Posledice žarkog leta su poskupljenje hrane i energije. I nestašica vode

Da bi obični ljudi pozitivno percipirali prelazak na obnovljive izvore energije, neophodno je da države socijalno odgovornom politikom subvencionišu buduće uvećane izdatke na hranu, vodu i struju.
Leto na izmaku je bilo pakleno toplo, američki metereolozi su precizirali da je, posmatrajući merenja na celom globusu, ovogodišnji juli bio najvreliji mesec unazad 142 godine koliko se beleže podaci ove vrste. Bio je topliji za 0,93 stepena od višegodišnjeg proseka, a 0,1 stepen topliji od dosadašnjeg rekordera, jula iz 2012. godine. 
 
Na trećem i četvrtom mesecu su juli iz prošle i pretprošle sezone. Stručnjaci su potvdili i da je od poslednje četiri decenije svaka bila toplija od prethodne. Cifre očito ukazuju da nailazi vrelije razdoblje.
 
Požari spržili šume
 
Stanovništvo Srbije se ovog leta takođe morilo sa jarom. Tokom juna obično padne oko 70 litara vode, ovog puta nije palo ni pet. Što je još gore, bezvodni dani su se nastavili i u julu, padavina nije bilo do sredine najtoplijeg letnjeg meseca. Zabeleženo je sedam dana sa temperaturom iznad 35 stepeni Celzijusa, dok devet noći termometar nije padao ispod 20 stepeni. Počeli smo da se navikavamo na tropske noći. Drugi pakleno topli period bio je od 23. jula do 22. avgusta.
 
Nebesima kao da nije bilo dovoljno da more ljude vrućinom i "bezvodicom", pa su pustili na volju i "bogovima vatre". Požari su pržili zemlju i živi svet. Samo u Grčkoj vatra je odnela rastinje sa 57.000 hektara, više nego u prethodnih 30 godina. U Turskoj je bilo pogubnije, nestalo je 200.000 hektara pod šumom, koliko, u proseku, vatrena stihija odnese za 20 leta.
 
Stotinak požara u SAD spržilo je zelenilo na više od 1,8 miliona hektara. Možda je Amerikancima uteha da je u Rusiji bilo još gore; samo u Jakutiji, najhladnijem regionu na svetu, požari su buktali na preko tri miliona pošumljenih hektara.
 
Grube posledice
 
Uzroci kontinuiranog uvećanja temperature na zemlji pripisuju se čoveku i njegovom višegodišnjem grubom, kako bi bilo što jeftinije, arčenju resursa. Ponajviše je reč o energetici i pratećem rudarstvu. U ovim delatnostima ispušta se ogromna količina ugljen-dioksida i ostalih štetnih gasova, čije nagomilavanje sprečava prirodno odbijanje sunčevih zraka o zemaljsku kuglu, pa se toplota zadržava.
 
 
 Foto: Beta (AP)
 
Spram predindustrijskog doba, rast prosečne temperature je 1,1 stepen. Ne izgleda mnogo, ali to je kao kada čovek svaki dan umesto 36,2 ima 37,3 stepena telesnu temperaturu. Oseća se nelagodno i poprilično slabim. Ceni se da stepen toplije vreme znači za 7,5 odsto više esktremnih padavina, te znatno intenzivnije i duže suše. 
 
Pojedine posledice dosadašnjih eksploatatorskih ljudskih aktivnosti trajaće stotinama godina, čak i ako bismo kojim čudom uspeli smesta da zaustavimo emisiju štetnih gasova. Primera radi, rast nivoa mora će trajati vekovima.
 
Moćni nameću pravila
 
Čovek je, ipak, nekako uspeo da se privoli da učini sve što može kako bi rast temperature zaustavio na 1,5 do dva odsto iznad onog iz predindustrijskog doba. Time bi, mada će pojedine neugodne posledice trajati, ostao ispod takozvane prelomne tačke, nakon čijeg dostizanja dolazi do naglog ubrzanja promena i posledice postaju gotovo nezaustavljive. 
 
Glavni oslonac u naporima da se nekako ograniči pakleni rast temperature i sve neugodnije suše je preorijentacija na obnovljive izvore energije, odnosno napuštanje fosilnih goriva. Moćne države, inače najveći emiteri štetnih gasova, nameću stroga pravila novog ponašanja u proizvodnji električne energije. Svode se na što bržu eliminaciju elektrana na ugalj, mazut i gas i prelazak na solarne i vetroturbine, te termalnu energiju.
 
Problem je što je proizvodnja struje na novim tehnologijama skupa, a često siromašni i nemaju povoljne prirodne uslove za nove energane. Dok je za razvijene prelazak na obnovljive izvor prvenstveno ekološko pitanje, za nerazvijene je još i više ekonomski problem. Sagledajmo posledice sve dužih suša i prelaska na nove energetske izvore.
 
Cene hrane skaču
 
Suše desetkuju useve. Ove godine lucerke i deteline gotovo da i nema. Umanjenje roda kukuruza u Srbiji u odnosu na višegodišnji prosek procenjuje se u rasponu od 20 do čak 45 odsto; još više je podbacila soja. Reč je o biljkama neizostavnim u ishrani stoke. Tako je u celom svetu, najveći izvoznik pšenice, Rusija, zabranila je izvoz sve dok ne vidi kakav će biti rod svih ratarskih kultura.
 
 
 Foto: Beta (AP)
 
Nepovoljan razvoj je doveo do skoka cena agrarnih useva. I to osnovnih. Tako je kukuruz skočio na više od 220 evra po toni, više nego ikad u poslednjih pola veka. Umesto da bude 20 odsto ispod inače visoke cene pšenice, "žuto zlato" je 20 odsto iznad. Soja je dostizala i nezamislivih 680 evra po toni, dok je suncokret, posledično i jestivo ulje, za pola godine bezmalo udvostručio cenu. Lančano je usledio i rast cena svih proizvoda za čije spravljanje se u većoj meri koriste ratarski usevi. Naravno da tokom sve učestalijih nepogoda strada i sve više voća, salata i drugog jestivog bilja.
 
Nije čudo onda što su cene osnovnih potrepština, kombinovano sa pandemijskim efektima, naglo skočile. Istovremeno, nestašice vode su sve veće, pa je u južnim državama SAD počela berzanska prodaja tehničke vode. Očekivanja su da će eventualni rast berzanske cene racionalizovati upotrebu dragocene tečnosti. U isto vreme, u pustinjskim državama razvijaju se metode desalinizacije kako bi se manjak nadomestio koriščenjem morske vode.
 
Upitna konkurentnost
 
Nevolje sa strujom iz obnovljivih izvora su pre svega ekonomske. Uprkos stalnim pojeftinjenima solarnih i eolskih panela, struja iz ovih izvora je još uvek znatno skuplja, i trostruko, nego što je iz tradicionalnih izvora, hidroelektrana i termalki. To se najbolje vidi poslednjih meseci kada je Evropska unija nizom uputstava primorala sve članice na preorijentaciju. Za samo godinu dana, struja je na berzi u Budimpešti sa 50 skočila na 86 evra za 1.000 kilovata. Skok cene u Rumuniji je viši i teško da će se zaustaviti. Narednih sezona, onoliko koliko se bude realizovala energetska preorijentacija, rašće i cena struje.
 
Problema će biti i u Zapadnoj Evropi, pre svega u pogledu održavanja konkurentnosti evropske ekonomije. Bogato stanovništvo na zapadu Unije će relativno lako otrpeti strujna poskupljenja. Sasvim drugačija je situacija na znatno siromašnijem istoku Starog kontinenta, kao i u obližnjim državama čiji razvoj se umnogome oslanja na Uniju. 
 
 
 Foto: Beta (AP)
 
Rast cena energije, kao i nestašica vode, biće veliki teret pogotovo za porodice sa skromnijim primanjima. Nevolja će biti još - kako energija ima znatan udeo u proizvodnji i preradi useva, cena hrane će, na osnovu uvećanja energetskih troškova, dodatno rasti.
 
Zaboravili na sto milijardi dolara
 
Reč je o osnovnim potrebama svake porodice koje teško da mogu da se umanje bez posledica po zdravlje ljudi. Stoga je jedino rešenje kako bi i siromašniji mogli da ostvare pravo na osnovne životne uslove mnogo sadržajnija i odgovornija socijalna politika. 
 
Drugim rečima, svaka država bi trebalo da, primereno situaciji, pronađe mehanizme pomoći najsiromašnijem sloju, specifikovanim na olakšanom snabdevanju hranom, vodom i jeftinijem pristupu električnoj energiji. U suprotnom, ljudi, makar se danima šetali po šumama i na čistom vazduhu, ne da neće osetiti benefite prelaska na nove energetske izvore, već će tranziciju doživljavati štetnom po sopstvene i interese svoje porodice.
 
Mehanizam pomoći bi, zapravo, morao da krene od najrazvijenijih, koji i danas po stanovniku emituju tri puta više štetnih gasova nego nerazvijeni. Na Pariskom klimatskom samitu 2015. godine uočili su potrebu da pomognu siromašniji deo sveta, svojevrsnu žrtvu energetskog preokreta. 
 
Obećali su sto milijardi dolara pomoći. Međutim, šest sezona kasnije nema ni naznaka osnivanja Fonda podrške, a do siromašnijih od obećane pomoći nije stigao niti jedan dolar.
 
Ako je suditi po početku, nije dobro...

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • trz

    23.08.2021 16:37
    $$
    Mi smo našu vodu na vreme prodali, baš nas briga za nestašicu vode.
  • kožu derem

    23.08.2021 14:57
    A kako nafta na berzi ima najnižu cenu od početka godine a kod nas opet poskupljuje?
  • Poskupo sve

    23.08.2021 14:17
    Poskupo i bemzim jer je teze skladistiti vruc benzin od hladnog.
    A kako se na toploti sve siri tako su i akcize sire, meso je sire pa i skuplje.
    Jednostavno, siroko se sada zivi.
    To je neki novi vek ,sta ja znam, zlatno doba stiglo.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Blame Canada

"Protest je kada kažem da mi se nešto ne sviđa, a otpor je kada uradim nešto da mi se to više ne ponavlja."

Cena autentičnosti: Naši antiglobalisti

U subotu su održane dve paralelne šetnje, dva rivalska protesta. Da je okupljanja na pretek i da to svedoči o širokogrudosti vlasti i u najzalije doba, ne treba trošiti reči.

Odustanite od dijaloga

Možda pre nego od bojkota opozicija treba da odustane od medijskog dijaloga sa režimom.

Liman je Srbija

Prošla sedmica u Novom Sadu pokazala je kako izgleda sedam dana života u gradu u kojem ne biste želeli da vam odrastaju deca.