Pobunjeni gradovi – od komšiluka do globalne politike

Iako se urbane inicijative i pokreti međusobno razlikuju, obično im je zajedničko nepoverenje u institucije predstavničke demokratije kao što su klasične političke partije.
Pobunjeni gradovi – od komšiluka do globalne politike
Foto: 021.rs
Osim toga, urbane inicijative spaja i zagovaranje inovativnih demokratskih praksi, municipalizam odnosno participacija i organizovanje na nivou opština ili komšiluka i fokus na urbane probleme kao što su javni prostori ili stanovanje. Radi se o novim političkim idejama koje nastaju na temeljima izneverenih očekivanja od klasičnih političkih partija koje su, baveći se "visokom politikom" i krupnim nacionalnim temama, zapostavile nagomilane probleme svakodnevnog života, prvenstveno u glavnim gradovima u kojima je uticaj neoliberalnih i autoritarnih politika bio najveći. 
 
Ovakvi pokreti su zasnovani na ideji o drugačijem gradu u kome "pravo na grad" i kvalitetan život uživaju svi a ne samo privilegovane elite. Participacija kao klasični liberalni mehanizam uključivanja građana u lokalnu politiku u ovakvim slučajevima nije cilj za sebe (ona je dovoljna u gradovima u kojima su javna dobra očuvana i dostupna) već sredstvo da se inicira promena samog sistema i da se sa čela gradova svrgnu (korumpirane) političko-ekonomske elite.
 
Polazeći od problema u komšiluku, pojedinačne inicijative su prerastale u mreže na nivou gradova, potom i građanske platforme koje su ulazile u izbornu trku na nivou grada, nacionalne koalicije i konačno, mreže na globalnom nivou. Na takav način, inicijative "od dole" i urbani pokreti otvorili su nove prostore za artikulaciju otpora štetnim urbanim politikama širom sveta. 
 
U regionu jugoistočne Evrope, najskoriji primer ovakvog organizovanja od komšiluka do globalne arene je nacionalna koalicija Možemo!, proistekla iz urbanog pokreta Zagreb je naš! iz čijih redova dolazi aktuelni gradonačelnih Zagreba. Globalna inspiracija i "krovna organizacija" za pokrete u različitim delovima sveta je španska građanska platforma koja trenutno upravlja Barselonom, Barcelona En Comú, zasnovana na principima socijalne pravde, participativne demokratije, ekologije, zaštite javnih dobara, feminizacije urbane politike, borbe protiv masovnog turizma i prisilnih iseljenja. 
 
Pod zajedničkim globalnim sloganom "Gradovi bez straha" ("Fearless Cities"), organizuju se konferencije i događaji u cilju globalnog povezivanja i održava se baza podataka sa članicama iz celog sveta. Među njima ima veoma različitih organizacija koje upravljaju gradovima i teritorijama, od Rojave u Siriji, preko Montreala, Ričmonda, Barselone i, od skora, Madrida, Grenobla, Marseja, Zagreba... Inicijative i pokreti učestvuju u gradskim skupštinama u Bolonji, Pizi, Napulju... a čine vansistitucionalnu opoziciju sa namerom izlaska na izbore u Beogradu i mnogim drugim gradovima. 
 
Na svim ovim mestima, građani su, organizovani kroz inicijative i pokrete i ujedinjeni  u platforme i asocijacije, uspeli da uspostave punu ili delimičnu kontrolu nad svojim gradovima ili makar da to jasno zahtevaju.
 
 
 Gradovi bez straha - pogledajte mapu: https://fearlesscities.com/en/map
 
Osnovni problem u političkom organizovanju urbanih pokreta sastoji se u paradoksu ujedinjenja – zasnovani su na poverenju izgrađenom unutar bliskih odnosa u komšiluku i temama koje povezuju ljude u neposrednom mikro-okruženju, ali sa druge strane, upravo taj mikro nivo moraju da prevaziđu kako bi se povezali sa sličnim organizacijama u gradu, regiji, državi, i tako došli u priliku da istinski utiču na promenu urbanih politika. 
 
Takvo izdizanje i prostorno širenje je nužno jer u suprotnom inicijative ostaju u svojim mikro-sredinama i obično se zadržavaju na odbrani sopstvenog dvorišta (pežorativno "Not in my back yard", NIMBY inicijative). Nužno je i zato što se mnoge odluke u vezi sa pitanjima za koje su inicijative zainteresovane (recimo izgradnja, prostorni planovi, megaprojekti, stanovanje) donose se na višim nivoima vlasti.
 
Kada se i prevaziđe pojedinačna tema u komšiluku i obuhvate zajednički problemi na nivou širih gradskih celina, izazovi rastu prilikom širenja na gradsku periferiju gde su struktura stanovništva, uslovi života, pa i svakodnevni problemi, često znatno drugačiji nego u centralnim gradskim zonama. Problem se dodatno usložnjava kada se podrška traži u manjim mestima i ruralnim sredinama kako bi se ujedinjenje podiglo na nacionalni nivo. Ako su, kako istraživanja pokazuju, ovim pokretima mahom mobilisane grupe koje pripadaju srednjem sloju gradskog stanovništva, da li oni imaju potencijal da se izdignu i uđu u politički život van velikih urbanih centara i centralnih gradskih zona? 
 
U vezi sa tim je i problem kooptacije i hijerarhizacije, jer u procesu prostornog širenja i omasovljenja manje inicijative mogu da budu "progutane" od većih organizacija ili političkih partija, a lokalni aktivisti otuđeni od centara upravljanja i izopšteni iz donošenja odluka zbog uvođenja organizacione hijerarhije. 
 
U sistemima sa slabo konsolidovanom demokratijom izazovi su još veći, pa uz navedene obuhvataju i snažan pritisak krupnog kapitala, manjak prostora za demokratsko organizovanje, problematične izborne uslove, pritiske, ucene i slično. 
 
Uprkos svemu, saznanja o postojanju sličnih borbi i uspešnom prevazilaženju navedenih izazova, kao i lekcija koje su u tom procesu naučene, mogu se koristiti kao ohrabrenje i smernice u drugim sredinama koje ovakvim putem tek kreću. 
 
Konačno, kako su ljudi tokom kovid pandemije bili vezani za svoje najbliže fizičko okruženje tako je i narasla svest o značaju neposrednog kontakta i blizine unutar komšijskih odnosa, kao i javnih prostora u blizini stanovanja koji su služili kao važno mesto okupljanja i socijalizacije tokom lock-down-a. Zbog toga je upravo sada trenutak kada urbane inicijative koje promovišu ovakve principe mogu da dobiju na širem značaju.  
 
Ana Pajvančić-Cizelj predaje Sociologiju grada na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
  • makice dušo

    16.06.2021 16:17
    @Макица
    Malo si pobrkala lončiće, hajde malo uključi mozak pa vidi ko "otima rezultate tuđeg rada" ... možda su ipak kapitalisti? Znaš, 25 najbogatijijh u USA ima imovinu koliko "donjih" 140 miliona stanovnika USA. Ko tu kome, tačno, "otima rezultate rada"?
  • Telep

    16.06.2021 14:29
    Riba se čisti od repa
    Gradovi su, sa svojim gradjevinskim prostorom i JKP-ovima osnova za bogaćenje političko-kriminalnih elita i uhlebljenje za stranačku vojsku. Da li je realno očekivati da će režim tek tako dozvoliti da im neki "bezvezni" lokalci i komšije uzmu tu zlatnu koku iz ruke?
    Problem za režim je što oni znaju kako da se bore protiv Djilasa, Bore Novakovića i sličnih, jer njih mogu uvek da obilaze. Problem su im obični ljudi, koji nikad nisu bili na vlasti. Zato se i šef SNS a onako vrištći upire da nas ubedi kako su na izborima za MZ u stvari učestvovali Djilas i Novaković.
  • Макица

    16.06.2021 14:24
    Бум се вусрала од активизма...
    Левичарске будалетине, све ће да ураде само да ништа не раде. Само да се отима туђа имовина и резултати туђег рада. Чак и за запад потпуно бесмислена и врло пролазна мода.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Kako da mi dete preživi Srbiju?

"U stalnom raskoraku kako vaspitavati decu: onako kako ja mislim da je ispravno ili onako kako će da preživi Srbiju", rečenica je koju sam pročitala negde na internetu.

Poslednja odbrana Piksijeva

Kada masa napada nekoga, imam prirodnu potrebu da pokušam da odbranim napadnutog, a pogotovo kada nekog napada ekipa iz Informera i ostalih "novinskih" redakcija.

Zveckanje nuklearnim naoružanjem

Nijedna od sukobljenih strana na istoku Evrope nije zadovoljna do sada postignutim na ratištu, a na svetskoj političkoj sceni sve češće se uočavaju naznake spremnosti za upotrebu nuklearnog oružja.

Šoping mol za manju bol

Opšte je poznato da tržni centri štapom i kanapom smišljaju nedelje nečega kako bi privukli što više novih i drugačijih posetilaca.

U slavu Štranda

Obale su mesta na kojima su nastajali gradovi. Danas su obale mesta ka kojima ljudi migriraju tokom leta. Istovremeno, na tom početku kopna zatvara se krug - tamo gde se gradio, tamo se i ruši grad.

Čega se stidite?

Gledam tako snimak te dece koja beže iz Master centra u nedelju napuštajući improvizovani SNS call centar.

Čovečanstvo protiv žrtava

Isprovociran nastavkom saradnje Diora sa Depom i novim videom gde Džoni šmekerski i u svom maniru najavljuje dolazak Diora na tiktok, jedan tviteraš napisao sledeće:

Napredne laži "pristojne Srbije"

Po naprednjačkoj logici, ako veći deo sveta nije prihvatio Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, onda veći deo Srbije nije prihvatio ni Vučića, ni vlast naprednjaka.

Vučić za istoriju

Prošlost ume da bude neizvesna. Kako god buduća istorija izgledala, Aleksandar Vučić želi svoje mesto u njoj.

Nemo se zezamo

Evo prošlo je jednocifreno dana od završetka ovogodišnjeg najvećeg evropskog političkog festivala pod šaljivim sloganom "Ujedinjeni muzikom".

Čarape

Bilo je to jedno od uobičajnih jutara kada petočlana porodica u nekih pola sata pokušava da izađe iz stana i započne svoj dan po pravilima službe.

Muškarac ili medved u šumi?

Zarobljena u inception-u trendova na mrežama ovih dana mogu slobodno reći da je moje "Rimsko carstvo" – medved vs. muškarac u šumi.

Poraz pre izbora

Posle ne malo neizvesnosti, lokalni i izbori za grad Beograd održaće se 2. juna. Međutim, čini se da su nepotrebni, rezultati gotovo da su poznati i danas, mesec dana pre održavanja.