PejPal nema licencu za devizna plaćanja unutar Srbije

Ovo je danas saopštila NBS povodom pisanja pojedinih medija o poslovanju stranih institucija elektronskog novca u našoj zemlji.

"U članu 10. Zakona o platnim uslugama uređeno je koje finansijske institucije mogu pružati platne usluge u Srbiji (plaćanja između rezidenata), a među njima se nalazi samo institucija elektronskog novca koja ima dozvolu NBS za izdavanje elektronskog novca (domaća institucija elektronskog novca), a ne i strana institucija elektronskog novca, koja prema Zakonu o deviznom poslovanju može rezidentima pružati usluge samo za prekogranična plaćanja", navodi se u saopštenju.

Drugim rečima, da bi rezidentima bilo dozvoljeno da međusobno obavljaju platni promet preko npr. PejPala ili Skrila, neophodno je da se ove kompanije licenciraju kod NBS kao institucije elektronskog novca.

Do današnjeg dana, PejPal nije podneo zahtev da se licencira kao institucija elektronskog novca kod NBS i stoga, kako se precizira, u ovom trenutku može služiti domaćim pravnim i fizičkim licima za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom, u skladu sa članom 32. Zakona o deviznom poslovanju, ali ne i za njihova međusobna plaćanja u domaćem platnom prometu.

Prema saznanjima NBS, u ovom trenutku, osim u zanemarljivom broju slučajeva u kojima postoji sumnja da su domaće kompanije namerno zloupotrebile servise PejPala da bi primale elektronski novac od rezidenata - domaći korisnici PejPala ne koriste ove servise za prijem novca od drugih rezidenata.

Predstavnici NBS su, naglašava se, na mnogim javnim skupovima i sastancima s predstavnicima IT industrije, PKS-a, UBS-a predlagali moguća rešenja kako bi poslovni entiteti eliminisali svaki mogući rizik tzv. "nesvesnog" kršenja Zakona o deviznom poslovanju.

"Međutim, ne može biti 'nesvestan' onaj rezident koji se u javnosti oglašavao kao jedna od prvih aplikacija koja omogućava u Srbiji plaćanje robe i usluga, a pritom je jasno da je reč o robi ili uslugama koje se pružaju prevashodno domaćem tržištu", ukazuju iz NBS.

Centralna banka je ponovila da prema važećim propisima koji uređuju devizno poslovanje nema smetnji da domaće kompanije i građani Srbije vrše ne samo plaćanje, već i prijem elektronskog novca preko strane institucije elektronskog novca po osnovu elektronske kupoprodaje robe i usluga u inostranstvu, da mogu slobodno da vrše otkup tako ostvarenog elektronskog novca i da prenose sredstva na svoj devizni račun kod banke u Republici.