristi više od 1,3 miliona litara vode dnevno za svoju proizvodnju, građani su organizovali ulične proteste. Međutim, svi pokušaji da se nešto promeni pali su u vodu koju proizvođač bezalkoholnih pića do danas obilato troši.
Fabrika u San Kristobalu zapošljava približno 400 ljudi i doprinosi državnoj ekonomiji sa oko 200 miliona dolara. Meštani, međutim, ističu da ugovor između "Femse" i savezne vlade donosi gradu daleko veću štetu. Oni krive kompaniju da zbog svoje proizvodnje isušuje vodonosni sloj. Voda za piće postaje sve oskudnija i skuplja u ovoj oblasti, uprkos stalnim pljuskovima i obilnim izvorima. Činjenica je da su zbog posledica klimatskih promena i u tom regionu suše učestale, ali kritičari tvrde da je prekomerna eksploatacija izvora glavni uzrok za katastrofalne nestašice pijaće vode.
Na "ušću" kanalizacije u reke
To potvrđuju i naučnici koji su se bavili ovim problemom.
Laura Mebert, pravnik na Univerzitetu u Mičigenu, navodi da kompanija plaća mizernu naknadu za tako veliku eksploataciju vode, oko 10 centi za milion litara. Pritom, ovaj novac ide u savezni a ne u lokalni budžet, dok se infrastruktura koja opslužuje stanovnike San Kristobala doslovno ruši.
Pored nestašice pijaće vode, nema ni odgovarajućeg tretmana otpadnih voda, što znači da se "sirova" kanalizacija direktno uliva u lokalne vodotokove. Luis Karmona, biohemičar na Univerzitetu Kalifornija tvrdi da su reke oko San Kristobala pune ešerihije koli i drugih infektivnih patogena.
Stanovnici su, zato, primorani da se svakodnevno snalaze kako bi obezbedili vodu. Neki sakupljaju kišnicu u bunarima i čuvaju je u plastičnim kesama. Pojedine starosedelačke zajednice moraju da pešače više od dva sata da bi dobile vodu za piće. Čak i domaćinstva koja imaju u svojim domovima tekuću vodu, dobijaju je svega nekoliko puta nedeljno. Zato su primorana da dodatno kupuju vodu iz privatnih kamiona cisterni. Ili da piju napitak koji je daleko dostupniji - koka-kolu. Ogroman broj to i čini, u tolikoj meri da su postali zavisnici od ovog bezalkoholnog pića.
Gazirani obrok i za bebe
Prošle godine, prosečna godišnja potrošnja koka-kole po glavi stanovnika u Meksiku je iznosila 160 litara, što je znatno više nego u SAD gde se troši 100 litara po glavi stanovnika i mnogo više od godišnjeg globalnog proseka od 25 litara po glavi stanovnika.
Neslavni rekorder u Meksiku po upotrebi koka-kole je upravo Čijapas. Prema studiji koju je objavio Centar za multidisciplinarna istraživanja u ovoj najjužnijoj meksičkoj državi, njeni stanovnici piju neverovatnih 821,2 litara koka-kole po glavi stanovnika, pet puta više od nacionalnog proseka. To je skoro 16 litara po osobi nedeljno, ili 2,2 litara dnevno.
U San Kristobalu potrošnja je još veća - prosečan stanovnik popije više od tri litra koka-kole dnevno. Čak i vrlo mala deca su navikla da piju gazirana pića. Pomenuta studija je pokazala da tri odsto beba mlađih od šest meseci i 15% dece uzrasta od godinu ili dve redovno pije koka-kolu.
Na taj način, deca unose u organizam i do 420 odsto više šećera od maksimalnog dnevnog unosa koje preporučuju medicinski stručnjaci.
Ovakve navike imaju razorne posledice po zdravlje. U Čijapasu haraju dijabetes, hipertenzija, bolesti srca, dislipidemija, upala pankreasa, gojaznost i disfunkcija jetre. Dijabetes odnosi oko 3.000 života godišnje i predstavlja drugi vodeći uzrok smrti nakon srčanih bolesti. Procenjuje se da oko 14 miliona odraslih u Meksiku boluje od dijabetesa, te da polovina obolelih nije ni registrovana.
Pročitaj još
Koka-kola ima i svoju crkvu
Zbog ovakvih posledica po zdravlje, Meksiko je 2014. uveo porez na napitke zaslađene šećerom, od jednog pezosa po litru. Ali ova mera nije dala očekivane rezultate, jer prema mišljenju pojedinih stručnjaka poreska stopa je suviše niska, odnosno povećava končanu cenu za samo 5,3 odsto u poređenju sa, na primer, Čileom gde ona čini 15,1 odsto maloprodajne cene.
Zato je Nacionalni savet za nauku i tehnologiju, koji radi u sastavu Instituta za javno zdravlje Meksika, prošle godine predložio saveznoj vladi da se taj porez podigne na 7,3 pezosa (0,45 američkih dolara) po litri. Stručnjaci insistiraju i da osnovica za poresku stopu ne bude količina, već koncentracija šećera u nekom napitku, jer je to mnogo bitniji faktor kada je reč o posledicama po zdravlje.
Još jedan apsurd u ovoj tragičnoj priči je fenomen da je koka-kola postala lokalno božanstvo. Ona ne samo da je izbacila iz upotrebe tradicionalna pića naroda Maja, već je lokalni šamani koriste u verskim obredima kao lekovito sredstvo! Koka-kola je nezaobilazna i u mnogim katoličkim crkvama. Primera radi, u crkvi Svetog Jovana Krstitelja u San Kristobalu, ovo gazirano piće je toliko zastupljeno u religijskoj praksi, da je svi zovu "Koka-kola crkva".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Istine i zablude o sokovima
06.02.2026.•
0
Kada kažemo sok, obično mislimo na tečnost koja se dobija mehaničkim ceđenjem voća ili povrća, bez primene toplote ili dodavanja rastvarača kao što je voda.
Nemci piju sve manje piva
03.02.2026.•
2
Prodaja piva u Nemačkoj pala je u 2025. godini više nego ikad pre.
Kada biste Koka-kolu pravili kod kuće, od čega bi se ona sastojala?
03.02.2026.•
3
Koka-kola je jedno od najpoznatijih pića na svetu, ali i jedno od najtajanstvenijih.
Dve poslastičarnice u Austriji zaratile zbog recepta za Mocart kugle
02.02.2026.•
5
Sukob oko porekla Mocart kugli nastavlja se nakon što je Pokrajinski sud u Salcburgu zabranio jednoj poslastičarnici svojatanje originalnog recepta.
Mnogi obožavaju pirinač, ali ne znaju kako da ga pravilno skuvaju: Ovo su saveti
01.02.2026.•
1
Čak se i iskusni kuvari često oslanjaju na posebne aparate za kuvanje pirinča, pa mnogi zapravo i ne znaju kako ga pravilno skuvati na šporetu.
Hrana koju ne bi trebalo zamrzavati
25.01.2026.•
0
Iako zamrzavanje može produžiti rok trajanja mnogih namirnica, važno je znati koje od njih ne podnose dobro ovaj proces.
Od T-400 do T-1600: Šta znače brojevi na pakovanju brašna?
24.01.2026.•
0
Na tržištu danas postoji više vrsta brašna, a oznake na pakovanju često zbunjuju.
Kafu više nećete piti na isti način: U ovome je trik
23.01.2026.•
5
Ako niste ljubitelj čiste kafe, mali trik može potpuno promeniti ukus i doživljaj - i ne, nije ni mleko ni šećer.
Ako često jedete tunjevinu iz konzerve - evo šta zapravo sve unosite u organizam
21.01.2026.•
8
Tunjevina iz konzerve jedna je od češćih namirnica u ishrani mnogih. Brza je, dostupna, relativno jeftina i lako se uklapa u razne obroke - od salata do sendviča i testenina.
VIDEO: Taste Atlast objavio koje su najbolje supe na svetu
18.01.2026.•
2
Teste Atlast objavio je listu najboljih supa širom sveta.
Devet doručaka koji su zdravi za srce, a nisu jaja
18.01.2026.•
2
Jaja su omiljeni doručak, ali nisu jedini način da započnete dan.
Evo šta zapravo jedete kad jedete riblje štapiće
18.01.2026.•
47
Riblji štapići jedan su od onih proizvoda koje gotovo svi znamo od detinjstva. Brzi su, jednostavni, jeftini i nekako uvek isti - bez obzira na proizvođača.
Svetski dan pice: Svakog dana u Italiji se ispeče više od osam miliona pica
17.01.2026.•
0
Sektor pice u Italiji ostvaruje godišnji promet od oko 15 milijardi evra, obuhvata više od 50.000 picerija, zapošljava oko 300.000 ljudi, dok se svakog dana u Italiji ispeče više od osam miliona pica.
Ne znate da li vam se otvoreno vino pokvarilo? Evo kako možete da prepoznate
14.01.2026.•
2
Pravilno skladištenje i poznavanje postojanosti različitih vrsta vina ključni su za očuvanje njegovog kvaliteta nakon otvaranja.
Kada je bolje koristiti maslac, a kada margarin?
07.01.2026.•
12
Prilikom pripreme kolača, izbor između maslaca i margarina može značajno da utiče na ukus, teksturu i krajnji rezultat.
Da se podsetimo: Postoji razlog zašto je česnica u Vojvodini slatka - iza svega stoje Marija Terezija i inat
07.01.2026.•
12
Kada domaćice u Vojvodini mese božićnu česnicu, ne treba im ni brašno i kvasac. Potrebne su im kore, orasi i ulje. Jer, česnica u Vojvodini je slatka.
Svinjska mast je bolja od ulja: Da li je to tačno?
06.01.2026.•
6
Svinjska mast se poslednjih godina vratila u kuhinje, često uz tvrdnju da je zdravija od ulja i da su je naše bake koristile s razlogom.
Najčešće greške u kuvanju sarme
06.01.2026.•
7
Sarma je jedno od onih jela za koje svi misle da znaju da je prave, ali se oko nje najčešće greši.
Kako znati da li se kafa pokvarila: Obratite pažnju na ove stvari
06.01.2026.•
0
Aroma sveže pripremljene kafe ima neku posebnu čaroliju - onaj duboki, opojni miris koji ispuni prostoriju i poziva na trenutak uživanja.
1.jpg "Kako je naan, jedan od najpoznatijih hlebova na svetu, stigao od kraljevskih dvorova do naših tanjira")
Kako je naan, jedan od najpoznatijih hlebova na svetu, stigao od kraljevskih dvorova do naših tanjira
05.01.2026.•
0
Mekan, vazdušast i blago žilav, naan je danas nezaobilazan dodatak jelima indijske i bliskoistočne kuhinje širom sveta. Najčešće se služi uz jela sa bogatim sosovima, poput puter-piletine, ali njegova uloga je i veća.
Tuna na aukciji plaćena 2,7 miliona evra
05.01.2026.•
1
Japanski suši restoran ponudio je danas 510 miliona jena (2,7 miliona evra) za jednu plavoperu tunu.
Komentari 4
Marta
Rasa sa salasa
Ташоли
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar