Krugovi Berlina 1936: Igre izvan svih granica
Olimpijske igre u Parizu 2024. godine već su tema u javnosti. Međutim, ovog puta vraćamo se u prošlost.
"Akademska knjiga" objavila je knjigu "Krugovi Berlina 1936" Tamare Malašev. Knjiga rasvetljava sudbinu atletičara Kraljevine Jugoslavije, koji su na svečanom otvaranju XI Letnjih olimpijskih igara u Berlinu 1936. godine odbili da pozdrave vođu Trećeg rajha Adolfa Hitlera nacističkim pozdravom – dizanjem desne ruke.
Uz dozvolu izdavačke kuće "Akademske knjige", portal 021.rs donosi vam odlomak iz knjige.
Igre izvan svih granica
Na Igrama te davne, 1936. godine, atletičari nisu bili jedini tadašnji jugoslovenski takmičari u Berlinu. Ekipa Kraljevine Jugoslavije brojala je rekordna 93 predstavnika u atletici, biciklizmu, gimnastici, jedrenju, kajakaštvu, mačevanju, plivanju, rvanju, skokovima u vodu, vaterpolu i veslanju. Bio je prijavljen još znatan broj učesnika, ali iz raznoraznih razloga nisu učestvovali.
Značajnijih uspeha nije bilo, osim u gimnastici gde je najbolji gimnastičar Jugoslavije svih vremena Slovenac Leon Štukelj osvojio srebrnu medalju na krugovima, svoju šestu na Igrama, i to u 38. godini života. Štukelj je na Olimpijskim igrama u Parizu 1924. godine osvojio dve zlatne medalje, a u Amsterdamu 1928. jedno zlato i dve bronze.
Pobednik je bio Alojz Hudek iz Čehoslovačke, jedan od retkih koji se umešao među najbolje jer je većinu medalja osvojila Nemačka, zahvaljujući, između ostalog, i naklonosti sudija. Jugoslovenske gimnastičarke su se plasirale na izvanredno četvrto mesto iza Nemačke, koja je bila prva, druge, Čehoslovačke i treće, Mađarske.
Berlinske Igre su od samog starta pratile i raznorazne "predigre". Mnoge od njih će dobiti oznake "prima" i "naj", neke pozitivne, a još više će biti negativnih predznaka. Ali toliko buke, u tada velikom svetu, teško da je izazvala bilo koja druga olimpijska fešta. Rekordan je bio, između ostalog, broj kandidata za tu fatalnu godinu. Čak jedanaest gradova.
Na sednici Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) u Barseloni 1931. godine pobedio je Berlin, a Nemačka je istovremeno i za istu godinu dobila i organizaciju IV Zimskih olimpijskih igara u Garmiš Partenkirhenu. No, to je još bilo doba tišine. Čak i kod domaćina. Naime, čak i sama nacionalsocijalistička stranka Nemačke, tada još bez velike moći, bila je protiv organizacije Igara, da bi tek kasnije, nakon 30. januara 1933. godine kada je Adolf Hitler postao kancelar, naglo promenila stav.
Shvatila je značaj Igara za propagiranje svojih ideja i krenula svom snagom u njihovu afirmaciju. Formirane su brojne grupe za propagandu, posebna zaduženja data su ministarstvima kulture i inostranih poslova da bi se svet uverio u snage, sposobnosti, ekonomsku i političku moć Trećeg rajha.
Naređeno je da se Igre iskoriste kako bi pružile očigledan dokaz posebnih vrednosti pripadnikâ germanske rase – na svim poljima, od sposobnosti organizacije, ogromnih sportskih borilišta, pratećih objekata, puteva, mostova, novih fascinantnih ideja, do, nadali su se, potvrde dominacije svojih "nadljudi" pri podeli olimpijskih medalja.
Pri svemu tome, Rajh bi pred svetom morao da pokazuje samo svoje svetlo lice besprekorno uređenog i u dovoljnoj meri demokratskog društva, bez obzira što su već bile donete i sprovođene represivne mere protiv Jevrejâ, komunistâ i ostalih protivnika očiglednog fašističkog karaktera domaće vlasti.
Pokušano je da se manje vidljivim učine antisemitske parole, da se ne pokazuje kako velelepne objekte grade zatvorenici, te da se, bar ne na sav glas, u istu ravan sa Jevrejima ne svrstavaju i pripadnici slovenskih naroda, koje su već dugo smatrali nižom rasom.
Ogromni napori nacističke Nemačke da predstavi sebe kao dostojnog i najboljeg domaćina Igara, autentičnog tumača svetski popularne olimpijske ideje, oličenje mira, poštovanja i prijateljstva svih naroda sveta bez obzira na rasnu, versku ili drugu pripadnost – nisu mogli zavarati ceo svet. Bar ne jedan njegov, istina, sasvim mali deo.
Među onima koje nije poneo talas divljenja prema olimpijskim pripremama Nemačke, talas koji je preplavio mnoge novine i radio-stanice, bile su Sjedinjene Američke Države. Konkretno, član MOK-a, Amerikanac, Ernest Li Janke. On je jasno ukazao na štetnost nacizma po olimpijske ideje, ali je 30. juna 1936. godine kritikovan i nadglasan na sednici ovog tela, koje se još slušalo i poštovalo.
Janke je isključen sa sednice, izbrisan iz članstva, a na njegovo mesto izabran je tadašnji predsednik Američkog olimpijskog komiteta Ejveri Brendidž. Dosta ranije i sam prvi čovek MOK-a, belgijski grof Anri Baje-Latur, posle posete Nemačkoj i razgovora sa Hitlerom, potpisao je proglas u kojem uverava da je atmosfera u zemlji domaćina takva da će svi uslovi, utvrđeni Olimpijskom poveljom, biti poštovani, da pozivi na bojkot Igara nemaju uporište i podršku u MOK-u, te da su oni politički motivisani.
Tako je ućutkana zvanična opozicija Igrama, a već je bila zaboravljena i ideja o paralelnim, takozvanim Narodnim olimpijskim igrama u Barseloni, koju su podržavale mnoge zemlje. Naime, Španiju je već bio zahvatio građanski rat pa su olimpijske ideje morale u drugi plan. I "otac olimpijskih igara" Pjer de Kuberten, već star i bolestan, nije uopšte shvatao da Nemačka svojom naci-politikom može da ugrozi olimpijski duh, te se nije ni oglašavao povodom te teme.
Otpor Igrama u Berlinu nije mimoišao ni Kraljevinu Jugoslaviju, bez obzira što je imala potpunu i jasnu podršku zvanične državne politike, što se videlo po praćenju štafetnog prenošenja olimpijskog plamena i po dodeli odlikovanja organizatorima Igara.
Objavljeno je čak stotinu potpisa tada poznatih sportista, koji su podržali tekst novinara Vladimira Dedijera u listu Politika "protiv duha iduće Olimpijade". Među potpisnicima su bili tada popularni atletičar Dragoš Stevanović, te fudbaler Milutin Ivković Milutinac, a navodno je u nastanku teksta učešća imao i potonji komunistički prvak Ivo Lola Ribar.
Bilo je glasova i o navodnoj otmici olimpijske baklje, ali se od te ideje odustalo pošto je doprla do ušiju policije. Sam Stevanović nije učestvovao na Igrama, Milutinac takođe, kao ni fudbalski tim Jugoslavije zbog neke druge afere. Nemamo podatak da li je među potpisnicima bojkota bio i Jovan Mikić, mladi pravnik i tada vrlo poznat atletičar, ali je on ipak otišao u Berlin da bi se posle, do kraja svog kratkog života, gorko kajao zbog tog čina.
Nemačka se, bez obzira na kritike i bojkote, ekspresno i silovito pripremala za Igre. U blizini dvorca Šarlotenburg izgrađen je ogroman stadion, divovski betonski amfiteatar, tvorevina arhitekte Vernera Mara, koji je mogao da primi čak 100.000 gledalaca. U neposrednoj blizini olimpijskog stadiona podignut je kompleks objekata za plivanje i skokove u vodu, takođe velelepan i sa tribinom od 20.000 mesta.
A radi što pompeznije ceremonije proglašenja pobednika uređen je specijalni prostor naspram takozvanih maratonskih vrata, gde je podignuto postolje visoko čak sedam metara i postavljeno teško zvono.
Uz brojne novine, za ove Igre je prvi put organizovano i štafetno donošenje olimpijske baklje sa Olimpa, gde je ona upaljena pomoću uveličavajućeg stakla na grčkom suncu. Štafeta je krenula 20. jula 1936. godine, a stigla je u Berlin 1. avgusta. Trasa je bila duga 3,075 kilometara, prolazila je kroz Grčku, Bugarsku, Kraljevinu Jugoslaviju, Mađarsku, Austriju, Čehoslovačku, te kroz Nemačku.
Kroz Jugoslaviju je baklju nosilo 575 sportista, svako po kilometar, prolazila je kroz Niš, Beograd i Novi Sad, a po pisanju tadašnje štampe, svuda je bila dočekivana sa oduševljenjem. Ideju o donošenju olimpijske vatre dali su i razradili Karl Dim i Teodor Levald.
Novina je bila i takozvano Olimpijsko selo, što je kasnije, kao i olimpijski plamen, postalo sastavni deo svih olimpijskih igara. U Berlinu su to bile jednospratne kuće, kasnije korišćene kao kasarne, ukupno 140 zgrada izgrađenih na oko 14 kilometara od olimpijskih borilišta.
Tamo su bili smešteni gosti, dok su domaći takmičari, Nemci, bili na drugoj lokaciji. Mnogi olimpijci, među kojima i Jugosloveni, smatrali su i ovaj potez znakom nadobudnosti i osionosti domaćina, koji je i na ovaj način želeo da pokaže kako bela, arijevska nadrasa neće da se meša sa ostalim ljudima niže vrste!
O tome će biti reči kasnije, kada budemo objašnjavali situaciju u vezi sa samim svečanim otvaranjem Igara i takozvanim olimpijskim pozdravom.
Pročitaj još
***
U knjizi "Krugovi Berlina 1936" autorka je istražila i prikupila relevantne dokaze o tome šta se dešavalo na Olimpijadi, ali se bavi i životima i sudbinama jugoslovenskih olimpijaca, kao što su Vane Ivanović, Jovan Mikić Spartak, dr Veljko Narančić, Milan Stepišnik, Aleksa Kovačević, Jaša Bakov, Jelena Stojanović i ostalih koji su učestvovali na Igrama.
Tamara Malešev je olimpijka, bila je članica tzv. "bele ekipe" reprezentacije Savezne Republike Jugoslavije na Olimpijadi u Barseloni 1992. godine. Zbog sankcija međunarodne zajednice, jugoslovenski olimpijski tim nije učestvovao u svečanom defileu na otvaranju Igara.
Više informacija o knjizi i autorki, Novosađanki koja živi u Ohaju, možete da pogledate na sajtu Akademske knjige.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
EU i SAD: Ne deli samo okean
27.01.2026.•
5
Uzbudljivo je naše doba, širom globusa se dešavaju krupne promene i ne vidi se konačan epilog događanja čiji smo svedoci.
Ogled(anje): Razotkrivanje diktatora
27.01.2026.•
10
Prošle zime sam odgledao, i potom komentarisao serijal "Adolf Hitler - razotkrivanje diktatora".
Business as usual
26.01.2026.•
1
Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Ogled(anje): (Ne)sportska priča
19.01.2026.•
0
Sport klub. Više od jedne decenije bio je ultimativno najbolji specijalizovani sportski televizijski brend u Regionu. Možda i u vasceloj Evropi.
Ogled(anje): Prvi sneg i "spuštene pantalone" komunalaca
13.01.2026.•
19
Od kada sam u novinarstvu - to je bezobrazno mnogo decenija - postoje figure koje žurnalisti, iz generacije u generaciju, žestoko rabe. Bez obzira što iste podsećaju na izlizane blokeje na đonovima ishabanih cokula.
Mister Dolar
12.01.2026.•
6
Uskoro će, 20. januara, godinu dana od kako je Donald Tramp stupio na tron najmoćnije države na svetu.
Novogodišnja otmica na američki način
05.01.2026.•
6
Decenijama unazad svet na lep i pomalo raskalašan način provodi novogodišnju noć.
Demografija i politika: Kad broj ljudi počne naglo da opada
05.01.2026.•
8
Unazad pola veka pravi je bum na planeti. Broj ljudi se za pola veka udvostručio, sa četiri na osam milijardi.
Nezgodna pitanja
02.01.2026.•
3
Došao je ovaj moj osmogodišnjak jednog decembarskog dana iz škole i pitao: "Mama, a šta su to deca bez roditeljskog staranja?"
INTERVJU Kokan Mladenović: Zašto smo mi magarci?
22.12.2025.•
9
Predstava "Zašto magarci stoje na promaji?", po tekstovima Danila Harmsa, a u režiji Kokana Mladenovića, premijerno je izvedena u Novosadskom pozorištu.
Autoimuna bolest
19.12.2025.•
2
Rodoljub Šabić piše o korupciji, novoj eliti i "autoimunom oboljenju".
Zauvek izmenjena slika starog jezgra Novog Sada
13.12.2025.•
2
Centar Novog Sada je devastiran do neprepoznatljivosti. Glavna vizura od spomenika Svetozara Miletića do Kompleksa Banovine više ne postoji.
Mangupi u Nemanjinoj
12.12.2025.•
1
Sve autokrate i diktatori u Srbiji su benevolentne dobrice koji rade na polzu naroda, ali ne mogu oni da isprate sve što rade mangupi oko njih, pa ako nešto ne valja, nemojte im zameriti.
I služba REM-a u službi "blokadera"?
05.12.2025.•
0
Rodoljub Šabiće piše o tome da li je i služba REM-a prešla na stranu "blokadera".
Socijalno odgovorni i razvojni tekst kojim ne upravljaju stranci
28.11.2025.•
1
Znate li kakav je budžet? Bilo koji i za bilo koju godinu – opštinski, gradski, pokrajinski, republički, ko god da je ministar, iz koje god stranke (kažu legende da je bilo drugih stranaka pre SNS-a).
Lustracija u Srbiji - istorija i perspektiva
21.11.2025.•
4
Dubina političke, društvene i moralne krize u Srbiji, uz nesumnjivu poljuljanost naprednjačkog režima koja sve više liči na njegovo odumiranje, mnoge podstiču na razmišljanje o Srbiji posle Vučića.
Možemo li bolje?
11.11.2025.•
9
Ugazila sam sasvim slučajno u kanal TV Pink i videla kako nam se sa velikog ekrana drži lekcija o empatiji.
"Zakon" za rušenje Generalštaba i pravnog poretka
07.11.2025.•
14
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije piše o slučaju Generalštaba i o tome kako naprednjaci "zakonom" urušavaju pravni poredak.
INTERVJU Milan Tripković: Ljudi više nisu u stanju da svare laži
20.10.2025.•
8
Novosadska knjižara Bulevar Books ovog će novembra obeležiti 14 godina rada, a paralelnom sa tim, jednom od osnivača Milanu Tripkoviću biće objavljen novi roman.
Kohan: U Mađarskoj tabloidi više ne prolaze, na vladinim konferencijama za medije nema naručenih pitanja
17.10.2025.•
3
Novinar mađarskog provladinog "Mandinera" Maćaš Kohan (Matyas Kohan) ocenio je u izjavi za UNS da model tabloidnih medija u Mađarskoj više ne funkcioniše.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar