Veliki kašalj: Ko je ugrožen i kako sprečiti zarazu?
Zbog širenja slučajeva velikog kašlja u Beogradu je krajem decembra proglašena epidemija, a do 31. decembra zabeleženo je 909 slučajeva. Situacija se velikim kašljem alarmantna je i u regionu.
Foto: Pixabay
Prema rečima lekara, velike su gužve u ambulantama i domovima zdravlja, ali i zbog respiratornih problema i oboljenja, ne samo velikog kašlja.
Pedijatrica i načelnica DZ Čukarica Jelena Mitrović kaže za N1 da ovih dana imaju mnogo pacijenata koji boluju od različitih respiratornih bolesti.
"Tako je i sa velikim kašljem. Dete počinje, kao i kod bilo koje druge bolesti, da kašlje, kija, oseća se loše, može imati i temperaturu i ne mora, tek kad vidimo da simptomatska terapija ne pomaže, dođe do sumnje na veliki kašalj. Terminologijom se bave epidemiolozi, što se nas lekara, praktičara tiče, imamo prisutan povećan nadzor nad velikim kašljem, od trenutka kad postavimo sumnju, samo upute, obaveštavamo i Gradski zavod za javno zdravlje", kaže ona.
Objašnjava i koji su simptomi velikog kašlja.
"Baš kao što mu ime kaže – kašalj koji ne prestaje, dolazi do zacenjivanja. Sva deca predškolskog uzrasta stalno kašlju, to prođe za nedelju dve, veliki kašalj kod koga napadi kašlja dovode do zacenjivanja, posle napada dete bude iscrpljeno, umorno, to nije ovaj kašalj koga viđamo svakodnevno u vrtićima", objasnila je ona.
Dodaje da roditelj ne treba da odlučuju da li je u pitanju veliki kašalj ili nije, nego da dođu kod lekara, koji će sprovesti dalju dijagnozu.
Veliki kašalj, dodaje ona, ima jasan uzrok – to je bakterijska infekcija.
"Imunitet koji vakcinacija daje ne traje doživotno, već desetak godina. Mi odrasli smo prerasli sve vakcine, antivakcinalni lobi je napravio da gomila dece nisu redovno vakcinisana, kovid je napravio strah od vakcina, to je veliki problem, koji može da se premosti redovnom vakcinacijom. Neke zemlje daju tu vakcinu kao revakcinu na 10 godina. Rešiva je situacija, nema mesta panici. Odrasli nisu ugroženi, ni školska deca, ugrožena su odojčad koja nisu vakcinisana, mogu dobro da nagrabuse od ove bolesti. Zato i treba da se vakcinišemo, da zaštitimo najmlađe", ističe ona.
Pročitaj još
Odojčad, naglašava, treba najviše da se štite, odnosno deca koja nisu dobila nijednu dozu vakcine.
"Dete tek sa dva meseca prima vakcinu, od rođenja do drugog meseca, apelujem na porodilje – nemojte se mnogo mešati, posebno ne sa školskom decom, kojima je istekao imunitet", kaže ona.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Šta vaš rukopis govori o zdravlju mozga i riziku od demencije?
22.05.2026.•
0
Kada je grupa starijih ljudi u Portugalu radila testove pisanja, naučnici su pronašli vezu između načina na koji pišu i zdravlja njihovog mozga.
Polno prenosive bolesti u porastu širom Evrope
21.05.2026.•
2
Polno prenosive bolesti su u porastu širom Evrope, a broj slučajeva gonoreje i sifilisa dostigao je rekordan nivo u 2024. godini, pokazuju najnoviji zvanični podaci.
Konzervansi u hrani povećavaju rizik od hipertenzije i srčanog udara
21.05.2026.•
1
Uobičajeni konzervansi koji se koriste u mnogim industrijski proizvedenim namirnicama povezani su sa 29 odsto većim rizikom od povišenog krvnog pritiska i 16 odsto većim rizikom od srčanog i moždanog udara.
FOTO: MR prostate - ko i kada treba da uradi ovaj važan pregled
21.05.2026.•
0
Karcinom prostate je jedan od najčešćih maligniteta kod muškaraca, a rana i precizna dijagnostika ima ključnu ulogu u pravovremenom lečenju i boljoj prognozi bolesti.
Najsavremeniju terapiju za porfiriju prima samo sedam pacijenata u Srbiji, a to oboljenje ima bar 500 ljudi
21.05.2026.•
1
Nacionalno udruženje porfirija Srbije (NUPS) je upozorilo da najsavremeniju terapiju za porfiriju prima svega sedam pacijenata, iako obolelih ima između 500 i 700.
Vitalnost u užurbanom ritmu: Kako očuvati zdravlje u savremenom svetu
19.05.2026.•
1
U današnjem ubrzanom tempu života, naročito u urbanim sredinama poput Novog Sada, održavanje vitalnosti i dobrog zdravlja postalo je pravi izazov.
Zašto žene češće proveravaju štitnu žlezdu i koliko je jod važan za hormonalni balans?
19.05.2026.•
0
Umor, promene raspoloženja, manjak energije, osećaj iscrpljenosti ili problemi sa koncentracijom često se pripisuju stresu i svakodnevnom tempu života.
Kako čujete danas?
18.05.2026.•
0
Audiovox organizuje Open House akciju sa specijalnim pogodnostima u Novom Sadu, na Limanu, u sredu, 20. maja 2026.
Personalizovano lečenje hipertenzije: Genetski faktori ključni za izbor terapije
17.05.2026.•
0
Novi pristup lečenju arterijske hipertenzije (visokog krvnog pritiska) koji uzima u obzir individualne genetske karakteristike osobe razvili su specijalisti na Univerzitetu Sečenov u Rusiji.
Na kojoj ruci se meri pritisak: Izbegnite greške koje mogu promeniti rezultate
17.05.2026.•
2
Većina ljudi koji redovno kontrolišu krvni pritisak pretpostavlja da je jedino važno kada i koliko često to rade.
Studija: Posete muzejima mogle bi da uspore biološko starenje
17.05.2026.•
0
Pre nekoliko godina, neki lekari u Kanadi počeli su da svojim pacijentima "prepisuju" umetnost, dajući im besplatan pristup lokalnom muzeju.
Oči bi mogle da otkriju rizik od osteoporoze
17.05.2026.•
2
Oči su prozor u naše dublje zdravlje. Kao jedini spoljašnji produžetak centralnog nervnog sistema, ovi čulni organi mogu odražavati ne samo stanje našeg mozga i krvnih sudova, već i naših kostiju.
Iznenađujuće namirnice koje mogu izazvati kamen u bubregu
17.05.2026.•
0
Kamen u bubregu ima mnogo uzroka, od genetike do određenih lekova. Ali istraživanja su takođe pokazala da na njih može uticati i ono što jedete i pijete.
Buđenje usred noći nije slučajno: Šta znači period između 3 i 5 ujutru
16.05.2026.•
8
Tradicionalna kineska medicina objašnjava zašto se mnogi ljudi tokom noći bude baš u određeno vreme.
Kardiolozi otkrili koje "nezdrave" namirnice ipak konzumiraju
16.05.2026.•
0
Iako se često govori o namirnicama i pićima koje bi trebalo izbegavati zbog zdravlja srca, ni lekari se ne odriču baš svih svojih omiljenih navika.
Studija: Trećina kilograma izgubljenih pomoću lekova otpada na mišiće i koštanu masu
15.05.2026.•
0
Trećina telesne mase izgubljene uz pomoć lekova za mršavljenje poput Vegovi i Maundžaro otpada na mišiće i koštanu masu, a ne na masno tkivo, pokazalo je novo istraživanje.
Sindrom policističnih jajnika menja naziv
15.05.2026.•
0
Nakon više godina rasprave, sindrom policističnih jajnika će se preimenovati u poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom, čime se bolje odražavaju višestruki efekti ovog stanja na organizam, saopštili su stručnjaci.
"Večne hemikalije" pronađene u 98,8 odsto testiranih uzoraka ljudske krvi
14.05.2026.•
0
"Večne hemikalije", koje su ranije povezivane sa brojnim zdravstvenim problemima, zaista su svuda. Sada su otkrivene u 98,8 odsto od 10.566 uzoraka krvi testiranih u novoj američkoj studiji.
Ako osetite ovakav bol u stomaku - potražite hitnu lekarsku pomoć
14.05.2026.•
2
Bol u stomaku je jedan od najčešćih razloga za posetu lekaru, ali stručnjaci upozoravaju da određene vrste bola nikako nisu normalne.
Jednostavan test od 30 sekundi mogao bi otkriti rizik od prerane smrti
14.05.2026.•
1
Jednostavan test koji traje samo 30 sekundi mogao bi otkriti mnogo više o zdravlju starijih osoba nego što se na prvi pogled čini.
Više od polovine građana Srbije predgojazno ili gojazno
14.05.2026.•
3
Gotovo 57 odsto stanovništva Srbije spada u kategoriju predgojaznih ili gojaznih, a taj zdravstveni problem izrazito je primetan i kod žena u menopauzi ili perimenopauzi.
Komentari 1
Važi
Pre mesec dana je već bilo problema naći laboratorije sa testovima za antitela na veliki kašalj, zbog velike potražnje.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar