Pandemija još uvek u uzlaznoj fazi, kako spremnije dočekati nove sojeve virusa

Konačni pobednici u borbi protiv korona virusa biće oni koji se najuspešnije zaštite od sve češćih mutacija ovog virusa.
Pandemija još uvek u uzlaznoj fazi, kako spremnije dočekati nove sojeve virusa
Foto: Pixabay

Mada je poslednjih dana primećen blaži pad intenziteta vakcinacije, Srbija je još uvek među vodećima u Evropi. Revakcinisano je više od 1.080.000, dok je još oko 500.000 žitelja primilo prvu dozu neke od vakcina sa ovdašnjeg tržišta. Dakle, za sada je oko 1,6 miliona ljudi uključeno u proces vakcinacije, odnosno 22 odsto ukupnog stanovništva.

Nije sve u novcu

Poređenja radi u Nemačkoj je tek sedam miliona osoba, oko 8,5 odsto tamošnjeg življa, prvi put bocnula inekcija. Da nevolja bude veća, u ovoj državi starijih od 80 godina, zdravstvenih radnika i zaposlenih u radu na zbrinjavanju starijih ima više od 20 miliona.

Još je gore u Holandiji i Italiji, dok su Češka i Slovačka, zemlje najuspešnije u prvom talasu zaraze korona virusom, sada gotovo u potpunosti poklekle. Vakcina nema dovoljno i evropske države nabavljaju na kašičicu. Pandemija je pokazala da za uspešnu zaštitu bogatstvo i novac ne moraju biti dovoljni.

Međutim, ono što zbunjuje je činjenica da su čak dve evropske firme osmislile i proizvode vakcinu, dok brojne evropske kompanije uslužno rade za izvanevropske naručioce. Trenutno čak 52 pogona širom Starog kontinenta je uključeno u proizvodnju vakcine, bilo kao završni isporučioci, bilo kao snabadevači sirovina i poluproizvoda.

Platili, a nemaju

Podsetimo se da je iz Brisela više od tri milijarde evra ubačeno kao pomoć farmaceutskim kućama radi pronalaska vakcine protiv virusa koji je januara prošle godine započeo globalni pohod. Pa, ipak, Evropa ozbiljno kaska u vakcinaciji.

Logično je upitati se gde se pogrešilo, pronađena je zaštita, roba znatnim delom unapred plaćena i proizvodi se od Atlatnika do Urala, ali vakcina nema po evropskim domovima zdravlja i bolnicama. Očito da se zdravstvena politika evropskih država u ovom slučaju pokazala jalovom i sada je u mnogim zemljama bezmalo haos.



Danska i Austrija počinju neku vrstu izdvajanja iz zajedničke borbe protiv pandemije i priključuju se Izraelu u skupnom nabavljanju budućih tura vakcina. Mađarska i Slovačka su već započeli upotrebu ruske vakcine, mada Brisel, ponajaviše iz političkih razloga, još nije odobrio ovu zaštitu. Sličnom stazom pripremaju se i Italijani.

Vratimo se na januar prethodne godine i početak širenja zaraze. Zdravstvena politika je bila u potpunoj nadležnosti svake države ponaosob. Evrounijsko središte u Briselu je izvan bilo kakvog odlučivanja. Odmah se videlo da su evropske države suviše male da se u borbi kakva se dešava jednom u dva veka oslone samo na sebe. Svi su pristali da se iz Brisela vuku konci strategije protiv pandemije.

Pokušaj zajedničke politike

Stavljanje pod zajednički štit je inicirala Nemačka, možda jedina koja ima kapacitete za samostalnu borbu. Mnogo toga je dobro učinjeno. Novcem je pomognut rad čak šest istraživačkih laboratorija sa izglednim projektima na pronalasku vakcine, među njima i "Bajontek", koja je sa američkim "Fajzerom" našla rešenje, baš kao što je švedska "AstraZeneka", takođe podržana iz budžeta u Briselu, sarađujući sa univerzitetom u Oksfordu iznašla sopstveno rešenje.

Uskoro će i "Kjurvek", još jedna mikrobiološka startap kompanija iz Nemačke, predstaviti svoju vakcinu. Ukupno je evropski kontrolor odobrio četiri vakcine za hitnu upotrebu, očekuje se da za mesec-dva odobrenje stigne do još dva-tri proizvođača.

Naravno da je nemoguće da se u kratkom roku proizvedu vakcine za svakog od oko 7,5 milijardi stanovnika na planeti. Jedno je da se proizvodi lek, posebno vakcina, za uobičajene potrebe jedne regije, sasvim drugo masovna proizvodnja koja se meri stotinama miliona, pa i milijardi, ampula.

Evropska strategija je bila razumna i realna. Zasnivala se na pretpostavci osnova zajedničke globalne borbe protiv virusa, uključivala je i zaštitu putem Kovaks programa siromašnijih država na drugim kontinentima. Razvrstane su kategorije prioritetnih grupa, sa namerom da se prvo štite najugroženiji, potom manje ugroženi. U suštini bila je to globalna strategija.

Bez snage

Pokazalo se pak da Unija nema snage da sprovede plan koji je i nadmašivao njene teritorijalne granice. Dobre namere Brisela nisu prihvaćene od drugih. Pre svega onih najmoćnijih, SAD i Velike Britanije, a izgleda da su i pojedine farmaceutske kompanije bile, blago rečeno, uzdržane.

Reč je i o velikom finansijskom interesu, tržište vakcina protiv korona virusa procenjuje se na 80 milijardi dolara. Kako sada medicina kaže, ponavljaće se bezmalo svake godine, slično kao u slučaju gripe.

Amerikanci su bili žestoko pogođeni zarazom. Odmah su aktivirali niz odredbi svog zakonodavstva kojim duboko zalaze u pravnu regulaciju drugih. Bezobzirno, ali moćni se, pogotovo u kriznim trenucima, često tako ponašaju.

Aktivirali su zakon po kome, kada Amerikancima zatreba, svi pogoni njihovih fabrika proizvode samo za potrebe države SAD, bez obzira što su locirani širom sveta. Istovremeno, pogoni neameričkih kompanija locirani u SAD takođe moraju da proizvode samo za američke potrebe.

Ratna strategija

Čim su iz kompanije "Fajzer", do nedavno četvrte među svim farmaceutskim kućama, stigle vesti o pronalasku spasonosne zaštite, aktivirali su ovu i slične regulative. Tako se sada samo 10 odsto proizvodnje "Fajzerove" vakcine iz evropskog pogona usmerava ka Evropljanima, ostalo se avionski dostavlja na drugu stranu Atlantika.

Dok je Evropska unija naglasak stavila na korektnost i transparentnost ugovora, Velika Britanija, po uzoru na SAD, pandemiju shvata kao rat i drži se ratne strategije. Cilj je pre drugih doći do cilja, ovoga puta vakcine. Sklapa ugovore sa "AstraZenekom" o prioritetnom snabdevanju britanskog tržišta.

Uočljiva sporost Evropske unije, uzrokovana teškoćama u postizanju dogovora 27 članica, pomogli su Britancima da sklope po sebe povoljan ugovor, a na štetu ostalih.

Uslužna proizvodnja

Čini se da u Briselu, godinama bez nadležnosti u oblasti zdravstva, nisu bili ni dovoljno upućeni u farmaceutsku proizvodnju. Kada je započela potraga za vakcinama, prevelik broj evropskih kompanija je sklopio ugovor o uslužnoj proizvodnji za američke kompanije, zanemarujući evropske potrebe.

Tako firme iz Švajcarske i Španije rade vakcine američke "Moderne", "Fajzer" je, pored svog pogona u Belgiji, angažovao i nekoliko manjih evropskih kompanija. Ostalo je još samo nekoliko fabrika za proizvodnju vakcina protiv drugih epidemijskih bolesti.

"Bajontek" je morao da dobrano inovira kupljene Novartisove pogone u Magderburgu, dok se "Kjurvek" odlučio za izgradnju sopstvenih. No, tek će naredne godine moći da isporuči ozbiljniju količinu nove vakcine.

Idealni partneri, a ne sarađuju

Loši odnosi Brisela i Moskve, dopunjeni finansijskim interesom pojedinih rivalskih farmaceutskih kuća, otežavaju dogovor oko proizvodnje "Sputnjik V" u Evropskoj uniji. Rusija nema, i još dugo neće imati, dovoljne kapacitete za masovnu farmaceutsku proizvodnju i strategiju zasniva na prodaji licencnih prava.

Ono što radi borbe protiv virusa poseduju Brisel i Moskva toliko se dopunjuje da bi, u povoljnijoj političkoj klimi, bili idealni partneri. Za sada su ti odnosi hladni i "na distanci".

Mada dugo traje, pandemija je još u uzlaznoj fazi. Izuzetno velik broj zaraženih ljudi znači i da se korona virus stalno razmnožava. Time su uvećane verovatnoće mutacije i pojave novih sojeva virusa.

Iz Izraela, zemlje u kojoj je više od 70 odsto stanovnika revakcinisano, ovih dana stiglo je upozorenje da će najuspešniji biti oni koji se što bolje zaštite upravo od novih sojeva. Mutacije će dovesti do infektivnijih i smrtonosnijih formi oboljenja, kao što već vidimo u slučaju "britanskog soja".

Dosadašnja iskustva, evropska i više nego druga, mogu biti dragocena u daljem toku borbe protiv pandemije. Cilj je sada teži nego na početku epidemije. Neophodno je ne samo vakcinom zaštititi najmanje dve trećine stanovništva, već i ceo postupak sprovesti dovoljno brzo kako bi se sprečilo širenje virusa preko prenosilaca koji ne ispoljavaju znake oboljenja.

To je put da mutacija, time i onih potencijalno mnogo opasnijih od dosadašnjih, bude što manje. Da bi se uspelo neophodno je na osnovu znanja i svih dosadašnjih iskustava osmisliti i realizovati obuhvatnu, istovremeno i dovoljno brzu, masovnu vakcinaciju.

ShopiNS
  • Anonimus

    05.04.2021 11:38
    Ameri su uvek bili siledžije. Ako bude zatrebalo, osloniće se na snažnu vojnu nadmoć.
  • bob

    05.04.2021 11:37
    Živane, prvo proverite podatke koje ste koristili u ovom tekstu. Do 02.aprila u Nemačkoj 12,1% stanovnika (10.039.938) primilo prvu dozu, 5,2% obe doze.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Pljuvaću po vašim grobovima

Mogu li politički mrtvaci da nam osiguraju bolju budućnosti, kada su je debelo upropastili u ne tako dalekoj prošlosti? Može li duh formacije iz stare Grčke biti modus razmišljanja nekom među nama?

Golmanov strah od penala

Veliki broj medija u Srbiji preneo je video na kojem se vidi kako predsednik države Aleksandar Vučić izvodi penal.

INTERVJU Ugostiteljka Karmen Krivokapić: Ne smemo se otuđiti jedni od drugih, prilika je da nas hrana ponovo zbliži

Žena koja je sinonim dobrog ugostiteljstva u Novom Sadu veruje da će nas, kad čudo od pandemije prođe, neka nova deca naučiti sve iz početka. Novom životu. Kako se živi. Da će ona zaigrati po novim, logičnijim, od prirode neodrođenim pravilima. A mi, pa moraćemo da se uklopimo, jer ko se ne uklopi, otpašće. Odahnuće i planeta. U međuvremenu, moraće štošta i po restoranima da se uredi, za početak da se specijalizuju jer ovako, od Silvane do "Nirvane", nema mnogo smisla.

Uskršnje čudo

Predsednik Srbije se tokom praznika setio Ustava. Kao da to nije dovoljno iznenađujuće, čak mu se ukazala i predsednička nadležnost – mogućnost da ne donese ukaz o proglašenju zakona. U izjavi koju je prenela većina domaćih medija Vučić je naglasio da "ne može da potpiše Zakon o istopolnim zajednicama, ako ga Narodna skupština usvoji, jer je dužan da štiti Ustav".

"Spens" - medalja za svedočanstvo naše propasti

Ovih dana pljušte mu medalje, k'o kokice iz automata. Umesto njih, možda je bilo primerenije da se jednom četrdesetogodišnjaku uruči, ako ne bjuti, onda bar SPA vaučer, za - bar delimični - fizički i duhovni oporavak.

Mile Isakov: Nema više s kim čovek da pije, ni da se keri. Nema ljudi.

Boem, revolucionar, novinar pre svega, napisao je knjigu ingenioznog naslova "Pijani smo bili bolji", koja izlazi ovih dana. Voleće je oni koji razumeju perfekat u kojem je kafana, a ne istorija, bila čudesna učiteljica života. Posle hedonizma i renesanse, usledilo je otrežnjenje u vidu "političkog kupleraja iz kojeg se ne izlazi nevin", kaže Isakov i dodaje: "Savest mi je čista, ali ne sasvim mirna jer su u mojoj smeni izneverena sva obećanja i očekivanja. Pored mene živog. Za to nema opravdanja".

Superliga - kad bogataši izvise

Ukoliko UEFA ne osmisli i ne sprovede takmičenje koje će prihvatiti i jači i siromašniji klubovi, navijači, nacionalni savezi, mediji, nastaviće se pokušaji najmoćnijih ekipa da formiranjem privatne pozivne lige gro novca sa evropskog fudbalskog tržišta preliju samo u sopstvene kase.

INTERVJU Profesorka i prevodilac Maša Dabić: Solidarnost danas znači imati samokontrolu

"Zavičaj je reč koja ne može lako da se prevede na nemački, ni kao reč, ni kao koncept. Čovek nije biljka, ima sposobnost da bude mobilan, da se kreće, odlazi i vraća se, da pusti korene na više mesta istovremeno, ali i da neko vreme hoda bez korena", kaže profesorka i prevodilac Maša Dabić za 021, javljajući se iz Beča koji sve grčevitije diše preko Zoom-a, home office-a, Netflix-a food delivery-ija, dok istovremeno traje medijski prenos apokalipse.

INTERVJU Damir Grubiša: Politika je danas miks loših i najgorih, ali ne smemo da se predamo, moramo se pobuniti

Diplomata svetske reputacije, pesimista po intelektu, a optimista po volji, u razgovoru za 021.rs kaže da se nada da će nove generacije osetiti mučninu od ovakve stvarnosti i da će se stvoriti kritična masa građana koji ne žele da budu podanici raznih režima i njihovih karikatura. Taj novi "građanski humanizam" mogao bi biti ubrzan i globalnim haosom u vidu pandemije i neadekvatnih odgovora političkih kasta na Balkanu, Evropi i celom svetu.

INTERVJU Milana Vlaović: Plašim se ljudi koji su stručnjaci za sve i onih koji nikada nisu krivi

"Provincijalizam gradova izvrsna je tema, a žene s margine često u sebi nose mešavinu mnogih krajnosti koja je dramatično privlačna. Sonja Savić bila je urbana ikona iz provincije. Pretalentovanu urbanu ikonu Margitu Stefanović, trajno su obeležile provincijalna iskompleksiranost i okrutnost njene majke", kaže u intervjuu za 021.rs autorka knjige "Bomboni od meda" koja je bila polazište za seriju o Jovanki Broz.

INTERVJU Rambo Amadeus: Nije pristojno, ni mudro da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja

"Površni fizički kontakti, češanje, gurkanje, trljanje, tapšanje, rukovanje, to nedostaje mladima, njima je takva vrsta kontakta važna i iskreno mi je žao što ne smiju da budu opušteni u kontaktima s vršnjacima. Zato mi stari treba da se vakcinišemo što prije, da mladi mogu da nastave sa normalnim životom. Nije pristojno, ni mudro da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja", kaže u intervjuu za 021.rs kojim najavljuje svoj prvi onlajn koncert Svetski kilotzar Rambo Amadeus.

INTERVJU Pisac Zoran Ferić: Isplivali su ideološki talog i glupost svemirskih razmera

"Osećaj "poraza" 1945. uveliko je pomogao da se današnje revizionističke težnje pretvaraju i u konkretne političke programe. Mise za Pavelića i rehabilitacija Draže simptomi su iste bolesti. Stalno se pokušavaju izjednačiti dva totalitarizma: fašistički i komunistički kako bi se osigurala nekakva "istorijska pravda" i umanjio osećaj poraženosti", kaže u intervjuu za 021.rs pisac Zoran Ferić.