Visoka cena nemara: Potrošićemo tri milijarde evra i brinućemo o restrikcijama struje

Tokom zime Srbija će na uvoz struje i uglja potrošiti tri milijarde evra, pa, ipak, strah od restrikcija je osnovan.
Visoka cena nemara: Potrošićemo tri milijarde evra i brinućemo o restrikcijama struje
Foto: 021.rs
Kiks domaće elektroprivrede u upravljanju ugljokopima i loša hidrologija primorali su Srbiju da kontinuirano uvozi struju i ugalj, i to u vreme kada su cene na istorijskom piku. Prema rečima ministarke za energetiku Zorane Mihajlović, na uvoz energije i enrgenata Srbija je unazad devet meseci već potrošila milijardu evra, ali će trošak po ovom osnovu tokom predstojeće jeseni i zime biti možda i trostruko veći. 
 
Što krivicom svog javnog preduzeća, "Eletroprivrede Srbije", što sticajem loših prirodnih uslova za rad hidroelektrana, Srbija je prinuđena da uvozi struju čak i u proleće i leti, a od dužine i intenziteta hladnoće tokom pozne jeseni i zime umnogome zavisi i količina, odnosna vrednost budućeg uvoza.
Visoka cena nemara
 
Dodatna nepovoljna okolnost je što se sve dešava u okviru ekstremne evropske energetske krize, pa se lako može dogoditi da, kada u decembru i januaru počne sve da duboko smrzava, na "Starom kontinentu" bude ozbiljan nedostatak struje. Tada nas restrikcija ne bi spasle ni gomile deviza. Jednostavno, na tržištu ne bi bilo struje za prodaju i ne bismo mogli da nadoknadimo manjak iz domaćih izvora.
 
Sve će nas "papreno" koštati, jer smo primorani da kontinuirano kupujemo struju, gas, naftu i ugalj u vreme kada su cene svih energenata na istorijskom vrhu. Primera radi, cena struje po megavat satu trenutno se kreće oko 500, dok je pre godinu dana iznosila između 45 i 50 evra. Lane u ovo vreme 1.000 kubika gasa je koštalo 350, dok je ovog leta više puta premašivao i 2.000 evra. Cena uglja je sa 25 skočila na 110 evra po toni, pri čemu su troškovi transporta i dvostruko viši, nafta je sa prošlogodišnjih 52 evra po barelu tokom proleća jedno vreme "skočila" na 110, poslednjih dana na 94 evra.
Kada nema snega
 
Iz bilansa EPS-a vidi se da je tokom poslednja tri meseca prošle godine uvezeno 1.290 megavat sata za šta je plaćeno 290 miliona evra, odnosno 233 po megavat satu. Kako su dugogodišnje loše upravljanje otkrivkama na ugljokopima i kiks krajem novembra ostavili dugoročne posledice, tokom prve polovine tekuće godine je na uvoz 2.350 megavat sati utrošeno 520 miliona evra. Istovremeno za uvoz mazuta izdvojeno je 62 miliona evra, a na uvoz gasa za vanredan rad Panonskih elektrana 30 miliona manje.
 
Nedostatku struje u Srbiji bitno je doprinela i loša hidrološka situacija, voda koja se povlači još od januara meseca posledica je potpunog odsustva zimskih snežnih padavina gotovo u celoj Evropi. Tokom letnjih meseci iz Đerdapa je u sistem ubacivano upola manje struje nego lane, vetra je bilo znatno manje nego što se planiralo, pa je i učinak eolskih postrojenja tek 44 odsto od prošlogodišnjeg. 
 
Nepovoljna hidrološka situacija teško da se može poboljšati pre novembra, a i tada zavisi od toga koliko će kišni talasi povećati vodostaj Dunava i ostalih reka. I tako je unazad devet meseci Srbija, koja godišnje obično električne energije izveze za 60 do 70 miliona evra više nego što uveze, na uvoz struje i vanrednih količina gasa već izdvojila milijardu evra.
 
Ruski poklon
 
Trošak bi bio mnogostruko, bezmalo nemerljivo veći da Rusija nije pomogla i godišnje oko dve milijarde kubika gasa Srbiji prodaje po standardnoj ceni, za otprilike 280 evra za 1.000 kubika. Ako imamo u vidu da je ovog leta prosečna cena gasa na tržištu iznosila oko 1.600 evra, računica kaže da nam sa ruskih stepa stiže poklon od 2,75 milijarde evra.
 
Posle promašaja u ugljokopima, Srbiji nedostaje najmanje četiri miliona tona uglja kako bi stanovništvo i privreda korektno prezimeli. Od hladnoće narednih meseci zavisi kolike će nam biti potrebe za dodatnim uvozom gasa i struje. Kako uvoz uglja, usled teškoća uzročenih niskim vodostajem Dunava ide mnogo sporije nego što se očekivalo, veliko je pitanje koliko će domaće termalke uspeti da realizuju planirano.
 
Pusti sanak
 
Indikativno je da je ovog leta, kada su na 37 stepeni Celzijusa klima uređaji žestoko radili i doprineli da Srbija rekordnu dnevnu letnju potrošnju poveća sa 89 na 92 miliona kilovata, Srbija je morala da uveze 9,5 miliona kilovata. Struja se, zapravo, svakodnevno uvozi, a brine da je, čak i u slučaju kada uglja ima dovoljno, snižena tehnološki ostvariva maksimalna dnevna proizvodnja. 
 
Rekord iz zimskih dana 2013. godine od 137 miliona kilovata je danas pusti sanak za srpsku elektroprivredu. Čak i ako pribavi nedostajuću količinu uglja i tako poveća produkciju električne enrgije, Srbija će tokom zime morati da uvozi poprilične količine struje. A cena ove robe ne samo da je na istorijskom piku, već i dalje znatno raste. Procene ministarke Mihajlović o još tri milijarde na uvoz energije i energenata čine se realnim.
 
Međutim, ostaje velika nedoumica hoće li predstojeće zime na evropskom tržištu biti struje kada nama zatreba. Bilo bi dobro da se restrikcije izbegnu, ne samo radi komotiteta građana i privrede. Veliki energetski sistemi su planirani da sve vreme budu na istom naponu i isključenja narušavaju uobičijan sistem rada i dovode do brojnih kvarova. U srpskoj elektroprivredi samo trafo-stanica ima oko 38.000, pa ako, usled učestalih isključivanja, do kvara dođe na svakoj pedesetoj, to je ozbiljan posao i trošak za 760 iz sistema "ispalih".
Nekadašnji zemljaci
 
Ovih dana i naši susedi, a nekadašnji zemljaci, takođe brinu energetske brige. Makedonija je uvećanjem uvoza uglja od 40 odsto za 18 odsto povećala produkciju struje. Ipak, 1. septembra počinje masovna kampanja za štednju struje i planira se ušteda od najmanje 15 odsto lanjske potrošnje. 
 
Međutim, ova država nema većih mogućnosti za dodatno uvećanje proizvodnje, pa tokom zime računa na veći i kontinuiiran uvoz električne energije, najverovatnije iz Grčke gde je zimska potrošnja znatno niža od letnje. Ipak, u Skoplju ne isključuju mogućnost krupnijih zimskih restrikcija. Crna Gora se, za sada, nije odlučila na restrikcije. Uzdaje se da će popust u ceni struje od 13 odsto za sve čiji je mesečni učinak ispod 500 kilovata imati efekta. Već je sačinila plan eventualnih etapnih zimskih restrikcija.
 
Usled loše hidrološke situacije Slovenija je gotovo cele tekuće godine uvozila struju. Narednih meseci očekuje se da uvoz bude i veći. I oni plaćaju rekordnu cenu. Manjak hidroenergije beleži i Hrvatska, tokom zime će uvećati proizvodnju energana na fosilna goriva. Procenjuju da se može desiti da tokom zime u dužem periodu uvozi i 10 odsto potrebne količine struje.
 
Srbija nije izuzetak
 
Zapravo od bivših zemljaka jedino u Republici Srpskoj imaju višak struje koju redovno izvoze po izrazito visokim cenama. Međutim u Federaciji BiH je loša hidrologija dovela do nedostatka energije iz hidroelektrana i procenjuje se da će zimi biti potreban uvoz. U Sarajevu se čuju glasovi da bi u celoj državi trebalo zabraniti izvoz dok se domaće potrebe ne zadovolje.
 
Svi u našem regionu su u krajnje neizvesnoj situaciji kada je reč o struji i energentima tokom predstojeće sezone. Zapravo, strepi cela Evropa. Naravno da ni Srbija nije izuzetak, tim pre što je njena najveća državna kompanija najmanje četiri-pet sezona loše upravljala ugljkopovima i time na dug period bitno umanjila kapacitete domaće proizvodnje.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Mikica

    26.08.2022 12:55
    Da pokrenemo akciju
    Da nocu slikamo javne zgrade i ustanove kada nikoga nema unutra a sve sljasti,sve sija. Sudovi,opstine,ministarstva. Na celim spratovima svetlo. Zasto?? Trose nase nemilice,nocu ne gase klime! Nema gazde! Sve mi to platimo.
  • Zebra

    24.08.2022 21:53
    NATO i poplave nisu uništile TENT ali SNS banda jeste! Domaći izdajnici!
  • Jedan

    24.08.2022 19:24
    pišite Propalo
    Ne mogu više,isisan i oguglao,nema u struci više poštenog rada,plate i znanja,stvarni i kompletan Matrix propasti.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Pojedite bogate

Svakog momenta kada pogledate oko sebe globalna dešavanja, gotovo uvek možete reći da svedočite nečemu prvi put ili se istorija ponavlja na neki potpuno nov način.

Herson - bliže miru, dublje u rat

Povratak strateški značajnog grada pod zastavu Ukrajine može da bude i polazište za mirovne pregovore, ali i okidač za još razornija razaranja i masakre.

Orgije na kraju sveta

Dok ukrajinske snage vraćaju delove svoje teritorije uz povlačenje demoralisanog ruskog okupatora, Vladimir Putin pojačava pretnju nuklearnim napadom.

Novi horor u vašim životima

Znaš onaj osećaj kada uveliko kasniš, napolju pada kiša, potrčiš, pa "puf" u baru, a iza ugla taman bus koji ti treba zatvara vrata i odlazi.

Novosadski kružni jok!

Davne 2010. godine u Novom Sadu se pojavila nova vrsta koja je stidljivo nastanila domaći ekosistem i pokušala da se prilagodi staništu na potezu Kornelija Stankovića i Bulevara Evrope.

Piše Janis Varufakis: Toksični novac

Kapitalizam je osvojio svet komodifikujući gotovo sve što ima vrednost, ali ne i utvrđenu cenu, i u tom procesu duboko razdvojio vrednost stvari od njihove cene.