Poreklo vrste
San svakog radikala je da osnuje svoju SAO.
Foto: 021.rs
Unapređena varijanta ovog primata – radikal 2.0 odnosno naprednjak – nastala je pukim presvlačenjem odeće, tako što je ovaj skinuo HTZ odeću i uleteo u sakoe Atolini Čezare i patike Ermeneđildo Zenja.
Takođe, radikal 2.0 je usvojio savet marketinških agencija da samo dobro dizajnirani proizvod može postati konkurentan na političkom tržištu. No i pored ekspresnog presvlačenja, evolutivni proces transformacije radikala u čoveka zaglavio se na pola puta, pa su tako skupoceni brendovi odeće ubrzo ostali najvrednije stvari na njemu.
To bi značilo da je i pored Čezareovog sakoa ili Loro Pjana jakne, ispod brendirane garderobe ostao netaknuti radikal iz HTZ perioda sa nedosanjanim SAO fantazijama.
Zabranjeni pesnik Miša Stanisavljević se jedini u poeziji bavio ovim fenomenom, nazvavši pomenute radikalske oblasti "purifikovanim naseobinama" i "komadeškama teritorije", koje su prethodno ratom otete od suseda.
Radikalska tradicija stvaranja ovakvih zona "povišene besvesti" tokom devedesetih godina na teritorijama Hrvatske i Bosne i Hercegovine dobro je poznata, kao što je poznato i njihovo ustrojstvo kao prostor izvrnutih vrednosti – anticivilizacijski poredak stvari.
Pre svega, bile su to oblasti u kojima nije bila zagarantovana vladavina prava i socijalne pravde, bila su izbrisana načela građanske demokratije, kao i ljudskih prava. Ove teritorije su pretvorene u zone čistog nasilja, čija je purifikacija, odnosno čišćenje, tekla u više pravaca: masovnim deportacijama civilnog stanovništva "spornog" etniciteta, streljanjem civila koji su na bilo koji način dovedeni u vezu sa delovanjem neprijateljske vojske, ukidanjem svih prava stanovništva koje je pristalo da se naseli u tim zonama i uspostavljanjem vojne diktature. U okviru ovih zona ostvarena je visoka koruptivna ekonomija kao model budućeg razvoja Republike Srbije.
Vremena su se donekle promenila, ali san o formiranju SAO preživeo je sve tobožnje transformacije radikala. Tako je u Beogradu uoči 15. marta ove godine nikla purifikovana šatoraška naseobina, omeđena traktorima i bodljikavom žicom, koju su naselili najelitniji kadrovi SNS-a.
Specifičnost nove SAO je u tome što je na jednoj maloj teritoriji uspela da koncentriše svu besvest naprednjačke vlasti, izražene u donošenju političkih odluka bez ikakve pravne kontrole i demokratske korekcije. Veza ove SAO sa ostalim institucijama države vrši se preko većine maskiranih paramilitaraca, koji su zapravo odbornici, većnici, stranački zastupnici i sitni službenici na svim nivoima vlasti.
Oni sprovode vrhovnu volju iz SAO Ćacilenda, dok jedan deo takvih paramilitaraca, ili crnokapuljaša, pešači brzinom od 50 km/h na kontramiting koji se sprema u Beogradu. Ova zona povišene besvesti je tokom svog postojanja promovisana na svim režimskim medijima kao prostor "učenja i želje za znanjem".
Zato su SAO Ćacilend posetili ugledni profesori, doktori, umetnici, deo elite koji je baš u ovakvoj omeđenoj oblasti bez ikakvih prava i sloboda prepoznao model države u kakvoj bi želeo da živi. Bili su tu Branislav Lečić, profesor ustavnog prava Vladan Petrov, istoričar Predrag Marković ali i budući premijer – dr Đuro Macut. Ukratko, predstavljena je elita koja bi mogla da bude potencijalni deo naprednjačke "ekspertske" vlade, koja neće morati da radi ništa osim da zagovara vrednosti Ćacilenda u javnosti.
Konstituisanje ovakve paradržavne oblasti ogolilo je model radikalskog upravljanja Srbijom. Prva inačica krije se u samoj skraćenici, čiji pun oblik sada glasi Stožernikova Autonomna Oblast Ćacilend. Odnosno zona nasilja koje se emituje ka spolja.
Najradikalniji oblik takvog nasilja dogodio se 15. marta u Beogradu, po obodu SAO Ćacilenda, u dvanaestom minutu odavanja pošte poginulima pod nadstrešnicom u Novom Sadu. Bio je to početak naprednjačke konkviste i pokušaj slamanja studentskog protesta.
Usledila je do sada neviđena medijska kampanja zastrašivanja i targetiranja studenata, aktivista i novinara, svih učesnika protesta. Za početak, izvršeno je markiranje unutrašnjeg neprijatelja. Na prvom mestu nalaze se studenti u blokadi, kojima vlast neprestano pokušava da pripiše nasilno delovanje kako bi izvršila upad na fakultete, što se i dogodilo na Medicinskom fakultetu u Nišu.
Na desetine studenata dobile su poziv na informativni razgovor, jer ih je prijavio dekan fakulteta Aleksandar Mitić. Time je brutalno narušena autonomija univerziteta, što može poslužiti kao demonstracija primera za nasilno gušenje čitavog studentskog protesta. A za ministra zdravlja u Macutovoj vladi iz Ćacilenda, ovim činom se kandidovao sam dekan Mitić.
Pročitaj još
Trenutno je nepoznata činjenica koliko ima političkih zatvorenika u Srbiji i kakav je tretman tih ljudi u zatvorskim ćelijama. Zatvoreni su skoro mesec dana aktivisti iz Novog Sada kojih su se vrlo brzo odrekle njihove stranačke kolege.
Pisac i aktivista Dejan Atanacković proveo je 24h u pritvoru zajedno sa grupom ljudi iz inicijative Mostostaje. Hapsi se i privodi uglavnom noću, pošto se prethodno poternice ispisuju u Informeru, u Politici, na Pinku. Markirani su svi koji su se na bilo koji način dotakli studentskog protesta.
Krimen nose ljudi koji su ispustili gume na traktorima oko SAO Ćacilenda kao i novinari i kolumnisti koji su zagovarali prelaznu vladu kao mirno rešenje, poput Dejana Ilića na Peščaniku. Pored zatvora postoje i deportacije koje se paralelno odvijaju u Srbiji.
Najnovija je odluka o deportaciji hrvatske državljanke, doktorke, koja je u Beogradu završila fakultet i zasnovala porodicu. Zbog toga što je primećena na nekom od protesta, jednog dana joj je stiglo rešenje o deportaciji. I nije ona jedina, na desetine ljudi osetilo je ovo na svojoj koži.
Nedavno je deportovan i pijanista David Martelo koji je svirao na studentskom protestu u Nišu. Ruske izbeglice su odavno pod udarom ove represivne mere. Na udaru su i policajci koji ne vrše svoju dužnost onako kako naprednjačka vlast nalaže. Neki od njih su dobili batine palicom za golf jer su se našli na putu povlašćenim agentima iz SAO Ćacilenda.
Pod paskom su i javni tužioci koji pokušavaju da odgovorno rade svoj posao. Iz dana u dan gaze se nastavnici i profesori u srednjim školama, napadaju se maturanti, obezvređuje se volja roditelja koji zajedno sa nastavničkim osobljem pokušavaju da sačuvaju škole koje pohađaju njihova deca. Ekološki aktivisti i poljoprivrednici su već godinama na crnoj listi naprednjačke vlasti. Privode se tviteraši zbog komentara političkih događaja.
Na kraju i na početku – najugroženiji su studenti. U ovom trenutku, opozicija ne bi trebalo da kalkuliše sa njihovom podrškom prelaznoj vladi, već da istinski učini nešto kako bi ih zaštitila. To važi i za građane koji su ostali zaglavljeni u fazi kiflica i kuvanja za studente, što je potpuno anahrono u aktuelnoj ekspanziji SAO Ćacilenda, koja bi se mogla okarakterisati kao gola represija pod (ne)dremanim okom Evropske unije.
Tekst Saše Ilića "Poreklo vrste" prvobitno je objavljen na sajtu Peščanika.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Sankcije NIS-u ponovo odložene: Zašto Vašington još ne povlači konačan potez?
03.07.2026.•
7
Kada je početkom juna OFAC, američka agencija za kontrolu imovine u inostranstvu, produžio NIS-u dozvolu za rad samo na dodatnih petnaestak dana, svi u Srbiju su počeli da 1. jul iščekuju gotovo kao sudbinski dan.
Smiruje se pobuna protiv Maska, skočila prodaja "Tesle"
03.07.2026.•
0
Prodaja električnih vozila Tesla skočila je u drugom kvartalu ove godine što bi mogao biti znak da je uglavnom prošla šteta naneta međunarodnom pobunom potrošača zbog postupanja Ilona Maska i bojkota.
Nekretnine u EU sve skuplje: Hrvatska rekorder po rastu stanarina
02.07.2026.•
3
Cene stambenih nekretnina u Evropskoj uniji porasle su za 5,1 odsto međugodišnje u prvom kvartalu 2026, dok je na nivou evrozone registrovan rast od 4,7 odsto, objavio je danas Evrostat.
Najveći pad cena zlata u poslednjih 13 godina, strah od kamata pogodio plemenite metale
01.07.2026.•
2
Cene zlata su od aprila do juna pale za oko 16 odsto.
Vuletić: Amerika produženjem rokova za NIS pokazuje da ne želi da ugrozi Srbiju
01.07.2026.•
6
Predsednik Skupštine Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić izjavio je danas da američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAK), produženjem licenci za rad NIS-u ne želi da nanese štetu Srbiji.
Svetske korporacije ipak preispituju odluke o otpuštanju radnika zbog AI
01.07.2026.•
4
Kompanije koje su otpuštale zaposlene uz obrazloženje da će njihove poslove preuzeti veštačka inteligencija (AI) počinju da preispituju takve odluke i ponovo angažuju radnike.
Koliko Tramp zarađuje preko kriptovaluta?
01.07.2026.•
3
Američki predsednik Donald Tramp prošle godine je zaradio više od milijardu dolara samo u kriptovalutama, pokazuju podaci iz njegovog finansijskog izveštaja.
Ponovo produžene licence NIS-u i MOL-u: Kakve su šanse za dogovor do kraja jula?
01.07.2026.•
6
NIS će i tokom jula nastaviti da posluje, dok će mađarski MOL nastaviti pregovore sa "Gaspromnjeftom" o preuzimanju ruskog udela u kompaniji.
Frilenseri imaju do kraja jula rok da podnesu poresku prijavu za drugi kvartal
01.07.2026.•
1
Rok za podnošenje poreskih prijava za drugi kvartal u ovoj godini za frilensere počinje danas, 1. jula i trajaće do 30. jula.
San o prosečnoj plati
01.07.2026.•
10
Prosečna zarada u Srbiji za april mesec iznosila je 121.805 dinara, primetno više od 94.588, iznosa medijale.
EU od danas uvodi taksu od tri evra na pakete sa Temu-a, Aliexpress-a i Shein-a
01.07.2026.•
8
Evropska unija od srede, 1. jula uvodi carinsku taksu od tri evra po artiklu u paketima koji stižu iz zemalja van EU, što će dodatno poskupeti kupovinu preko onlajn platformi kao što su Temu, Aliexpress i Shein.
Ilon Mask povratio status bilionera
01.07.2026.•
2
Neto bogatstvo izvršnog direktora kompanija SpaceX i Tesla Ilona Maska ponovo je premašilo bilion dolara, nakon rasta vrednosti akcija njegovih kompanija koji je njegovu imovinu uvećao za više od 60 milijardi dolara.
Koliko i kome duguje Srbija: Izveštaj Vlade u Skupštini, Novi Sad i Vojvodina na drugom i trećem mestu
30.06.2026.•
10
Javni dug Srbije na kraju prošle godine iznosio je 39,3 milijarde evra, ili 44,4 odsto BDP-a.
Arsić: Nove ekonomske mere su politički ciljane, povećaće deficit države i javni dug
30.06.2026.•
1
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić izjavio je da će novi paket ekonomskih mera, koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uticati na budžetsku poziciju države.
Frilenserima stižu poreska rešenja za 2021. godinu
30.06.2026.•
3
Poreska uprava Srbije utvrdila je rešenje za oporezivanje frilensera u periodu od 1. januara do 31. decembra 2021. godine.
Jorgić: Ukoliko se ne produži licenca za NIS, sankcije su moguće već 2. jula
30.06.2026.•
8
Produženje licence Naftnoj industriji Srbije je i dalje neizvesno, a ukoliko do njega ne dođe, već od 2. jula bi NIS mogao biti pod sankcijama.
Stanje srpskog izvoza: Ništa bez komšija
30.06.2026.•
6
Oktobra prošle godine uvoz Srbije je u odnosu na isti mesec prethodne godine uvećan za 2,8 odsto, izvoz za 4,85.
AI sistemi izneverili: Ford ponovo angažovao stotine iskusnih inženjera
30.06.2026.•
2
Američki proizvođač automobila Ford saopštio je da je ponovo angažovao više od 300 iskusnih inženjera i kontrolora kvaliteta nakon što AI sistemi nisu ispunili očekivanja u procesu kontrole proizvodnje, piše BBC.
Stelantis obustavio proizvodnju fijata 500 u Torinu zbog nestašice delova
30.06.2026.•
1
Automobilska kompanija Stelantis saopštila je da produžava letnju obustavu proizvodnje u fabrici Mirafiori u Torinu, u kojoj se pravi model fijat 500, za dodatnu sedmicu zbog problema u snabdevanju delovima.
Folksvagen planira da ukine do 100.000 radnih mesta i zatvori fabrike
28.06.2026.•
9
Nemački proizvođač automobila Folksvagen razmatra novi veliki talas restrukturiranja u okviru kojeg bi u narednim godinama moglo da bude ukinuto do 100.000 radnih mesta širom sveta.
Reno namerava da ukine 800 radnih mesta u Francuskoj
28.06.2026.•
3
Francuski proizvođač automobila Reno saopštio je kako do kraja 2027. godine planira da ukine 800 radnih mesta u sektoru inženjeringa u Francuskoj.
Komentari 9
The Lalosh
Ali razumem zašto niste čitali dalje od toga. :)
Dete rock'n rola
Živela nasa
I tako ceo prošli vek znajući kako su moji preci prosli i koliko su se trudili da prežive,ostave potomke koji će doživeti promene.
Tako i mi, mozda unuci budu bolje živeli i čudili se sto nismo reagovali(mada reagujemo svako u svom domenunu i spram mogućnosti).
Studenti su nam ulili nadu za budućnostb,promene su moguće.
Možda i doživim,pa kad odem tamo gore ispričam kroz koju smo patnju prišli…ali,smo spokojni sto smo ostavili zemlju pametnoj deci…
Moja majka Srbija je probudjena!!!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar