Poreklo vrste
San svakog radikala je da osnuje svoju SAO.
Foto: 021.rs
Unapređena varijanta ovog primata – radikal 2.0 odnosno naprednjak – nastala je pukim presvlačenjem odeće, tako što je ovaj skinuo HTZ odeću i uleteo u sakoe Atolini Čezare i patike Ermeneđildo Zenja.
Takođe, radikal 2.0 je usvojio savet marketinških agencija da samo dobro dizajnirani proizvod može postati konkurentan na političkom tržištu. No i pored ekspresnog presvlačenja, evolutivni proces transformacije radikala u čoveka zaglavio se na pola puta, pa su tako skupoceni brendovi odeće ubrzo ostali najvrednije stvari na njemu.
To bi značilo da je i pored Čezareovog sakoa ili Loro Pjana jakne, ispod brendirane garderobe ostao netaknuti radikal iz HTZ perioda sa nedosanjanim SAO fantazijama.
Zabranjeni pesnik Miša Stanisavljević se jedini u poeziji bavio ovim fenomenom, nazvavši pomenute radikalske oblasti "purifikovanim naseobinama" i "komadeškama teritorije", koje su prethodno ratom otete od suseda.
Radikalska tradicija stvaranja ovakvih zona "povišene besvesti" tokom devedesetih godina na teritorijama Hrvatske i Bosne i Hercegovine dobro je poznata, kao što je poznato i njihovo ustrojstvo kao prostor izvrnutih vrednosti – anticivilizacijski poredak stvari.
Pre svega, bile su to oblasti u kojima nije bila zagarantovana vladavina prava i socijalne pravde, bila su izbrisana načela građanske demokratije, kao i ljudskih prava. Ove teritorije su pretvorene u zone čistog nasilja, čija je purifikacija, odnosno čišćenje, tekla u više pravaca: masovnim deportacijama civilnog stanovništva "spornog" etniciteta, streljanjem civila koji su na bilo koji način dovedeni u vezu sa delovanjem neprijateljske vojske, ukidanjem svih prava stanovništva koje je pristalo da se naseli u tim zonama i uspostavljanjem vojne diktature. U okviru ovih zona ostvarena je visoka koruptivna ekonomija kao model budućeg razvoja Republike Srbije.
Vremena su se donekle promenila, ali san o formiranju SAO preživeo je sve tobožnje transformacije radikala. Tako je u Beogradu uoči 15. marta ove godine nikla purifikovana šatoraška naseobina, omeđena traktorima i bodljikavom žicom, koju su naselili najelitniji kadrovi SNS-a.
Specifičnost nove SAO je u tome što je na jednoj maloj teritoriji uspela da koncentriše svu besvest naprednjačke vlasti, izražene u donošenju političkih odluka bez ikakve pravne kontrole i demokratske korekcije. Veza ove SAO sa ostalim institucijama države vrši se preko većine maskiranih paramilitaraca, koji su zapravo odbornici, većnici, stranački zastupnici i sitni službenici na svim nivoima vlasti.
Oni sprovode vrhovnu volju iz SAO Ćacilenda, dok jedan deo takvih paramilitaraca, ili crnokapuljaša, pešači brzinom od 50 km/h na kontramiting koji se sprema u Beogradu. Ova zona povišene besvesti je tokom svog postojanja promovisana na svim režimskim medijima kao prostor "učenja i želje za znanjem".
Zato su SAO Ćacilend posetili ugledni profesori, doktori, umetnici, deo elite koji je baš u ovakvoj omeđenoj oblasti bez ikakvih prava i sloboda prepoznao model države u kakvoj bi želeo da živi. Bili su tu Branislav Lečić, profesor ustavnog prava Vladan Petrov, istoričar Predrag Marković ali i budući premijer – dr Đuro Macut. Ukratko, predstavljena je elita koja bi mogla da bude potencijalni deo naprednjačke "ekspertske" vlade, koja neće morati da radi ništa osim da zagovara vrednosti Ćacilenda u javnosti.
Konstituisanje ovakve paradržavne oblasti ogolilo je model radikalskog upravljanja Srbijom. Prva inačica krije se u samoj skraćenici, čiji pun oblik sada glasi Stožernikova Autonomna Oblast Ćacilend. Odnosno zona nasilja koje se emituje ka spolja.
Najradikalniji oblik takvog nasilja dogodio se 15. marta u Beogradu, po obodu SAO Ćacilenda, u dvanaestom minutu odavanja pošte poginulima pod nadstrešnicom u Novom Sadu. Bio je to početak naprednjačke konkviste i pokušaj slamanja studentskog protesta.
Usledila je do sada neviđena medijska kampanja zastrašivanja i targetiranja studenata, aktivista i novinara, svih učesnika protesta. Za početak, izvršeno je markiranje unutrašnjeg neprijatelja. Na prvom mestu nalaze se studenti u blokadi, kojima vlast neprestano pokušava da pripiše nasilno delovanje kako bi izvršila upad na fakultete, što se i dogodilo na Medicinskom fakultetu u Nišu.
Na desetine studenata dobile su poziv na informativni razgovor, jer ih je prijavio dekan fakulteta Aleksandar Mitić. Time je brutalno narušena autonomija univerziteta, što može poslužiti kao demonstracija primera za nasilno gušenje čitavog studentskog protesta. A za ministra zdravlja u Macutovoj vladi iz Ćacilenda, ovim činom se kandidovao sam dekan Mitić.
Pročitaj još
Trenutno je nepoznata činjenica koliko ima političkih zatvorenika u Srbiji i kakav je tretman tih ljudi u zatvorskim ćelijama. Zatvoreni su skoro mesec dana aktivisti iz Novog Sada kojih su se vrlo brzo odrekle njihove stranačke kolege.
Pisac i aktivista Dejan Atanacković proveo je 24h u pritvoru zajedno sa grupom ljudi iz inicijative Mostostaje. Hapsi se i privodi uglavnom noću, pošto se prethodno poternice ispisuju u Informeru, u Politici, na Pinku. Markirani su svi koji su se na bilo koji način dotakli studentskog protesta.
Krimen nose ljudi koji su ispustili gume na traktorima oko SAO Ćacilenda kao i novinari i kolumnisti koji su zagovarali prelaznu vladu kao mirno rešenje, poput Dejana Ilića na Peščaniku. Pored zatvora postoje i deportacije koje se paralelno odvijaju u Srbiji.
Najnovija je odluka o deportaciji hrvatske državljanke, doktorke, koja je u Beogradu završila fakultet i zasnovala porodicu. Zbog toga što je primećena na nekom od protesta, jednog dana joj je stiglo rešenje o deportaciji. I nije ona jedina, na desetine ljudi osetilo je ovo na svojoj koži.
Nedavno je deportovan i pijanista David Martelo koji je svirao na studentskom protestu u Nišu. Ruske izbeglice su odavno pod udarom ove represivne mere. Na udaru su i policajci koji ne vrše svoju dužnost onako kako naprednjačka vlast nalaže. Neki od njih su dobili batine palicom za golf jer su se našli na putu povlašćenim agentima iz SAO Ćacilenda.
Pod paskom su i javni tužioci koji pokušavaju da odgovorno rade svoj posao. Iz dana u dan gaze se nastavnici i profesori u srednjim školama, napadaju se maturanti, obezvređuje se volja roditelja koji zajedno sa nastavničkim osobljem pokušavaju da sačuvaju škole koje pohađaju njihova deca. Ekološki aktivisti i poljoprivrednici su već godinama na crnoj listi naprednjačke vlasti. Privode se tviteraši zbog komentara političkih događaja.
Na kraju i na početku – najugroženiji su studenti. U ovom trenutku, opozicija ne bi trebalo da kalkuliše sa njihovom podrškom prelaznoj vladi, već da istinski učini nešto kako bi ih zaštitila. To važi i za građane koji su ostali zaglavljeni u fazi kiflica i kuvanja za studente, što je potpuno anahrono u aktuelnoj ekspanziji SAO Ćacilenda, koja bi se mogla okarakterisati kao gola represija pod (ne)dremanim okom Evropske unije.
Tekst Saše Ilića "Poreklo vrste" prvobitno je objavljen na sajtu Peščanika.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nedeljama ne radi sistem za overu: Advokat o tome imate li pravo na odštetu
17.08.2025.•
7
Pad pravnog informacionog sistema usled hakerskog napada izazvao je veliku štetu građanima koji u ovoj situaciji već mesec dana ne mogu da overe ugovore.
MMF predlaže da se cene struje u Srbiji "koriguju" jednom godišnje - prvo poskupljenje stiže u oktobru
17.08.2025.•
15
Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Lev Ratnovski izjavio je da za naredni period MMF preporučuje da se cene struje koriguju jednom godišnje, na osnovu kretanja inflacije i troškova u energetskom sektoru.
U većini gradova prosečna zarada nije dovoljna za prosečnu potrošačku korpu
16.08.2025.•
4
Kupovna moć merena odnosom prosečne zarade i potrošačke korpe u maju opala je za 0,2 u odnosu na prethodni mesec.
Toplotni talas, pali klimu
16.08.2025.•
2
Posle snažnog toplotnog talasa krajem juna, Srbija se ovih dana ponovo suočava sa naletom neizdržive jare.
Pregovori o "minimalcu" počinju 18. avgusta: Da li je 600 evra dovoljno za život?
15.08.2025.•
38
Pregovori reprezentativnih sindikata, Vlade Srbije i Unije poslodavaca o minimalnoj zaradi za 2026. godinu počinju u ponedeljak, 18. avgusta.
Dinarska štednja u prvoj polovini godine povećana za 4,5 milijardi
15.08.2025.•
2
Dinarska štednja je u prvoj polovini 2025. godine povećana za 4,5 milijardi dinara (2,4 odsto) i krajem juna je iznosila 195,7 milijardi dinara.
Objavljene nove cene goriva
15.08.2025.•
0
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Manji rod jabuka zbog prolećnog mraza
15.08.2025.•
0
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je da je kasni prolećni mraz uništio deo roda jabuka u Srbiji.
Izvoz IKT usluga iz Srbije veći za 14 odsto nego prošle godine
14.08.2025.•
1
Vrednost izvoza usluga u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija iz Srbije za prvih šest meseci ove godine iznosio je 2,21 milijardu evra.
Marko Đuković: Kako domaći tim Schneider Electrica osvaja poverenje globalnog tržišta
14.08.2025.•
0
Zašto je novosadski Centar za istraživanje i inženjering (REC – Research and Engineering Center) prepoznat kao strateški inženjerski hub, kako privlači talente i šta znači voditi globalni razvoj iz lokalnog okruženja.
NBS: Trešnje skuplje čak 200 odsto nego pre godinu dana
13.08.2025.•
7
Trenutno, cene voća i povrća daju najveći doprinos inflaciji, rekao je direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u Narodnoj banci Srbije Savo Jakovljević.
Radiće se studija o proceni uticaja izložbe "Ekspo 2027"
13.08.2025.•
0
Preduzeće "Ekspo 2027" objavilo je poziv za izradu studije procene uticaja te specijalizovane izložbe.
Struja iz kosmosa
13.08.2025.•
8
Pakleno je toplo ovih dana, maksimalne dnevne temperature prelaze i četrdeset stepeni Celzijusa.
Javni sektor duguje 53 milijarde dinara: Među najvećim dužnicima Klinički centar Vojvodine
13.08.2025.•
5
Neizmirene obaveze direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava Srbije, uključujući lokalne samouprave i ustanove u Vojvodini, dostigle su ukupan iznos od skoro 53 milijarde dinara.
Startap Perplexity AI nudi 34,5 milijardi dolara za Google Chrome
13.08.2025.•
0
Startap veštačke inteligencije Perplexity AI podneo je neformalnu ponudu vrednu 34,5 milijardi dolara za kupovinu Google-ovog internet pregledača Chrome, potvrdio je CNBC.
Tabaković: Inflacija do kraja godine iznad projekcije NBS, a manji rast BDP-a zbog blokada
13.08.2025.•
9
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da će inflacija u Srbiji u narednim mesecima biti iznad projekcije centralne banke, a da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti manji od očekivanog.
NIS-ove pumpe u Bugarskoj postaju Avia, za kupovinu bio zainteresovan i Srbijagas
13.08.2025.•
1
Bugarska Komisija za zaštitu konkurencije saopštila je da je obaveštena o nameri kompanije Uni Energy OOD da preuzme NIS Petrol Bugarska, koja je podnela zahtev za odobrenje koncentracije.
Panevropski koridor Via Karpatija uskoro gotov - šta bi to moglo da znači za Srbiju?
13.08.2025.•
29
Roba koja putuje iz severne ili zapadne Evrope ka jugu kontinenta ili Bliskom istoku, i obratno, retko može da zaobiđe Srbiju drumskim putem.
Banke ublažile standarde kreditiranja za stanovništvo, a pooštrile uslove privredi
12.08.2025.•
2
Banke u Srbiji su u prvom tromesečju ove godine umereno pooštrile uslove po kojima su odobravale kredite privredi, dok su standardi za odobravanje pozajmica građanima ublaženi.
Ruska "Izvestija": Tri države razmatraju izgradnju novog gasovoda
12.08.2025.•
8
Moskva, Beograd i Budimpešta vrše finansijsku procenu izgradnje zajedničkog gasovoda, tvrdi ruski dnevni list "Izvestija".
RZS: Voće za godinu dana poskupelo za 81,4 odsto
12.08.2025.•
3
Cene poljoprivrednih i ribarskih proizvoda u junu su, u odnosu na jun prošle godine, povećane za 13,4 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Komentari 9
The Lalosh
Ali razumem zašto niste čitali dalje od toga. :)
Dete rock'n rola
Živela nasa
I tako ceo prošli vek znajući kako su moji preci prosli i koliko su se trudili da prežive,ostave potomke koji će doživeti promene.
Tako i mi, mozda unuci budu bolje živeli i čudili se sto nismo reagovali(mada reagujemo svako u svom domenunu i spram mogućnosti).
Studenti su nam ulili nadu za budućnostb,promene su moguće.
Možda i doživim,pa kad odem tamo gore ispričam kroz koju smo patnju prišli…ali,smo spokojni sto smo ostavili zemlju pametnoj deci…
Moja majka Srbija je probudjena!!!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar