Histeria magistra vitae est

Imamo mi taj televizor u kući. Uglavnom služi za playstation, "Male titane", Netfliks i bleju. Naravno, služi i za ono: "Ne televizor flomasterom!"
Histeria magistra vitae est
Foto: 021.rs (Ilustracija/ Screenshot/ RTS)

Ne sećam se kada smo i da li smo ikada zapravo gledali Dnevnik, informativne emisije (sem posebnih poslastica koje se ne propuštaju), ali nekako uspevamo u tome da svest o onome spolja kreiramo na druge načine (ne, nismo posebne pahuljice, nego deca drže monopol nad uređajima).

Evo, recimo, zanimljiva situacija, nedavno nije bilo šećera nigde. Dođem u supermarket ujutru, svega sat vremena nakon što se otvorio, a brašno već razgrabljeno. Gledam onog lika na kasi što drži puna kolica brašna, pa i ovaj iza njega, a i ovaj iza mene. 

Onda se, evo već koji put, zakucam u praznu policu sa mlekom i moram priznati trebalo mi je jedno pet-šest zakucavanja da bih shvatila da izgleda nešto nema mleka po radnjama? Pa su tu i tamo proletele neke informacije kako ljudi prave zalihe, kupuju konzerve, brašno, ulje i kako se spremaju za nešto, a ne znam tačno šta. Potom se desi situacija gde, recimo, uzmem dve osnovne stvari, pa kasirka kaže cifru tri puta veću od onog "kako je Perica zamislio tu kupovinu" i opet sleduje pet-šest onih "ma daj da vidim taj račun" kako bih shvatila da se nešto neobično dešava i da nema nameru da stane. 
 
Te su cene u poslednje vreme jedan pravi Jusejn Bolt. Kad mi je prodavačica rekla da je onih 200 grama crne kafe 650 dinara, bez šale, slegnula sam ramenima i krenula da platim da bih čula: "Jao, izvinite mislila sam da ste tražili ovu skuplju". Ova, i gomila sličnih situacija me poslednjih dana u mislima često vrati na sjajan skeč "Foliranata" o inflaciji uživo kada žena uđe u prodavnicu i kaže:
 
"Daćete mi tu pomadu od 200 dinara"; "Mislite ovu od 300?"; "Da, tu od 400. Koliko košta?"; "500 dinara"; "600?"; "Da, 700"; "Izvolite 800 dinara, ja se izvinjavam nisam ponela više, ostajem vam dužna 100 dinara"; "Ma nema veze, donećete sutra tih 200 dinara", "Ma naravno, neću se brukati zbog duga od 300 dinara". 
 
A pošto nam se smeše i restrikcije, setih se jednog povratka iz škole po mrklom mraku kada su ispred mene išli drugari, pa je jedan od njih pitao kako to da automobili imaju struju, a mi ne? Stigao mu je odgovor da su "možda druga grupa". Setno se na nasmešim kao da je to, eto, neka lepa uspomena na neka lepša vremena. 
 
I onda se setim da upalim taj televizor, da vidim o čemu se radi, jer, ako ovako nastavimo, ljudi neće imati šta da jedu, zar ne?
 
I gle, na televiziji odlična vest, imaju rešenje za gladan narod. Nahraniće nas, znate čime? Crvenom haringom. Da, da, crvenom haringom. U pitanju je omiljena hrana gladnog naroda, a servira se isključivo preko nacionalnih frekvencija i javnih servisa. U moru logičkih grešaka ona je specijalitet i srećemo je vrlo često kako u našem javnom prostoru, tako i ovako, po ulici. Označava skretanje teme koje ima za cilj obmanjivanje sagovornika i odvraćanje pažnje od glavne teme ili argumenta. Iako, u sekundi, izgleda prihvatljivo, ipak je po sredi namera da se tema skrene sa pravog puta.
 
Koga briga za prazne tanjire i novčanike, daj tablu i kredu da objasnimo narodu nešto drugo! Koga briga za struju, neće biti Kosova. Ljudska prava? Zar se time bavite dok nam oduzimaju Kosovo već 30 godina? Batalite bilo koju temu, jer postoji gora. Zaboravite na bilo koji svoj problem, jer postoji drugi koji nema veze s tim. I što je najtužnije od svega narod voli haringu. 
Taj je novčanik možda prazan, ali, hej, najveći nam je BDP u regionu. Mleka možda nema, ali bar peder šetati neće. Nema mesta u vrtiću? Ma, ćuti, imamo najveći tržni centar u zemlji, neka. Priznali smo legitimaciju Kosova? Nema veze, kaže da smo ekonomski tigar, dobro je. Poslednja zelena površina zabetonirana? Ćuti, makar grade nešto. Radiš u neljudskim uslovima? Ćuti, imamo nove sadove i beograde na vodi. Čini se da bi pravo rešenje bilo staviti život na čekanje dok država ne reši ova dva najgora problema, koja? Smisliće već u datom trenutku, fluidno je.
 
Možda bi restrikcije zapravo najučinkovitije bile kada bismo presekli kablove ka malim ekranima. Uštedeli bismo podosta i na struji i na logičkim greškama. Da to ulje od milion dinara, prazna polica u prodavnici, novčanica koja vredi trostruko manje, dobiju svoje mesto u realnosti i potpunost naše pažnje. Da nepopularne političke odluke stoje zasebno, da ih u oči pogledamo bez skretanja pogleda. Da se čuje da država zabranjuje manifestaciju koja slavi ljudske slobode bez spominjanja srca Srbije. Da ne jedemo više crvenu haringu čak i ako nam je serviraju onako baš lepo, kao što samo oni to znaju. 
 
Na kraju, da našu ruku i hemijsku olovku iza paravana vidimo onako kako treba - kao najverniji alat isključivo sopstvenoj misli. 

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Danijel

    31.08.2022 17:26
    Ma..
    Pravo u centar!
  • Bela

    31.08.2022 16:18
    Bravo !
    10/10 za tekst i za fotografiju iznad . :)
  • Milan

    31.08.2022 15:38
    Sve, sve - ali ta crvena haringa stvarno nije moja šolja čaja...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Pojedite bogate

Svakog momenta kada pogledate oko sebe globalna dešavanja, gotovo uvek možete reći da svedočite nečemu prvi put ili se istorija ponavlja na neki potpuno nov način.

Herson - bliže miru, dublje u rat

Povratak strateški značajnog grada pod zastavu Ukrajine može da bude i polazište za mirovne pregovore, ali i okidač za još razornija razaranja i masakre.

Orgije na kraju sveta

Dok ukrajinske snage vraćaju delove svoje teritorije uz povlačenje demoralisanog ruskog okupatora, Vladimir Putin pojačava pretnju nuklearnim napadom.

Novi horor u vašim životima

Znaš onaj osećaj kada uveliko kasniš, napolju pada kiša, potrčiš, pa "puf" u baru, a iza ugla taman bus koji ti treba zatvara vrata i odlazi.

Novosadski kružni jok!

Davne 2010. godine u Novom Sadu se pojavila nova vrsta koja je stidljivo nastanila domaći ekosistem i pokušala da se prilagodi staništu na potezu Kornelija Stankovića i Bulevara Evrope.

Piše Janis Varufakis: Toksični novac

Kapitalizam je osvojio svet komodifikujući gotovo sve što ima vrednost, ali ne i utvrđenu cenu, i u tom procesu duboko razdvojio vrednost stvari od njihove cene.