Narod bira, ali se drugi pitaju - biti po volji Vašingtona i Moskve

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

18.04.2022.

09:37 > 09:38

Novu vladu Srbije očekuju veliki izazovi - može da povlači i izuzetno lucidne poteze, ali će biti beskorisni ukoliko ne budu tolerisani kako u Beloj kući, tako i u Kremlju.

Narod bira, ali se drugi pitaju - biti po volji Vašingtona i Moskve

Foto: 021.rs (ilustracija)

Prošlo je već dve nedelje od izbora, a još ne znamo ni rezultate. Formalno, na nekoliko desetina mesta procedura se ponavlja, pa će se ceo proces odužiti još neko vreme. A kada, valjda do kraja meseca, napokon saznamo podelu mandata, kako za republičku, tako i za beogradsku skupštinu, preostaje mesec dana za konstituisanje parlamenta, potom 30 dana da predsednik države predloži mandatara, pa nova dva meseca za izbor vlade u budućem parlamentu.

Ako bi u svakoj fazi konstituisanje nove zakonodavne i izvršne vlasti bilo potrebno po zakonu maksimalno dozvoljeno vreme, lako se može desiti da novog premijera i ministre prvi put vidimo tek početkom septembra.

Žuriti polako

Srbija gotovo nikada nije žurila sa izborom nove vlade. Ali, retko kada je bilo tako jasno vidljivo da se izbor budućih državnih čelnika namerno razvlači. Stari i novi predsednik u celoj proceduri ima ključnu poziciju. Aleksandar Vučić uživa u situaciji kada povlači sve poteze na šahovskoj tabli, pri čemu javnosti nameće predstavu kako radi naročito odgovorno. Posebno mu je zadovoljstvo da sopstvenu poziciju prikazuje kao vanredno uzbudljivu, gotovo kao u šekspirovskim dramama.

Ovoga puta, međutim, itekako ima razloga da se pre samog odabira dobro izvaga tako delikatna odluka kakva je izbor premijera. Još uvek nema niti jednog imena za koje bi se moglo reći da figurira u javnosti. Nekoliko puta se spominjalo ime Siniše Malog, ali bi izbor neomiljenog ministra izazvao odijum javnosti zbog ne malog broja skandala vezanih za prvog čoveka srpskih finansija.

Pita se još neko

Potom se indirektno ponudio Ivica Dačić, ceneći da bi srpski socijalisti mogli da budu tas na vagi za opstanak prestonice u rukama naprednjaka, pomislio je da bi, uprkos nepovoljnom učinku tokom prvog "premijerovanja", opet mogao biti prvi čovek izvršne vlasti. Na ovo ispipivanje terena graknuli su iz zapadnih ambasada.

I tu dolazimo da ključnog momenta. Jeste da izbori pokazuju volju građana, ali pri odabiru vlade pitaju se još neki. Tako je to kod malih država, pogotovo ako su dužnici i u zamci kreditnih obaveza. Posebno će uticaj najmoćnijih država biti velik sada kada se uspostavlja novo globalno političko ustrojstvo. Sukob u Ukrajini je samo militantni segment uspostavljanja nove političke mape sveta i najmoćniji se bore da na svoju stranu privuku i najmanju državu. Uticaj na oblikovanje vlade je možda i najefikasniji mehanizam kojim najveći i najsnažniji deluju.

Kada je rat počeo

Pred Vučićem, potom i pred budućim poslanicima, zadatak je da buduću vladu oblikuje tako da dobije neformalnu saglasnost kako iz Vašingtona, tako i iz Moskve. Nakon zbivanja u Ukrajini, mišljenje Brisela je postalo suvišno, tačnije Evropska unija se pokazala samo ekonomskim segmentom NATO pakta, bez i minimuma samostalnosti u odnosu na partnera sa druge strane Atlantika. Od važnosti je još pozitivan glas Berlina s obzirom na značaj Nemačke za srpsku ekonomiju.

Izazov je upravo u tome što se već izvesno vreme, svakako od rata na istoku Starog kontinenta, Vašington i Moskva razilaze po svakom pitanju. Odnosi su krajnje zaoštreni, vodi se globani ekonomski svetski rat u kome su SAD oslonac zapadne koalicije, a Rusija druga strana. Do pre koju godinu, smatralo se da je isključivanje iz SWIFT-a objava rata, a novac centralne banke jedne države se do sada blokirao, što je samo lepši izraz za krađu, jedino tokom ratnih sukoba. Bivši nemački predsednik Šmid i poznati književnik Ginter Gras su još pre desetak godina javno tvrdili da je treći svetski rat u toku, a da ćemo se svi naknadno pitati kada je i kako započeo.

Pitanje je može li se i zamisliti kako je teško dobiti saglasnost obe sukobljene strane. Razumljivo je onda što se odabir vlade razvlači koliko može, svi se nadamo da će doći do okončanja ili barem oročenog prekida borbi. Valjda je tokom perioda primirja lakše ishodovati odobrenje moćnih.

Neprekidno zaduživanje

Naravno da je za Srbiju, ali i svaku drugu državu u zoni sukoba interesa, važno dobiti saglasnost za izbor nove izvršne vlasti. Život ovde umnogome zavisi od situacije u okolini. Međupovezanost je možda najizraženija u ekonomiji, upravu tu nam je potrebna saradnja i sa Evropskom unijom i sa Rusijom. Time i saglasnost iz Vašingtona, gde se zaista odlučuje o Uniji, ali i iz Moskve.

Tekuće godine biće nam potrebno da pozajmimo najmanje 1,5 milijardi evra koliki je planirani budžetski defict, ali i i još 3,5 milijardi kolika je vrednost srpskih državnih obveznca koje pristižu na naplatu. Pri tome nam je prošlogodišnji spoljnotrgovinski deficit dostigao previsokih sedam milijardi evra i pokriven je doznakama naših gastarbajetra i stranim investicijama.

Kako smo tokom prva dva meseca ove godine već napravili 1,75 milijardi evra deficita, teško da će do kraja decembra biti manji od devet i po milijardi. Dosadašni izvori neće biti dovoljni za pokriće, tim pre što je, usled rata Ukrajini realno očekivano manje gastarbajterskih deviza i manje inoulaganja. Ne bi bilo iznenađenje ako budemo morali da se zadužimo za još 2,5 milijardi evra.

Inflacija divlja

Da bismo zajmili nije dovoljno da naša ekonomska i finansijska situacija budu zadvoljavajuće, potrebna je i saglasnost najmoćnijih. Upravo događaji oko Ukrajine uverljivo pokazuju koliko je snažan uticaj politike na sve druge segmente žvota, na ekonomiju ponajviše. Nije realno očekivati budžetom definsani rast BDP-a od 4,5 odsto, biće dobro ako bude upola manji. Imajmo u vidu da će ove, a i narednih sezona potražnja iz Nemačke, Rusije i Ukrajine biti znatno manja nego prethodnih. A to su naši važni, neki od njih i najznačajniji, partneri.

Ipak, najveći izazov je promenjeni privredni ambijent u najrazvijenim državama. Inflacija divlja, u SAD je premašila 7,8, u Nemačkoj 8,2, u Srbiji 9,1 odsto. Unazad pola veka nije bila tako visoka. FED, centralna banka SAD, posle desetak godina je počela da podiže kamatnu stopu, a do kraja decembra učiniće to još najmanje pet puta. Evropska centralna banka je prestala da otkupljuje obveznice privatnih preduzeća, uskoro će početi i sa povećajem referentne kamatne stope. Ustalom, i NBS je podigla svoju stopu sa jedan na jedan i po.

Promena monetarnih politika širom sveta vodi ka poskupljivanju novca. Teško da će u dogledno vreme biti jeftinih kredita, pogotovo za države, ali će se sličan trend brzo preslikati i na pozajmljivanje novca privredi i građanima.

Kurs dinara

Kako smo unazad desetak godina i duže živeli u velikoj meri na osnovu pozajmljenog kapitala, započete promene su za nas od velikog značaja. Govore nam da moramo korenito da menjamo ekonomsku politiku i da se prilagođavamo novim okolnostima. Prošlo je vreme jeftinog novca, rast kamata će učiniti da će i ranije uzeti krediti osetno poskupeti. U takvoj situaciji biće teško održati kurs dinara, poslednjih sezona okosnicu domaće ekonomske poltike.

Nesporno je da će nova vlada, posebno novi premijer, biti na velikom ispitu, a predstojećim izazovima mogu da odgovore samo stručno najsposobniji i politički najveštiji, sa izraženim osećanjem odgovornosti i empatije za siromašnije kojima će u vremenu koje dolazi biti sve teže.

Stoga je neophodno komponovati daleko kompetentniju i od svih dosadašnjih znatno odgovorniju vladu. No, za funkcionisanje i najboljeg ovdašnjeg tima neohodno je imati otvorena vrata za susrete sa najmoćnijima, i to sa obe strane ukrajinskog rata. Vraški težak posao.

Teme

Izbori 2022

Komentari 17

Hronološki Najpopularniji

Mihajlo

29.04.2022 • 14:53

Srbija

Pre svega treba gledati sopstveni interes, ali za tako nesto treba imati sposobne politicare. Briga mene i za Rusiju i za EU. Ako ce EU da nam obezbedi gas po istoj ceni i prestane sa ucenama za Kosovo, slobodno uvodite sankcije. Ako ce i dalje da nas zavlace i vozaju, dovidjenja. Eto, Austrija je lepo rekla, njihova ekonomija zavisi od ruskog gasa, nemaju izbora i placaju u rubljama. Poljska kao nece da placa u rubljama, ali su zato poceli da kupuju od nemaca po mnogo vecoj ceni taj isti rusku gas... I sad nama neko soli pamet...

0 0 0
Kockica

18.04.2022 • 17:28

Pozitivan pomak

Shvatanje trenutnog i predvidljivost budućnosti, jasno govori da ako ti je država u Evropi, ponašaš se u skladu sa civilzacijskim standardima Sokrata, Platona, Cicernona ili Seneke.
Ako ti je država na dalekom Istoku, isti je princip.
Dakle, imati pravo na mišljenje je jedno, ali vući državu tamo gde joj zaista nije mesto, je za osudu.
Ništa nije idealno, čak i antički mislioci su težili demokratiji, a svesni da je to samo put, ali mi tim putem moramo da idemo.

6 6 0
resenje

18.04.2022 • 15:59

problema

osnivanje politickih saveza DRZAVA koje ne prihvataju polarizaciju sveta !!!!!

5 3 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.