Siti, ali za desert uvek ima mesta: Evo šta stoji iza tog osećaja
Ustajete od stola posle svečanog ručka, siti od odlične gozbe. Zaista niste mogli da pojedete još jedan zalogaj - osim, možda, jedno parče torte.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Nekako, bez obzira koliko smo pojeli, uvek izgleda da ima mesta za desert. Šta je to u slatkišima što nas mami da kažemo "samo još ovo"?
Japanci ovu situaciju savršeno opisuju rečju becubara, što znači "poseban želudac". Anatomski gledano, nema dodatnog odeljka, ali osećaj da i dalje ima mesta za kolač je dovoljno rasprostranjen da zaslužuje naučno objašnjenje, piše RTS.
Daleko od toga da je imaginaran, osećaj odražava niz fizioloških i psiholoških procesa koji zajedno čine desert jedinstveno privlačnim, čak i kada se glavno jelo činilo kao granica.
Dobro mesto za početak je sam želudac. Mnogi ljudi ga zamišljaju kao kesu fiksne veličine koja se stalno puni dok više ne može da primi, kao da bi je još jedan zalogaj prepunio.
U stvarnosti, želudac je dizajniran da se rasteže i prilagođava. Kada počnemo da jedemo, on prolazi kroz "gastričnu akomodaciju": glatki mišići se opuštaju, stvarajući dodatni kapacitet bez većeg povećanja pritiska.
Ključno je da meka i slatka hrana zahteva vrlo malo mehaničkog varenja. Teško glavno jelo može učiniti da se želudac oseća nadutim, ali lagani desert, poput sladoleda ili musa, jedva da utiče na njegovo opterećenje, tako da se želudac može dodatno opustiti kako bi napravio prostora.
Pročitaj još
Hedonistička glad
Veći deo nagona za jedenjem torte dolazi iz mozga, tačnije iz neuronskih puteva uključenih u nagradu i zadovoljstvo. Apetit nije regulisan isključivo fizičkom glađu. Postoji i "hedonistička glad", želja za jelom jer je nešto ugodno ili utešno.
Slatka hrana je posebno snažna u tom pogledu. Ona aktivira mezolimbički dopaminski sistem mozga, povećavajući motivaciju za jelo i privremeno slabi signale sitosti.
Nakon zadovoljavajućeg glavnog jela, fiziološka glad može nestati, ali iščekivanje slatke poslastice stvara posebnu, nagradom vođenu želju za nastavkom jela.
Drugi mehanizam je senzorno specifična sitost. Dok jedemo, reakcija našeg mozga na ukuse i teksture na tanjiru postepeno se smanjuje, čineći hranu manje zanimljivom. Uvođenje drugačijeg profila ukusa – nečeg slatkog, kiselkastog ili kremastog – osvežava reakciju nagrade.
Mnogi ljudi koji zaista osećaju da ne mogu više da jedu iznenada otkriju da "mogu malo torte" jer novina deserta ponovo aktivira njihovu motivaciju za jelo.
Deserti se takođe ponašaju drugačije kada stignu do creva. U poređenju sa hranom bogatom proteinima ili mastima, hrana bogata šećerom i ugljenim hidratima se brzo prazni iz želuca i zahteva relativno malo rane razgradnje, što doprinosi percepciji da ih je lakše prihvatiti čak i kada ste siti.
Vreme takođe igra ulogu. Signalizacija između creva i mozga koja stvara osećaj sitosti ne reaguje trenutno.
Hormoni poput holecistokinina, GLP-1 i peptida YY postepeno rastu i obično im je potrebno između 20 i 40 minuta da bi proizveli trajni osećaj sitosti. Mnogi ljudi donose odluke o desertu pre nego što ova hormonska promena u potpunosti stupi na snagu, dajući sistemu nagrađivanja prostor da utiče na ponašanje.
Restorani, svesno ili ne, često tempiraju ponudu deserta u ovom vremenskom okviru.
Na ove biološke procese nadovezuje se uticaj društvenog uslovljavanja. Za mnoge ljude, desert se povezuje sa slavljem, velikodušnošću ili udobnošću. Od detinjstva pa nadalje učimo da pudinge posmatramo kao poslastice ili kao prirodne komponente svečanih obroka.
Kulturni i emocionalni znakovi mogu pokrenuti anticipatorno zadovoljstvo čak i pre nego što hrana stigne. Studije dosledno pokazuju da ljudi jedu više u društvenim okruženjima, kada im se hrana nudi besplatno ili tokom posebnih prilika - sve su to situacije u kojima je desert obično prisutan.
Zato sledeći put kada neko insistira da više ne može da pojede ni jedan zalogaj večere, ali nekako pronađe mesta za parče torte, budite uvereni: oni nisu nedosledni. Oni jednostavno doživljavaju sasvim normalnu i prilično elegantnu karakteristiku ljudskog tela.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Istine i zablude o sokovima
06.02.2026.•
0
Kada kažemo sok, obično mislimo na tečnost koja se dobija mehaničkim ceđenjem voća ili povrća, bez primene toplote ili dodavanja rastvarača kao što je voda.
Nemci piju sve manje piva
03.02.2026.•
2
Prodaja piva u Nemačkoj pala je u 2025. godini više nego ikad pre.
Kada biste Koka-kolu pravili kod kuće, od čega bi se ona sastojala?
03.02.2026.•
2
Koka-kola je jedno od najpoznatijih pića na svetu, ali i jedno od najtajanstvenijih.
Dve poslastičarnice u Austriji zaratile zbog recepta za Mocart kugle
02.02.2026.•
5
Sukob oko porekla Mocart kugli nastavlja se nakon što je Pokrajinski sud u Salcburgu zabranio jednoj poslastičarnici svojatanje originalnog recepta.
Mnogi obožavaju pirinač, ali ne znaju kako da ga pravilno skuvaju: Ovo su saveti
01.02.2026.•
1
Čak se i iskusni kuvari često oslanjaju na posebne aparate za kuvanje pirinča, pa mnogi zapravo i ne znaju kako ga pravilno skuvati na šporetu.
Hrana koju ne bi trebalo zamrzavati
25.01.2026.•
0
Iako zamrzavanje može produžiti rok trajanja mnogih namirnica, važno je znati koje od njih ne podnose dobro ovaj proces.
Od T-400 do T-1600: Šta znače brojevi na pakovanju brašna?
24.01.2026.•
0
Na tržištu danas postoji više vrsta brašna, a oznake na pakovanju često zbunjuju.
Kafu više nećete piti na isti način: U ovome je trik
23.01.2026.•
5
Ako niste ljubitelj čiste kafe, mali trik može potpuno promeniti ukus i doživljaj - i ne, nije ni mleko ni šećer.
Ako često jedete tunjevinu iz konzerve - evo šta zapravo sve unosite u organizam
21.01.2026.•
8
Tunjevina iz konzerve jedna je od češćih namirnica u ishrani mnogih. Brza je, dostupna, relativno jeftina i lako se uklapa u razne obroke - od salata do sendviča i testenina.
VIDEO: Taste Atlast objavio koje su najbolje supe na svetu
18.01.2026.•
2
Teste Atlast objavio je listu najboljih supa širom sveta.
Devet doručaka koji su zdravi za srce, a nisu jaja
18.01.2026.•
2
Jaja su omiljeni doručak, ali nisu jedini način da započnete dan.
Evo šta zapravo jedete kad jedete riblje štapiće
18.01.2026.•
47
Riblji štapići jedan su od onih proizvoda koje gotovo svi znamo od detinjstva. Brzi su, jednostavni, jeftini i nekako uvek isti - bez obzira na proizvođača.
Svetski dan pice: Svakog dana u Italiji se ispeče više od osam miliona pica
17.01.2026.•
0
Sektor pice u Italiji ostvaruje godišnji promet od oko 15 milijardi evra, obuhvata više od 50.000 picerija, zapošljava oko 300.000 ljudi, dok se svakog dana u Italiji ispeče više od osam miliona pica.
Ne znate da li vam se otvoreno vino pokvarilo? Evo kako možete da prepoznate
14.01.2026.•
2
Pravilno skladištenje i poznavanje postojanosti različitih vrsta vina ključni su za očuvanje njegovog kvaliteta nakon otvaranja.
Kada je bolje koristiti maslac, a kada margarin?
07.01.2026.•
12
Prilikom pripreme kolača, izbor između maslaca i margarina može značajno da utiče na ukus, teksturu i krajnji rezultat.
Da se podsetimo: Postoji razlog zašto je česnica u Vojvodini slatka - iza svega stoje Marija Terezija i inat
07.01.2026.•
12
Kada domaćice u Vojvodini mese božićnu česnicu, ne treba im ni brašno i kvasac. Potrebne su im kore, orasi i ulje. Jer, česnica u Vojvodini je slatka.
Svinjska mast je bolja od ulja: Da li je to tačno?
06.01.2026.•
6
Svinjska mast se poslednjih godina vratila u kuhinje, često uz tvrdnju da je zdravija od ulja i da su je naše bake koristile s razlogom.
Najčešće greške u kuvanju sarme
06.01.2026.•
7
Sarma je jedno od onih jela za koje svi misle da znaju da je prave, ali se oko nje najčešće greši.
Kako znati da li se kafa pokvarila: Obratite pažnju na ove stvari
06.01.2026.•
0
Aroma sveže pripremljene kafe ima neku posebnu čaroliju - onaj duboki, opojni miris koji ispuni prostoriju i poziva na trenutak uživanja.
1.jpg "Kako je naan, jedan od najpoznatijih hlebova na svetu, stigao od kraljevskih dvorova do naših tanjira")
Kako je naan, jedan od najpoznatijih hlebova na svetu, stigao od kraljevskih dvorova do naših tanjira
05.01.2026.•
0
Mekan, vazdušast i blago žilav, naan je danas nezaobilazan dodatak jelima indijske i bliskoistočne kuhinje širom sveta. Najčešće se služi uz jela sa bogatim sosovima, poput puter-piletine, ali njegova uloga je i veća.
Tuna na aukciji plaćena 2,7 miliona evra
05.01.2026.•
1
Japanski suši restoran ponudio je danas 510 miliona jena (2,7 miliona evra) za jednu plavoperu tunu.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar