Prekid saradnje bilo sa Rusijom, bilo sa Evropskom unijom, za Srbiju je put u pakao

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

24.09.2022.

11:49

Daleko najveći srpski trgovački partner je 27 evropskih država iz EU, odakle pristiže i najviše investicija.

Prekid saradnje bilo sa Rusijom, bilo sa Evropskom unijom, za Srbiju je put u pakao

Foto: Pixabay

Međutim, i ekonomski odnosi sa Rusijom su ne samo dragoceni, već i od vitalnog značaja za ovdašnji energetski sistem.

Baš je naporan ovaj Vladimir Bilčik, poslanik Evropskog parlamenta. Opet je, po ko zna koji put, zatražio od Srbije da uvede sankciji Rusiji. Jeste čovek finih manira, uglađenog ponašanja i odmerenih medijskih izjava, ali kao da ne zna ništa drugo nego verglati da "ako smo se već odlučili za evropski put, onda moramo i da usvajamo evropska pravila i običaje." Dakle, da uvedemo sankcije Moskvi, što su već učinile sve evropske države, i one, poput Moldavije, vanunijske.

Znatno veći pritisak na Srbiju u istom smeru dogodio se ovih dana na mnogo važnijem mestu, marginama 77. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Mada je sesija bila tematski posvećena sukobu u Ukrajini i klimatskim promenama, francuski predsednik Makron i nemački kancelar Šolc nisu imali drugog posla nego da srpsku delegaciju neprekidno pritiskaju da uvede sankcije Rusiji.

Pre neku godinu Pariz je bio sedište globalnog skupa na kome je usvojena platforma svetskog ekološkog pokreta, pa se očekivalo da franacuski emisari u Njujorku pažnju posvete ovim sve važnijim pitanjima. Kad ono, diplomate sa Jelisejskih polja ne nađoše ništa drugo do da sole pamet Srbiji "kako bi bilo veoma važno da uvede sankcije Rusiji".

Kao Švaba tralala

Aktuelna kriza se možda najviše ispoljava u Nemačkoj, državi koja je, na pritisak SAD, pristala da, bez obzira na cenu, u celosti napusti višedecenijski i obostrano veoma korisnu energetsku saradnju sa Rusijom. Teškoće su već pristigle, pa se očekivalo da Šolc aktivnosti u Njujorku posveti pre svega pitanju koje mesecima muči svih 85 miliona žitelja najveće i najmoćnije države Evropske unije. Kad ono, ni nemački kancelar ne može da provede dan a da se ne oglasi izjavom kako bi Srbija morala svoju politiku da usaglasi sa unijskom. I nije mu dovoljno što isti refren svakodnevno guče iz Berlina, već se oglašava i iz Njujorka. Što se kaže, "kao Švaba tralala..."

Osim što se neprekidno oglašavaju, evropski čelnici su Srbiji i pripretili za slučaj da ostane dosledna sadašnjoj poziciji "osudi ataka Rusije na Ukrajinu, ali i ne uvođenja sankcije prema Moskvi." Preti se izostankom investicija, izmeštanjem pojedinih već afirmisanih ovdašnjih fabrika evropskih giganata, umanjenjem trgovačke razmene, a povremeno se dovodi u pitanje i budućnost radnih mesta oko 600.000 radnika iz Srbije zaposlenih u zemljama Unije. Reč je o grubim i potezima koji bi, svakako, ostavili traga na srpsku ekonimiju i na sam život u Srbiji.

Šta beše "Nabuko"

Kada se umore od pretnji, evropski čelnici ponude i nešto što bi moglo biti "šargarepa". Obično je to obećanje da bi uz uvođenje sankcija prijem u Uniju bio, takoreći, rutinski.

Međutim, pozicija Srbije je mnogo složenija i ne zasniva se samo na razvijenim odnosima, od ekonomije preko kulture, saobraćaja do sporta, sa evropskim državama. Srbija tradicionalno ima bogate odnose i sa Rusijom, Turskom, a od jugoslovenskih i socijalističkih vremena uspostavlja saradnju i sa Kinom, te velikim brojem afričkih i azijskih država.

Jeste da se oko 65 odsto srpske razmene obavlja sa Evropskom unijom, odakle i pristiže oko dve trećine investicija, ali povoljnost dugogodišnje energetske saradnje sa Rusijom vidi se baš ovih dana. Aranžman u vezi sa kupovinom gasa je oduvek obezbeđivao gorivo po za Srbiju povoljnoj ceni, pri čemu je ruska strana na sebe preuzimala obaveze i troškove izgradnje gasovoda kojima do nas pristiže važan energent.

Podsetimo se, EU je ne tako davno obećavala gasovod "Nabuko" kojima bi gas sa Kaspijskog područja preko bliskoistočnih i balkanskih država i Srbije pristizao do Evrope. Posao se izjalovio, po rečima tadašnjih čelnika Evropske unije "minirale su ga Sjedinjene Američke Države", a sada se Srbiji spočitava da dugo nije imala volju da diverzifikuje zemlje od kojih nabavlja energente. Da se Srbija, kada je reč o gasu, uzdala u EU, prošla bi kao bos po trnju.

Kao popišani

Slično je naftno iskustvo. Kada je, posle vremena teških sankcija, Naftna industrija Srbije zapala u teške neprilike, sa dugom koji je dostizao 1,25 milijardi evra, Srbija je pokušala da probleme reši privatizacijom važne firme. Tim poslom je početkom 2002. godine pola Đinđićeve vlade otišlo u SAD nadajući se da će neka od golemih naftnih kompanija biti zainteresovana za NIS. Ekipa se vratila "kao popišana": "Nemate naftne izvore, premalo ste tržište, nismo zainteresovani ni da vas posetimo", bio je kratak i neugodan odgovor iz desetak američkih naftnih giganata.

Nešto kasnije ruski "Gaspromnjeft" je za 400 miliona evra kupio polovinu (plus akcija) iz portfelja NIS-aa, prihvatio na sebe otplatu nagomilanih 1,25 milijardi evra i potonjim ulaganjem oko dve miljarde evra modernizovao i doveo NIS u poziciju da već godinam posluje pozitivno i neprekidno investira u razvoj, uključujući i nedavnu kupovinu pančevačke "Petrohemije", koju država decenijama nikome nije mogla prodati ni za siću.

Kompanije iz Rusije su i stalan partner u mnogim sagmentima ovdašnje energetike. Tako su tokom prethodnih nekoliko godina uspešno revitalizovali hidroelektranu "Đerdap", a tu je i zajedničko skladište gasa u Banatskom Dvoru, izgrađeno takođe ruskim novcem.

Sa obe strane

Sve su ovo poslovi ne samo od od vitalnog značaja za srpsku energetiku, već i za svakodnevni život. Tu je i i ne mala trgovačka razmena, prošle godine vredna oko 2,4 miljarde evra, od kojih je srpski izvoz iznosio 800 miliona evra. Od oko 1,6 milijardi evra vrednog uvoza, dve trećine otpada na gas i naftu, kojih imamo minimalno i moramo da uvozimo. Kada se izuzmu neophodni energenti, sa Rusijom imamo pozitivan spoljnotrgovinski bilans.

Često se može ćuti da je Srbija jedina evropska država koja zbog sukoba u Ukrajini nije uvela sankcije Rusiji. Uslovno tačno, Mađarska nije uvela sankcije u najvažnijem segmentu, energetici, dok Turska, mada članica NATO pakta, ne samo što nije uvela sankcije, već je i trgovinu u poslednje vreme bezmalo udvostručila.

Primer ove dve države ujedno nam govori da odnose, ekonomske, ali i druge, treba održavati i kada vremena nisu baš najbolja. Setimo se da su u vreme Hladnog rata i oštre podele na članice Severne alijanse i Varšavskog bloka postojale države koje su razvijale saradnju kako sa članicama jedne, tako i sa članicama druge grupacije. Stoga se ne vidi razlog zašto Srbija ne bi produžila dosadašnju saradnju i sa EU i sa Rusijom, tim pre što bi prekid, kako sa jednom, tako i sa drugom stranom, po Srbiju bio bolan, sa posledicama koje bi se itekako odrazile na svakodnevni život.

Teme

Komentari 18

Hronološki Najpopularniji

Vladan

29.09.2022 • 15:55

I srećan joj put.

0 0 0
konfucije

24.09.2022 • 16:51

Sto rekao Maocedung, kud god se okrenes d.pe ti je pozadi.

10 12 -2
@Daniel

24.09.2022 • 15:56

"sve u redu"

što si rekao ali si zaboravio reći da upravo zbog tog svog "mudrovanja" Ma]arska nema pristup eu fondovima pa se sad upravo zbog toga najbesramnije i grbavi a kad je iz Brisela zaista klepe po ušima možeš slobodno da joj ponudiš svoje "mudre" savetodavne usluge...

10 16 -6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.