Poreklo vrste
San svakog radikala je da osnuje svoju SAO.
Foto: 021.rs
Unapređena varijanta ovog primata – radikal 2.0 odnosno naprednjak – nastala je pukim presvlačenjem odeće, tako što je ovaj skinuo HTZ odeću i uleteo u sakoe Atolini Čezare i patike Ermeneđildo Zenja.
Takođe, radikal 2.0 je usvojio savet marketinških agencija da samo dobro dizajnirani proizvod može postati konkurentan na političkom tržištu. No i pored ekspresnog presvlačenja, evolutivni proces transformacije radikala u čoveka zaglavio se na pola puta, pa su tako skupoceni brendovi odeće ubrzo ostali najvrednije stvari na njemu.
To bi značilo da je i pored Čezareovog sakoa ili Loro Pjana jakne, ispod brendirane garderobe ostao netaknuti radikal iz HTZ perioda sa nedosanjanim SAO fantazijama.
Zabranjeni pesnik Miša Stanisavljević se jedini u poeziji bavio ovim fenomenom, nazvavši pomenute radikalske oblasti "purifikovanim naseobinama" i "komadeškama teritorije", koje su prethodno ratom otete od suseda.
Radikalska tradicija stvaranja ovakvih zona "povišene besvesti" tokom devedesetih godina na teritorijama Hrvatske i Bosne i Hercegovine dobro je poznata, kao što je poznato i njihovo ustrojstvo kao prostor izvrnutih vrednosti – anticivilizacijski poredak stvari.
Pre svega, bile su to oblasti u kojima nije bila zagarantovana vladavina prava i socijalne pravde, bila su izbrisana načela građanske demokratije, kao i ljudskih prava. Ove teritorije su pretvorene u zone čistog nasilja, čija je purifikacija, odnosno čišćenje, tekla u više pravaca: masovnim deportacijama civilnog stanovništva "spornog" etniciteta, streljanjem civila koji su na bilo koji način dovedeni u vezu sa delovanjem neprijateljske vojske, ukidanjem svih prava stanovništva koje je pristalo da se naseli u tim zonama i uspostavljanjem vojne diktature. U okviru ovih zona ostvarena je visoka koruptivna ekonomija kao model budućeg razvoja Republike Srbije.
Vremena su se donekle promenila, ali san o formiranju SAO preživeo je sve tobožnje transformacije radikala. Tako je u Beogradu uoči 15. marta ove godine nikla purifikovana šatoraška naseobina, omeđena traktorima i bodljikavom žicom, koju su naselili najelitniji kadrovi SNS-a.
Specifičnost nove SAO je u tome što je na jednoj maloj teritoriji uspela da koncentriše svu besvest naprednjačke vlasti, izražene u donošenju političkih odluka bez ikakve pravne kontrole i demokratske korekcije. Veza ove SAO sa ostalim institucijama države vrši se preko većine maskiranih paramilitaraca, koji su zapravo odbornici, većnici, stranački zastupnici i sitni službenici na svim nivoima vlasti.
Oni sprovode vrhovnu volju iz SAO Ćacilenda, dok jedan deo takvih paramilitaraca, ili crnokapuljaša, pešači brzinom od 50 km/h na kontramiting koji se sprema u Beogradu. Ova zona povišene besvesti je tokom svog postojanja promovisana na svim režimskim medijima kao prostor "učenja i želje za znanjem".
Zato su SAO Ćacilend posetili ugledni profesori, doktori, umetnici, deo elite koji je baš u ovakvoj omeđenoj oblasti bez ikakvih prava i sloboda prepoznao model države u kakvoj bi želeo da živi. Bili su tu Branislav Lečić, profesor ustavnog prava Vladan Petrov, istoričar Predrag Marković ali i budući premijer – dr Đuro Macut. Ukratko, predstavljena je elita koja bi mogla da bude potencijalni deo naprednjačke "ekspertske" vlade, koja neće morati da radi ništa osim da zagovara vrednosti Ćacilenda u javnosti.
Konstituisanje ovakve paradržavne oblasti ogolilo je model radikalskog upravljanja Srbijom. Prva inačica krije se u samoj skraćenici, čiji pun oblik sada glasi Stožernikova Autonomna Oblast Ćacilend. Odnosno zona nasilja koje se emituje ka spolja.
Najradikalniji oblik takvog nasilja dogodio se 15. marta u Beogradu, po obodu SAO Ćacilenda, u dvanaestom minutu odavanja pošte poginulima pod nadstrešnicom u Novom Sadu. Bio je to početak naprednjačke konkviste i pokušaj slamanja studentskog protesta.
Usledila je do sada neviđena medijska kampanja zastrašivanja i targetiranja studenata, aktivista i novinara, svih učesnika protesta. Za početak, izvršeno je markiranje unutrašnjeg neprijatelja. Na prvom mestu nalaze se studenti u blokadi, kojima vlast neprestano pokušava da pripiše nasilno delovanje kako bi izvršila upad na fakultete, što se i dogodilo na Medicinskom fakultetu u Nišu.
Na desetine studenata dobile su poziv na informativni razgovor, jer ih je prijavio dekan fakulteta Aleksandar Mitić. Time je brutalno narušena autonomija univerziteta, što može poslužiti kao demonstracija primera za nasilno gušenje čitavog studentskog protesta. A za ministra zdravlja u Macutovoj vladi iz Ćacilenda, ovim činom se kandidovao sam dekan Mitić.
Pročitaj još
Trenutno je nepoznata činjenica koliko ima političkih zatvorenika u Srbiji i kakav je tretman tih ljudi u zatvorskim ćelijama. Zatvoreni su skoro mesec dana aktivisti iz Novog Sada kojih su se vrlo brzo odrekle njihove stranačke kolege.
Pisac i aktivista Dejan Atanacković proveo je 24h u pritvoru zajedno sa grupom ljudi iz inicijative Mostostaje. Hapsi se i privodi uglavnom noću, pošto se prethodno poternice ispisuju u Informeru, u Politici, na Pinku. Markirani su svi koji su se na bilo koji način dotakli studentskog protesta.
Krimen nose ljudi koji su ispustili gume na traktorima oko SAO Ćacilenda kao i novinari i kolumnisti koji su zagovarali prelaznu vladu kao mirno rešenje, poput Dejana Ilića na Peščaniku. Pored zatvora postoje i deportacije koje se paralelno odvijaju u Srbiji.
Najnovija je odluka o deportaciji hrvatske državljanke, doktorke, koja je u Beogradu završila fakultet i zasnovala porodicu. Zbog toga što je primećena na nekom od protesta, jednog dana joj je stiglo rešenje o deportaciji. I nije ona jedina, na desetine ljudi osetilo je ovo na svojoj koži.
Nedavno je deportovan i pijanista David Martelo koji je svirao na studentskom protestu u Nišu. Ruske izbeglice su odavno pod udarom ove represivne mere. Na udaru su i policajci koji ne vrše svoju dužnost onako kako naprednjačka vlast nalaže. Neki od njih su dobili batine palicom za golf jer su se našli na putu povlašćenim agentima iz SAO Ćacilenda.
Pod paskom su i javni tužioci koji pokušavaju da odgovorno rade svoj posao. Iz dana u dan gaze se nastavnici i profesori u srednjim školama, napadaju se maturanti, obezvređuje se volja roditelja koji zajedno sa nastavničkim osobljem pokušavaju da sačuvaju škole koje pohađaju njihova deca. Ekološki aktivisti i poljoprivrednici su već godinama na crnoj listi naprednjačke vlasti. Privode se tviteraši zbog komentara političkih događaja.
Na kraju i na početku – najugroženiji su studenti. U ovom trenutku, opozicija ne bi trebalo da kalkuliše sa njihovom podrškom prelaznoj vladi, već da istinski učini nešto kako bi ih zaštitila. To važi i za građane koji su ostali zaglavljeni u fazi kiflica i kuvanja za studente, što je potpuno anahrono u aktuelnoj ekspanziji SAO Ćacilenda, koja bi se mogla okarakterisati kao gola represija pod (ne)dremanim okom Evropske unije.
Tekst Saše Ilića "Poreklo vrste" prvobitno je objavljen na sajtu Peščanika.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mićović: Dizel sve skuplji u odnosu na sirovu naftu, potreban je uvoz
20.08.2026.•
0
Zabrinjavajuća je razlika u ceni sirove nafte i dizela odnosno "crack spread" (rafinerijske marže) koja je 2022. godine bila oko 90 dolara, a sada je viša od 100 dolara po barelu.
Američki dug premašio 40 biliona dolara
20.08.2026.•
1
Ukupan javni dug Sjedinjenih Američkih Država prvi put je premašio 40 biliona dolara, pokazuju najnoviji podaci američkog Ministarstva finansija, što je obnovilo upozorenja o sve većem pritisku na javne finansije.
Koliko se isplati Ekspo: Urađena računica - koliko se vraća na svaki uloženi dinar
20.08.2026.•
17
Ulaganje države u projekat Ekspo iznosiće ukupno dve milijarde evra, a u budžet bi putem poreza mogao da joj se vrati gotovo dvostruko veći iznos - 3,82 milijarde.
Tabaković: Isplata pomoći penzionerima i drugim građanima iz Akcijskog fonda neće uticati na inflaciju
20.08.2026.•
4
Najavljena državna pomoć penzionerima i punoletnim građanima iz Akcionarskog fonda neće uticati na inflaciju jer je reč o jednokratnim isplatama, izjavila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Simić: Minimalac u Srbiji pokriva tek 42 odsto iznosa potrebnog za dostojan život
19.08.2026.•
18
Jaz između minimalne zarade i plate dovoljne za dostojanstven život, koja je ove godine procenjena na 154.740 dinara se smanjuje.
Cena gasa u Evropi najviša za pet meseci, nemačke rezerve ispod 51 odsto
19.08.2026.•
1
Cena prirodnog gasa u Evropi porasla je danas na najviši nivo od sredine marta, dok problem predstavljaju i niske zalihe u skladištima, koje su u Nemačkoj ispod 51 odsto.
"Vrati se i stvaraj": Država daje do 1,8 miliona dinara povratnicima iz inostranstva za pokretanje biznisa
19.08.2026.•
20
Ministarstvo privrede raspisalo je, u saradnji sa Fondom za razvoj Srbije, javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru programa "Vrati se i stvaraj", namenjenog podršci pokretanju poslovanja povratnika u Srbiju
Tabaković objavila revidiranu prognozu: Nova projekcija rasta BDP - 3,2 odsto u 2026.
19.08.2026.•
1
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je da će inflacija u Srbiji i u narednom periodu ostati u granicima cilja od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto.
Tržište nekretnina u Srbiji "delimično regulisano": "Ili ste trudni, ili niste - ne možete biti malo trudni"
19.08.2026.•
6
Značajan deo kupoprodaje nepokretnosti u Srbiji, pogotovo kada je reč o novogradnji, odvija se na takozvanom "delimično regulisanom tržištu".
Nova pogodnost za penzionere: Potvrda menja karticu dok traje izrada
18.08.2026.•
5
Penzioneri koji čekaju da im se izradi penzionerska kartica, ubuduće će moći da dobiju potvrdu da je postupak izrade u toku, i na taj način ostvare prava koja imaju zahvaljujući kartici.
Budućnost Srbije: Kako će se prevazići manjak struje
18.08.2026.•
12
Ovi letnji meseci pokazali su da se Srbija suočava sa ozbiljnom krizom u snabdevanju strujom i da postoje svi preduslovi da se ona narednih sezona ponovi.
Kalifornijski milijarderi uložili 40 miliona dolara da spreče uvođenje poreza na bogatstvo
18.08.2026.•
3
Milijarderi iz Kalifornije su uložili ovih dana gotovo 40 miliona dolara u kampanju protiv predložene takse na bogatstvo koja će se u novembru naći na glasačkom listiću u ovoj američkoj saveznoj državi.
Stelantis povlači skoro milion vozila zbog kvara kamere za rikverc
18.08.2026.•
1
Kompanija Stelantis saopštila je da povlači oko 955.000 vozila širom sveta zbog problema sa softverom radio-uređaja koji može da onemogući pravilno funkcionisanje kamere za pogled unazad.
"Hapag-Lojd": Zatvaranje Ormuskog moreuza koštalo nas je 600 miliona dolara
17.08.2026.•
2
Nemačka brodarska kompanija "Hapag-Lojd" saopštila je da ju je zatvaranje Ormuskog moreuza zbog sukoba na Bliskom istoku u drugom kvartalu koštalo oko 600 miliona dolara.
U utorak sednica Socijalno-ekonomskog saveta o minimalcu
17.08.2026.•
4
Vlada Srbije najavila je za sutra sednicu Socijalno-ekonomskog saveta o minimalnoj ceni rada u 2027. godini.
Poljoprivrednici optužuju uljare za kartelsko udruživanje
17.08.2026.•
9
Predsednik udruženja poljoprivrednika "Stig" Nedeljko Savić pozvao je udruženja poljoprivrednika iz Srbije na sastanak kako bi doneli odluku šta da preduzmu zbog niske akontne otkupne cene suncokreta.
Kineski proizvođači automobila se okreću proizvodnji u Africi
17.08.2026.•
4
Kineski proizvođači automobila se od izvoza sve više okreću ka njihovom sastavljanju u Africi.
Doneta odluka o izradi Prostornog plana razvoja rudnika Jama Bor
17.08.2026.•
4
Vlada Srbije donela je odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene razvoja rudnika Jama Bor čime je otvoren put za dalje širenje rudarskih kapaciteta u Boru.
Svetskom tržištu nafte preti manjak od 1,8 miliona barela dnevno
16.08.2026.•
4
Međunarodna agencija za energetiku značajno je pogoršala prognozu za svetsko tržište nafte i upozorila da bi u trećem kvartalu ove godine globalna potražnja mogla da bude čak 1,8 miliona barela dnevno veća od ponude.
Međugodišnji rast industrijskog prometa u junu 16 odsto
16.08.2026.•
1
Promet u industriji Srbije je ukupno u junu bio veći za 16 odsto u odnosu na jun prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Mickoski najavio početak izgranje autoputa od Skoplja do Kosova
16.08.2026.•
0
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski najavio je danas da će krajem avgusta početi izgradnja autoputa od Skoplja do Kosova.
Komentari 9
The Lalosh
Ali razumem zašto niste čitali dalje od toga. :)
Dete rock'n rola
Živela nasa
I tako ceo prošli vek znajući kako su moji preci prosli i koliko su se trudili da prežive,ostave potomke koji će doživeti promene.
Tako i mi, mozda unuci budu bolje živeli i čudili se sto nismo reagovali(mada reagujemo svako u svom domenunu i spram mogućnosti).
Studenti su nam ulili nadu za budućnostb,promene su moguće.
Možda i doživim,pa kad odem tamo gore ispričam kroz koju smo patnju prišli…ali,smo spokojni sto smo ostavili zemlju pametnoj deci…
Moja majka Srbija je probudjena!!!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar