Menu 021

INTERVJU Zoran Kolundžija: Stvorena je klima da je glupav ko ne ode, a može

Novi Sad je prošao kroz turbulentan period u poslednje četiri decenije - od period izgradnje, ekonomskog privrednog razvoja, preko "jogurtnih" promena, do preživljavanja u tranziciji i urušavanja industrija.
Info 22.03.2017. | 10:00 > 11:13
INTERVJU Zoran Kolundžija: Stvorena je klima da je glupav ko ne ode, a može
Jedan period tih dešavanja, tačnije period od 1970. do 1990. godine zabeležio je Vladimir Vrgović na 700 strana knjige "Novi Sad Hronika 1970-1990" izdavačke kuće "Prometej", koja iz štampe izlazi 30. aprila. Ovi zapisi o Novom Sadu nastavljaju se na prvu knjigu koja je pratila period od 1944. do 1969, a naslanjaju se na dnevnu štampu iz tog perioda. 
 
Kroz kratke navode čitalac može da stvori sliku jednog dana života Novosađanina u Jugoslaviji. Tako se saznaje da je među Lalama krajem jula 1971. godine posebnu popularnost imala ploča "Proplakaće zora" Miše Kovača, koja je bila najprodavanija u prodavnici "Jugotona". Voša se u letnjem prelaznom roku 1980, nakon nekoliko slabijih sezona, pojačala sa 10 igrača, a najveća zvezda među njima bio je Dragoljub Bekvalac.
 
U Vojvodini 1986. mesecima traje javna rasprava povodom predloga Zakona o zabrani pušenja u javnim i radnim prostorijama, koji će biti izglasan naredne godine. Međutim, pokazalo se, u praksi i nije bio baš primenjivan.
 
Svedok svih ovih dešavanja, iz ugla Novosađanina imao je i izdavač ove hronike i osnivač "Prometeja" Zoran Kolundžija. Kako priča u intervjuu 021.rs, reč je o subjektivno izabranim podacima koji su obeležili živote Novosađana, zbog kojih će se oni veoma lako prepoznati u ovoj knjizi i prisetiti se kako je tada bilo.
 
Kolundžija: To je bilo zaista lepo doba. U sedamdesetima se pojavljuje FEST, pojavljuju se američki filmovi koji ne liče na današnje holivudske blokbastere. Sve to dolazi posle '68 i velikih zbivanja u svetu kada su mladi mislili da se ljubavlju i rokenrolom sve može promeniti, a ipak je posve drugačije. To je bilo optimistično vreme, bilo je entuzijazma. Možda je to danas teško objasniti, kada mlad čovek ne zna šta može da radi sutra. Kad završi dva fakulteta ispostavi se da mu je bolje da se učlani u stranku ili da se odseli. U to vreme ste zaista mislili da možete sve.
 
021: Ako se priča o Novom Sadu i Novosađanima tih godina, onda je neizostavni deo i Đorđe Balašević. Kako je naveo u jednoj pesmi, osamdesetih je svet "lice šminkao zbog vas". Ako se svet šminkao, šta je radio Novi Sad?
 
Kolundžija: I Novi Sad se šminkao tih godina. U to vreme je nekoliko puta bio ocenjen kao najlepši i najčistiji grad u Jugoslaviji. Danas smo veoma daleko od toga. Stanujem na Grbavici u na prostoru od 20 metara verovatno se uvek može pronaći hiljadu opušaka. Tada je bilo osnova i za hrabrost gradskih vlasti da se napravi možda nešto više nego što se moglo, pa su raspisivani samodoprinosi sa neverovatnim uspehom, jer su građani sami odvajali od plate da bi se izgradile škole, domovi zdravlja i drugi objekti.
 
021: Ali to su godine i nekog drugog šminkanja, što će se pokazati krajem 80-ih i Jogurt revolucijom.
 
Kolundžija: To je jedna druga strana 80-ih koju Vlada Vrgović veoma dobro prikazuje u svojoj knjizi. Novi Sad je zanimljiv zbog toga što je dovoljno velik da u njega svašta stane, on je mesto za razne prekretnice. Kada se krenulo sa Jogurt revolucijom, mitinzima, nije se moglo pretpostaviti da to Novom Sadu može tako lako da se desi. Neke nevidljive sile su pokrenule male poluge koje su izazvale velike turbulencije. Sa druge strane veoma je bitan i elementarni život građana, jer je njima lakše manipulisati kada su ugroženi. 
 
Opet se vraćam na današnjicu i mlade, kojima je teško da shvate tadašnju partijsku organizaciju i moć. U jednopartijskom sistemu bilo je poželjno da budete član partije da biste imali dobar posao, ali ste isti svakako mogli da dobijete iako niste član. Društveni ugled se mogao izgubiti ako ste u sukobu sa partijom, a danas je to kao "dobar dan". Ljudi menjaju po tri partije i ništa im ne bude.
 
021: Tih godina novosadska industrija je bila u svojoj punoj snazi.
 
Kolundžija: Danas je nemoguće shvatiti situaciju u kojoj vi u 5:50h ujutru ne možete da prođete automobilom kroz Novi Sad, jer desetine hiljada ljudi koji rade u proizvodnji idu na posao. Naša nevolja je što nemamo više proizvodnju koja bi mogla da stvori novu vrednost. Istovremeno, osim industrijskog grada, Novi Sad je tada postajao i studentski centar. 
 
021: I tu stižemo do 90-ih, gde Vlada Vrgović zastaje. Mlade generacije nemaju istorijsko sećanje na te godine, zbog čega se dešava njihova romantizacija, iako slike ukazuju na bedu. Kako je sve što se dešavala tada uticalo na Novi Sad?
 
Kolundžija: Novom Sadu nije bilo dato da se snađe u tim godinama. Raspad Jugoslavije koji je u Novi Sad doneo jedan talas izbeglica, poremetio je dotadašnji dnevni život. Grad prosto nije uspeo da "preradi" pridošlice tako da žive po dotadašnjem obrascu i zbog toga se sada srećemo sa tim da neki stari Novosađani mrze dođoše jer su ih kao ugrozili. A u stvari, pridošlica je taj koji se borio za egzistenciju, bio uporniji i u jednom momentu postao ekonomski jači. 
 
  
 
021: Dve decenije kroz koje smo prošli, Vlada Vrgović prikazuje kroz vizuru dnevne štampe. Prelistavajući knjigu možemo zaključiti da je postojalo jedno bogatstvo. Međutim, kakvu će sliku imati neki novi Vrgović kroz 50 godina koji odluči da napravi hroniku grada listajući dnevnu štampu iz našeg vremena?
 
Kolundžija: Slika će zasigurno biti dosta jadnija. Ovo je i dalje vreme fizičkog rasta grada, ali se mnogo toga izgubilo od onog finog dnevnog života. Jedan od primera je preobražaj kafana u kafiće, što je prosto katastrofa za grad. U ovom trenutku Novi Sad je srećan grad jer se u njega dolazi, postoji potreba za vrtićima, dakle grad će živeti. Međutim u ovom vremenu nam je potrebno dosta snalaženja, da iskoristimo prednosti koje imamo. Trebalo bi da posetimo Segedin da vidimo kako se neguje uspomena na male, ali zaslužne ljude. Dobra vest je da se grade Muzička i Baletska škola, ali potrebni su nam i muzeji. Nasuprot tome, imamo obračune na ulicama i tu se ponovo vraćamo na ekonomski standard. Ako policajac ne zarađuje dovoljno da svoj posao obavlja pošteno, onda će on uveče raditi kao obezbeđenje u nekom lokalu. Isto se očitava i u pravosuđu. Prosto, moraju se uspostaviti čvrsta pravila koja važe za sve.
 
021: Sve do sada navedeno moglo bi i da bude posledica naše neorganizovanosti. Međutim, jednom prilikom ste rekli i da pored toga, ova zemlja ima darovite pojedince. Koliko je opasno što ti "daroviti pojedinci" sve češće pakuju kofere?
 
Kolundžija: Neki odlaze, neki ne. Stvorena je takva klima da je glupav onaj ko ne ode, a može. To je stvarno loše, ali je utoliko vredniji gest onih koji i pored svega ostanu. Oni koji su na vlasti moraju da stvore ambijent da današnji Prometeji dođu do izražaja. Ogroman resurs Srbije su ljudi koji su na svojoj zemlji, koje treba osposobiti da ne prodaju smrznute maline u inostranstvo, nego da od njih naprave nešto. U godinama o kojima piše Vlada Vrgović, sećam se rasprava u mojoj porodici na temu kako nas Slovenci iskorištavaju. To, naravno, nije istina, oni su bili samo ekonomski organizovaniji. Mi smo zadovoljni time što ćemo njima prodati žito, oni ga kupe, odvezu u svoju zemlju, naprave brašno, testenine i donesu ovde i prodaju nama. Da li su nam uperili pištolj u glavu i rekli da to mora tako? Nisu.
 
021: Srozavanje ekonomskog standarda veoma je uticalo i na izdavačku delatnost, male knjižare jedva opstaju, dok velike knjižare žive dobro...
 
Kolundžija: Velike knjižare su dobre zbog ponude, ali su opasne jer se stvara utisak da je to sve što se nudi. Oni drže ono što se lako i brzo prodaje. Kod nas se ne ulaže u negovanje kulturnih navika, deca se prisiljavaju da čitaju lektire, umesto da se u njima probudi ljubav. Osim toga, kada dođe do Sajma knjiga onda se vidi da je moć politike jača od moći privrede. Sajam organizuje odbor političara koje je imenovala Skupština Grada Beograda. Takve stvari zaista vređaju inteligenciju svakoga ko to pokuša da shvati.
 
021: Uplivi politike u kulturu nisu retki. Međutim, problematično je to što se političari vode time da kulturu "spuste" na nivo naroda, umesto da narod podižu na nivo kulture...
 
Kolundžija: Sve je olako prepušteno pravcu koji odgovora liberalnom kapitalizmu. To je pravac koji kaže da je potreban pouzdani radnik koji neće mnogo da razmišlja, ali će zato biti dobro zabavljen. Onima koji su na vlasti ne odgovara preterano inteligentan čovek koji može da razmišlja svojom glavom i pruži neki otpor. Ja kao individualac u ovom poslu vidim jednu veliku nepravdu koja je na sceni od samog raspada Jugoslavije, a to je da država instintkitvno štiti samo sebe i svoje institucije. Ona rađe štiti narodni muzej  koji ne radi ili pozorište koje ima višak zaposlenih i poslednji dinar iz budžeta će dati na te plate viškova, a neće dati novac nekom mladom čoveku sa inovativnom idejom. 
 
021: Do kulture dolazimo i pri konstatovanju da su građanima novčanici tanki. Međutim, vlast govori da mogu biti još tanji, a da su u stvari debeli. Reklo bi se da je to laž, samim tim i nekulturno. Pokazuje li to da se politika i u smislu pristojnosti odvojila od kulture?
 
Kolundžija: U velikoj meri i to je važno da se primeti. Kad odete na pijacu sve se vidi, šta to možete da kupite sa svojim novcem? Prosvetni radnik sa sadašnjom platom ne može da kupi nijednu knjigu. Prosvetni radnik koji ne može da kupi nijednu knjigu postaje jedna posebna vrsta nesreće za sebe samog, ali i za ovu zemlju. Sa kojim elanom on može da podučava decu? Kako on može da napreduje u svom poslu? Na istoj poziciji su i zdravstveni radnici, a tu su i penzioneri, koji vole knjige, ali od njih čujete da oni ne žele ni da dođu na salon knjiga da ne bi gledali tu muku da ne mogu sebi da kupe knjigu. 
 
Svi zainteresovani već sada se mogu pretplatiti i obezbediti sebi primerak knjige "Novi Sad Hronika 1970-1990", o čemu više možete saznati OVDE.
Autor: Zoran Strika - strika@021.rs/ foto: Printscreen
  • Sagledavanje
    22.03.2017 17:21
    Mladi srljaju
    Bili ili ne bili članovi KPJ ili SKJ, itekako bi ste zgrabili priliku da vam neko otvori vremenski prozor i pruži mogućnost da se vratite u onu Jugoslaviju, s ovim godinama ili ne.
    Sad, kada ste videli koliko lepa i kvalitetna može da bude novostvorena srpska država svojih na svome. Pri tom imam na umu koliko su pljuvane naše veoma dobre istočne komšije, s epitetom "svi su lopovi". A ispadoše ovdašnji - mnogo kvalitetniji mega lopovi.
    Poput ovaca, svi imaju jednu ideju - otići odavde u sreću koja tamo negde baš vas čeka, kao i tolike migrante s Bliskog Istoka.
    Pri tom, nemajući istorijsku pouku iz doba studiranja 70-tih.... hajmo svi u ekonomiste, hajmo svi u pravnike - kako ne bi radili, zaboravljate da se uvek pokazalo da ono što je masovno nije i dobro i ne bude vaša istina, na kraju.
    U ovom slučaju, trećeg svetskog rata će biti. Srbija, kao manje zanimljiva u takvim zbivanjima, svakako će bolje proći. Najbolje što će nam se desiti - više nijedan avion neće leteti srpskim nebom i istresati šta poželi na nas.
    Dok, naprotiv, u vašem zapadnom raju, postaće veoma vruće i radioaktivno.
    Želećete da se vratite - ali tog prevoza više biti neće.
    Uzak ugao gledanja koji imate, slepo ponavljanje nametnutih vam teza, traženje linkova kao jedinog dokaza nečega što vam se predstavlja - sve to pokazuje kvalitet diplome koju imate
    i treba da se zapitate, koliko vas će na zapadu nekom biti potrebno, sa takvim stavom prema životu? A naročito sa takvim stavom prema okolini i autoritetima.
  • Bora
    22.03.2017 16:28
    @Bora
    Slažem se da je sada mnogo gore, to je nesporno. Ja sam jedan od onih koji je napredovao kao stručan, ali je postojala granica. Dobio jesam kadrovski stan, ali nisam mogao biti direktor. No, oko direktora najveće fabrike grada su bili tupi partijski kadrovi, sa srednjom ili višom školom i partijskim stažom. Dali su mi da radim istraživanje na poslu koje je direktorov zamenik i kum objavio kao svoj magistarski. Direktorima se nije smelo oponirati, odmah ste bili premeštani na izmišljena radna mesta bez zaduženja. A najvažnije je bilo šta kažu partijski sekretari, po pravilu glupe karijeriste. Bilo je to takođe vreme laži, manjih, ali laži. Dakle, bilo je bolje, ali smo bili u istoj klasi demagogije, zloupotrebe položaja i najgorih na vlasti.
  • @ Bora
    22.03.2017 14:45
    U pravu ste da se tada vršio pritisak da se uđe u partiju kako bi moglo da se napreduje. Ali, to nije uvek i bio uslov. Imate stručnjaka koji pripada partiji i stručnjaka koji ne pripada partiji. Uvek se davala prednost stručnjaku koji pripada partiji. Međutim, u nekim granama je bilo vrlo teško naći stručnjka koji je član KPJ pa su onda zapošljavanji stručnjaci koji nisu bili u partiji. Sve u svemu, tada su lhudi bez obzira pripadaju li KPJ ili ne bili ili vrhunski ili koliko toliki stručnjaci u svom poslu. Oni koji su bili na najvišim pozicijama obično nisu bili neki vrhunski stručnjaci, ali su ispod sebe imali pravu malu armiju stručnjaka savetnika i onih koji će profesionalno odraditi posao. Danas nema stručnjaka ni u strankama, ni kao savetnika. Sve je tupavo, glupavo i priučeno. Sve su poslušnici i klimoglavci. Ako treba i svesno se ide u propast, ali samo da se udovolji gazdi i zaradi pozitivno brojanje. Danas su ljudima na položajima savetnici nekakvi lezilebovići, sponzuruše i splavaruše sa kupljenim diplomama i ni minutom prethodnog radnog staža. Ne znaju čak ni put do zgrade u kojoj rade da pronađu jer na radnom mestu nikada nisu ni bili. Sede po kafićima i bleje dok im kuca radno vreme savetnika recimo zamenika ministra poljoprivrede, načelnika tamo nekog odeljenja u MUP-u ili direktora nekog sektora u Narodnoj banci. Pre 30 godina se na tim radnim mestima imali komunjare, ali su barem bili stručni. Zaposleni preko veze, ali koliko toliko stručni.
  • Joka
    22.03.2017 14:22
    Gospodin čovek, svo poštovanje njemu i Prometeju.

KOMENTARI nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje autora komentara.

NEMAMO nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za izbor komentara koji će biti objavljeni i nemamo obavezu obrazlaganja odluka s tim u vezi.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje, koji sadrže pretnje, uvrede na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi, netoleranciju svake vrste, upućuju na nezakonit sadržaj ili predstavljaju osnov za utvrđivanje građanske odgovornosti. Neće biti objavljeni ni oni komentari koji su opsceni, pornografski ili klevetnički.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste, koji se odnose na uređivačku politiku i koji su napisani velikim slovima.

MOLIMO VAS, obratite pažnju na pravopis i gramatiku, prednost imaju komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka.

OGRANIČENO je pisanje komentara na 1.500 karaktera.

PORTAL 021 zadržava pravo da bez prethodnog obaveštavanja, u svakom trenutku, ukloni ili onemogući pristup bilo kom sadržaju i nalogu po sopstvenomm nahođenju, za koji se utvrdi da predstavlja kršenje odredaba ili da je na drugi način štetan za 021.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Uslovi korišćenja Pošalji vest