U nedelju izbori u Nemačkoj: Kako će izgledati EU posle odlaska Angele Merkel

Biće zanimljivo u noći između nedelje i ponedeljka slušati vesti iz Nemačke u kojoj se održavaju izbori za Bundestag. I to za čitavu Evropsku uniju i okruženje.

Kako je odlazeća kancelarka Angela Merkel tokom šesnaest godina vladavine uspela da snaženje Nemačke izvede kroz jačanje i razvoj Evropske unije, nedeljni izbori za Bundestag važni su ne samo za građane najveće države Starog kontinenta, već i za žitelje svih članica Unije, pa i država koje u skoro vreme očekuju članstvo u lukrativnom društvu.

Biraju su skupštinski poslanici, najmanje njih 598 iz 299 izbornih okruga, i to tako što svaki glasač dobija dva lista, jedan za direktan izbor pojedinačnog kandidata, drugim kojim se glasa za stranku. U Bundestag prolaze najbolje plasirani na izborima pojedinačnih kandidata, ali prema nemačkom izbornom zakonu odnos poslanika iz pojedinih stranaka mora biti jednak odnosu glasova dobijenim zaokruživanjem na listiću sa strankama.

Stoga se broj novih poslanika uvećava dok se ne postigne traženi odnos. Tako je u odlazećem sazivu čak 709 predstavnika, 78 više nego u prethodnom. Stalni pratioci nemačkih izbora očekuju da će u budućem sastavu biti još više narodnih zastupnika.

Jačanje Nemačke kroz jačanje EU

Bundestag, tačnije njegov Donji dom, bira kancelara. Pošto je Angela Dorotea Merkel odlučila da posle šesnaest godina neprekidnog vladanja ode u penziju, odluka o budućem premijeru vodeće privredne sile Starog kontinenta se željno iščekuje.

Tokom četiri mandata Merkelova je uspela da Nemačku ekonomski izrazito osnaži, pa sada u 83-milionskoj državi ima čak 44,8 miliona radnih mesta, a bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika je premašio 41.000 evra.

Pri tome kancelarka je uspela da Kina postane ekonomski partner za Nemačku, pa i Uniju važan gotovo koliko i SAD. Istovremeno je održala i dosta intezivnu ekonomsku saradnju sa Rusijom uprkos snažnim sankcijama Zapada protiv Moskve.

Ono po čemu će Merkelova biti svakako zapamćena je što je, u vreme velikih kriza, snaženje Nemačke činila tako da istovremeno jača i Uniju. Shvatila je da nijedna evropska zemlja u današnjem svetu nije dovoljno velika da bi samostalno u globalnim razmerama predstavljala bilo političku bilo ekonomsku silu.

Glas evropskih država već druže vreme može biti od globalnog uticaja samo ako se iskazuje kroz glas Unije. Izrazito realna, Angela je takav pristup ne samo prihvatila, već ga je, zapravo, sama definisala i nametnula sučlanicama Unije.

Mi to možemo

Bio je to put kojim su i Nemačka i Unija savladavale opasne krize u novom milenijumu, od finansijske, preko krize evra do emigrantske, pa sada i zdravstvene izazvane korona pandemijom.

Možda je vrhunac političke karijere kancelarke bila 2015. godina kada je, posmatrajući kilometarske kolone izbeglica rekla "Mi to možemo" i preko milion nesrećnih ljudi našlo je u Nemačkoj novo utočište. Sada je bezmalo 27 odsto ljudi koji rade u Nemačkoj emigrantskog porekla.

Budući nemački kancelar neće imati lak posao da ostvari rezultate slične rezultatima žene koja potiče iz bivše Istočne Nemačke i pripada manjinskoj protestantskoj veri. Naučnica sa itekako lepim uspesima u kvantnoj hemji još je uspešnija bila u političkim zapletima. Dugo je važila za štićenicu Helmuta Kola, ujedinitelja Nemačke, tokom čijeg kancelarovanja je bila prvo ministarka za žene i mlade, potom za ekologiju.

Tri kandidata za kancelara

Zvali su je Kolova devojčica. No, u pravi trenutak se osamostalila i, nakon jedne Kolove manje afere, došla do pozicije šefa Demohrišćanke partije.

Iza sebe nije ostavila direktnu naslednicu, ipak Urliku fon der Lajen je promovisala za predsednicu Evropske komisije. Do kraja se nije javno opredelila o ličnim političkim stavovima, ali je stranački program itekako inovirala socijaldemokratskim shvatanjima i zalaganjima.

Pre četiri godine rezultat izbora je bio takav da su demohrišćani lako mogli da imaju većinu zajedo sa liberalima i zelenima. Međutim, Merkelova se odlučila da produži koaliciju sa socijaldemokratama. O mnogim političkim principima nije se verbalno izjasnila do dana današnjeg, ipak nesporno da su njenu vladavinu obeleželi kompromisi, koncenzusi i kontinuitet.

Javnost ne prašta

Tri su kandidata za novog kancelara Nemačke, od Merkelinih mandata itekako važnog i za celu Evropsku uniju.

Armin Lašet je iz Angeline Demohrišćanske stranke, ali teško bi se moglo reći ni da jeste, ni da nije lični izbor dosadašnje kancelarke. Deluje previše birokratski, strogo. Za njega često kažu da je "čovek bez osmeha". Ne važi za najpopularnijeg ni unutar svoje stranke. Tokom nedavnih poplava na severozapadu Nemačke pokazao se, blago kazano, previše nespretnim.

Analena Bezbok je čelnica Zelene stranke. Važi kao izrazit "Atlantista", dakle zagovornik čvrstih veza sa SAD. Poprilično je izgubila na popularnosti kada je utvrđeno da radovi koje objavljuje nisu baš originalni. Reakcija javnosti bila je surova, pa je popularnost zelenih sa 23 za samo dva meseca spala na manje od 17 odsto. Takođe ne važi za najpopulariju ni među svojim stranačkim kolegama.

Olaf Šolc je aktuelni ministar za finansije i potpredsednik vlade. U čelništvu je Socijaldemokratske stranke ali ne i predsednik. Poslednjih meseci je podigao rejting u javnosti uprkos pokušajima političkih protivnika da ga povežu sa manjom aferom. Više nego uspešno je upravljao budžetom najmoćnije države na Starom kontinentu i uliva sigurnost. Čovek je kompromisa. Uspeo je da stranku posle niza godina vrati na prvo mesto po popularnosti, a istraživanja pokazuju da može računati na najmanje 25 odsto glasova, pet procentnih poena više nego pre samo tri meseca.

Poželjan kontinuitet

Nemačka javnost bi svakako volela kontinuitet dosadašnje politike, ali teško da na tamošnjoj političkoj sceni postoji iko ko bi lako mogao koračati Merkelinom stazom. Ima istine i u tvrdnjama da "novo vreme traži novog lidera".

Za sada nije lako proceniti ko bi mogao biti novi predvodnik velikog stila. Tim pre što je političko raspoloženje takvo da će biti teško sastaviti pobedničku koaliciju i vladu od samo dve stranke. Ulazak treće znatno komplikuje odnose pošto svaka stranka voli da insistira na nekim svojim stavovima koje druge teško mogu da prihvate.

Osim SDP, Demohrišćana i Zelenih, ceni se da će u Bundestag ući još Liberali, ADF i Levica, a svaka od ove tri je itekako nezgodna za bilo koju od tri veće.

Nesporno, biće zanimljivo u noći između nedelje i ponedeljka slušati vesti iz Nemačke. I to za čitavu Evropsku uniju i okruženje. Jer bez sposobnog i dalekovidog novog nemačkog kancelara i Evropska unija postaje mlitava, usporena, bez dovoljno snage da bude globalno relevantna, povremeno, kao u slučaju "zelenog dogovora" i predvodnik.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Dragan

    24.09.2021 15:38
    Ah
    Krah evropskih fašista.U njenoj "narodnjačka koalicija Evrope" Orbav,AV,HDZ, i sve pro fašističke zemlje koje čekaju svoj yrenutak.Smetao im Gadafi zbog duge vlasti a nije im snetala senilna domaćica koja čak nije imala ni podršku već sa socijal demokratima vladala tri mandata .I moja skepa baba bi bila dibra u instituciono sređenoj državi gde svako zna šta treba da radi.Imaju i svom sastavu države (savezna republika) koje samostalno upravljaju svojim republikama a ona je samo kohezioni faktor.
  • Anonimus

    24.09.2021 14:32
    Zanimljiva analiza, prvi put u našoj štampi se ukazuje da je u Nemačkoj kreirano čak 44,8 miliona radnih mesta i da je bruto- nacionalni dohodak po glavi stanovnika, za državu od 83,4 miliona žitelja, preko 40.000 evra!
  • EvoOvako

    24.09.2021 10:00
    Nešto što bi promenilo
    Mnoge stvari u vezi nas bi bila pobeda AfD-a ili Levice, a to je nemoguće.
    I dalje će se nastaviti igre kao i do sada. I sa Rusima i sa Amerima i sa Kinezima.
    Na žalost po nas, mi nećemo u EU/EEA. I nećemo putevima kojima hode Finska, Lihtenštajn ili Danska. Mada, to nije do Germana. To je do nas, jer nas lideri ne vode u tom smeru, već u smeru Kunta Kinte plemena i u smeru nepotizma, korupcije i selektivnog sprovođenja zakona. Ali, nisu tu političari baš najkrivlji. Stari Grci su rekli da svaki narod zaslužuje svoje lidere i dokle god budemo mislili da je u redu dati lovu doktoru da spase život ili da je OK dati lovu da prođeš tehnički bez kočnica, nama biti bolje neće. Problem je u nama. Mi biramo hoćemo na izbore ili ćemo ostati kući.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Blame Canada

"Protest je kada kažem da mi se nešto ne sviđa, a otpor je kada uradim nešto da mi se to više ne ponavlja."

Cena autentičnosti: Naši antiglobalisti

U subotu su održane dve paralelne šetnje, dva rivalska protesta. Da je okupljanja na pretek i da to svedoči o širokogrudosti vlasti i u najzalije doba, ne treba trošiti reči.

Odustanite od dijaloga

Možda pre nego od bojkota opozicija treba da odustane od medijskog dijaloga sa režimom.

Liman je Srbija

Prošla sedmica u Novom Sadu pokazala je kako izgleda sedam dana života u gradu u kojem ne biste želeli da vam odrastaju deca.

Kako podučavati patriotizmu?

Kada režim u Srbiji počne da priča o patriotizmu možemo biti sigurni da je na delu bežanje od odgovornosti i uzurpacija vlasti.