Što si tako porastao?
O roditeljstvu znamo sve, je l' tako?
Foto: Pixabay
Znamo jer je tako jednostavno shvatiti odnose, procese, brige i ponose i nije ni važno da li jesmo roditelji ili ne, da li imamo roditelje ili ne, da li smo o roditeljstvu samo čuli, videli ili čak nešto i osetili – obrni okreni, znamo mi to sve.
Osim kad ne znamo. Osim kada nešto prvi put shvatimo, prvi put osetimo, pa nas pukne širina tamo gde smo mislili da smo sigurni, opkoljeni zidovima najčvršćeg samopouzdanja i pretpostavki.
Ovog meseca sam čak dva ogromna puta progutala knedlu i zadržala suze. Ove knedle bile su baš velike, bujica suza koja je krenula u kataklizmičnom maniru bila je vešto zaustavljena čvrstom branom satkanom od najtananijeg potiskivanja i najkvalitetnijeg iskoraka iz sadašnjeg trenutka. Ove graditeljske veštine se godinama uvežbavaju i stvarno su korisne nekada, a pametne nikada.
Prvi put kada sam ovog srednjeg, kako se beše zove, Nikola valjda, videla na priredbi u vrtiću. Predškolac je kažu, na jesen kreće u školu, kažu. Bio je ko velik: odmeren, graciozan, znao je sav tekst, pokreti su mu bili usklađeni, držanje na visini zadatka.
Trudila sam se da priredbu propratim držeći se ceo korak ispred sebe same, projektujući neku osobu koja je došla samo brzinski da nešto obavi, proprati aplauzom, uslika i srdačno se zahvali vaspitačicama.
Samo jednim nespretnim korakom unazad vrhom prstiju dodirnula bih onu sebe koja zapravo sedi tamo i koja kaže: "Sunce ti poljubim, juče sam ga videla kako onako nežno i lagano otvara svoje oči prvi put, bukvalno mi se juče prvi put osmehnuo, juče je podigao svoju debelu guzičicu upakovanu u pelenu sa poda prvi put i napravio prve korake, juče je progovorio".
On kreće u školu? On napušta ovo sigurno dugogodišnje gnezdo vrtićko gde su te dve vaspitačice i tih tridesetak drugara bili njegova (ili tvoja, mamika, možda tvoja?) sigurnost, druga kuća, utočište i sigurna luka kad otplovi ujutru dok se ne vrati?
I onda istu tu nogu vratim napred i kažem sebi: "E nećeš vala. Nećeš biti ta mamika. Nećeš mi sad tu patetisati oko najnormalnijih stvari". A mišići lica naprežu onu mene koja je tu, eto tako, tapšanja radi i štite te suze da ne izbiju na površinu, blam je.
Pa vaspitačica kaže: "Želim vam najiskrenije svu sreću u daljem vaspitavanju vaše dece". Stani, gde ćeš, to je to, gde ideš, misliš kao dalje moramo sami?! Misliš, sreću u smislu "ha, ha srećno vam bilo dalje, ja sam svoje obavila"?!
Drugi put je bilo na priredbi nedelju dana kasnije. Prvenac završava četvrti razred i sve je bilo toliko veselo i radosno da je ona ja što je inače korak ispred sada praktično sedela meni u krilu, nije bilo velike razlike. Sve dok isto tako radosno nisam poskočila da, po završetku napravim jednu fotku, njega i njegove najdraže učiteljice.
Trajalo je klik, dok je u meni stotinu klikova odigralo emotivno kolo. Četiri cele godine bio je, kao na toj slici, u njenom zagrljaju. Znala ga je u dušu, čak i više od toga. Taj mekani topli zagrljaj koji je taj jedan klik zabeležio bilo je ono što se sada završava. Mišići lica su kao najbolja vojska ponovo odradili posao i zaustavili me u nameri da trenutak doživim baš onakvim kakav jeste.
Završavajući četvrte razrede, osnovne škole, koncerte muzičke škole, gimnazije, fakultete i ko zna šta još, bivajući na pozornici s druge strane objektiva, uljuljkana u usputne tople zagrljaje koje napuštam, u očima moje mame videla sam samo ponos. I bila sam sigurna da je ponos sve što jedan roditelj tada oseća. Od početka do kraja u svom punom smislu i obliku – ponos. Eventualno glad i vrućinu, ako se odužilo i malo je gužva.
Ni slutila nisam šta se dešava u njoj, koliko snažno rade njene brane, gde puštaju, da li pucaju i koliko su njeni mišići uigrana vojska. Nisam znala kolika količina straha obuzme leđa, grudi i tu napred, kod vrata, e, e baš tu, pri samoj pomisli da iznova iz nečeg sigurnog što smo napokon spoznali - to tvoje stvorenje sada mora da iskorači i uskoči u more novih lica, novih odgovornosti, novih ulica, novih strahova i novih ponosa.
I nije to samo "Ma hej, moš misliti, svi smo, pa i on će, ajde molim te", to je nešto što telo, dok toga postaje svesno, ne vidi i ne zna – a ne zna ni mamin ponos na bini da se u njenoj glavi roje:
"Da li sam uradila sve što sam mogla? Da li sam uradila dobro? Jesam li mogla bolje? Je l' ono onda kada sam kiksnula, je l' to ono što će pamtiti zauvek ili će nestati zajedno sa svim tim ljudima i danima koji nestaju? Da li će ponovo sresti neku tako dobru dušu kao što je bila ova, učiteljicina? Hoće li se snaći? Ako se ne snađe, možda sam mogla bolje?" i konačno ono što nadjača i najglasniji aplauz ponosnih roditeljskih dlanova – knedla kroz grlo nakon one misli "Sada je bliže svetu koji nismo uspeli da učinimo boljim mestom".
Kroz publiku, sigurna sam, u ritmu aplauza udaraju i sva srca svih nas koji pokušavamo da se otrgnemo onima nama koji uz ponos osećaju i sve što je onom ko je smislio prokletstvo podizanja novog bića palo na pamet da može da se oseća, a palo mu je ko za inat baš mnogo stvari. Sa bine se ništa od toga ko za inat ne vidi.
I onda se tako sve to proguta i vrati na ona stara dobra četiri hita: Šta nam je ovo u životu trebalo, rekao si Netfliks i bleja, jedva čekam da odu od kuće da ih više ne gledam, i naravno "Vratiću ih u Betaniju, reći ću da smo se ipak predomislili".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
INTERVJU Milan Tripković: Ljudi više nisu u stanju da svare laži
20.10.2025.•
4
Novosadska knjižara Bulevar Books ovog će novembra obeležiti 14 godina rada, a paralelnom sa tim, jednom od osnivača Milanu Tripkoviću biće objavljen novi roman.
Kohan: U Mađarskoj tabloidi više ne prolaze, na vladinim konferencijama za medije nema naručenih pitanja
17.10.2025.•
3
Novinar mađarskog provladinog "Mandinera" Maćaš Kohan (Matyas Kohan) ocenio je u izjavi za UNS da model tabloidnih medija u Mađarskoj više ne funkcioniše.
Jadna SNS maskarada na Detelinari
14.10.2025.•
22
Žandarmerija je u subotu počela da se okuplja malo ispred zgrade, malo pored, malo preko puta, malo tamo niže.
Vučićeva loša priča
07.10.2025.•
9
"Vučić jednostavno kaže – promenite ploču ili se ni vi nećete dobro provesti."
Roditeljima koji deci tutnu telefon u ruke
07.10.2025.•
8
Snimak mog dvanaestogodišnjeg deteta, koji je napravio njegov vršnjak osvanuo je na jednoj Instagram stranici pod nazivom "Blamovi"...
Moldavski scenario u Srbiji: Zašto poruka "raspiši izbore" ne znači mnogo
30.09.2025.•
31
Kada sledeći put kažete u pravedničkom gnevu "Raspiši izbore!", trebalo bi da se setite izbora od nedelje u Moldaviji, da vidite koliko samo raspisivanje izbora - ništa ne znači.
Sankcije NIS-u: Biće loše po nas
26.09.2025.•
37
Posle pola godine neizvesnosti, Srbija će od 1. oktobra biti pod sankcijama.
Drugačije mišljenje
19.09.2025.•
17
Zanimljivo je, i u isto vreme duboko cinično, da je Čarli Kirk postao tema u Srbiji tek onog trenutka kada je ubijen.
Današnja lekcija
12.09.2025.•
6
Nekada su nas učili da je škola kuća znanja, da se u nju ulazi tiho i izlazi malo mudriji, da se u njoj stiču znanja i vrline i postaje se čovek.
Srbiju je neko pozvao i probudio
04.09.2025.•
9
Dok je spavala snom pravednika i sanjala kako će jednog dana da se probudi sva svoja, telefon je zazvonio.
Vučić protiv N1: Spin diktator sa oprobanim taktikama
04.09.2025.•
22
Mesecima unazad u vazduhu lebdi pitanje o budućnosti televizija N1 i Nova S, njihovih portala, te Danasa, Radara i Forbs Srbija.
Nesređeni birački spiskovi - ko bira, a ko broji glasove?
02.09.2025.•
8
Život u Srbiji je poremećen, a postavlja se pitanje da li su izbori realno rešenje koje bi u skorije vreme mogli da vrate normalnost u svakodnevicu.
Piše Siniša Tucić: Istorija pamti - i one koji ćute i oni koji deluju
29.08.2025.•
6
U utorak, 26 avgusta, vozim se sa prijateljem i saborcem Markom Jozićem auto-putem od Niša prema Beogradu.
Osećate li bes?
28.08.2025.•
23
Sećam se razgovora u kojem je jedna žena sa ponosom objašnjavala da svoju decu uči da nikada ne viču, da ne lupaju vratima, da bes nije lep i da pristojan čovek mora da zna da se obuzda.
Evropa se ubrzano naoružava
25.08.2025.•
16
Na Starom kontinentu kao da su zaboravili jeziva iskustva, da se držimo samo novijih vremena, prošlog veka i dva svetska rata.
Dogovor stranačkih kolega
21.08.2025.•
17
Prošlog četvrtka uveče učesnici protesta u Novom Sadu su akumulirani bes iskalili na gradskim prostorijama Srpske napredne stranke i demolirali ih.
Pregovori Trampa i Putina - hoće li biti mira?
18.08.2025.•
4
Tri i po godine je izgledalo da pogibijama i bestijalnosti u Ukrajini nema kraja.
Nacionalno onesvešćen
04.08.2025.•
4
Još od 2018. godine u Srbiji se u više navrata pominjala ideja o uvođenju tzv. nacionalnih udžbenika, tinjajući ispod površine sve dok nije dobila politički ventil.
Da li nam ne treba 100.000 radnika iz Afrike ili nam ih treba dvostruko više - šta kažu činjenice
28.07.2025.•
64
Vest o tome da postoje naznake dogovora o mogućem uvoza radnika iz Gane za deficitarne poslove u Srbiji izazvao je brojne kritike na ovdašnjoj javnoj sceni.
Komentari 7
Za
Fau
Svetlana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar