Jedan period tih dešavanja, tačnije period od 1970. do 1990. godine zabeležio je
Vladimir Vrgović na 700 strana knjige
"Novi Sad Hronika 1970-1990" izdavačke kuće "Prometej", koja iz štampe izlazi 30. aprila. Ovi zapisi o Novom Sadu nastavljaju se na prvu knjigu koja je pratila period od 1944. do 1969, a oslanjaju se na dnevnu štampu iz tog perioda.
Kroz kratke navode čitalac može da stvori sliku jednog dana života Novosađanina u Jugoslaviji. Tako se saznaje da je među Lalama krajem jula 1971. godine posebnu popularnost imala ploča "Proplakaće zora" Miše Kovača, koja je bila najprodavanija u prodavnici "Jugotona". Voša se u letnjem prelaznom roku 1980, nakon nekoliko slabijih sezona, pojačala sa 10 igrača, a najveća zvezda među njima bio je Dragoljub Bekvalac.
U Vojvodini 1986. mesecima traje javna rasprava povodom predloga Zakona o zabrani pušenja u javnim i radnim prostorijama, koji će biti izglasan naredne godine. Međutim, pokazalo se, u praksi i nije bio baš primenjivan.
Svedok svih ovih dešavanja, iz vizure Novosađanina, imao je i izdavač ove hronike i osnivač "Prometeja" Zoran Kolundžija. Kako priča u intervjuu za 021.rs, reč je o subjektivno izabranim podacima koji su obeležili živote Novosađana, zbog kojih će se oni veoma lako prepoznati u ovoj knjizi i prisetiti se kako je tada bilo.
Kolundžija: To je bilo zaista lepo doba. U sedamdesetima se pojavljuje FEST, pojavljuju se američki filmovi koji ne liče na današnje holivudske blokbastere. Sve to dolazi posle '68. i velikih zbivanja u svetu, kada su mladi mislili da se ljubavlju i rokenrolom sve može promeniti, a ipak je posve drugačije. To je bilo optimistično vreme, bilo je entuzijazma. Možda je to danas teško objasniti, kada mlad čovek ne zna šta može da radi sutra. Kad završi dva fakulteta ispostavi se da mu je bolje da se učlani u stranku ili da se odseli. U to vreme ste zaista mislili da možete sve.
021: Ako se priča o Novom Sadu i Novosađanima tih godina, onda je neizostavni deo priče i Đorđe Balašević. Kako je naveo u jednoj pesmi, osamdesetih je svet "lice šminkao zbog vas". Ako se svet šminkao, šta je radio Novi Sad?
Kolundžija: I Novi Sad se šminkao tih godina. U to vreme je nekoliko puta bio ocenjen kao najlepši i najčistiji grad u Jugoslaviji. Danas smo veoma daleko od toga. Stanujem na Grbavici i na prostoru od 20 metara verovatno se uvek može pronaći hiljadu opušaka. Tada je bilo osnova i za hrabrosti gradskih vlasti da se napravi možda nešto više nego što se moglo, pa su raspisivani samodoprinosi sa neverovatnim uspehom, jer su građani sami odvajali od plate da bi se izgradile škole, domovi zdravlja i drugi objekti.
021: Ali to su godine i nekog drugog šminkanja, što će se pokazati krajem 80-ih i "Jogurt revolucijom".
Kolundžija: To je jedna druga strana 80-ih koju Vlada Vrgović veoma dobro prikazuje u svojoj knjizi. Novi Sad je zanimljiv zbog toga što je dovoljno velik da u njega svašta stane, on je mesto za razne prekretnice. Kada se krenulo sa "Jogurt revolucijom", mitinzima, nije se moglo pretpostaviti da Novom Sadu to može tako lako da se desi. Neke nevidljive sile su pokrenule male poluge koje su izazvale velike turbulencije. Sa druge strane veoma je bitan i elementarni život građana, jer je njima lakše manipulisati kada su ugroženi.
Opet se vraćam na današnjicu i mlade, kojima je teško da shvate tadašnju partijsku organizaciju i moć. U jednopartijskom sistemu bilo je poželjno da budete član partije da biste imali dobar posao, ali ste isti svakako mogli da dobijete iako niste član. Društveni ugled se mogao izgubiti ako ste u sukobu sa partijom, a danas je to kao "dobar dan". Ljudi menjaju po tri partije i ništa im ne bude.
021: Tih godina novosadska industrija je bila u svojoj punoj snazi.
Kolundžija: Danas je nemoguće shvatiti situaciju u kojoj vi u 5.50 časova ujutru ne možete da prođete automobilom kroz Novi Sad, jer desetine hiljada ljudi koji rade u proizvodnji idu na posao. Naša nevolja je što nemamo više proizvodnju koja bi mogla da stvori novu vrednost. Istovremeno, osim industrijskog grada, Novi Sad je tada postajao i studentski centar.
021: I tu stižemo do 90-ih, gde Vlada Vrgović zastaje. Mlade generacije nemaju istorijsko sećanje na te godine, zbog čega se dešava njihova romantizacija, iako slike ukazuju na bedu. Kako je sve što se dešavalo tada uticalo na Novi Sad?
Kolundžija: Novom Sadu nije bilo dato da se snađe u tim godinama. Raspad Jugoslavije koji je u Novi Sad doneo jedan talas izbeglica, poremetio je dotadašnji dnevni život. Grad prosto nije uspeo da "preradi" pridošlice tako da žive po dotadašnjem obrascu i zbog toga se sada srećemo sa tim da neki stari Novosađani mrze dođoše jer su ih kao ugrozili. A u stvari, pridošlica je taj koji se borio za egzistenciju, bio uporniji i u jednom momentu postao ekonomski jači.
021: Dve decenije kroz koje smo prošli, Vlada Vrgović prikazuje kroz vizuru dnevne štampe. Prelistavajući knjigu možemo da zaključimo da je postojalo jedno bogatstvo. Međutim, kakvu će sliku imati neki novi Vrgović kroz 50 godina kada odluči da napravi hroniku grada listajući dnevnu štampu iz našeg vremena?
Kolundžija: Slika će zasigurno biti dosta jadnija. Ovo je i dalje vreme fizičkog rasta grada, ali se mnogo toga izgubilo od onog finog dnevnog života. Jedan od primera je preobražaj kafana u kafiće, što je prosto katastrofa za grad. U ovom trenutku Novi Sad je srećan grad jer se u njega dolazi, postoji potreba za vrtićima, dakle grad će živeti. Međutim u ovom vremenu nam je potrebno dosta snalaženja, da iskoristimo prednosti koje imamo. Trebalo bi da posetimo Segedin da vidimo kako se neguje uspomena na male, ali zaslužne ljude. Dobra vest je da se grade Muzička i Baletska škola, ali potrebni su nam i muzeji. Nasuprot tome, imamo obračune na ulicama i tu se ponovo vraćamo na ekonomski standard. Ako policajac ne zarađuje dovoljno da svoj posao obavlja pošteno, onda će on uveče raditi kao obezbeđenje u nekom lokalu. Isto se očitava i u pravosuđu. Prosto, moraju se uspostaviti čvrsta pravila koja važe za sve.
021: Sve do sada navedeno moglo bi i da bude posledica naše neorganizovanosti. Međutim, jednom prilikom ste rekli da i pored toga, ova zemlja ima darovite pojedince. Koliko je opasno što ti "daroviti pojedinci" sve češće pakuju kofere?
Kolundžija: Neki odlaze, neki ne. Stvorena je takva klima da je glupav onaj ko ne ode, a može. To je stvarno loše, ali je utoliko vredniji gest onih koji i pored svega ostanu. Oni koji su na vlasti moraju da stvore ambijent da današnji Prometeji dođu do izražaja. Ogroman resurs Srbije su ljudi koji su na svojoj zemlji, koje treba osposobiti da ne prodaju smrznute maline u inostranstvo, nego da od njih naprave nešto. U godinama o kojima piše Vlada Vrgović, sećam se rasprava u mojoj porodici na temu kako nas Slovenci iskorištavaju. To, naravno, nije istina, oni su bili samo ekonomski organizovaniji. Mi smo zadovoljni time što ćemo njima prodati žito, a oni ga kupe, odvezu u svoju zemlju, naprave brašno, testenine i donesu ih ovde i prodaju nama. Da li su nam uperili pištolj u glavu i rekli da to mora tako? Nisu.
021: Srozavanje ekonomskog standarda veoma je uticalo i na izdavačku delatnost, male knjižare jedva opstaju, dok velike knjižare žive dobro...
Kolundžija: Velike knjižare su dobre zbog ponude, ali su opasne jer se stvara utisak da je to sve što se nudi. Oni drže ono što se lako i brzo prodaje. Kod nas se ne ulaže u negovanje kulturnih navika, deca se prisiljavaju da čitaju lektire, umesto da se u njima probudi ljubav. Osim toga, kada dođe do Sajma knjiga onda se vidi da je moć politike jača od moći privrede. Sajam organizuje odbor političara koje je imenovala Skupština Grada Beograda. Takve stvari zaista vređaju inteligenciju svakoga ko to pokuša da shvati.
021: Uplivi politike u kulturu nisu retki. Međutim, problematično je to što se političari vode time da kulturu "spuste" na nivo naroda, umesto da narod podižu na nivo kulture...
Kolundžija: Sve je olako prepušteno pravcu koji odgovora liberalnom kapitalizmu. To je pravac koji kaže da je potreban pouzdani radnik koji neće mnogo da razmišlja, ali će zato biti dobro zabavljen. Onima koji su na vlasti ne odgovara preterano inteligentan čovek koji može da razmišlja svojom glavom i pruži neki otpor. Ja kao individualac u ovom poslu vidim jednu veliku nepravdu koja je na sceni od samog raspada Jugoslavije, a to je da država instintkitvno štiti samo sebe i svoje institucije. Ona rađe štiti Narodni muzej koji ne radi ili pozorište koje ima višak zaposlenih i poslednji dinar iz budžeta će dati na te plate viškova, a neće dati novac nekom mladom čoveku sa inovativnom idejom.
021: Do kulture dolazimo i pri konstatovanju da su građanima novčanici tanki. Međutim, vlast govori da mogu biti još tanji, a da su u stvari debeli. Reklo bi se da je to laž, samim tim i nekulturno. Pokazuje li to da se politika i u smislu pristojnosti odvojila od kulture?
Kolundžija: U velikoj meri i to je važno da se primeti. Kad odete na pijacu sve se vidi, šta to možete da kupite sa svojim novcem? Prosvetni radnik sa sadašnjom platom ne može da kupi nijednu knjigu. Prosvetni radnik koji ne može da kupi nijednu knjigu postaje jedna posebna vrsta nesreće za sebe samog, ali i za ovu zemlju. Sa kojim elanom on može da podučava decu? Kako on može da napreduje u svom poslu? Na istoj poziciji su i zdravstveni radnici, a tu su i penzioneri, koji vole knjige, ali od njih čujete da oni ne žele ni da dođu na salon knjiga da ne bi gledali tu muku, jer ne mogu sebi da kupe knjigu.
Svi zainteresovani već sada se mogu pretplatiti i obezbediti sebi primerak knjige "Novi Sad Hronika 1970-1990", o čemu više možete saznati
OVDE.
Komentari 6
Sagledavanje
Sad, kada ste videli koliko lepa i kvalitetna može da bude novostvorena srpska država svojih na svome. Pri tom imam na umu koliko su pljuvane naše veoma dobre istočne komšije, s epitetom "svi su lopovi". A ispadoše ovdašnji - mnogo kvalitetniji mega lopovi.
Poput ovaca, svi imaju jednu ideju - otići odavde u sreću koja tamo negde baš vas čeka, kao i tolike migrante s Bliskog Istoka.
Pri tom, nemajući istorijsku pouku iz doba studiranja 70-tih.... hajmo svi u ekonomiste, hajmo svi u pravnike - kako ne bi radili, zaboravljate da se uvek pokazalo da ono što je masovno nije i dobro i ne bude vaša istina, na kraju.
U ovom slučaju, trećeg svetskog rata će biti. Srbija, kao manje zanimljiva u takvim zbivanjima, svakako će bolje proći. Najbolje što će nam se desiti - više nijedan avion neće leteti srpskim nebom i istresati šta poželi na nas.
Dok, naprotiv, u vašem zapadnom raju, postaće veoma vruće i radioaktivno.
Želećete da se vratite - ali tog prevoza više biti neće.
Uzak ugao gledanja koji imate, slepo ponavljanje nametnutih vam teza, traženje linkova kao jedinog dokaza nečega što vam se predstavlja - sve to pokazuje kvalitet diplome koju imate
i treba da se zapitate, koliko vas će na zapadu nekom biti potrebno, sa takvim stavom prema životu? A naročito sa takvim stavom prema okolini i autoritetima.
Bora
@ Bora
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar