Saopštenje

Tužilaštvo se upustilo u neodgovoran i nedostojan pokušaj da insinuiranjem zastraši advokata ili javnost.
Saopštenje
Foto: FoNet (Aleksandar Barda)

Više javno tužilaštvo u Beogradu je u saopštenju za medije i javnost izrazilo zabrinutost zbog toga što je "deo sadržaja strogo poverljive beleške koju je tužilaštvo dobilo od Ministarstva unutrašnjih poslova objavljen u pojedinim medijima, čime je prekršen Zakon o tajnosti podataka". 

U saopštenju je kao odgovoran za kršenje zakona "markiran" advokat, kolega Zdenko Tomanović, koji u jednom od sudskih postupaka u vezi sa brojnim aferama otvorenim u skandaloznom aktuelnom kontekstu veza politike, policije i organizovanog kriminala, zastupa Slobodana Milenkovića – policajca kog je vlast dovela u situaciju koja ne samo da podseća na one do nepodnošljivosti mučne, iz romana Franca Kafke već, sudeći po okolnostima na koje je njegov advokat javno ukazao, a koje tužilaštvo ignoriše, podrazumeva čak i rizik po njegov život.

Zato ovo saopštenje tužilaštva predstavlja značajan doprinos urušavanju i inače teško urušenog ugleda i tužilaštva i pravosuđa generalno. Saopštenje tužilaštva je neprihvatljivo i po sadržini i po načinu prezentiranja i kao takvo je objektivno atak i na imenovanog advokata i na ustavom zajamčeno pravo na odbranu, stručnu pravnu pomoć i na advokaturu uopšte.
 
Javnim iznošenjem tvrdnje da je prekršen Zakon o tajnosti podataka jer je navodno medijima otkrivena sadržina "strogo poverljive" službene beleške, tužilaštvo navodnim prekršiocima zakona, ne samo kolegi Tomanoviću već i medijima, odnosno novinarima, makar i indirektno stavlja u izgled zaprećenu (čl. 98 Zakona o tajnosti podataka) kaznu od šest meseci do pet godina zatvora.
 
Zašto to tužilaštvo radi? Sme li to da radi? Je li posao tužilaštva da primenjuje zakon ili da izražava zabrinutost i preti?
 
Za slučaj da je zaista povređen Zakon o tajnosti podataka, tužilaštvo, zna se, ima na raspolaganju Zakonom o krivičnom postupku predviđene odgovarajuće instrumente. Te instrumente može da koristi uvek kad su za to, po oceni samog tužilaštva, ispunjene zakonske pretpostavke. Ali čak i u situacijama kada zaista postoje takve pretpostavke, javno insinuiranje krivice pre preduzimanja odgovarajućih mera potpuno je nedopustivo i neizbežno asocira na neprihvatljiv a providan pokušaj pretnje, odnosno zastrašivanja.
 
Trebalo bi da je suvišno podsećati tužilaštvo da klasifikovanje, utvrđivanje tajnosti dokumenata nije stvar ničije slobodne volje i proizvoljnosti, već zakonom predviđen uređen mehanizam koji ima za cilj da se štite tajni podaci. Ali, razume se, ne bilo koji i bilo kakvi podaci, već samo oni čijim otkrivanjem bi se ugrozili legitimni interesi republike Srbije i njenih organa.
 
U tom kontekstu paušalna tvrdnja da je reč o "strogo poverljivom" dokumentu sama po sebi ne znači mnogo, zapravo ne znači ništa. Potrebno je, neophodno je da postoje dokazi da je dokument klasifikovan pod uslovima i po proceduri predviđenoj Zakonom o tajnosti podataka (čl. 9-13).
A povrh svega, čak i pod pretpostavkom da je klasifikacija dokumenta formalno ispravno sprovedena, nezaobilazna je i uvek se mora imati u vidu odredba čl. 3 istog zakona koja izričito predviđa da se "ne smatra tajnim podatkom podatak koji je označen kao tajna radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja, zloupotrebe položaja ili drugog nezakonitog akta ili postupanja".
 
U konkretnom slučaju je, najblaže rečeno, krajnje diskutabilno po kakvoj je proceduri i zašto je zapravo klasifikovan sporni dokument. Povrh toga potpuno je nejasno po koji bi to interes republike Srbije nastupila šteta i to ne obična već, kako zakon predviđa, "teška šteta" ako bi javnost saznala sadržinu beleške. 
 
I same formulacije koje se koriste u saopštenju – da je medijima otkriven "deo sadržaja" i da je objavljen u "pojedinim medijima" – potpuno neprecizne i fluidne, govore u prilog tome da se tužilaštvo upustilo u neodgovoran i nedostojan pokušaj da insinuiranjem zastraši advokata ili javnost.
 
A to je, i kad je bezuspešno, čak i za anesteziranu i oguglalu javnost kao što je naša, iritantno.
 
Tekst Rodoljuba Šabića pod naslovom "Saopštenje" prvobitno je objavljen na sajtu Peščanika.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • zemlja nedođija

    19.07.2022 22:45
    Republički javni tužilac
    Zagorka Dolovac koja bi trebala po funkciji da bude stub pravosuđa sedi u mišijoj rupi. Da li je čula za Lauru Koveši i slične ljude od integriteta? Samo se nadam da će joj se ipak jednog dana suditi zbog kriminalizacije Srbije, u kojoj se sudi poštenom svetu, a kriminilaci puštaju da sa ili bez nanogice gostuju na nacionalnim televizijama i promovišu ono što su. Ili kako kaže Hrkalović jezikom podzemlja # rade drogu#.
  • Nenad

    19.07.2022 22:15
    @Milanko
    O kakvoj odgovornosti tužilaca govorite? Zaboravili ste o čemu ste glasali u januaru, kad je usvojena promena ustava. Isti ti korumpirani su sada zaštićeni. Vlast za koju i rade dodelila im je doživotnu zaštitu.
  • Bole

    19.07.2022 18:23
    Nema ovde više pravde a
    ni priče, jasno je u kakvom “sistemu” živimo!
    Ako ovo prođe, sledeće će biti da nas ubijaju, tuku i izbacuju iz stanova! Nema ovde odavno zakona!
    Zato svi na ulice!!!!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Gde nestade bunt?

Promocija knjige "Čovek patka" nas je podsetila na legendarni novosadski sastav, ali i ukazala da su protesti, kako umetnički, tako i masovni, odavno iščezli sa javne scene.

Haos i lepota septembarskog dana

I bi taj septembar, kada smo svi više manje, kao u američkom filmu (samo bez soka od narandže i žutog busa) počeli da se sudaramo po kući žureći svako za svojim obavezama...

Mizeran potez

Evropsku asocijaciju univerziteta čini više od 800 univerziteta iz pedesetak evropskih zemalja.

Piše Kvin Slobodijan: Svet zidova

Na srpskom jeziku nedavno je objavljena knjiga "Globalisti - kraj doba carstva i rađanje neoliberalizma" Kvina Slobodijana, u izdanju Akademske knjige.

U smrt, đaci naši!

Školska uprava Novi Sad uputila je školama uputstvo za obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Tito kao Galilej

Nova knjiga istoričara Milivoja Bešlina "Ideja moderne Srbije u socijalističkoj Jugoslaviji" objavljena je nedavno u izdanju "Akademske knjige".

Histeria magistra vitae est

Imamo mi taj televizor u kući. Uglavnom služi za playstation, "Male titane", Netfliks i bleju. Naravno, služi i za ono: "Ne televizor flomasterom!"