Države na Balkanu, premijer u Vašingtonu

Mada su vlade u Crnoj Gori i Makedoniji klimave i upitne podrške parlamenta, opstaju zahvaljujući snažnoj podršci SAD, pa se pronela pošalica kako se pravi premijer zapravo nalazi u Vašingtonu.

Nedavni slučaj Zorana Zaeva, premijera Severne Makedonije, ponovo je aktuelizovao pitanje ko, zapravo, upravlja pojedinim malenim državicama na Balkanu.

Podsetimo, na lokalnim izborima 31. oktobra opozicioni VMRO je pobedio u 43 opštine i, što je poseban uspeh, u prestonici Skoplju, dok je vladajući SDSM uspeo tek u 17 lokalnih samouprava. Posmatrajući broj glasova, VMRO je, uprkos malom izlasku birača, osvojio 43.000 glasova više od rivala na vlasti.

Uzimala, davala

Isto veče po objavljivanju rezultata, Zaev je javno izjavio da podnosi ostavku i na mesto premijera i na poziciju predsednika stranke. Time je pokušao promovisati princip da političar snosi posledice izbornih rezultata; bilo da su uspešni, bilo da su porazni.

Stav nekadašnjeg predsednika opštine Strumica pobrao je u javnosti mnoge reči podrške, čestitke na časnom potezu stizale su iz javnosti zemalja Evropske unije, sa svih strana. Zaista, odavno na političkoj sceni nema fer-pleja i svi kao da su se uželeli viteškog pristupa, pa su pohvale samo pljuštale.

Pokazalo se, međutim, preuranjeno. Nekoliko dana kasnije, premijer povlači ostavke, uz obrazloženje da je potreban kako da sprovede neke poteze u vladi, tako i da stabilizuje uzdrmanu stranku.

Dobrim izbornim rezultatom poneta opozicija, formira većinu i zakazuje sednicu Sobranja radi rušenja vlade. Međutim, na glasanju je samo 60 poslanika za obaranje, jedan manje od potrebnog broja.

Diplomatske poruke

Ispostavilo se da odbornik Kastriot Redžepi, iz Bese, jedne od dve albanske stranke koje su se priključile VMRO, povlači potpis sa inicijative za smenu, a nije se pojavio ni na sednici. Dan-dva kasnije na Tviteru je pojasnio da su mu iz diplomatskih krugova u Skoplju veče pred sednicu Sobranja stigla usmena i pismena uverenja da će već tokom decembra biti određen datum početka pregovora oko pristupa Makedonije u Evropsku uniju, pa je promenio mišljenje.

Ubrzo se ispostavilo da to nije prvi put da se iz inostranstva, iz najmoćnijih država, direktno utiče i na najvažnije političke odluke u Makedoniji. I sam dolazak Zaeva na čelo republičke vlade 2016. godine umnogome je realizovan pod pritiskom SAD i država EU.

Na parlamentarnim izborima je VMRO osvojio 51, SDSM 49 poslaničkih mesta. Najveća albanska partija DUI je izborila deset, dok su tri manje stranke albanske manjine zbirno izborile deset preostalih mesta u skupštinskim klupama.

Na siromašnom Balkanu

Po političkom običaju koji se praktikuje od osamostaljivanja Makedonije, vladu je trebalo da formiraju najjača stranka u zemlji i najjača stranka najbrojnije nacionalne manjine. No, veče pred formiranje vlade Ali Ahmetiju, čelniku DUI, takođe iz kruga ambasada u Skoplju, stiže poruka kako bi ovoga puta bilo dobro da se odustane od ustaljenog principa i da se nova vlada formira oko SDSM.

Obrazloženje se zasnivalo na proceni da je dotadašnja duža vladavina VMRO dopustila širenje kriminala i korupcije do neslućenih razmera, što je imalo uporište u pojedinim stavovima Specijalnog tužilaštva. Na siromašnom Balkanu, poruka iz takvih krugova se nepogovorno usvajaju. I Zaev se našao na najvažnijoj republičkoj funkciji.

Mlađani Strumičanin, koji sa bratom vodi porodičnu firmu za preradu povrća, sa pozicije premijera uspeo je da ubedi makedonski narod da promeni ime svojoj državi kako bi Grčka prestala sa dvodecenijskim stopiranjem ulaska suseda kako u Uniju, tako i u NATO pakt. Tako je od 2020. godine Severna Makedonija članica severne vojne alijanse, ali se ulazak u EU izjalovio.

Korupcija sve raširenija

U pogledu ostalih rezultata, Zaev je bio neuverljiv. Tokom poslednjih pet godina nije bilo niti jedne strane investicije veće od pola miliona evra, šta više, izostala su i ulaganja domaćih preduzetnika. Korupcija ne da nije zaustavljena, već se raširila ulazeći u sve pore vlasti.

Brzo se ispostavilo da je upravo Specijalno tužilaštvo najspornije, čelnica ove institucije Katica Janeva je zbog mita osuđena na zatvorsku kaznu. Po oceni "Transparency International" Makedonija je sa 61. mesta rada na suzbijanju korupcije na kojem je bila 2016. godine pala na 111. poziciju. Vlada se loše snašla i u korona krizi, pa je vakcinaciju počela među poslednjima u Evropi.

Građani Makedonije su na lokalnim izborima poslali poruku nezadovoljstva čelnom političkom garniturom. Ali najmoćnijim stranim državama, očito, mnogo više odgovara spremnost Zaeva, od prvog dana karijere nazvanog "miljenik Zapada", da povlači baš one poteze koji pašu najmoćnijima, makar bili i sporni sa stanovništa interesa stanovništva najjužnije republike bivše zajedničke države.

Lako su našli način da svog ljubimca, uprkos izbornom krahu i objavljenoj ostavci, održe na vlasti.

Samo pet glasova

Još je neobičniji slučaj Vlade Crne Gore. Tim Zdravka Krivokapića ovog trenutka teško da podržava više od četiri-pet od osamdeset poslanika crnogorske skupštine. Ipak, opstaje.

Vlada tek nepunu godinu dana, a već pet meseci je jasno da nema podršku parlamenta. Mesecima je na usvajanje čekalo 67 zakonskih predloga, pošto vlada nije mogla da za njihovo usvajanje dobije skupštinsku podršku. Šta više, i pojedini ministri, na primer policije, odbijali su da izvrše naređenje premijera, pa su i dalje u vladi.

U velikoj meri, opstanak bez podrške parlamenta je omogućen strukturom izbornih rezultata. Raspored poslanika među strankama različitih političkih orijentacija je takav da je teško formirati skupštinsku većinu za bilo koji predlog vlade.

Demokratski front, nosilac šireg opozicionog kruga koji je oborio trodecenijsku vladavinu DPS i Mila Đukanovića, umnogme je prosrpski savez, u bliskim odnosima sa aktuelnom srpskom vlasti. Može da računa, zajedno sa partnerskom Demokratskom stankom, na najviše 37 poslaničkih glasova, tri nedostajuća kontroliše URA, izražene proameričke orijentacije, koja je sa DF našla zajednički jezik samo oko obaranja "večne vladavine" Mila Đukanovića.

Kad Eskobar zažmuri

Praktično, DF bi radi obaranja vlade morao da traži partnerstvo baš sa DPS, protiv koga se žestoko borio više od 30 godina. Takav aranžman bi se pogubno odrazio na rezultate pri prvim narednim izborima.

Sa druge strane, premijer Krivokapić i potpredsednik Dritan Abazović, predsednik URA, i ne pomišljaju na promene, te poručuju da je pre nego što se izabere nova vlada potrebno da aktuelna bude oborena. Poruka je moguća uz saznanje da je bilo kakav savez između DF i DPS nemoguć još duže vreme, a da se ne odrazi na glasače obe grupacije. Teško da bi došla u obzir i manjinska vlada DF uz podršku DPS. Tako aktuelna vlada opstaje na ravnoteži nemoći političkih grupacija.

Moguća su tri dalja razvoja događaja: rekonstrukcija vlade, obaranje vlade i vanredni parlamentarni izbori. Međutim, malo je verovatno da će se desiti bilo koje od tri rešenja. Stvorena je pat situacija, povoljna po aktuelnu vladu. Najefikasnije je da postojeću situaciju što duže održava.

Posebno nakon posete Podgorici specijalnog američkog izaslanika za zapadni Balkan Gabrijea Eskobara, kom prilikom je iskazao punu podršku timu Krivokapića, razgovarao sa Đukanovićem, predstavnicima nevladinog sektora, sa svima sem sa čelnicima DF, za koji je rekao da nikako ne može da bude američki partner. Zažmurio je na oba oka preko nečinjenja vlade na detaljnijem raskrivanju nedavne zaplene najveće količine narkotika u istoriji Crne Gore, premda je vladama Mila Đukanovića najviše kritika upućivano upravo zbog naglog širenja šverca cigareta i opojnih sredstava.

Ništa ne menjati

Nakon posete američkog izaslanika, premijer je odlučio da manju grupu zakona, posle višemesečnog čekanja, ponudi na usvajanje Skupštini, znajući koliki je u Crnoj Gori uticaj poruke visokokotiranog i ambicioznog diplomate. Uostalom, prethodno su, na mig sa političke scene, tri vodeće američke i evropske banke prestrukturirale neugodan crnogorski dug prema Kini radi izgradnje prve etape autoputa Bar - Boljare.

Zadovoljni što vlada u Podgorici nije povukla ni priznanje Kosova, niti postavila pitanje izlaska iz NATO pakta, pa čak nije ni potpisala, u predizbornoj kampanji, inače jak adut, ugovor o odnosima sa Srpskom pravoslavnom crkvom, iz inostranstva su obećali izdašnu pomoć pri izgradnji jadransko-jonske magistrale, druge važne internacionalne saobraćajnice kroz državu.

Praktično, sve najvažnije odluke za državu donose se, ili odobravaju, izvan Crne Gore, najčešće sa druge strane Atlantika. Ostaje onda pitanje gde stoluje crnogorski premijer, u Podgorici ili u Vašingtonu.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • V

    17.11.2021 10:30
    To za mene nisu ni drzave.
  • Anonimus

    17.11.2021 09:34
    Divlji zapad u malim balkanskim državicama...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Spasiti karijeru Novaka Đokovića

Posle problema u Australiji, postaje izvesno da će, naročito zbog učestalih mutacija virusa, mere zaštite širom sveta postajati sve strože.

Budimo Ted Laso

Prošla je i 2021, godina koja nije mnogo toga obećavala. Odnosno, godina koja se možda nije ni dogodila, kao da smo nastavili da se budimo u 2020.

Piše An Niva: Putinov kontinent

Publicistkinja, književnica i priznata specijalistkinja za Rusiju An Niva, objavila je knjigu "Putinov kontinent", čije je izdanje na srpskom jeziku priredila Akademska knjiga.

Ako ovo nije pretnja, šta jeste?

Da vas neko zaustavi na ulici i kaže vam da ćete odgovarati pred tom osobom, da će vam stati na put i da ćete platiti za ono što ste uradili, pa vas još i izvređa, kako biste to shvatili?

Ustavno-izborne igre

Pitanje promene Ustava ipak je uznemirilo političke duhove u Srbiji prizivajući iskustvo bliske prošlosti da posle ustavnih promena sledi ozbiljna kriza, a i prevrati.

Piše En Eplbaum: Kakofonija - haos - strah

Istoričarka, novinarka i dobitnica Pulicerove nagrade En Eplbaum objavila je knjigu "Sumrak demokratije. Sirenski zov autoritarizma". Izdanje na srpskom jeziku priredila je Akademska knjiga.

Ne znam šta bih ti rekao

Kako upokojiti vampira, biće koje nije ni živo, ni mrtvo? Ili zombija, da se sklonimo od asocijacija na Pekića i "štajnbreherizaciju"?

Struja - kajaćeš se ako kupiš jeftino

Prvi snežni i hladni dani samo su ogoleli stanje u koje je, nakon nekoliko decenija izostanka ulaganja u nove elektrane a zakidanja pri remontima i tekućem održavanju, zapala Elektroprivreda Srbije.

Piše En Eplbaum: Sumrak demokratije

Istoričarka, novinarka i dobitnica Pulicerove nagrade En Eplbaum objavila je knjigu "Sumrak demokratije. Sirenski zov autoritarizma". Izdanje na srpskom jeziku priredila je Akademska knjiga.

Litijum i litije

Ukoliko bi srpski patrijarh Porfirije stao na čelo onih koji blokiraju ulice srpskih gradova tražeći povlačenje dva zakona i jedne globalne kompanije za kopanje litijuma...