Dobrodošli u novosadsku budućnost, nije najlepša

Retki su trenuci koji mogu da se pojave u životu jednog grada kako bi ukazali na moguću monstruoznost budućnosti. Takav trenutak dogodio se Novom Sadu proteklog petka.
Saobraćajni haos, koji je izgledao poput večernjeg zadrugarskog programa ružičaste televizije, mala je opomena Novosađanima na ono što bi moglo da ih zadesi u decenijama pred nama.
 
Bili su dovoljni radovi, kiša i tri udesa da stane ceo grad. To mnogo više govori o planiranju radova (i grada), nego o njegovoj veličini. 
Oni koji su u petak u popodnevnim satima bili zaglavljeni na uglu Bulevara kralja Petra i Rumenačke, sa svoje desne strane mogli su da vide monument kvadratnoj pohlepi, dok se sa leve strane, iznad glava ljudi koji su iščekivali autobus, nadvijao budući avenue-park-residence-quartz-palace.
 
I tu shvatite - teško da će biti bolje. Novosadsko zemljište postalo je još jedan proizvod na policama gradskog supermarketa koji bi trebalo da se uvali nekome, po akcijskoj ceni, sniženoj za ignorisanje ideje šta bismo sa tim prostorom radili. Više zgrada, više automobila, veće gužve. Ulice - iste.
Vlast, uglavnom, ispuni ono što obeća investitorima, dok građanima, na koje gleda kao na skupinu besposlenih glupana (aka zgubidana), lepo "objasni" kako je to dobro za njih. Na primer, produžetak bulevara će, logično, rasteretiti saobraćajnicu, a osim toga dobićete i obilaznicu oko grada, koja prolazi između nekoliko gradskih naselja. Ili, evo još jedne razumne odluke, želimo da demotivišemo građane da dolaze u centar grada automobilima i iz tog razloga ćemo u samom gradskom jezgru izgraditi četiri garaže. "Pratimo vašu generalnu ideju", odgovaramo mi poput Klarka Gejbla, dok sve ne prohuji s vihorom.
 
Potreban je most, potrebna su i parking mesta, ali kako išta verovati "donosiocima odluka" koji u tolikoj meri protivreče sami sebi? Oni za vaše poverenje, da vam otkrijemo malu tajnu, ni ne mare. Glas će nekako već kupiti.
 
Životi u gradu su takvi kakvi su u dobroj meri zahvaljujući i onima koji od njegovog postanka planiraju naše kretanje ulicama. Premda uvek ima boraca koji se trude da grad bude prijemčiviji ljudima, novosadsku zbilju s urbanistima opisao je pre gotovo pola veka Đerđ Konrad u romanu "Osnivač grada". Glavni junak svedoči o tome kako su dodali "svoje" onome što su nasledili, samim tim pristavši na rizik da im se unuci smeju... ili da ih sažaljevaju.
 
"Nismo to činili za njih, grad koji se gradi za budućnost nije za stanovanje, već je samo hir projektanta, zavitlavali smo se, i radili kako smo najbolje znali, za dobrobit svojih sugrađana, kako se moglo, bestidno."
 
Konrad piše i kako su projektanti ti koji koncipiraju budućnost, a posledice njihovog koncipiranja od prethodnih decenija danas dobro osećamo. Između ostalog, kaže, budućnost je zakon, a ne prognoza. No, kada zakona baš i nema, šta drugo ostaje, osim da slušamo?
Mogli bismo da krenemo od profesora sa PMF-a Dragana Miloševića, koji je objavio rad o temperaturama u Novom Sadu, zaključujući da su Grbavica i Nova Detelinara najtoplije. "Betonizacija" Novog Sada utiče na vaše zdravlje, na to kako spavate, jer se toplota zadržava u blokovima gde su zgrade zbijene, a ovde je trend da se samo tako i gradi. O zelenilu maštamo. Upravo na to ukazuje i profesor Milošević - ako želimo da imamo zdraviji i komforniji grad, mora da se implementira više zelenila.
 
Uspeh ove vlasti je što se hvali time da se u Novom Sadu gradi više nego ikada, a istovremeno uspeva da proda priču kako konstantno širi zelene površine. Evropska prestonica kontradiktornosti.
 
Iz tog razloga, ako se promišlja budućnost grada, onda treba upravo osluškivati taj grad. Ne isprazne reči onih koji za rupe u asfaltu ne znaju jer njih zadnjica ne oseti na zadnjem sedištu službene "škode" sa dobrim amortizerima. Ukoliko budućnost dolazi u vidu auspuhskog kašlja, betonskog znoja i saobraćajne kotemplacije stvarnosti, onda je to znak da sadašnjost treba menjati. 
 
Da parafraziram "osnivača grada", makar da pronađemo "odgovarajući melem na grubo skicirane sramote".

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Zemlja čudesa

    10.11.2022 16:15
    To je ono za šta je 1/3 biračkog tela u NS glasala - investitorski urbanizam i kleptokratija. Prijatno!
  • Mojsije

    10.11.2022 11:43
    Hmm
    Možete da panirate koliko hoćete kada svi hoće u grad. Ne bih menjao svojih 120 kvadrata za neku šupicu, ne bih menjao svojih 6-7 parking mesta za nepostojeće, ne bih menjao svoje dvorište od 3-4 ara za terasu 1x1m...na kraju nema tih para koje mogu da kupe sav taj haos u koji se NS pretvorio. Svaka čast svim Novosađanima koji vole i mogu da žive jedni na drugima a da im to ne smeta. Moj naklon, ali mene tu gledati nećete.
  • Branislav

    10.11.2022 00:10
    Novi Sad je velika palanka...sve se moze obici pesice...zato ostavite kola i obavljajte pesice vecinu poslova...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Šta nam se desilo?

Pre par dana mi je niotkuda i sasvim slučajno (vi što me poznajete, tišina!) za oko zapala jedna TV emisija.

Fišing do smrti

"Jeste, uzela sam tuđi identitet i bilo je lako. Iskoristila situaciju. Ja ću već sutra biti u drugoj zemlji a vi ćete i dalje pisati o tome svemu i nećete saznat ništa o meni..."

Otrov(a)no ogledalo

U petak je 18 ljudi primljeno u KCV i dečiju bolnicu sa simptomima trovanja – svi su jeli u istom restoranu.

AI ti me izneveri

"Ha, ha, ha! Pa, nikada ne možemo sa sigurnošću reći da se nešto neće dogoditi, ali možemo da se nasmejemo na ideju da Srbija nikada neće ući u Evropsku uniju.