Dođoši, van iz Novog Sada

Postoje samo dve mogućnosti - jedna je pobeda Novosađana, druga je njihovo uništenje i pobeda dođoša...
Dođoši, van iz Novog Sada
Foto: 021.rs

Dođoš nije osiromašio, on se postepeno nadima i, ako mi ne verujete, idite na Frušku goru, pronaći ćete dve vrste posetilaca: Novosađanina koji tamo ide da bi verovatno prvi put na duže vreme udahnuo svež vazduh, i dođoše koji idu da skidaju salo. 

Novosađanin smatra (g)rad osnovom za održavanjem zajednice ljudi među njenim članovima. Za dođoše je (g)rad sredstvo eksploatacije drugih ljudi. Dođoš nikad ne radi kao produktivni stvaralac bez velikog cilja da postane gospodar, već je uvek neproduktivan, koristeći i uživajući tuđi rad. Dođoši razaraju i moraju da razaraju zato što im nedostaje koncepcija aktivnosti koje grade život zajednice. 
 
Iz tog razloga nije važno da li je neki dođoš "pristojan" ili ne. U sebi nosi karakteristike koje mu je dala priroda i ne može da ih se reši, zbog čega za nas predstavlja štetu. Da li nam šteti svesno ili nesvesno, to nije naša stvar... Mi moramo da svesno da se brinemo za dobrobit našeg grada. 
Ukoliko vam rečenice napisane na početku ovog teksta deluju tačno ili ste saglasni sa njima, onda imate problem. Nije ih izgovorio Novosađanin, ali neki od njih tako razmišljaju. Pre ravno jedan vek, u govoru sa početka teksta, "Novosađanin" je bio ponosni Nemac, dok su "dođoši" bili Jevreji. Već sada vam je verovatno jasno, ovih nekoliko rečenica izgovorio je Adolf Hitler u jednom od svojih minhenskih govora. Time je počelo, a već u osnovnoj školi ste mogli da naučite gde je sve to odvelo.
 
Kad god se dogodi nešto što poremeti novosadsku svakodnevnicu netalasanja, grad pokaže svoje ružno lice i sve što nije dobro pripisuje se onima "koji su došli", odnosno onima kojima u pasošu kao mesto rođenja ne piše Novi Sad. 
 
Kada su neki likovi shvatili da bi idealno mesto za okretanje praseta na ražnju bilo tik uz spomenik "Sloboda", društvene mreže i portali su se usijali. Bili su, jasno, krivi dođoši, koji ne mare ni za šta, pa ni za spomenike. Kada su Ruskinje u prepisci ukazale na to da je Novi Sad prljav, društvene mreže i portali su se još jednom usijali. Rečeno im je da se odsele, a za stanje grada su krivi oni koji su - mantrajmo zajedno - dođoši. U čitavoj toj priči potpuno nevažno je to što je autor spomenika bio dođoš (u drugom gradu), a rođen je u Prijedoru. Ili, na primer, zaboravlja se da se svakog leta spomenik Žrtvama racije oplemeni mirisom sveže pišaćke. To rade deca ovog grada. 
 
Dođoš je tako postala odrednica ne samo za osobu koja se doselila u Novi Sad, već za osobu koja je automatski loša, čije ponašanje nije u skladu sa sredinom. 
 
Naravno, ne razmišljaju svi Novosađani o onima koji su u grad došli odnekud na ovaj način. Zapravo, većina ih ne razmišlja tako, ali je taj narativ prisutan. Ima ga u anonimnim internet komentarima, na društvenim mrežama, ali i u političkom životu, kada gradonačelnik preuzima stav, govoreći o (političkim) aktivistima koji se bore za drugačiji GUP kao o "ljudima koji nikada nisu živeli u Novom Sadu", postavljajući pitanje koliko su uopšte vremena u njemu proveli. 
 
Ne postoji veća opasnost za razvijanje jedne zajednice od njenih zabluda o sebi samoj. Novi Sad je iznedrio pregršt sjajnih stvari, motiva koji spajaju i ukazuju na jedan urbani duh. Međutim, uprkos tome, Novi Sad je i dalje ispunjen zabludama, a to da su "doseljenici" uništili sve jedna je od njih. Samozadovoljiti se anonimnim lučenjem besa i mržnje lakše je nego pogledati se u ogledalo, jer je odraz katkad ružan, a nije do prelamanja svetlosti. 
 
Kada stanete na ugao Uspenske i Jevrejske i pogledate niz Bulevar Mihajla Pupina, šta ćete videti? Videćete pogled pun simbolike, koji ukazuje na to grad ima kontinuitet u uništavanju. Sa jedne strane tranzicijski "Skadar na Bojani", odnosno nikad završena zgrada "Poštanske štedionice", sa druge staklena robna kuća. Potom s jedne strane goli zid, a onda prvi novosadski "oblakoder", simbol posleratnog urbanizma. I na kraju, kao simbol sadašnjih investitorskih vremena, palata koja to nije, obogaćena fasadnom replikom zaštićenog objekta koji su srušili ne bi li zaradili novac. Ta replika na staklenoj konstrukciji je srednji prst urbanistima i građanima koji su odlučili da ne ćute. 
 
Poenta? Ovo traje, nije počelo devedesetih. I sama činjenica da to traje decenijama unazad govori o tome da su to mnogi Novosađani prećutno dozvolili. Profesor Ljubinko Pušić se u svojoj knjizi o Novom Sadu "Grad bez lica", zapitao i sledeće: "Šta je trpljenje vlasti koja uništava grad na sve moguće načine nego vrsta slabosti?" 
 
Profesor je pisao i o tome da je Novi Sad "doživeo ubrzano populaciono punjenje", što je značilo da su se na gradskim vratima našli mnogi koji nisu marili za zatečene vrednosti, jer u njihovoj muci zbog prisilnog odlaska iz zavičaja nije bilo mesta za senzibilitet prema vrednostima koje su zatekli. "Gradski metabolizam nije bio dovoljno snažan da prihvati donete obrasce življenja i prihvati ih kao svoje autentične vrednosti", zapisao je profesor Pušić. 
Jesu li onda pravi stihovi za Novosađane: a) "Krivi smo mi" b) "Jeb'o te voz koji te don'o" ili c) "Čuvaj mi, bože, dođoše". Može i malo podsećanje na večni esej Umberta Eka o "Večnom fašizmu". "Ur-fašizam ojačava i pridobija podršku time što koristi i raspiruje prirodni strah od razlike. Prvi znak jednog fašističkog ili predfašističkog pokreta upravo je strah od došljaka".
 
Uzgred, nisu vam potrebni ni stihovi, ni citati. Dovoljno je da se okrenete oko sebe i shvatite koliko fantastičnih ljudi oko vas je "došlo sa strane". Bez obzira na mesto rođenja postoje oni koji će zajednici doprinositi u velikoj meri, kao i oni koji će se prema svom okruženju ponašati kao da je u pitanju velika kanta za smeće.
 
Međutim, nada postoji, jer Novi Sad je mlad grad, premda je još jedna od zabluda kojima se robuje ta da grad ima dugu tradiciju. Čovek koji je napravio preteču moderne baterije, Alesandro Volta, rođen je tri godine pre nego što je Novi Sad uopšte otkupio status slobodnog kraljevskog grada. Novi Sad je i po godinama i po stanovništvu mlad grad i kao takav ima potencijal da razbija zablude i da pokaže da je zaista grad prihvatanja.
 
Iz tog razloga, na današnji Dan pobede može se poručiti i: Smrt fašizmu, sloboda narodu... dođoši, welcome.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 153

  • Милош

    13.05.2022 00:32
    Људи се деле само на добронамерне и злонамерне.
  • Salle

    12.05.2022 00:02
    Zamena teza
    Treća sreća, pa šta mi Bog da.
    Dakle tekst se odnosi na "dođoše" koji su više nego dobrodošli, A KOJI SU dali ili će dati svoj doprinos ovom gradu, ma odakle dolazili. Podvuci mi gde se ja sa tim nisam složio. Dobrivoje, a i ti mi spočitavate da se odnosi na mene. Da je "dođoš" pogrdna reč. Rekao sam da, ako je pogrdna, onda se odnosi na sve one koji promovišu prostakluk i nekulturu. A ja ću se ovim drugima i dalje klanjati, a gnušati se prostakluku, pa bio mi rođeni brat. Ako se vaši principi i stavovi razlikuju, vodite se njima, uživajte u životu, samo nemojte svoju slobodu graditi na uštrb onih drugih. Rekao sam AKO!!! Da opet ne bi bilo da upirem prstom u nekog.
  • Šone Odžaci

    11.05.2022 22:59
    Izvrnute vrednosti
    Nije samo N sad stradao, to se generalno dešava svuda. I ne treba kriviti ljude koji su došli radi posla, običan svet. Postoje samo dobar čovek i loš čovek. Ipak je činjenica da se razlikuju ljudi koji žive tu 150 i više godina od onih koji su "preko Drine" ili Crnogorci. Uporedite tri sela. Đurđevo u Bačkoj, Kolašin i Foču. U Đurđevu možete biti pravoslavni, adventisti, rimokatolici, baptisti..i nikakav problem. U Foči baš i ne možete. U Nikšiću su redovno palili molitveni dom adventistima. Gde su porušene crkve u Vojvodini? U kojim selima? U kojim selima je prednjačio komunizam, a posle 1991 nacionalizam? Gde su se i za vreme Tita čuvali običaji slavile slave? A gde su pljuvali Boga i crkvu da bi 1991 kopali temelje za istu? I na kraju pogledajte odakle je većina "bizmismena" vi ih znate, bar ove što su unakazili centar grada sa palatama i kokošinjcem, ili uništili i uzurpirali priobalje Dunava. Nisu došli iz Tovariševa ili Paraga. Ko je ogradio vidikovac Kesten? Ovde nije sukob "dođoša" i "nađoša" nego dva mentaliteta. Ljudi preko Drine kao i Crnogorci su generalno dobri ljudi ali nikad nisu izgradili gradjansko društvo gde postoje različitosti, nego su živeli i žive u jednoumlju. Tu ima obrazovanih ljudi ali nikako gradjanski orjentisanih, nego uz vladajuću ideologiju. Vojvođani imaju tu gradjansku crtu a ona je sklona toleranciji, lepoti u arhitekturi, obrazovanju. Ovi drugi su otvrdnuli u borbama sa surovošću pasivnih krajeva i žive po onom "Cilj opravdava sredstvo"

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Strategija, komedija, farsa

Ovih dana su pažnju javnosti privukli sukobi između ljudi iz najužeg rukovodstva vladajuće stranke – SNS-a.

Struka se oglasila

Već tri godine ovaj moj petogodišnji Nikola po povratku iz vrtića prolazi sledeću proceduru:

Trojka za Vučića

Dogovorivši novi aranžman o isporuci gasa Srbiji, predsednik Vučić je blizu rešenja krupnog problema iz svakodnevnog života. Ali ne samo to.

Šta će biti s Anom?

Izgleda da je samo jedna stvar izvesna u političkom životu Srbije: drugi predsednički mandat Aleksandra Vučića treba da započne tokom iduće sedmice.

Đido

Ovih dana ponovo je aktuelna priča o disidentu Milovanu Đilasu, zbog objavljenih dnevničkih zapisa. Šta je o Đidu pisao Desimir Tošić saznajemo iz knjige "Desimir Tošić: Između ekstrema".

O poslu sve najgore

Kada ste poslednji put sreli osobu koja je zaljubljena u posao koji radi? Koja se budi s tom ljubavlju i sa istom leže?

Novosadsko pravilo besne strane

Sine, uvek budi dobar čovek: pomaži drugima, imaj razumevanja, ne osuđuj. Uvek budi pravičan, dosledan, drži se nekog reda. Skini šešir kad se pozdravljaš, osmehni se.