Pivo postojalo i pre 13 hiljada godina: Evo kada su ljudi počeli da piju alkoholna pića
Kroz istoriju, ljudi su konzumirali alkohol kao deo verskih rituala, za socijalno povezivanje, u medicinske svrhe, i na kraju krajeva radi uživanja a naučnici otkrivaju kada je sve počelo.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Okupljanje sa društvom kako biste se zabavili uz pivo ili čašu vina nije baš moderna aktivnost. Zapravo, ljudi prave i piju alkoholna pića još od davnina.
History.com piše o nekima od najranijih poznatih primera ljudi koji su pravili i konzumirali pivo, sake, vino i druga alkoholna pića, prenosi Euronews.rs.
Pivo, Izrael - 11.000 godina pre nove ere
Najraniji dokazi o alkoholu koji je napravio čovek otkriveni su na nalazištu u pećini Rakefet, blizu današnje Haife, Izrael. Tamo su pokopani Natufijci - grupa lovaca-sakupljača sa istočnog Mediterana. Istraživači sa Stanford univerziteta analizirali su ostatke sa kamenih ploča pronađenih u pećini, i prepoznali dokaze o proizvodnji piva.
U članku objavljenom u "Journal of Archaeological Science: Reports" 2018. godine, autori pretpostavljaju da su Natufijci pravili pivo za ritualne gozbe kako bi odali počast preminulim članovima svoje zajednice.
"Ovo otkriće ukazuje na to da pravljenje alkohola nije nužno bilo rezultat viška proizvodnje u poljoprivredi, već da je razvijeno iz ritualnih razloga i duhovnih potreba, barem delimično, pre nego što je poljoprivreda postala uobičajena", izjavila je Li Liu, profesorka kineske arheologije na Stanfordu.
Međutim, prema Stivenu D. Batijuku, višem istraživačkom saradniku i predavaču na Odeljenju za bliskoistočne i srednjoistočne civilizacije i Arheološkom centru Univerziteta u Torontu, verzija piva koju su pravili Natufijci "nije ni nalik onome što pijemo danas". Bilo je više poput kaše od žitarica nego osvežavajućeg napitka.
Pivo od pirinča (Sake?), Kina - 7.000 godina pre nove ere
Nakon sprovođenja hemijskih analiza ostataka pronađenih na ranoj keramici iz Jiahu, neolitskog naselja u dolini reke Huanghe u Kini, tim istraživača pod vođstvom molekularnog arheologa Patrika Mekgaverna sa Univerziteta Pensilvanija otkrio je da se mešani fermentisani napitak od pirinča, meda i voća (plodovi gloga i/ili grožđa) proizvodio već 7.000 godina pre nove ere.
Kao što tim navodi u članku iz 2004. godine objavljenom u "Proceedings of the National Academy of Sciences", njihova otkrića "pružaju direktne dokaze o fermentisanim napicima u drevnoj kineskoj kulturi, koji su imali značajnu društvenu, religijsku i medicinsku vrednost".
Dakle, šta je tačno bio ovaj rani oblik alkohola? Pošto sadrži med, neki su ga uporedili sa medovinom, dok drugi smatraju da je više ličio na vrstu sakea jer je takođe pravljen od pirinča. Prema Batijuku, napitak je uglavnom bio napravljen od plodova gloga - jedne od retkih bobica koje prirodno sadrže kvasac koji omogućava fermentaciju. Međutim, dodaje se, ne bi trebalo da se smatra vinom u najstrožem smislu.
"Najbolje je ovo smatrati više grogom - napitkom veštice, ako želite", kaže on, napominjući da je verovatno imao prilično visok sadržaj alkohola i da nije sličan ničemu što pijemo danas. Napitak je korišćen u pogrebnim ceremonijama, objašnjava Batijuk, "verovatno u pogrebnim obredima, omogućavajući živima da komuniciraju sa duhovima kroz svoje 'promenjeno stanje svesti'".
Vino, Gruzija - 5.980 godina pre nove ere
Ostaci na velikim zemljanim posudama datiranim iz 5.980. godine pre nove ere, otkopanim na dva arheološka lokaliteta blizu Tbilisija, u Gruziji, predstavljaju najraniji dokaz tradicionalnog vina pravljenog od grožđa, kaže Batijuk. Istraživački tim, predvođen Mekgavernom, objavio je svoja otkrića u "Proceedings of the National Academy of Sciences" 2017. godine.
Dokazi o vinu pronađeni su u domaćinskim kontekstima na više lokaliteta povezanim sa različitim društvenim klasama, "što sugeriše da je vino bilo prilično rasprostranjeno u društvu—zajednički napitak“, objašnjava Batijuk, dodajući da su ga pravili "obični farmeri".
Ukupno osam velikih keramičkih posuda - verovatno korišćenih za fermentaciju, sazrevanje i skladištenje vina—pronađeno je sa ostacima; neke su bile ukrašene slikama grožđa i ljudi koji plešu, izveštava BBC.
Ostaci su sadržavali vinsku kiselinu, koja se u značajnim količinama nalazi samo u evroazijskom grožđu (Vitis vinifera) na Bliskom istoku, kao i u vinu pravljenom od tog grožđa. Takođe su sadržavali male, citrične i jabučne kiseline, koje se nalaze u istoj vrsti grožđa.
Čiča, Južna Amerika - 5.000 godina pre nove ere
Neki od najranijih poznatih keramičkih predmeta iz oblasti Anda u Južnoj Americi potiču iz perioda oko 5.000. godine pre nove ere i verovatno su korišćeni za prenošenje i čuvanje čiče: napitka koji se uglavnom pravi od fermentisanog kukuruza, zajedno sa maniokom, divljim voćem, kaktusima i krompirom, prema rečima Mekgaverna.
Kukuruz je smatran svetom biljkom za Inke i druge civilizacije tog perioda, a čiča se koristila kao vrsta valute.
"U kasnoj preistoriji, ogromna lokalna i državna imanja, većina na strmim, terasastim padinama i navodnjavanim ravnicama pustinja i dolina, bila su posvećena proizvodnji kukuruza", piše Mekgavern. Sama poljoprivreda, objašnjava, "uglavnom je bilo pokretano čičom" - sa lokalnim stanovništvom koje je radilo zemlju u zamenu za ovaj napitak.
Pored toga, čiča se konzumirala u velikim količinama tokom i nakon poljoprivrednog rada, "što je stvaralo svečanu atmosferu uz pevanje, plesanje i šale", navodi on.
Pročitaj još
Destilovani liker, Evropa - 1.400-1.600 godine
Dok su prirodno fermentisani alkoholi poput piva i vina postojali još u antičko doba, destilisani alkohol postoji tek nekoliko stotina godina.
"Destilacija je zaista nedavni razvoj - barem u kontekstu našeg odnosa prema alkoholu", kaže Edvard Slingerland, profesor filozofije na Univerzitetu Britanske Kolumbije i autor knjige "Drunk: How We Sipped, Danced, and Stumbled Our Way to Civilization".
"O destilaciji znamo već vekovima, Aristotel je to opisao, i principi destilacije su bili dobro razumevani dugo vremena, ali raditi to na bilo kojoj vrsti većeg nivoa zaista je tehnološki izazovno jer morate da održavate tečnost na vrlo konstantnoj temperaturi", naveo je on.
Iako su u kineskim, indijskim, grčkim i egipatskim društvima postojali pokušaji destilacije alkohola u malim razmerama, tek zahvaljujući arapskim tehnološkim unapređenjima u kasnom srednjem veku, alkoholna pića su postala šire konzumirana. Izum štampe i pokretnih slova takođe je odigrao veliku ulogu u širenju destilacije. Pre toga, recepti i uputstva su bila uglavnom ograničena na manastire, medicinske škole i apoteke.
Objavljena u Nemačkoj 1500. godine, knjiga "The Virtuous Art of Distillation" Hijeronimusa Brunšviga smatra se prvom velikom knjigom o procesu destilacije i fokusira se na medicinsku destilaciju. Do 1600-ih, prosečna osoba u Evropi imala je pristup destilisanim alkoholima poput džina i ruma - što je zapravo bio veliki preokret.
"To alkohol čini mnogo opasnijim", objašnjava Slingerland.
Alkoholna pića stvorena prirodnom fermentacijom, poput piva i vina, mogu dostići samo određeni ABV (alkohol po zapremini), objašnjava on. Destilacija, s druge strane, nema tu sigurnosnu karakteristiku, i moguće je napraviti alkoholna pića koja su mnogo opojnija, sa, recimo, 90 odsto ABV.
Destilacija je takođe učinila alkoholna pića robom. "Destilisani alkoholi traju veoma dugo i mogu se transportovati, pa tako ljudi pretvaraju višak žitarica u destilisane alkohole - i sada ih mogu trgovati na velikim udaljenostima", kaže Slingerland.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Prodaje se čuveni novosadski brod-restoran Zeppelin, evo koja je cena")
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Studija: Organska proizvodnja jaja dvostruko štetnija za životnu sredinu od klasičnog uzgoja
29.07.2026.•
18
Proizvodnja organskih jaja iz slobodnog uzgoja dvostruko je štetnija po životnu sredinu od proizvodnje jaja od kokošaka koje se drže u kavezima, pokazala je nova britanska studija.
Za savršen domaći pomfrit najvažniji je korak pre pečenja: Mnogi ga preskaču
28.07.2026.•
2
Ako želite pomfrit koji je spolja zlatno hrskav, a iznutra mekan i vazdušast, postoji jedan trik koji profesionalni kuvari koriste decenijama - a mnogi ga kod kuće preskaču.
Puni sastojaka koje ne prepoznajete: Neki popularni proteinski proizvodi mogu da izazovu glavobolju i nadutost
25.07.2026.•
0
Nutricionista upozorava da neke popularne namirnice sa polica supermarketa sadrže aditive koji mogu izazvati glavobolje i nadutost.
Da li perete ove namirnice? Bakterije se mogu preneti i kada se kora ne jede
24.07.2026.•
2
Većina nas bez razmišljanja opere jabuke, paradajz ili zelenu salatu pre nego što ih pojede.
Beli luk i spanać: Zdrav tandem koji vredi češće imati na trpezi
22.07.2026.•
1
Beli luk i spanać spadaju među najzdravije namirnice, a njihova kombinacija može doneti dodatne koristi za organizam.
Vlasnik cenjenog restorana koristio mrave u desertima zbog čega bi mogao da završi u zatvoru
22.07.2026.•
1
Južnokorejski tužioci zatražili su jednogodišnju zatvorsku kaznu za vlasnika restorana sa Mišlenovim zvezdicama koji je optužen da je koristio mrave kao ukras za desert.
Kako ljuta hrana utiče na organizam i zašto neki ljudi ne mogu bez nje?
21.07.2026.•
2
Nekima je dovoljan i prstohvat bibera, dok drugi ne mogu da zamisle obrok bez ljutih papričica. Šta je to što ljutu hranu čini toliko privlačnom?
Austrijanci piju sve manje piva: Pad potrošnje 25 odsto manji u odnosu na devedesete
20.07.2026.•
2
Potrošnja piva u Austriji opada već godinama, a stanovnici te zemlje danas u proseku popiju oko 30 litara manje piva godišnje nego tokom 1990-ih, što predstavlja pad od približno 25 odsto.
Da li je majonez zaista toliko nezdrav?
20.07.2026.•
3
Majonez već godinama izaziva podeljena mišljenja. Nekima smeta njegova tekstura, drugima sastojci ili uverenje da namirnica napravljena uglavnom od ulja i žumanaca ne može biti zdrava.
Da li su kolači s voćem imalo zdraviji?
20.07.2026.•
2
Voćni kolači su mnogima prvi izbor među poslasticama jer se često smatraju lakšim i zdravijim od onih sa mnogo čokolade ili krema.
Turska i Azerbejdžan zatražili od UNESCO zaštitu baklave, druge zemlje negoduju
19.07.2026.•
4
Azerbejdžan i Turska su zajednički podneli zahtev UNESCO-u za zaštitu baklave i stavljanje te tradicionalne poslastice na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, što je izazvalo negodovanje brojnih zemalja.
Iako je paradajz često bleđi: Zašto je kečap jarko crvene boje?
19.07.2026.•
0
Crvena boja kečapa jedna je od njegovih najprepoznatljivijih karakteristika, ali nije zaslužan samo paradajz.
Glavna greška kojom ljudi upropaste paradajz sos
19.07.2026.•
1
Bogat i aromatičan paradajz sos jedno je od najjednostavnijih, ali i najzahvalnijih jela koje možete da pripremite.
Grci u limunadu dodaju jedan sastojak da povrate elektrolite
19.07.2026.•
10
Leti se znojenjem ne gubi samo voda, već i važni elektroliti poput natrijuma, kalijuma i magnezijuma.
Ugrožena proizvodnja parmezana zbog ekstremnih vrućina
15.07.2026.•
0
Pre pedeset godina farmeri u italijanskoj regiji Emilija-Romanja tokom letnjih noći otvarali su prozore na štalama kako bi rashladili stoku.
Da mleveno meso bude još ukusnije: Primenite trik sa sodom bikarbonom
13.07.2026.•
1
Mleveno meso jedan je od najčešće korišćenih sastojaka u kuhinji i nezaobilazna je baza brojnih jela.
Objavljena lista 20 najboljih picerija u Evropi
12.07.2026.•
4
Od Londona do Zagreba, nagrade Top Pica Evropa 2026 otkrivaju najbolja mesta za pojesti picu.
VIDEO: Postali hit jer prodaju "dlakave" kroasane
12.07.2026.•
0
Jedna pekara u Pataji postala je hit na društvenim mrežama nakon što je predstavila kroasan sa crnim vlaknima nalik dlakama, koja treba da podsećaju na stidne dlake, izazvavši podeljene reakcije javnosti.
VIDEO: Ova supa se krčka već 52 godine
12.07.2026.•
1
Italijani prodaju sir koji sazreva i do 18 godina. Jedan francuski mesar nudi odreske dovoljno stare da mogu da podnesu zahtev za vozačku dozvolu.
Španske jagode među najčistijima u Evropi: Imaju najmanje pesticida u sebi
12.07.2026.•
0
Jagode uzgojene u Španiji spadaju među najmanje kontaminirane pesticidima u celoj Evropskoj uniji.
Karađorđeva šnicla slavi skoro 70 godina: Od beogradskog lokala do simbola kuhinje
11.07.2026.•
4
Pre skoro 70 godina u jednom beogradskom lokalu nastalo je jelo koje je ubrzo postalo simbol jugoslovenske kuhinje.
Komentari 1
Naravno
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar