Kako se u kojoj državi danas proslavlja Božić, šta je sve na trpezi?
Božićno slavlje kod Rimokatolika traje nekoliko dana, od 25. decembra pa sve do praznika Sveta tri kralja 6. januara.
Foto: Pixabay
Iako većina istoričara smatra da bi se kao godine Isusovog rođenja mogao uzeti opseg od 7. do 2. godine pre naše ere, datum njegovog rođenja ipak je ostao nepoznat.
Budući da u Novom zavetu nije zapisano kada se rodio Isus, prvi hrišćani nisu slavili Božić, pa je potom nastupio period kada su se Bogojavljenje i Božić slavili u istom danu, poznati kao praznik Epifanija.
Stari Rimljani su prvi počeli da slave praznik Hristovog rođenja u 4. veku (336. godine). Do danas ostalo je nejasno zašto se slavi baš 25. decembra, a preovlađujuće mišljenje je da da je to zato što se u većinski paganskom Rimu tog datuma slavilo rođenje boga Sunca, pa je crkva želeći da potisne taj paganski praznik počela da slavi Hrista kao božansko Sunce sa visine.
Tradicija Badnje večeri
Zbog različitih tradicija, Badnje veče se kod različitih naroda različito zove. Kod germanskih i anglikanskih jezika Božićno veče ili Sveto veče, a kod nas najrasprostranjeniji naziv je Badnje veče ili Badnjak, jer se to veče do ognjišta donosio veliki panj zvan badnjak. U davna vremena nije postojala jelka koja bi se okitila, već bi muški članovi porodice osekli mladi hrast u šumi, a ženski članovi ih kod kuće čekali, premazivale tamjanom i obmotavale u platno. Prema verovanju taj hrast je trebao da poput nekih merdevina pomogne malom Hristu da siđe na zemlju. Tokom te noći panj bi se bacao u vatru i grejao kuću do jutra.
Danas su stvari drugačije. Svetski trend kićenja jelke polako je poprimio skoro ceo svet. Kupuje se zimzeleno drvo, bor ili najčešće jelka, ukrašava se najrazličitijim ukrasima, kupuju se i pakuju pokloni za ukućane.
Božićno drvo potiče još iz paganske tradicije ukrašavanja i poštovanja zimzelenog drveća. U novije doba, smatra se da su tu tradiciju obnovili Nemci u 18. veku, a onda je tradicija počela da se širi dalje po svetu. Božićna jelka se ukrašava svećama, ukrasima, kuglicama i slatkišima, a na vrh se postavlja zvezda repatica ili anđeo. Na početku se drvo ukrašavalo prirodnim ukrasima, najčešće voćem ili ručno pravljenim ukrasima, a u jednom periodu i srebrnim nitima i drugim ukrasima koji su bili merilo prestiža. Iz ekoloških razloga, danas su česti apeli za veštačkim jelkama, koje često možete kupiti u potpunosti okićene.
Osim jelke, drugi tradicionalni ukrasi za Katolički Božić su božićne zvezde, imele i božikovine. Takođe je čest običaj poljupca ispod imele. Od njih se prave venčići koji se takođe ukrašavaju. U mnogim zemljama se ukrašavaju i dvorišta različitim svetlećim figurama, a često i natpisima sa dobrim željama, a najčešće na trgovima i javnim mestima. Posebni značaj ima ukrašavanje poklona na najmaštovitije načine u ukrasne papire sa raznobojnim trakama i mašnama. Ti pokloni se ostavljaju ispod jelke sa imenom onoga kome je namenjen. Često se ispod stavljaju i jaslice i božićna pšenica posađena na praznik Svete Lucije.
Prve jaslice napravio je Sveti Franja Asiški 1223. godine. Uglavnom uključuju štalu, često sa anđelom na krovu, a od figura postavljeni su Marija, Josip i mali Isus, a ponekad i domaće životinje. Isus je najčešće položen u jasle.
Božić na Zapadu
Velika Britanija – Na ostrvu Deda Mraz 25. decembra donosi poklone za decu, a za to vreme odrasli Britanci uživaju u ćurki pripremljenoj na engleski način, božićnom pudingu i torticama od testa punjenog suvim voćem. Britanci tokom praznika posećuju i takozvane "Pantomime", neobična izvođenja bajki ili istorijskih događaja. Scenografija se uglavnom nalazi na ulicama sa različitim svetlećim ukrasima. Na poznatom trgu Trafalgar nalazi se velika jelka i imela. Vencima imele ukrašena su vrata kuća, a svako ko se zatekne ispod venca može biti poljubljen ili nekoga poljubiti.
Francuska – U Francuskoj su običaji nešto drugačiji i malo romantičniji. U njihovoj izvodbi jaslica sveci koji stoje oko malog Hrista su zapravo bogataši, seljaci, ribari i pralje, svi su obučeni u odore iz 19. veka i svi su veseli. Oni donose pozdrave porodici, a vrhunac Badnje večeri je Le Revellion, odnosno Božićni obrok. La Buche de Noel, čokoladni biskvit u obliku badnjaka smešten je ispod jelke kao simbol panja koji je spaljivan kako bi bili rasterani duhovi. Takođe treba spomenuti da je prva jelka nastala u pokrajini Alzas u 17. veku, a 1840. godine vojvotkinja od Orleana je prenosi u Pariz. Još jedan običaj je da na panj deca ostavljaju očišćene cipele i jedva čekaju da prođe noć jer će ih tu ujutru dočekati pokloni.
Italija – Kada vam Italijani požele srećne praznike, reći će Buon Natale (dobar rođendan). Ovde u samom središtu svečanosti nije jelka, već jaslice. Svako se trudi da napravi što lepše jasle, posebno lepše od komšijskih. Takođe je običaj da 24 sata pre Badnje večeri treba strogo postiti. Nakon zalaska sunca, pucanj iz topa na Castel S. Angelo u Rimu označava se početak praznika. U 21 sat u crkvama započinje sveta misa, a nakon nje pristupa se večeri u krugu porodice. U nekim mestima se pokloni izvlače iz "urne sudbine" i dele na Sveta tri kralja i deli ih veštica Befana koja u kuću ulazi kroz kamin.
Istočna tradicija
Japan – Božić se sve više slavi i u Japanu. Iako su prevladavajuće religije budizam i šintoizam, Božić je postao neka vrsta komercijalizovanog praznika čijem se slavlju pridružuju svi. Glavni je ipak – Badnjak. Deca dobijaju bezbroj poklona, kite se jelke i fasada kuće.
Ako ste devojka koja nema momka u Japanu, već od oktobra ćete bacati oko na potencijalne pratitelje, jer nema goreg nego Badnje veče provesti u samoći, a još gore u ženskom društvu. Romantika, sjaj, glamur, dejt pod rukom – to je ono što se traži na taj dan. Sve se ovo odvija 24. i 25. decembra, i radi se o zemljama koje se ravnaju prema gregorijanskom kalendaru. Postoje, međutim, i oni koje svoje praznike vežu uz stariji, julijanski kalendar, a to su listom pravoslavni hrišćani, pa se ciela ova priča kod njih odvija oko 6. i 7. januara.
Rusija – Ovaj praznik u Rusiji je dan kada prestaje razdoblje strogog posta, ali je u pitanju normalni radni dan. 31. decembar je najvažniji dan za decu. Ulice sijaju različitim svetiljkama, na trgovima se podižu velike okićene jelke, sastaju se prijatelji i slave. Rusi često slave na otvorenom, kite jelku i uživaju u prirodi i snegu.Kod njih darove toga dana donosi Sneguroška, odnosno Snežna žena, a Božić Batu zovu Tatica Mraz. Ne prate ga irvasi, već jedna devojčica (pahuljica) i dečak (Nova godina). Tog dana deca jedu crni hleb koji se nalazi u obešenim čarapama, recituju stihove i pevaju božićne pesme. Ipak, pravi se Božić po julijanskom kalendaru odvija 7. januara, a najavljuje ga jutarnja zvezda. Taj praznik Rusi slave u krugu porodice.
Božićna trpeza
Kako postoje različiti običaji u različitim državama, tako se razlikuje i trpeza koja se služi za Božić, kako u načinu ishrane tako i u običajima proslave praznika.
Engleska – Kod Engleza se na meniju obavezno mora naći Božićni puding, bogat, gust i veoma sladak. Tradicionalno se priprema pet nedelja pre Božića, a neki vrsni kuvari ga spremaju i šest meseci, pa čak i godinu dana pre praznika da bi sazreo i dobio na punoći ukusa. Na taj dan pudding se preliva prethodno zapaljenim alkoholom.
SAD – Kao i u mnogi državama i ovde se Deda Mraz tradicionalno spušta kroz odžak donoseći pregršt poklona za decu koja su bila dobra tokom cele godine. U Beloj kući se tog dana jede takozvani Predsednički kolač spreman po receptu starom vekovima. Ovu tradiciju pokrenuo je Abraham Linkoln i ona postoji samo u SAD. Kolač sadrži jaja, puter, suvo ili kandirano voće i ono što je zanimljivo, latice ruža. U nekim zapadnim državama domaćice pripremaju takođe tradicionalni Egg Nog, gusto jako piće na bazi jaja, ruma, vanile i muskatnog oraha. Ovaj napitak se služi u znak dobrodošlice gostima koji dolaze u kuću i služi se u malim staklenim šoljicama.
Portugal – Ovde postoji čak 365 različitih recepata za pripremanje bakalara, po jedan za svaki dan u godini. Veče pred Božić, prema tradiciji na trpezi se nalazi bakalar sa krompirom i zelenim povrćem. Priprema se i Massa de filhos, slatkiš od testa koji se jede posle bakalara. Na Božić se na trpezu iznosi meso, najčešće kuvano ili pečeno u rerni i to kozje ili ćureće. Obrok se završava sutlijašom sa aromom vanile.
Pročitaj još
Finska – U ovoj skandinavskoj zemlji riba je glavna kada govorimo o hrani. Sirov losos, harenga u sosu su najtipičnije. Ovome treba dodati sir i kobasice kao tradicionalnu finsku hranu.
Italija – Najpoznatiji je desert Panettone, mekani sočni kolač posut komadima voća. On se prvo za Božić jeo u Milanu, a tek nekoliko godina kasnije se ovaj običaj preneo na celu Italiju.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Magazin
Po ugledu na Australiju: I Švajcarska će razmotriti zabranu društvenih mreža za mlađe od 16 godina
22.12.2025.•
0
Švajcarska ministarka unutrašnjih poslova Elizabet Baume Šnajder izjavila je da bi ta zemlja trebalo da razmotri zabranu društvenih mreža za najmađe.
Na današnji dan: Rođen Pučini, Čaušesku pobegao iz Bukurešta, umro Džo Koker
22.12.2025.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja kroz istoriju na današnji dan, 22. decembar, u svetu i kod nas.
Danska pošta posle 400 godina prekida isporuku pisama
21.12.2025.•
0
Danska pošta PostNord će isporučiti svoje poslednje pismo 30. decembra, čime će se završiti tradicija duga više od 400 godina, prenosi Gardijan.
Delimično iskopan hram boga sunca Ra u blizini Kaira
21.12.2025.•
0
Iskopavanje hrama posvećenog staroegipatskom bogu sunca Ra, koji je izgrađen između 2700. do 2200. godine pre nove ere, otkrilo je kolosalnu građevinu površine više od 1.000 kvadratnih metara.
Član osoblja Jelisejske palate krao srebro koje je trebalo da čuva
21.12.2025.•
0
Uhapšen je čuvar u zvaničnoj rezidenciji predsednika Francuske zbog krađe srebrnog pribora za jelo i drugih predmeta vrednih hiljade evra, saopštilo je parisko tužilaštvo.
Monblan sve niži usled topljenja leda
21.12.2025.•
0
Vrh Monblana, najviše planine Evrope, počeo je postepeno da gubi na visini zbog topljenja leda, pokazalo je novo italijansko-francusko istraživanje predstavljeno povodom Međunarodne godine zaštite glečera.
Na današnji dan: Rođen Staljin, potpisan zakon o konstituisanju Irske Republike
21.12.2025.•
0
Donosimo vam pregled značajnih i zanimljivih istorijskih događaja koji su se dogodili na današnji dan, 21. decembar.
Nemačka inženjerka prva osoba u invalidskim kolicima koja je boravila u svemiru
20.12.2025.•
0
Jedna žena u invalidskim kolicima boravila je danas nekoliko minuta u svemiru, u raketi američkog milijardera Džefa Bezosa, što je prvi takav događaj u svetu, preneli su američki mediji.
Studija: Evropskim glečerima u ovom veku preti nestanak
20.12.2025.•
0
Trenutni planovi za borbu protiv globalnog zagrevanja spasiće samo tri procenta evropskih alpskih glečera od nestanka u ovom veku, a većina će se otopiti u naredne dve decenije, otkrila je nova studija.
Francuska bi do maja mogla da zabrani društvene mreže mlađima od 15 godina
20.12.2025.•
0
Predlog zakona o zabrani društvenih mreža za mlađe od 15 godina spreman je za raspravu u francuskom parlamentu početkom 2026, najavila je ministarka za veštačku inteligenciju i digitalna pitanja An Le Enanf.
Deda Mrazovi i vilenjaci ukrali u Kanadi hranu vrednu više hiljada dolara - rekli da će je pokloniti gladnima
20.12.2025.•
0
Grupa Deda Mrazova obučena u crvena odela i praćena nekolicinom "vilenjaka" ukrala je iz supermarketa u Montrealu namirnice u vrednosti od više hiljada dolara.
Na današnji dan: Umro car Dušan, Ante Marković podneo ostavku, uhapšena Dafina
20.12.2025.•
0
Donosimo vam pregled značajnih događaja koji su se dogodili na današnji dan, 20. decembar.
Estonska policija poslala crne božićne čestitke saobraćajnim prestupnicima
19.12.2025.•
0
Estonska policija je uputila 880 crnih božićnih čestitki saobraćajnim prekršiocima, odnosno onima koji su u ovoj godini napravili najmanje četiri prekršaja i za to bili novčano kažnjeni.
Na današnji dan: Umrli Mastrojani i Ružica Sokić
19.12.2025.•
1
Donosimo vam pregled događaja koji su se dogodili na današnji dan, 19. decembra.
Sledeća godina verovatno toplija: Za 1,4 stepena iznad predindustrijskog nivoa
18.12.2025.•
6
Globalne temperature u 2026. godini verovatno će biti više od 1,4 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, saopštila je britanska Meteorološka služba.
Tramp u Beloj kući okačio portrete prethodnika uz komentare: "Pospani Džo", "Prevarant", "Obožavalac Trampa"
18.12.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp je preuredio jedan hodnik Bele kuće, nazvao ga "Predsedničkom stazom slavnih" i ispod slika svojih 46 prethodnika na dužnosti okačio bronzane ploče sa svojim komentarima njihovog lika i dela.
Na današnji dan: Umrli Stradivari i Herder, u SAD ukinuto ropstvo
18.12.2025.•
0
Donosimo vam pregled značajnih i zanimljivih istorijskih događaja koji su se dogodili na današnji dan, 18. decembar.
Na današnji dan: Umro Bolivar, izveden prvi uspešan let avionom, protesti protiv Čaušeskua
17.12.2025.•
0
Donosimo vam pregled značajnih i zanimljivih istorijskih događaja koji su se dogodili na današnji dan, 17. decembar.
Lista najdugovečnijih automobila: Jednostavniji modeli traju duže
16.12.2025.•
6
Podaci ukazuju na to da složenost savremenih vozila često ne ide u prilog dugovečnosti.
VIDEO: Jak vetar srušio repliku Kipa slobode visoku 24 metra
16.12.2025.•
2
Jak vetar srušio je kopiju američkog Kipa slobode visoku 24 metra u Brazilu.
Rečnik Merijam-Vebster za reč godine izabrao "slop"
16.12.2025.•
0
Reč "slop" proglašena je za reč 2025. godine po izboru američkog rečnika Merijam-Vebster.
Komentari 4
Posmatrac
A o trubacima…. Kakav narod takva i mizika…
A na trpezi… juce riblja corba, saran peceni, testo sa makom… danas meso sosevi medenjaci vanilice itd itd itd
.
Moglo bi se reći čak da je ovo namerno urađeno kako bi se uništio božićni ugođaj (ako ga je uopšte i bilo).
Ime
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar