Otrov(a)no ogledalo

Hathor

Info

12.01.2023.

09:12 > 11:42

U petak je 18 ljudi primljeno u KCV i dečiju bolnicu sa simptomima trovanja – svi su jeli u istom restoranu.

Foto: Pixabay

Nakon toga su na "otrovčić" naišli i na društvenim mrežama. Nakon što je vest objavljena brižni čitaoci su pohrlili da optuže koga? Restoran! Ne, pardon, ljude.

Da, bili su krivi ljudi jer su, sudeći po svakom drugom komentaru, jeli u restoranu na Badnji dan. A na Badnji dan svako NORMALAN posti, sedi kod kuće i suzdržava se od grehova. Empatija je definitivno na listi stvari koje su dozvoljene toga dana ali ju je, izgleda, kao i svih ostalih, teško pronaći pa se retko i servira na mrežama.

Neko je čak i napisao da su ljudi možda katolici, možda ne poste, možda to sve nije ni bitno? Ne, ne. Samo najoštrija instant osuda i "nek ti je Bog u pomoći". Hitnoj pomoći.

Nedavno sam pročitala kolumnu u kojoj autorka govori o tome koliko su ljudi na društvenim mrežama (posebno u poslednje vreme) sposobni da bez problema šutnu nekog ko je već na dnu opisujući sveopšti podsmeh osobi koja je zamolila za pomoć u potrazi za garsonjerom do 200 evra. Konstatacija da su društvene mreže danas zapravo najbolje ogledalo društva bacila me je na razmišljanje - da li jeste zaista ogledalo društva i kakvo je ono, ako je tako?

Ono je ekstremno neempatično - u stanju smo da se najslađe poradujemo nečijem bolu – i to ni iz kakvog ličnog motiva, nego eto tako jer ko mu je kriv? Restoran možda?

Ono je, međutim, i vrlo empatično - ne mali broj puta sam naletela na apel gde je pomoć usledila istog trena – bilo materijalna, bilo u vidu kontakta, konekcije, informacije ili u vidu "ostavljam sve i idem da dam krv sada ovog časa nepoznatoj osobi".

Ono će da šutne kad si na dnu – to je društvo da najlakše moguće uhvati za ruku potencijalnog samoubicu i pruži podršku do kraja u nameri da sebi oduzme život. Ništa, evo pišem nekom klincu "ubij se" pa ću posle na basket malo, ti?

Ono će da pruži ruku kada toneš - ljudi su veliki broj puta uspeli da postanu horda koja je poterala pola sveta i prevrnula pola zemlje da rodi taj prokleti najskuplji lek na svetu – samo da pomogne detetu koje niti poznaje niti će ga ikada posle videti.

Ono je fejk - mreže su sve ono što je naša predstava društvu bila i biće – ultimativno veštačka. Ovde se maske navuku i izdrži se taj loš dah ispod njih taman toliko koliko da blic opali i to isključivo iz dobrog ugla. Kao i u životu kada roditelji kažu da spremiš sobu jer dolaze gosti tako i izvornu običnost u slici i reči provlačimo kroz filtere, da ne budemo ko nesvet.

Ono je kao pijani teča na slavi - juče je čuo Malagurskog da je nešto rekao i evo ga sve zna i tu je da objasni. Juče je postalo roditelj i tu je da ti otkrije tajne bosanskih piramida i trendove u svetu bitkoina. Tu je da zanemari tvoje mišljenje jer je nebitno a iznese svoje, jer je najbitnije. Tu je da te ne čuje.

Ono je netolerantno – na naznaku prvog neslaganja, nesviđanja ili čiste dosade tu smo da pogledamo prezime jer ono govori više od hiljadu reči, da zavirimo u sliku, jer ako je ten preplanuo, a mesec je januar, nisi ti tebra neko s kim ću stati u isti koš i neću oklevati da ti to i kažem.

Ono je nemoralno – lajv na TikToku dok bombe padaju na Kijev a domaćin kaže: "Ajmo tapkajte, ako si za Rusiju pošalji ružu, a ako si za Ukrajinu pošalji kapicu". Sve u svemu pošalji mi šta god, ali da je nešto skuplje od tvojih emocija.

Ono je naivno - napiši u komentaru "amin" i uplati novac na nepoznat račun ako želiš da ti skinem magiju, rezerviši direktno kod vlasnika, mene, profil od juče, i ne brigaj, blokiraću te čim stigne pošiljka s onim što nisi naručio.

Ono je duboko podeljeno – na TikToku i dalje postoje, zabave radi, mečevi u kojima s jedne strane sedi lik Srbenda sa 33 prsta i zastavom Srbije i Rusije iza, pušta Baju i izgovara uvrede ovom drugom, a s druge strane sedi lik umotan u Albansku zastavu, pokazuje ono rukama što nas jako vređa i pušta Ritu Lipu i nešto mumla na svom zlom jeziku, ljudi tapkaju, njima kaplje kešić, a posle odu zajedno na pivo i da podele kintu.

Ono je smešno - i smešno smešno i smešno neozbiljno i smešno jezivo, jer mi smo društvo onog lika što je napisao "kako to misliš ručak nije bitan", ali i onog matorog što je napisao "sekzi i zavidljivo", one legendice "sramite se, čestitke", ali i one "nisam ih videla ne mogu da komentarišem", kao ultimativni odgovor na "moja deca najlepša".

Po svemu sudeći mi smo drušvo prevaranata, lezilebovića i istinskih psihopata kojima je izgleda lakše da budu bar malo ono što su jer se sve to dešava negde tamo daleko, na nekom internetu. Mi smo društvo kojoj je iznova potrebna validacija – jedan pravi prijatelj i jedno "lep si" i "ne grešiš" nije dovoljno, potrebna je cela livada, svaki dan, iznova kao bunar bez dna.

Mi smo, ujedno i društvo najdivnijeg u ljudima – spremnih da iz istih stopa odu u apoteku u svome gradu da uzmu lek nekome jer u njegovom nema, da podele hleb, da poklone. Da povežu, da ukažu, da pozovu i da se odazovu. Da pokrenu lavine i da dokažu da nije sve palo u vodu, kako se čini.

I samo je dovoljno da pomislimo na moć koju društvene mreže imaju, te koliko nas mogu učiniti sjajnima u dobroj nameri i užasnima u najgoroj da se zaista izistinski uplašimo onog što mogu da naprave. A dovoljno je samo da malkice, samo malkice razmislimo pre nego što osudimo, okačimo, podelimo i apelujemo.

I znam da je jako teško odoleti radosti što je neko na infuziji jer je jeo meksičku hranu na srpski praznik i da je ta pobeda ravna istorijskoj, ali čvrsto verujem da su nekada dovoljna samo dva minuta i odličan ugao za blic u glavama - čarobno ogledalo društva stvarno lako, sigurna sam, može da izgovori: "Ti si najlepša na svetu, ali samo ako izbrojiš do deset pre nego što mi ponovo postaviš isto pitanje".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Hathor

Komentari 18

Hronološki Najpopularniji

g pen

18.01.2023 • 10:09

TBL i Tja su sve objasnili. Svaka cast.

0 1 -1
mrva

12.01.2023 • 15:56

Nije stvar toliko u odsustvu empatije, koliko u odsustvu sposobnosti zdravorazumskog razmišljanja. Empatija kao emocija "patim jer drugi pati" možda i nije toliko uvek neophodna niti poželjna; primećujem da se u poslednje vreme tome pridaje prevelik značaj i prečesto navodi kao uzrok određenih problema. Kada se neko naslađuje tuđem trovanju u restoranu navodeći kao "argument" Badnji dan, demonstrira pre svega prvoklasnu glupost na više nivoa. Empatičnost preko društvenih mreža prema potpunom strancu ne treba očekivati u velikoj meri svakako; o posredujućem mehanizmu mnogo je govorio još Stenli Milgramov eksperiment davno pre pojave društvenih mreža. Emocije ne bi trebale da budu primarni mehanizam koji oblikuje naše ponašanje, već svest i razum, a to je već nešto što je u ozbiljnoj je oskudici i nema naznaka da će ići na bolje.

12 11 +1
Auto radio kasetofon

12.01.2023 • 14:30

A je li vam Patrijarh tata

A je li vam Patrijarh tata, pa ako ga ne poslušate , on će vas tući i za uši vući?

7 2 +5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.