Probiotici su definisani od strane Svetske zdravstvene organizacije kao živi mikrorganizmi koji kada se daju u adekvatnim količinama, imaju dokazanu efikasnost za zdravlje domaćina.
Kako objašnjava dr Mirjana Stojšić, u ovoj definiciji sadržani su glavni kriterijumi za određivanje njihovog kvaleteta: sastav, vijabilnost, opravdanost i bezbednost. Ali krenimo redom.
Sastav probiotika
Najteži je odabir odgovarajućeg probiotskog soja, jer on zahteva poznavanje terapijske indikacije. Svaki probiotski soj ima specifično dejstvo. Zbog toga govorimo da svi probiotici nisu isti, te da nije svejedno koji ćemo izabrati. Na primer E. coli enterotoksična je uzročnik proliva, a E. Coli Nisle 1917 je probiotski soj koji se koristi za lečenje određenih gastrointestinalnih poremećaja, pa i samog proliva.
Probiotici imaju dozno zavisnu efikasnost, odnosno pri izboru probiotika pažnju moramo obratiti i na broj kolonija u pojedinačnoj probiotskoj dozi, preporučena doza je preko pet milijardi kolonija. Brojnim radovima je dokazano da povećanje broja kolonija ne nosi povećanje rizika, čak ni kod najmanjih uzrasta kao što su novorođenčad.
Ne retko se probiotskim sojevima dodaju u farmaceutskim proizvodima minerali ,vitamini, sredstva za oralnu rehidrataciju i slično. Oni imaju svoje mesto samo ako je njihova upotreba za datu indikaciju opravdana. Recimo cink je opravdan u stanjima kada je prisutan proliv ili alergija, a vitamin D kada se želi povećati imunitet.
Vijabilnost
Da bi probiotik bio delotvoran potrebno je da u vijabilnom stanju dodje u debelo crevo, odnosno da preživi skladištenje preparata u veledrogerijama, apotekama i kućnim uslovima, te da ga ne unište procesi varenja u gornjem digestivnom traktu.
Zato kvalitetni probiotik mora sadržavati mikroorganizme koji su zaštićeni posebnim pakovanjem, kao što je aTECH pakovanje, koje mikroorganizme štiti od svetlosti, toplote, vlage i kiseonika, dok neki probiotici zahtevaju poseban način skladištenja, takozvani hladni lanac, odnosno transport i čuvanje u frižideru. Proverite datum isteka, pre konzumiranja probiotika, jer samo tako očekujete probiotski soj u dozi koja je deklarisana na pakovanju.
Opravdanost probiotika
Primena probiotika je opravdana samo ako se pridržavamo vodiča za njihovu upotrebu. Iako probiotici imaju brojne indikacije, samo određeni sojevi u tačno odredbenoj dozi imaju dokazanu efikasnost. Opravdanost primene probiotskog soja odredjuje naučni nivo dokaza njegove efikasnosti. Recimo najviši nivo dokaza za primenu kod akutnog gastroenterisa, odnosno povraćanja i proliva, i kod dece i kod odraslih imaju L. rhamnosus GG i S. Boulardii. Kada govorimo o ceni probiotika, ona nije nešto što prati kvalitet, tako da skuplji u ovom slučaju ne mora da znači da je bolji.
Bezbednost probiotika
Kada govorimo o bezbednosti, prvo mislimo na najmlađe. Primena probiotika je odobrena od prvog dana života, čak i kod dece koja su rođena pre vremena. Prema dosadašnjim ispitivanjima probiotici smanjuju smrtnost novorođenčadi sa 7.5% na 5%. Probiotici smanjuju dva najčešća razloga za nepovoljan ishod lečenja novorođenčadi, jer sprečavaju pojavu najtežih oblika nekroze creva ili kako ga stručno zovemo nekrotizirajućeg enterokolitisa sa 10% na 5% i smanjuju mogućnost pojave sepse sa 25% na 15%.
Preporuka je da se kod prevremeno rođene dece u prvim danima života ne koriste probiotici koji sadrže gljivice ili bakterije koje proizvode d-laktat. Prema Američkoj pedijatrijskoj akademiji primena probiotika je kod nedonoščadi dozvoljena ako oni imaju više od 1000 grama i to samo određenih sojeva, kao što je L.rhamnosus GG.
Kod izbora probiotika vodite računa i o farmaceutskom obliku u kom se nalazi. Izaberite onaj koji adekvatan uzrastu osobe i njenim sposobnostima gutanja. Za decu mlađu od 7 godina prilagođeni oblici su kapi ili rastvorljivi prašak (kesice).
Poseban oprez kod primene probiotika je potreban u slučaju narušenog imuniteta, da li zbog urođenog deficita ili nastalog poremećaja imuniteta zbog bolesti ili terapije (citostatici, zračenje i slično). Probiotici se ne preporučuju samo za osobe sa visokim stepenom deficita imuniteta, kao što su pacijenti koji koriste visoke doze kortikosteroida (recimo doze prednizona veće od 20mg/dan) ili unutar 3 meseca od terapije zračenjem ili citostaticima.
Danas, nakon epidemije COVID19 poznata je opravdanost primene probiotika u jedinicima intenzivne nege. Studije su pokazale da probiotici ne utiču na smanjenje stope smrtnostiovih pacijenata, ali povećavaju šansu za njihovo izlečenje, jer je dokazano da smanjuju dužinu boravka u jedinici intenzivne nege i dužinu boravka u bolnici.
Foto: AbelaPharm
Probiotici doprinose smanjenju hipoksije, odnosno nedostataka kiseonika u tkivima, značajno smanjujući potrebu za mehaničkom ventilacijom, ali i komplikacije koje nastaju kao što je pneumonija, bez obzira da li je ona posledica intrahospitalne infekcije ili pak same mehaničke ventilacije.
Na tržištu koje je preplavljeno različitim farmaceutskim proizvodima iz grupe probiotika poštujući principe: sastav, opravdanost, vijabilnost i bezbednost, nije teško izabrati kvalitetan probiotik.
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
