Milica Agendica: Glupost kao patriotska dužnost
24.07.2024.•
20
Mi smo u principu navikli da na mestima ministara viđamo svašta i svakog.
INTERVJU Melinda Nađ Abonji: Uvek je važno pitati se - šta treba pamtiti, a šta zaboraviti
Vojvodina u redovima švajcarske spisateljice ovdašnjeg porekla je dete došaptavanja topola. Čula ih je u dvorištu bakine kuće u Senti, kojim su trčkarale njene igračke - sitne domaće životinje. Za upečatljive slike svog detinjstva Melinda Nađ Abonji dobila je nagradu za najbolji roman na nemačkom jeziku. Sada piše novu knjigu, a u intervjuu za 021.rs priča o Vojvodini, sećanju, osećanju gorčine...
Prošlost traje sve dok živi u nama i hrani se sokovima sadašnjosti. Uzaludan je pokušaj pakovati je u neke tegle i dobro zatvoriti. Može se otići bilo gde, ona će i dalje biti živahna i snažna, izvirivaće iza svakog ćoška, plaziće se i svojim će nemirima ispunjavati na zemlji dodeljene dane.
Mera joj se može uzeti tu i tamo ako se znalački udene u neku knjigu, najbolje u raskošnu lirsku sagu o tome kako se čovek svakih pedesetak godina otima uzburkanoj vodi neke komplikovane istorije.
Melindi Nađ Abonji, švajcarskoj književnici ovdašnjih korena, to je pošlo za rukom u romanu "Golubije srce" (Izdavač “Laguna”) u kojem je ispričala sudbinu svoje porodice koja se sedamdesetih godina prošlog veka, kada je ona imala sam pet godina, iz vojvođanskog pejzaža otisnula u gastarbajtersku pečalbu.
Sećanja na porodična okupljanja u mirnoj vojvođanskoj varošici, u dvorištu bake Mamike koja vrlo glasno ćuti o nekoj dubokoj nepravdi počinjenoj porodici (saznajemo tokom romana da je jugoslovenska poratna vlast dedi otela svu zemlju i poslala ga u požarevački zatvor pride), na očev i majčin bol zbog ostavljenog zavičaja, bol koji nova generacija pokušava da pobedi među hladnim Švajcarcima, sa kojima mora da nađe novi život, bila su upečatljiv okvir da ova rođena Bečejka napiše izuzetnu priču o gubljenju domovine i identiteta, i odrastanju između dve kulture i dva jezika, između haosa zemlje nad kojom se nadvija rat i blagostanja zemlje u kojoj je, uprkos najfinijoj čokoladi, teško naći mir.
Melinda Nađ Abonji je za ovu knjigu dobila Deutsches Buchpreis za najboli roman na nemačkom govornom području (u konkrenciji austrijskih, nemačkih i švajcarskih pisaca) a potom u Švajcarskoj i nacionalnu nagradu za književnost. U međuvremenu, snimila je dva CD-a sa švajcarskim reperima, a sa pesnikom Jurcekom 1001 godinama nastupa na književnim festivalima izvodeći neobičan literarno-muzički performans koji je spoj mađarske narodne pesme i elektronskog zvuka, ali i epike i reperskog bita. U njenoj biografiji još su dva romana: prvenac "U izlogu, s proleća" i poslednji "Schildkrotensoldat" -"Vojnik kornjača" (izdavač KC Novog Sada), koji je kod nas objavljen u prevodu Dragoslava Dedovića. I taj roman, takođe, priča priču iz izgubljenog zavičaja.
U Cirihu, gde živi, Nađ Abonji trenutno piše svoju novu knjigu. Zvaće se "Gold". O pisanju, zavičaju, demonima prošlosti i onome šta treba zaboraviti, a šta treba pamtiti, ali i drveću u čiju čast, smatra, svakodnevno treba podići čašu, govorila je za portal 021.
021: Kako se sećate Bečeja i odrastanja u Vojvodini?
Nađ Abonji: Rođena sam u Bečeju, ali sam odrastala kod bake u Senti i tog dela detinjstva, senćanskog, veoma se dobro sećam. Pamtim atmosferu naše kuće, u nozdrvama su mi njeni mirisi, živo se sećam njenih boja. Pamtim i sitne životinje raštrkane po dvorištu, one su bile moje igračke.
021: Imate li još uvek rodbinu u Srbiji?
Nađ Abonji: Imam, i htela sam prošlog leta sve da ih posetim u Vojvodini, ali zbog epidemije to nije bilo moguće. Nadam se da će mi to poći za rukom predstojećeg leta.
021: Fascinantni su opisi prirode i vojvođanskog pejzaža u "Golubijem srcu", toliko realistični da čovek u nekim trenucima može da oseti poigravanje sunca koje proviruje kroz lišće topola. Neki pasusi su prava oda topolama vašeg bečejsko-senćanskog detinjstva.
Nađ Abonji: Dok sam pisala nije mi bio važan konkretan geografski položaj tog drveća. On mi je samo poslužio da iskažem svoj odnos prema prirodi, odnosno da iskažem poštovanje prema njoj, prema drveću posebno. Drvo je grandiozno biće koje nam omogućava da uopšte živimo, i mislim da bi zbog toga svakog dana trebalo da ga slavimo.
021: Kažete u jednom trenutku da je pisanju potrebno sećanje, a to znači progovoriti i o nekim zaboravljenim, bolnim pričama...
Nađ Abonji: Za razliku od istoriografije, koja je prečesto u službi ideologije, književnost pokušava da oživi prošlost pričajući zakopane, potisnute i zaboravljene priče. Književnost je važna i zbog toga jer pokazuje alternative. Knjige nam govore da je moguć i drugi, drugačiji život.
021: Jedna generacija junaka u vašoj knjizi živi sa osećanjem gorčine. Kako se sa tim bremenom nose naredne generacije?
Nađ Abonji: Ogorčenost je jedna od neminovnosti života. Osetimo je bar jednom tokom svog veka, a najbolje ju je pobediti nekom kontrasilom, protivsilom vidu nečega slatkog i laganog.
021: Danas, u nekom javnom prostoru, kao da konstantno gledamo rat između "kulture zaborava" i "snage sećanja". Umetnost je pravo oružje u rukama "kulture sećanja", ali pandemija ne ide nikome na ruku. Da li bi i zbog nje "kultura zaborava" mogla da uzme preimućstvo?
Nađ Abonji: Naravno, zaborav je neophodan. Nikad se sve ne može pamtiti. Ipak, uvek se moramo zapitati: šta treba pamtiti, a šta zaboraviti? I zašto se nešto pamti, ili zaboravlja? Pandemija ograničava "potrošnju" kulture, ali mislim da neće izgubiti svoju moć, već upravo suprotno. Nadam se da će joj ova kriza dati novu snagu.
021: Može li se identitet očistiti od politike? Ako može, kako?
Nađ Abonji: Veza između "identiteta" i "politike" vrlo često je problematična, odnosno, identitet se prečesto zloupotrebljava u nacionalističke svrhe. Govori se o "nacionalnom identitetu“.
Zadatak književnosti je da ovu nesrećnu (a ponekad i fatalnu) vezu dovede u pitanje - jezikom, jezičkom kritikom i naravno narativima koji prelaze postavljene granice.
Čak i ako vam je potreban "identitet" da biste skrenuli pažnju na ugnjetavanje manjine, on istovremeno mora biti doveden u pitanje. Jer identitet uvek dočarava homogenost i zato je, ukratko, zamka.
021: Šta znate o ovdašnjoj književnoj sceni? Čiji rad pratite?
Nađ Abonji: Zolana Danjija, Damira Ovčine, Dragoslava Dedovića, Maše Dabić, Ota Tolnaija i još nekih. Nisu svi iz Srbije, dolaze sa prostora bivše Jugoslavije.
021: U vašoj biografiji stoji da se bavite i performansom. Kako ste od književnosti došli do muzike?
Nađ Abonji: To je velika tema, ali reći ću samo ovo: moja prva ljubav bila je muzika i uvek sam tražila svoj način stvaranja muzike. Već 20 godina zanima me ljudski glas. Apsolutno je sjajno ono što jedan zvonki glas može da pokrene dok govori i peva. Isto to se odnosi i na glasove koji se mogu čuti u literaturi. Recimo, mi kada čitamo, čujemo glasove. To se vrlo često zaboravlja.
021: Vaše su reči i to da je prva rečenica jednog romana najvažnija. Zašto?
Nađ Abonji: Prva rečenica određuje tonalitet poglavlja, čak bih se usudila da kažem i cele knjiige. Potraga za prvom rečenicom stoga može trajati dugo, ali može se dogoditi i da se probudite, a rečenica postoji i nemate pojma zašto.
021: Pišete li sada nešto, koja će biti prva rečenica tog romana?
Nađ Abonji: Pišem novu knjigu, a prvu rečenicu ne mogu još da otkrijem.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Ko nema za klimu, neka se porađa u decembru
18.07.2024.•
16
Svi koji su imali tu radost da ovih dana izađu napolje u zaista bilo koje doba dana ili noći bili su svedoci upravo toga - ne može se disati.
Potajno nadanje da urgentna pomoć, ipak, možda ne spava
12.07.2024.•
10
Temperature u gradu su blago rečeno kataklizmične.
Kako da mi dete preživi Srbiju?
28.06.2024.•
18
"U stalnom raskoraku kako vaspitavati decu: onako kako ja mislim da je ispravno ili onako kako će da preživi Srbiju", rečenica je koju sam pročitala negde na internetu.
Poslednja odbrana Piksijeva
28.06.2024.•
24
Kada masa napada nekoga, imam prirodnu potrebu da pokušam da odbranim napadnutog, a pogotovo kada nekog napada ekipa iz Informera i ostalih "novinskih" redakcija.
Žižek: Bauk neofašizma kruži Evropom
25.06.2024.•
8
Izbori za Evropski parlament doneli su iznenađenje – desilo se baš ono što su svi očekivali.
Zveckanje nuklearnim naoružanjem
25.06.2024.•
3
Nijedna od sukobljenih strana na istoku Evrope nije zadovoljna do sada postignutim na ratištu, a na svetskoj političkoj sceni sve češće se uočavaju naznake spremnosti za upotrebu nuklearnog oružja.
Šoping mol za manju bol
21.06.2024.•
7
Opšte je poznato da tržni centri štapom i kanapom smišljaju nedelje nečega kako bi privukli što više novih i drugačijih posetilaca.
U slavu Štranda
18.06.2024.•
18
Obale su mesta na kojima su nastajali gradovi. Danas su obale mesta ka kojima ljudi migriraju tokom leta. Istovremeno, na tom početku kopna zatvara se krug - tamo gde se gradio, tamo se i ruši grad.
Čega se stidite?
07.06.2024.•
56
Gledam tako snimak te dece koja beže iz Master centra u nedelju napuštajući improvizovani SNS call centar.
Čovečanstvo protiv žrtava
31.05.2024.•
4
Isprovociran nastavkom saradnje Diora sa Depom i novim videom gde Džoni šmekerski i u svom maniru najavljuje dolazak Diora na tiktok, jedan tviteraš napisao sledeće:
Napredne laži "pristojne Srbije"
25.05.2024.•
23
Po naprednjačkoj logici, ako veći deo sveta nije prihvatio Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, onda veći deo Srbije nije prihvatio ni Vučića, ni vlast naprednjaka.
I spremačica, i čistačica, i domaćica, i klozetarka... ali i novinarka, i psihološkinja...
22.05.2024.•
28
Ove nedelje počela je primena odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti koja se odnosi na rodno senzitivan, ili rodno nediskriminatoran jezik.
Vučić za istoriju
17.05.2024.•
27
Prošlost ume da bude neizvesna. Kako god buduća istorija izgledala, Aleksandar Vučić želi svoje mesto u njoj.
Nemo se zezamo
16.05.2024.•
8
Evo prošlo je jednocifreno dana od završetka ovogodišnjeg najvećeg evropskog političkog festivala pod šaljivim sloganom "Ujedinjeni muzikom".
Čistka na političkoj sceni u Severnoj Makedoniji
15.05.2024.•
3
Vladajuća garnitura u Severnoj Makedoniji doslovno je počišćena sa političke scene.
Osamnaest načina da se (ne) zaposlite u Srbiji
10.05.2024.•
5
Često moje kolege i ja kažemo da je konstantna potreba da se radnici informišu i edukuju o pravima koja poseduju.
Muškarac ili medved u šumi?
03.05.2024.•
11
Zarobljena u inception-u trendova na mrežama ovih dana mogu slobodno reći da je moje "Rimsko carstvo" – medved vs. muškarac u šumi.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar