Kada pijete alkohol pred spavanje - zašto se stalno budite noću?
Alkohol može toliko poremetiti san da vremenom naruši zdravstveno stanje, i to čak i kada se pije u količinama koje većina smatra umerenim.
Foto: Pixabay
Nemački lekari i istraživači, poput gastroenterologa Helmuta Seitza, ali i stručnjaci za medicinu spavanja, godinama upozoravaju na isti obrazac: alkohol može ubrzati početak spavanja, ali uništava njegovu strukturu u drugom delu noći.
”Alkohol može skratiti vreme potrebno da utonete u san, ali to ne znači da je takav san kvalitetan. San izazvan alkoholom više nalikuje kratkotrajnoj sedaciji nego prirodnom odmoru", objašnjava dr Irshaad Ebrahim, specijalista za medicinu spavanja s londonskog "Sleep Centra".
Naučna literatura taj paradoks dobro opisuje. U jednoj od najcitiranijih analiza u ovom području, preglednoj studiji "Alcohol and Sleep I: Effects on Normal Sleep", objavljenoj u časopisu "Alcoholism: Clinical & Experimental Research", autori navode da alkohol smanjuje ukupno vreme REM sna i odlaže pojavu prve REM faze. Što je doza viša, to je učinak izraženiji.
Slično su pokazali naučnici u studiji "The acute effects of alcohol on sleep architecture in late adolescence", gde je već jedna epizoda opijanja bila dovoljna da se poremeti prirodni ciklus sna, poveća duboki san u prvim satima, ali istovremeno smanji REM i naruši ranojutarnji odmor.
Kako alkohol deluje u telu i zašto nas budi nakon četiri ili pet sati?
U prvim satima nakon konzumacije, alkohol ulazi u krv kroz želudac i putuje prema jetri i prema mozgu. U mozgu najpre podstiče lučenje serotonina i dopamina, zbog čega se javlja osećaj opuštanja i nagrade. Na nivou neurotransmitera deluje kao depresor središnjeg nervnog sistema, što može olakšati uspavljivanje.
Međutim, taj osećaj traje kratko.
"Oko četiri do pet sati nakon konzumacije nastupa preokret", objašnjava nemački gastroenterolog, profesor Helmut Seitz, referirajući se na studiju "How is Alcohol Metabolized by the Body?".
Dok jetra razgrađuje alkohol, nastaje acetaldehid, materija koja podstiče oslobađanje adrenalina i kortizola - hormona stresa. Taj hormonalni skok dovodi do naglog buđenja ili nemirnog, isprekidanog sna. Mnogi tada doživljavaju epizode ležanja budni u tri ili četiri ujutro, iako su zaspali bez problema.
Dodatni faktor je diuretički efekat alkohola: povećano izlučivanje tečnosti znači da se san dodatno prekida mokrenjem, čak i nakon manjih količina pića.
Nije važno šta pijete - nego koliko
Važna poruka naučnih radova i kliničkih posmatranja je da nije presudno koje alkoholno piće pijemo, nego njegova količina. Vino, pivo, rakija - svi dovode do istog metaboličkog procesa, ali pića lošijeg kvaliteta mogu sadržavati i dodatne materije poput fuselnih ulja, aroma i dugolančanih alkohola.
"Jeftinija vina mogu sadržavati jedinjenja koja pogoršavaju mučninu i glavobolju, čineći sledeći dan još težim", objašnjava Seitz.
Ipak, čak i najkvalitetnije vino u telu postaje acetaldehid - a efekat tog metabolita na san je uvek nepovoljan.
Američki stručnjaci za medicinu spavanja Thomas Roehrs i Timothy Roth takođe naglašavaju da se poremećaji sna javljaju već pri relativno malim dozama alkohola. U preglednom radu objavljenom u časopisu "Alcohol Research & Health" navode da i niske doze alkohola uzete uveče mogu smanjiti REM san, povećati broj buđenja u drugoj polovini noći i narušiti ukupnu efikasnost spavanja.
Sedativni učinak alkohola deluje samo u prvim satima, dok kasnije tokom noći počinje faza poremećene arhitekture sna zbog metabolizma alkohola. Zbog toga, kako navode autori, i male količine alkohola mogu biti dovoljne da se kvalitet sna primetno pogorša.
Zašto baš REM san najviše strada?
REM faze sna, faze brzih pokreta očiju i živih snova, smatraju se aktivnim delom noćnog ciklusa. Tokom REM-a mozak obrađuje emocije, uči, konsoliduje pamćenje i reguliše raspoloženje. U doba kad smo bebe čine velik deo ukupnog sna, što ukazuje na njihovu ulogu u razvoju mozga.
"Alkohol potiskuje REM san", ističe Henrik Oster, profesor neurobiologije na "University of Lübeck" u Nemačkoj. Ljudi kod kojih su REM faze sistematski poremećene imaju problema s fokusom, emocionalnom stabilnošću i učenjem. Jedna studija iz 2020. godine pokazala je da je smanjeni REM san povezan s većom stopom smrtnosti, čak i kada se uzmu u obzir drugi faktori rizika.
Ovaj manjak REM-a objašnjava i zašto se nakon noći u kojoj "spavamo celu noć", ali nakon alkohola, budimo "mentalno mutni". Nedostatak REM faze u kombinaciji s povišenim kortizolom proizvodi osećaj nervoze, "unutrašnjeg zemljotresa" i smanjene mentalne jasnoće.
Alkohol, apneja i poremećaji disanja
Alkohol opušta mišiće ždrela i gornjeg disajnog puta, što povećava rizik od hrkanja, ali i od opstruktivne apneje u snu. Kod osoba koje imaju blage simptome apneje, a nisu svesne poremećaja, alkohol može izazvati ozbiljne epizode prekida disanja.
Stručnjaci iz "Cleveland Clinic" navode da se apneja često prvi put manifestuje nakon večeri s alkoholom - a učestalija i teža je što je doza veća. To doprinosi fragmentisanom snu, izostanku dubokih faza i dodatnom stresu za srce.
Neurološke i hormonalne posledice: Zašto smo emocionalno osetljiviji
Alkohol ne remeti samo arhitekturu sna nego i hormonsku ravnotežu. Tokom noći smanjuje lučenje hormona rasta, ključnog za regeneraciju tkiva, a povećava nivo kortizola. Ovaj disbalans može dovesti do osećaja ranjivosti, pojačane reaktivnosti na stres i emocionalnih "padova" sledećeg dana.
Pored toga, alkohol može poremetiti glukozu u krvi. Nagli padovi šećera tokom noći uzrokuju buđenja s osećajem teskobe, lupanja srca ili gladi.
Pročitaj još
Prema Seitzu, upravo je san prva stvar koja se vidljivo poboljšava kada se osoba odrekne alkohola.
"Postajete opušteniji, uravnoteženiji i bolje se nosite s danom. I to će vam se svideti", navodi.
Povratak uredne REM arhitekture i stabilnog cirkadijskog ritma donosi veću mentalnu jasnoću, bolju koncentraciju i manji osećaj unutrašnjeg nemira.
Iluzija lakšeg padanja u san
Iako subjektivan osećaj opuštanja nakon alkohola može stvoriti iluziju lakšeg padanja u san, naučni podaci i klinička iskustva jasno pokazuju da je reč o kratkotrajnom i varljivom efektu. Alkohol remeti san već pri malim dozama, naročito u drugoj polovini noći, kada telo pokušava da pređe u regenerativne faze sna koje su ključne za zdravlje mozga i celog organizma. Narušeni REM, povećan adrenalin, hormoni stresa i prekidi disanja stvaraju lanac efekata zbog kojih se sledeći dan osećamo iscrpljeno, napeto i mentalno usporeno.
Na kraju, upravo suprotno narodnom uverenju, čašica "za bolji san" najčešće dovodi do lošijeg sna - i lošijeg jutra. Ako se traži istinsko poboljšanje spavanja, put vodi prema rutinama bez alkohola, a ne prema njegovom povećanju.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Vitalnost u užurbanom ritmu: Kako očuvati zdravlje u savremenom svetu
19.05.2026.•
0
U današnjem ubrzanom tempu života, naročito u urbanim sredinama poput Novog Sada, održavanje vitalnosti i dobrog zdravlja postalo je pravi izazov.
Zašto žene češće proveravaju štitnu žlezdu i koliko je jod važan za hormonalni balans?
19.05.2026.•
0
Umor, promene raspoloženja, manjak energije, osećaj iscrpljenosti ili problemi sa koncentracijom često se pripisuju stresu i svakodnevnom tempu života.
Kako čujete danas?
18.05.2026.•
0
Audiovox organizuje Open House akciju sa specijalnim pogodnostima u Novom Sadu, na Limanu, u sredu, 20. maja 2026.
Personalizovano lečenje hipertenzije: Genetski faktori ključni za izbor terapije
17.05.2026.•
0
Novi pristup lečenju arterijske hipertenzije (visokog krvnog pritiska) koji uzima u obzir individualne genetske karakteristike osobe razvili su specijalisti na Univerzitetu Sečenov u Rusiji.
Na kojoj ruci se meri pritisak: Izbegnite greške koje mogu promeniti rezultate
17.05.2026.•
2
Većina ljudi koji redovno kontrolišu krvni pritisak pretpostavlja da je jedino važno kada i koliko često to rade.
Studija: Posete muzejima mogle bi da uspore biološko starenje
17.05.2026.•
0
Pre nekoliko godina, neki lekari u Kanadi počeli su da svojim pacijentima "prepisuju" umetnost, dajući im besplatan pristup lokalnom muzeju.
Oči bi mogle da otkriju rizik od osteoporoze
17.05.2026.•
2
Oči su prozor u naše dublje zdravlje. Kao jedini spoljašnji produžetak centralnog nervnog sistema, ovi čulni organi mogu odražavati ne samo stanje našeg mozga i krvnih sudova, već i naših kostiju.
Iznenađujuće namirnice koje mogu izazvati kamen u bubregu
17.05.2026.•
0
Kamen u bubregu ima mnogo uzroka, od genetike do određenih lekova. Ali istraživanja su takođe pokazala da na njih može uticati i ono što jedete i pijete.
Buđenje usred noći nije slučajno: Šta znači period između 3 i 5 ujutru
16.05.2026.•
7
Tradicionalna kineska medicina objašnjava zašto se mnogi ljudi tokom noći bude baš u određeno vreme.
Kardiolozi otkrili koje "nezdrave" namirnice ipak konzumiraju
16.05.2026.•
0
Iako se često govori o namirnicama i pićima koje bi trebalo izbegavati zbog zdravlja srca, ni lekari se ne odriču baš svih svojih omiljenih navika.
Studija: Trećina kilograma izgubljenih pomoću lekova otpada na mišiće i koštanu masu
15.05.2026.•
0
Trećina telesne mase izgubljene uz pomoć lekova za mršavljenje poput Vegovi i Maundžaro otpada na mišiće i koštanu masu, a ne na masno tkivo, pokazalo je novo istraživanje.
Sindrom policističnih jajnika menja naziv
15.05.2026.•
0
Nakon više godina rasprave, sindrom policističnih jajnika će se preimenovati u poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom, čime se bolje odražavaju višestruki efekti ovog stanja na organizam, saopštili su stručnjaci.
"Večne hemikalije" pronađene u 98,8 odsto testiranih uzoraka ljudske krvi
14.05.2026.•
0
"Večne hemikalije", koje su ranije povezivane sa brojnim zdravstvenim problemima, zaista su svuda. Sada su otkrivene u 98,8 odsto od 10.566 uzoraka krvi testiranih u novoj američkoj studiji.
Ako osetite ovakav bol u stomaku - potražite hitnu lekarsku pomoć
14.05.2026.•
2
Bol u stomaku je jedan od najčešćih razloga za posetu lekaru, ali stručnjaci upozoravaju da određene vrste bola nikako nisu normalne.
Jednostavan test od 30 sekundi mogao bi otkriti rizik od prerane smrti
14.05.2026.•
1
Jednostavan test koji traje samo 30 sekundi mogao bi otkriti mnogo više o zdravlju starijih osoba nego što se na prvi pogled čini.
Više od polovine građana Srbije predgojazno ili gojazno
14.05.2026.•
3
Gotovo 57 odsto stanovništva Srbije spada u kategoriju predgojaznih ili gojaznih, a taj zdravstveni problem izrazito je primetan i kod žena u menopauzi ili perimenopauzi.
Četiri vrste namirnica koje mogu da poremete dejstvo lekova
14.05.2026.•
0
Da li ste znali da ono što jedete može uticati na to koliko dobro vaši lekovi deluju?
Pet uobičajenih navika ispijanja kafe koje bi trebalo da izbegavate
14.05.2026.•
2
Iako kafa ima mnoge dokazane zdravstvene prednosti, neke uobičajene greške u njenom ispijanju mogu uticati na vaš nivo energije, san, hidrataciju i celokupno zdravlje.
Ako se bude pravila vakcina protiv hantavirusa - biće potrebno više godina da bude spremna
14.05.2026.•
4
Vakcina protiv hantavirusa može biti razvijena, ali ako se sprovede po svim standardima i prođe sva neophodna ispitivanja, taj proces bi mogao da potraje nekoliko godina.
Majke možda kriju tajnu ljudske dugovečnosti
13.05.2026.•
0
Mnogi od nas duguju svojim majkama sam opstanak do odraslog doba. To je težak posao, pobrinuti se da deca ne upadnu u opasne situacije.
Zašto imamo umnjake i da li će jednog dana potpuno nestati
13.05.2026.•
0
Postoji određena ironija u činjenici da jedan od najčešćih hirurških zahvata koji se danas izvodi kod mladih odraslih osoba postoji upravo zbog najprepoznatljivije osobine naše vrste - ljudskog mozga.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar