Piše Marijana Macukato: Da li vlada treba da radi kao preduzeće?
Novu knjigu poznate ekonomistkinje Marijane Macukato "Ekonomija s misijom - ambiciozni vodič za promenu kapitalizma" objavila je novosadska Akademska knjiga.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Ekonomija sa misijom gleda na velike izazove sa kojima se suočavamo na radikalno nov način. Globalno zagrevanje, zagađenje životne sredine, demencija, gojaznost, oružano nasilje, mobilnost – ove ekološke, zdravstvene i socijalne dileme su ogromne, složene i nemaju jednostavno rešenje.
Marijana Macukato u novoj knjizi koju objavljuje Akademska knjiga tvrdi da moramo da razmišljamo šire i izvršimo mobilizaciju naših resursa na način koji je podjednako hrabar i inspirativan, kao što je sletanje na Mesec – ovog puta do "najopakijih" društvenih problema našeg vremena...
Mit: Vlada treba da radi kao preduzeće
Postoji duboko ubeđenje da bi vlada jednostavno trebala da administrira, a ne da preuzima rizik. Rečeno nam je da bi jedini posao vlade trebao da bude obezbeđivanje jednakih uslova privređivanja (kao što je sprečavanje monopola), održavanje reda i sprovođenje zakona i, gde je to neophodno, kontrola primene utvrđenih pravila (na primer u pogledu bezbednosti hrane).
Pretpostavka je da bi javni sektor trebalo ne samo da oponaša discipline privatnog sektora, nego bi, takođe, trebao da prebaci na privatni sektor značajan deo aktivnosti koje su tradicionalno u javnom domenu, kao što su javni prevoz i javno zdravlje. Time se želi izbeći ona vrsta neuspeha za koje teoretičari javnog izbora veruju da su je identifikovali, na primer, velika birokratija neefikasno vrši usluge, na primer u laboratorijama za javno zdravlje ili guši konkurenciju kontrolom cena električne energije.
U poslovnim školama, uglavnom u SAD, teorija javnog izbora uticala je na razvoj novog javnog menadžmenta (New Public Management – NPM) koji je dobio zamah 1980ih godina. Novi javni menadžment veoma je cenio nekoliko strategija. U cilju poboljšanja učinka u javnom sektoru, u jednoj od ovih strategija uvedena je neka vrsta zamene za motivisanost sticanja profita u privatnom sektoru, na primer ciljevima za efikasnost.
Jedan primer za ovu vrstu razmišljanja je zakonodavstvo Velike Britanije iz 1990. godine u vezi sa stvaranjem internog tržišta za Nacionalnu zdravstvenu službu (National Health Service – NHS), nad kojim je vlada postala kupac umesto dobavljač zdravstvenih usluga, tako da su spoljni dobavljači mogli da se nadmeću sa onima iz NHSa.
Druga strategija je ugovaranje, davanje franšize ili privatizovanje vladinih usluga. Svrha ovoga je rešavanje agencijskog problema ili, drugačije rečeno, problema na relaciji principalagent: građani (principali) ne mogu smatrati zaposlene u javnom sektoru (njihove agente) odgovornim na način na koji to akcionari (principali) mogu, barem u teoriji, svoje menadžere (njihove agente).
U demokratskim društvima, glavna sankcija građana je glasanje, koje je povremeno, i koje bi moglo imati samo indirektan efekat na birokratiju, te je slaba zamena za disciplinu motivisanu profitom. Pošto se smatra da su u javnom sektoru disciplina motivisana profitom i odgovornost slabiji nego u privatnom sektoru, javni sektor će, verovatno, biti manje efikasan. Takođe, postoji ideja, koja će biti glavna tema ove knjige, da bi trebalo da vlada svoj posao ograniči na tehničke napore za suzbijanje tržišnih neuspeha i na poboljšanje efikasnosti javnog sektora uvođenjem tržišne discipline.
Osamdesetih i devedesetih godina 20. veka politike novog javnog menadžmenta bile su u širokoj upotrebi, posebno u Velikoj Britaniji, na Novom Zelandu i Australiji. Međutim, sredinom 1990ih godina povećala se zabrinutost za delotvornost novog javnog menadžmenta. Deregulacija, vrednost za akcionare i prakse nove vlade, kao što su osnivanje agencija van vlade i prenošenje poslova na privatne dobavljače, nisu uvek funkcionisali onako kako bi to trebalo prema teoriji.
Na primer, deregulacija je podstakla visokorizično ponašanje, kao kod banaka; vrednost za akcionare bogatila je rukovodioce po cenu dugoročnog investiranja; prenošenje poslova na privatne dobavljače dovelo je gubitka kontrole nad kvalitetom usluga i roba.
Pokušaj da javne institucije posluju kao preduzeća imao je ozbiljne posledice. Bolnički pacijenti otkrili su da su "klijenti", studenti i putnici da su "kupci". Za potrebe vrednovanja, uvedene su statičke mere efikasnosti. One uključuju kalkulaciju da li je nešto što je kupljeno vredno potrošenog novca, da li je isplativo (valueformoney calculations) i analizu troškova i koristi (cost benefit analysis) i tiču se alokativne i distributivne efikasnosti, što odgovara proizvodnji za zadovoljavanje preferencija potrošača sa najefikasnijom kombinacijom resursa.
Analiza troškova i koristi uključuje izradu najbolje upotrebe fiksnih resursa s presekom na određeni dan po postojećim tržišnim cenama. Ipak, ambiciozni projekti, kao što su odlazak na Mesec ili stvaranje države društvene brige, uključuju fundamentalne neizvesnosti i sistem s povratnim uticajem produkcije sistema na ulaze u sistem u mnogim različitim sektorima.
Sistem povratne sprege javlja se kada produkcija sistema pojačava sistem (pozitivna povratna spre ga) ili ometa sistem (negativna povratna sprega). Fundamentalnu neizvesnost i sistem povratnih sprega teško je shvatiti preko statičkih mera kao što je analiza troškova i koristi.
Pročitaj još
Jedan primer su ogromne teškoće sa kojima su se suočile vlade u Velikoj Britaniji kod procenjivanja, za samo šest meseci unapred, troškova električne energije koja se proizvodi u vetroelektranama na moru, a da se ne spominje procenjivanje za dvadeset i pet godina, što bi bio tipičan horizont planiranja za energetske projekte ove vrste. Generalno, procene troškova bile su previsoke, što je veliko razočarenje kada se razmatraju u odnosu na izvesnost klimatskih promena i izraženu potrebu za što većom mogućom dekarbonizacijom proizvodnje energije.
***
Nagrađivana autorka i vodeća međunarodna ekonomistkinja Marijana Macukato iznosi oštru i preko potrebnu kritiku savremenog kapitalizma u kojoj tvrdi da u rešavanju ogromne krize sa kojom smo se suočili moramo biti inovativni – moramo koristiti kooperativno razmišljanje orijentisano na misiju pri čemu, takođe, treba uključiti mišljenje zainteresovanih strana javno-privatnog partnerstva koje znači ne samo zajedničko preuzimanje rizika nego i zajedničku podelu dobitaka. Ekonomija sa misijom gleda na velike izazove sa kojima se suočavamo na radikalno nov način.
Više o novoj knjizi Marijane Macukato, ali i drugim iz oblasti ekonomije, pogledajte na sajtu Akademske knjige.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
EU i SAD: Ne deli samo okean
27.01.2026.•
2
Uzbudljivo je naše doba, širom globusa se dešavaju krupne promene i ne vidi se konačan epilog događanja čiji smo svedoci.
Ogled(anje): Razotkrivanje diktatora
27.01.2026.•
10
Prošle zime sam odgledao, i potom komentarisao serijal "Adolf Hitler - razotkrivanje diktatora".
Business as usual
26.01.2026.•
1
Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Ogled(anje): (Ne)sportska priča
19.01.2026.•
0
Sport klub. Više od jedne decenije bio je ultimativno najbolji specijalizovani sportski televizijski brend u Regionu. Možda i u vasceloj Evropi.
Ogled(anje): Prvi sneg i "spuštene pantalone" komunalaca
13.01.2026.•
19
Od kada sam u novinarstvu - to je bezobrazno mnogo decenija - postoje figure koje žurnalisti, iz generacije u generaciju, žestoko rabe. Bez obzira što iste podsećaju na izlizane blokeje na đonovima ishabanih cokula.
Mister Dolar
12.01.2026.•
6
Uskoro će, 20. januara, godinu dana od kako je Donald Tramp stupio na tron najmoćnije države na svetu.
Novogodišnja otmica na američki način
05.01.2026.•
6
Decenijama unazad svet na lep i pomalo raskalašan način provodi novogodišnju noć.
Demografija i politika: Kad broj ljudi počne naglo da opada
05.01.2026.•
8
Unazad pola veka pravi je bum na planeti. Broj ljudi se za pola veka udvostručio, sa četiri na osam milijardi.
Nezgodna pitanja
02.01.2026.•
3
Došao je ovaj moj osmogodišnjak jednog decembarskog dana iz škole i pitao: "Mama, a šta su to deca bez roditeljskog staranja?"
INTERVJU Kokan Mladenović: Zašto smo mi magarci?
22.12.2025.•
9
Predstava "Zašto magarci stoje na promaji?", po tekstovima Danila Harmsa, a u režiji Kokana Mladenovića, premijerno je izvedena u Novosadskom pozorištu.
Autoimuna bolest
19.12.2025.•
2
Rodoljub Šabić piše o korupciji, novoj eliti i "autoimunom oboljenju".
Zauvek izmenjena slika starog jezgra Novog Sada
13.12.2025.•
2
Centar Novog Sada je devastiran do neprepoznatljivosti. Glavna vizura od spomenika Svetozara Miletića do Kompleksa Banovine više ne postoji.
Mangupi u Nemanjinoj
12.12.2025.•
1
Sve autokrate i diktatori u Srbiji su benevolentne dobrice koji rade na polzu naroda, ali ne mogu oni da isprate sve što rade mangupi oko njih, pa ako nešto ne valja, nemojte im zameriti.
I služba REM-a u službi "blokadera"?
05.12.2025.•
0
Rodoljub Šabiće piše o tome da li je i služba REM-a prešla na stranu "blokadera".
Socijalno odgovorni i razvojni tekst kojim ne upravljaju stranci
28.11.2025.•
1
Znate li kakav je budžet? Bilo koji i za bilo koju godinu – opštinski, gradski, pokrajinski, republički, ko god da je ministar, iz koje god stranke (kažu legende da je bilo drugih stranaka pre SNS-a).
Lustracija u Srbiji - istorija i perspektiva
21.11.2025.•
4
Dubina političke, društvene i moralne krize u Srbiji, uz nesumnjivu poljuljanost naprednjačkog režima koja sve više liči na njegovo odumiranje, mnoge podstiču na razmišljanje o Srbiji posle Vučića.
Možemo li bolje?
11.11.2025.•
9
Ugazila sam sasvim slučajno u kanal TV Pink i videla kako nam se sa velikog ekrana drži lekcija o empatiji.
"Zakon" za rušenje Generalštaba i pravnog poretka
07.11.2025.•
14
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije piše o slučaju Generalštaba i o tome kako naprednjaci "zakonom" urušavaju pravni poredak.
INTERVJU Milan Tripković: Ljudi više nisu u stanju da svare laži
20.10.2025.•
8
Novosadska knjižara Bulevar Books ovog će novembra obeležiti 14 godina rada, a paralelnom sa tim, jednom od osnivača Milanu Tripkoviću biće objavljen novi roman.
Kohan: U Mađarskoj tabloidi više ne prolaze, na vladinim konferencijama za medije nema naručenih pitanja
17.10.2025.•
3
Novinar mađarskog provladinog "Mandinera" Maćaš Kohan (Matyas Kohan) ocenio je u izjavi za UNS da model tabloidnih medija u Mađarskoj više ne funkcioniše.
Komentari 3
andrija
Pera
marjan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar