INTERVJU Tanja Stupar Trifunović i Tanja Vidojević: Presudno je ne dozvoliti sredini da poništi vašu individualnost

Mnogi ljudi se prepuštaju bujici koja ih neprestano oblikuje nepisanim pravilima i pokušava ih učiniti uniformisanim i jednoličnim, ali ima i onih koji traže druge načine, koji okreću život u smeru u kojem oni žele. Najvažnije je naći mir u sopstvenoj glavi. Za 021.rs govore Tanja Stupar Trifunović i Tanja Vidojević, autorke grafičkog romana "More je bilo mirno".
U knjizi "More je bilo mirno", grafičkom romanu dve Tanje - književnice Tanje Stupar Trifunović i ilustratorke i slikarke Tanje Vidojević, rat, teskoba i nemir oslikani su raspuklim narom koji ostavlja crveni trag na intimnom vešu, grudnjacima, gaćama, trag koji prlja čaršave i kvari miran san. Ovaj roman u izdanju "Besne kobile" priča je o gubitku oca i gubitku sebe, nemogućnosti ostvarenja partnerske veze, o usamljenosti i izgubljenom miru. On je pokušaj da se u paramparčad izlomljena prošlost zaleči i nađe joj se mesto s kojeg više neće progovarati ranjenom dušom, ukratko jedno nežno i bolno prebrojavanje svega onog što je iza nas.
 
 
Književnica Tanja Stupar Trifunović autorka je knjiga "Satovi u majčinoj sobi" (Evropska nagrada za književnost), "O čemu misle varvari dok doručkuju" i "Otkako sam kupila labuda" (Vitalova nagrada), dok je Tanja Vidojević ilustrovala dečji roman "Kuća vremena", te dva animirana videa za decu "Pčelica i medo" i "Klima mi se zub".
 
O radu na njihovom zajedničkom čedu "More je bilo mirno", neobičnoj, ali ne i neuobičajenoj poziciji umetničkog rada udvoje, budućnosti jedne književnice i jedne ilustratorke, poziciji umetnika koji do kraja ne može da živi od onoga što najbolje zna da radi, ove dve umetnice govorile su za portal 021.rs.
 
 
021: Ovo je vreme sete i nostalgije, a njima, i usamljenošću, odzvanja i vaša knjiga. Prve dve nas vraćaju u prošlo, prekoronarno vreme, kada nismo ni znali da nam, ako smo bili zdravi, više-manje ništa ni ne fali. A samoća je i pre korone bila veliki mal du siecle. Taj okvir seta/nostalgija/usamljenost izazovana je baza za pričanje priča. Ako je tačna teza da su za dobru priču potrebne samo strategija i matematika, koja je bila vaša kada ste stvarale ovu knjigu?
 
Tanja Stupar Trifunović: Ni Tatjatna, ni ja, nismo baš neki vrli stratezi, ni matematičari tako da je i naš pristup radu uopšte, pa tako i zajedničkom radu, bio nešto drugačiji. Pre bih rekla da smo obe podjednako strastvene i zahtevne prema sebi kada je ono što radimo u pitanju. Nismo previše sklone kompromisima i od umetničkog izraza mnogo očekujemo i to je nešto što možemo okarakterisati kao nezgodno za saradnju. 
 
Ali nama je, paradoksalno izrečenom, bilo lako, jer je svaka samu sebe "izmaltretirala" i krajnja, zajednička vizija se sasvim preklopila. Od početka smo videle u radu one druge to što želimo: mislila sam - ova žena crta kako bih ja volela crtati da umem. Tatjana je pročitala moju priču i krenula da je crta i ne samo crta, nego i interpretira kroz crteže. Bila sam oduševljena svakim njenim vizuelnim rešenjem. Nas dve, iz različitih umetnosti, slično gledamo na stvari, sa istim senzibilitetom i to je ono što čini zajednički rad mogućim i skladnim. 
 
 
021: Ovo vreme je i vreme velikih gubitaka, i vaša knjiga je o gubitku: oca, partnerstva, sebe... U svemu tome treba pokušati ne izgubiti sebe potpuno. Kako?
 
Tanja Stupar Trifunović: Ponekad je teško povući granicu i znati koliko, gubeći druge, gubimo i sebe, ili se ipak u nekim slučajevima i zadobijamo. Te stvari su obično pomešane. Granice između nas i drugih nekad su prelabave, a drugi put prečvrste. Često nekim gubitkom gubimo i jednu dimenziju sebe, a zadobijamo drugu, možda ni bolju, ni goru, nego drugačiju. Sve je u tim, nekad malim, nekad velikim pomeranjima i promenama. Ovaj grafički roman je i osvrtanje unazad, jedna pomalo nežna i bolna rekapitulacija tih gubitaka. A možda je sama ta potreba za kreativnim izrazom deo odgovora na vaše pitanje – kako ne izgubiti sebe. 
 
 
021: Nekadašnje heroje (oca) teško mogu zameniti drugi (toksične veze). Ponekad se čini da živimo po nevidljivim matricama, nekad se čini da scenario za naš život piše sredina. Sve je manje hrabrih ljudi koji se ne drže napisanog scenarija, koji su spremni rizikovati, a mir ipak nije moguće naći izvan sebe.
 
Tatjana Vidojević: Mislim da je presudno izmicati matricama, ne dozvoliti sredini da poništi vašu individualnost. Teško je, ali i nephodno pronalaziti načine da se bavite onim čime želite i što osećate.
 
Mnogi ljudi se prepuštaju bujici koja ih neprestano oblikuje nepisanim pravilima i pokušava da ih učini uniformisanim i jednoličnim, ali ima i onih koji traže druge načine, koji okreću život u smeru u kojem oni žele. Sredina svakako utiče, ali ne mora biti presudna. Najvažnije je naći mir u sopstvenoj glavi, raditi na tome, ne stagnirati. Sam proces je jako bitan.
 
Ne znam da li bih to nazvala hrabrošću, pre suštom potrebom da se menjaju stvari i okolnosti koje nas čine nesrećnim. Važno je da smelost prevagne nad malodušnošću, i onda, u kombinaciji sa napornim radom i istrajnošću dolaze i vidljivi rezultati koji daju smisao i pokreću dalje. 
 
 
021: Šta mislite da li je zbog brzog načina života, sve teže koncentracije na bilo šta duže od kratke poruke, te činjenice da ljudi sve manje čitaju, budućnost čitanja upravo u modernom grafičkom romanu?
 
Tatjana Vidojević: Od svih informacija nas deli samo jedan klik, sve je dostupno, bar virtuelno. Ljudi su preopterećni masom filtriranih informacija skrojenih samo za njihova uža interesovanja. I teško je neki višak koncentracije prebaciti na nešto izvan tog ličnog "bubble-a" u koji nesvesno upadamo. U tom moru informacija ciljano usmerenih ka korisnicima sve izazovnije je "upecati" pažnju čitalaca. 
 
Ako uzmemo u obzir karakteristike savremenog društva - brži protok informacija, manje slobodnog vremena i najglašeniju sklonost ka vizuelnom doživljaju, tu vidim prostor koji se otvara za grafički roman. On nudi čitaocu složenu realnost koja se otvara kroz sliku, reč i emotivni naboj sadržan u svakom zasebno i u susretu njih zajedno, a sa druge strane ekonomiše tekstom i vremenom. 
 
 
021: Na kojem ste stripu odrasle, a koja je knjiga bila baza nekog vašeg potonjeg životnog svetonazora?
 
Tanja Stupar Trifunović: Kao što je po predanju reč prethodila svemu, mene je ovo pitanje podsetilo da je mojoj kasnijoj opsednutosti knjigom i čitalačkoj i onoj spisateljskoj, prethodila zaluđenost stripom. To sam sasvim zaboravila, ali kako sam pročitala pitanje, tako je preda mnom krenulo da se odmotava sećanje u kojem brat i ja sakupljamo stripove, čak smo pokušavali i da ih crtamo i pišemo, ali nije nam preterano dobro išlo. 
 
U tom našem pozamašnom strip skladištu bilo je svega i bili smo prilično stilski i žanrovski neujednačeni; Marti Misterija, Mister No, Dilan Dog, Blek, Zagor, Tarzan, Družina od vešala, Kapetan Mark, Modesti Blejz, Alan Ford. Za nas nije bilo lošeg stripa, bili smo stripožderi svaštožderi. 
 
"Naporni kritički duh" je stigao kasnije, sa knjigama. Moram priznati od svih tih stripova da mi je Alan Ford ostao najdraži, na to verovatno utiče ova "naknadna pamet" koja u nekadašnjem smešnom vidi današnje tragično i svakodnevno, previše nalik našoj realnosti.
 
Što se tiče knjiga, tu ne mogu da izdvojim jednu, bilo ih je mnogo koje su kroz vreme otimale jedna drugoj primat, jer čoveku se sa godinama menja čak i taj čitalački ukus. 
 
 
021: Da li ste igde zaposlene? Pisac Stevo Grabovac radi u prodavnici prehrambene robe u Banjaluci, Pisac Srđan Tešin ističe da kuva u svom kikindskom domu, neke vaše kolege su urednici u izdavačkim kućama, neki su potpuno životno nesituirani... Kako živite u doba korone? Vidite li neku perspektivu svog posla, imate li neku strategiju kad je već država uglavnom nema?
 
Tatjana Vidojević: Radim u školi kao profesor likovne kulture, a uz to radim i karakter dizajn za animirane filmove. Naročito sada, u vreme korone, kada nismo slobodni da idemo kuda želimo, dobro je imati nešto što vas zaokuplja, nešto o čemu razmišljate, nešto na čemu vidite rezultat uloženog truda. Ne znam da li se može koristiti reč "strategija" u današnje vreme, ali postoje planovi, novi materijali su u pripremi, rad se nastavlja. 
 
 
Tanja Stupar Trifunović: Život ljudi koji se bave umetnošću se, ne njihovom željom, svodi na jednu složenu i upornu obmanu; naime vi znate u sebi da ste se rodili sa svojim zanimanjem i sve što želite čitav život je da radite taj "svoj posao", ali se morate pretvarati da vam je to samo hobi i da "za ozbiljno" radite nešto drugo. Posebno u državama koje vam, čak ni formalno ne ostavljaju prostor, a kamoli mogućnost da živite kao umetnik, a da to ne podrazumeva da postanete socijalni slučaj. Kod nas se već dugo umetnički rad ne prepoznaje kao rad i to je i kulturološki i društveni problem.
 
Zato se i mi, kao i naše kolege koje ste pomenuli, dovijamo kako da istovremeno i radimo na nekom poslu, ali i istrajavamo u svom životnom pozivu. Ova dvostrukost često umara. Dugo sam radila kao novinarka, a sada već duži niz godina radim kao bibliotekarka. 
ShopiNS
  • Aleh

    07.04.2021 14:56
    Ženski strip je neistražen kontinent, još od Dese Glišić, imamo sjajne autorke, a Tanju Stupar čitajte, preporučujem, naročito poeziju.
  • artist

    07.04.2021 13:23
    "Sredina svakako utiče, ali ne mora biti presudna."


    Kod nas na zalost sredina i previse utice, toliko je stanje lose.
    Ne utice samo psihicki vec cak i fizicki sto je jos gore.
    Cak je i najobicnije hodanje trotoarom velika avantura s obzirom da niko nece da ti se skloni iako ides svojom ispravnom, desnom stranom trotoara.
    To se vec granici sa poremecenim razumom.
    Inace hvala za odlican intervju.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Pljuvaću po vašim grobovima

Mogu li politički mrtvaci da nam osiguraju bolju budućnosti, kada su je debelo upropastili u ne tako dalekoj prošlosti? Može li duh formacije iz stare Grčke biti modus razmišljanja nekom među nama?

Golmanov strah od penala

Veliki broj medija u Srbiji preneo je video na kojem se vidi kako predsednik države Aleksandar Vučić izvodi penal.

INTERVJU Ugostiteljka Karmen Krivokapić: Ne smemo se otuđiti jedni od drugih, prilika je da nas hrana ponovo zbliži

Žena koja je sinonim dobrog ugostiteljstva u Novom Sadu veruje da će nas, kad čudo od pandemije prođe, neka nova deca naučiti sve iz početka. Novom životu. Kako se živi. Da će ona zaigrati po novim, logičnijim, od prirode neodrođenim pravilima. A mi, pa moraćemo da se uklopimo, jer ko se ne uklopi, otpašće. Odahnuće i planeta. U međuvremenu, moraće štošta i po restoranima da se uredi, za početak da se specijalizuju jer ovako, od Silvane do "Nirvane", nema mnogo smisla.

Uskršnje čudo

Predsednik Srbije se tokom praznika setio Ustava. Kao da to nije dovoljno iznenađujuće, čak mu se ukazala i predsednička nadležnost – mogućnost da ne donese ukaz o proglašenju zakona. U izjavi koju je prenela većina domaćih medija Vučić je naglasio da "ne može da potpiše Zakon o istopolnim zajednicama, ako ga Narodna skupština usvoji, jer je dužan da štiti Ustav".

"Spens" - medalja za svedočanstvo naše propasti

Ovih dana pljušte mu medalje, k'o kokice iz automata. Umesto njih, možda je bilo primerenije da se jednom četrdesetogodišnjaku uruči, ako ne bjuti, onda bar SPA vaučer, za - bar delimični - fizički i duhovni oporavak.

Mile Isakov: Nema više s kim čovek da pije, ni da se keri. Nema ljudi.

Boem, revolucionar, novinar pre svega, napisao je knjigu ingenioznog naslova "Pijani smo bili bolji", koja izlazi ovih dana. Voleće je oni koji razumeju perfekat u kojem je kafana, a ne istorija, bila čudesna učiteljica života. Posle hedonizma i renesanse, usledilo je otrežnjenje u vidu "političkog kupleraja iz kojeg se ne izlazi nevin", kaže Isakov i dodaje: "Savest mi je čista, ali ne sasvim mirna jer su u mojoj smeni izneverena sva obećanja i očekivanja. Pored mene živog. Za to nema opravdanja".

Superliga - kad bogataši izvise

Ukoliko UEFA ne osmisli i ne sprovede takmičenje koje će prihvatiti i jači i siromašniji klubovi, navijači, nacionalni savezi, mediji, nastaviće se pokušaji najmoćnijih ekipa da formiranjem privatne pozivne lige gro novca sa evropskog fudbalskog tržišta preliju samo u sopstvene kase.

INTERVJU Profesorka i prevodilac Maša Dabić: Solidarnost danas znači imati samokontrolu

"Zavičaj je reč koja ne može lako da se prevede na nemački, ni kao reč, ni kao koncept. Čovek nije biljka, ima sposobnost da bude mobilan, da se kreće, odlazi i vraća se, da pusti korene na više mesta istovremeno, ali i da neko vreme hoda bez korena", kaže profesorka i prevodilac Maša Dabić za 021, javljajući se iz Beča koji sve grčevitije diše preko Zoom-a, home office-a, Netflix-a food delivery-ija, dok istovremeno traje medijski prenos apokalipse.

INTERVJU Damir Grubiša: Politika je danas miks loših i najgorih, ali ne smemo da se predamo, moramo se pobuniti

Diplomata svetske reputacije, pesimista po intelektu, a optimista po volji, u razgovoru za 021.rs kaže da se nada da će nove generacije osetiti mučninu od ovakve stvarnosti i da će se stvoriti kritična masa građana koji ne žele da budu podanici raznih režima i njihovih karikatura. Taj novi "građanski humanizam" mogao bi biti ubrzan i globalnim haosom u vidu pandemije i neadekvatnih odgovora političkih kasta na Balkanu, Evropi i celom svetu.

INTERVJU Milana Vlaović: Plašim se ljudi koji su stručnjaci za sve i onih koji nikada nisu krivi

"Provincijalizam gradova izvrsna je tema, a žene s margine često u sebi nose mešavinu mnogih krajnosti koja je dramatično privlačna. Sonja Savić bila je urbana ikona iz provincije. Pretalentovanu urbanu ikonu Margitu Stefanović, trajno su obeležile provincijalna iskompleksiranost i okrutnost njene majke", kaže u intervjuu za 021.rs autorka knjige "Bomboni od meda" koja je bila polazište za seriju o Jovanki Broz.

INTERVJU Rambo Amadeus: Nije pristojno, ni mudro da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja

"Površni fizički kontakti, češanje, gurkanje, trljanje, tapšanje, rukovanje, to nedostaje mladima, njima je takva vrsta kontakta važna i iskreno mi je žao što ne smiju da budu opušteni u kontaktima s vršnjacima. Zato mi stari treba da se vakcinišemo što prije, da mladi mogu da nastave sa normalnim životom. Nije pristojno, ni mudro da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja", kaže u intervjuu za 021.rs kojim najavljuje svoj prvi onlajn koncert Svetski kilotzar Rambo Amadeus.

INTERVJU Pisac Zoran Ferić: Isplivali su ideološki talog i glupost svemirskih razmera

"Osećaj "poraza" 1945. uveliko je pomogao da se današnje revizionističke težnje pretvaraju i u konkretne političke programe. Mise za Pavelića i rehabilitacija Draže simptomi su iste bolesti. Stalno se pokušavaju izjednačiti dva totalitarizma: fašistički i komunistički kako bi se osigurala nekakva "istorijska pravda" i umanjio osećaj poraženosti", kaže u intervjuu za 021.rs pisac Zoran Ferić.